У ИРИГУ ОБЕЛЕЖЕНА ДВА ВЕКА ОД РОЂЕЊА БРАНКА РАДИЧЕВИЋА

Сремски Карловци – Нови Сад, 4. октобар 2024.

НА 62. САБОРУ БИБЛИОТЕКАРА СРЕМА ОБЕЛЕЖЕНА ВЕЛИКА БРАНКОВА ГОДИШЊИЦА

У организацији Прве српске читаонице у Иригу (1842), данас је одржан 62. Сабор библиотекара Срема у знаку прославе 200. годишњице рођења Бранка Радичевића. Скуп су поздравиле у име Српске читаонице  и Организационог одбора Сабора, библиотекарке Милица Уверић и Бранислава Скоко.

Беседу о Бранку Радичевићу одржао је песник Ненад Грујичић, председник Бранковог кола, који је као мото целом догађају, чувеном Сабору бииблиотекара Срема, узео познати Бранков стих: " Ао, Сремче, гујо љута,/ сваки јунак по сто пута", што га је увело у објашњење значења кола у "Ђачком растаку", где Бранко у заједнички загрљај призива уствари Србе из свих области, крајева и предела на Балкану, где они живе под јармом Турске и Аустрије, и чезну за ослобођењем и независношћу. 

Грујичић је навео податак да је 1989. године у Првој српској читаоници у Иригу примио награду „Стражилово“ за књигу огледа, есеја и критика „Прокрустова постеља“, објављену код новосадског издавача „Стражилово“, који је уствари била едиција Прве српске читаонице,  а коју је уређивао Раде Обреновић, директор Змајевих Дечјих игара. Тада је у  публици, у првом реду седео Борислав Михајловић Михиз, познати књижевни критичар и писац пореклом из Ирига, који ће потом бити с Пекићем гост Бранковог кола (1991), а о чему Грујичић опширно пише у првом тому књиге "Коло, коло, наоколо - Појаве и портрети". Грујичић је 1990. године приредио алманах стихова „Аух што живот ушима стриже“, управо  за Прву српску читаоницу у Иригу, штампан поводом двадесет година постојања едиције „Стражилово“. Десетак година потом, гашењем ове едиције, Бранково коло ће преузети награду „Стражилово“, коју и данас додељује за најбоље прве књиге поезије објављене у Бранковом колу, али и за укупани песнички опус угледних песника.

У програму 62. Сабора библиотекара у Иригу, после Грујичићеве надахнуте једносатне беседе о Бранку, која је измамила одушевљен и дуг аплауз бројне публике, наступио је  Тамбурашки камерни ансамбл под управом Зорана Бугарског Брице изводећи Бранкове и Змајеве песме. Затим,  глумац Милан Мића Дудић инспиративно је говорио руковет песама Бранка Радичевића. Професорица Марија Вучковић из библиотеке „Доситеј Обрадовић“ из Старе Пазове поставила је изложбу о Бранку Радичевићу и представила историјски контекст, основе Бранковог животног пута и његове поетике. Нову песму о Бранку Радичевићу написао је Тодор Бјелкић, познати поета из Ирига, која ће наћи своје место у другом издању цветника песама о Бранку „Ао, данче, алка си ми бео“. Захвалница за пензионере-библиотекаре уручена је Вери Новковић, досадашњој управници Српске читаонице. У рубрици „Гост библиотекар писац“ запажено је наступио – Дејан Алексић, о коме је говорила Ана Гвозденовић. Публика није штедела дланове да би понаособ наградила све учеснике на 62. Сабору библиотекара Срема.

ОБЕЛЕЖЕН ЈУБИЛЕЈ БРАНКА РАДИЧЕВИЋА У БИБЛИОТЕЦИ "РАДОЈЕ ДОМАНОВИЋ"

Сремски Карловци – Нови Сад, 2. октобар 2024.

У ВЕЛИКОЈ ПЛАНИ ОБЕЛЕЖЕНА ДВА ВЕКА ОД БРАНКОВОГ РОЂЕЊА

У библиотеци „Радоје Домановић“ у Великој Плани, синоћ је обележена 200. годишњица рођења Бранка Радичевића. На позив библиотеке, о великом песнику српског романтизма беседио је  песник Ненад Грујичић, председник Бранквог кола. У амбијенту где је библиотека „Радоје Домановић“ поставила изложбу о животу и делу Бранка Радичевића, уз банер Бранковог кола са ликом Алексија Радичевића (дигитална изведба јединог истинског Бранковог портрета – 1847 – по дагеротипији првог српског фотографа Анастаса Јовановића), беседника Грујичића представила је уредница програма Сања Петровић.

На столу су била изложена сва издања Бранковог кола поводом прославе два века од Бранковог рођења, која је песничка институција даривала библиотеци поводом великог јубилеја. Грујичић је поново истакао значај и величину 200. годишњице као својеврсне опомене свима нама у неминовној пролазности која ће у протоку времена донети и 300. годишњицу Бранковог рођења али нас земних и наше деце чак тада неће бити. То говори о потреби да скрушено и достојно приђемо великој двестотој годишњици у нашем времену, са осећањем да смо смртни наспрам бесмртног Бранка. Поводом Бранковог кратког живота, беседник је рекао да Бог узима понеке генијалне људе веома рано, који снагом свога по обиму невеликог дела већ намирују меру вечитости на земљи као да су живели и два-три пута дуже.

Бранкова поезија испевана на чистом српском језику, без артифицијелних натруна лексике, као никад пре донела је нашој поезији апсолутну музику; све је озвучено до најсуптилних струна матерње мелодије. Овом запажању, Грујичић је додао податак у великом броју (преко стотину) музичких композиција на Бранкове стихове, које су створили људи попут Исидора Бајића, Јосифа Маринковића и Стевана Мокрањца па све до Корнелија Ковача који је компоновао у нашем времену две Бранкове песме „Мини Караџић у споменицу“ ( Певам дању, певам ноћу...) и „Клетва“. Нове композиције  младих савремених композиторки премијерно су изведене и на Свечаном затварању 53. Бранковог кола.

ОД СТРАЖИЛОВА ДО КОЗАРЕ

Уз прославу 200. годишњице рођења Бранка Радичевића

О СВЕЧАНОМ ЗАТВАРАЊУ 53. БРАНКОВОГ КОЛА, МИТСКОМ ОРЕОЛУ БРАНКА РАДИЧЕВИЋА, ИЗЛОЖБИ СЛИКА ПОРОДИЦЕ СОВИЉ У ПРИЈЕДОРУ И БОРАВКУ НА 52. КЊИЖЕВНИМ СУСРЕТИМА НА КОЗАРИ

Пише: Ненад Грујичић

"Блиц недеље", Београд,  22. септембар 2024.

И мину 53. Бранково коло у знаку великог јубилеја, два века од рођења Бранка Радичевића. Још у марту, на „Пролећним Бранковим данима 2024“, Бранково коло је кренуло пуном силином и и радосно да целе године обележава двестоту годишњицу песниког рођења. Ни тзв. већи језици и народи не улажу оволико креативне озарености и енергије у сличне прославе својих песничких великана.

Бранко је јединствен за Србе, боголики младић генијалног талента, певан у народу,  присутан у готово свим градовима по називима улица, школа и установа, са угледним наградама што носе његово име – од младих лауреата до светски признатих песника, изучава се у основној, средњој и на високим школама.

Ове године Бранково коло је оставило изузетан траг у времену штампајући важне књиге за велики јубилеј:  цветник песма о Радичевићу „Ао данче, ала си ми бео“, два тома „аутобиографије о другима“ – „Коло, коло, наоколо“, зборник радова „Живот песничког дела Бранка Радичевића“ и беседарник „Свечане речи (1972-2024)“. Ту су и четири песничке књиге штампане о двестотој Бранковој годишњици.

Као и ранијих година, током 53. Бранковог кола, у мноштву разноврсних, богатих и младоликих програма из света поезије, књижевности, драмске, музичке и ликовне уметности, фолозофије и хришћанства (сада у целини тематски посвећених великом јубилеју), нашло се и те како времана за разговоре, уз слатки карловачки бермет и закуску, о Бранку и његовом животу подно Фрушке горе и другде. Заметала се тканица еглена и људикања о непролазном Бранку, о легендама и бајкама на тему његовог песничког и животног пута. Никад краја тој магији причања о  једној песничкој судбини која се рабокорила до чистог мита и тако живи у конкретној стварности.

Ко би рекао да Бранко никад није написао нити прочитао ни једну своју песму на српском језику у Сремским Карловцима, нити икад наступио као песник у вољеној Карловачкој гимназији, нити пак негде другде у овом убавом месту и шире. Из Карловаца у Темишвар није отишао као формиран песник, нико ни слутио није слутио да ће досегнути висине (мада је написао школски састав на немачком језику о Дунаву и Карловцима). Устари о младом песнику тада није било ни говора у институцијама у Сремским Карловцима. Тек ће у Темишвару написати прву песму на српском језику („Девојка на студенцу“), а све остале у Бечу где су навалиле аркадијске стражиловско-карловачке слике и призори.

"СОНЕТИ О ЗЕМАЉСКОЈ ЉУБАВИ" НЕНАДА ГРУЈИЧИЋА

Сремски Карловци - Нови Сад, 20. септембар 2024.

Данас је у издању Бранковог кола (штампано о двестотој годишњици рођења Бранка Радичевића), изашла књига „Сонети о земаљској љубави“ Ненада Грујичића, која садржи педесет осам песама. Књига има пет циклуса, уводни и завршни сонет. Опсежан поговор написао је Растко Лончар, уредник књиге. У књизи постоји и уводни песников текст у коме поред осталог каже: "На 26. Бранковом колу (1997), Тема манифестације, из дана у дан, текла је под насловом: „Земаљска љубав – анђео или демон“. На списку учесника били: Владета Јеротић, Павле Угринов, Оља Ивањицки, Александар Тишма, Радослав Петковић, Вида Огњеновић, Светислав Басара, Биљана Вилимон, Јовица Аћин, Бранислав Лечић, Милица Мићић Димовска, Бојан Јовановић, Марина Арсенијевић и Александар Јерков."

Ова песничка књига могући је наставак или, пак, почетак поменуте Теме манифестације. Уводни сонет у Грујичићевој  књизи носи наслов „Безимена“, где се на нов и оригиналан  начин реинтерпретира чувени Радичевићев стих: Ње више нема, то је био звук...

БЕЗИМЕНА

Ње више нема, то је био звук,

нити се икад родила за мене,

ја само видех надвремени лук

како избија из обриса жене.

Ње више нема, то је био звук,

као лаки прх из нестварне пене,

ка хоризонту стуштио се мук

бачен у светлост, на пут душе њене.

Ње више нема, то је био звук,

тек честице траг из очиње мрене,

рука ми прође кроз њен вити струк,

додирнух сенку опеване жене.

Ње више нема, то је био звук,                              

само ме каткад у сну трзај прене.

У ПРИЈЕДОРУ ОБЕЛЕЖЕНА ДВА ВЕКА ОД РОЂЕЊА БРАНКА РАДИЧЕВИЋА

Сремски Карловци – Нови Сад, 18. септембар 2024.

БЕСЕДА И НОВА ПОЕМА НЕНАДА ГРУЈИЧИЋА НА КЊИЖЕВНИМ СУСРЕТИМА НА КОЗАРИ 

На 52. Књижевним сусретима на Козари, у Галерији „Сретен Стојановић“ у Приједору, одржан је  17. септембра програм „Сусрет с Ненадом Грујичићем“, посвећен 200. годишњици рођења Бранка Радичевића и представљању Грујичићеве књиге-поеме „Козаро, сејо и прамајко“. Угледног госта је публици представио Борис Еремић директор Галерије, а Грујичић одмах истакао да се као Приједорчанин пореклом осећа привилегованим беседником и песником у чувеној галерији у завичају, која носи име Сретена Стојановића, великог српског вајара, брата легендарног Младена Стојановића са Козаре.

Грујичић је потом изјавио да задовољство и „дар неба на земљи“ учинила му је чињеница да наступа у амбијенту где је 13. септембра отворена ликовна изложба „Совиљи“, која ће трајати до 18. октобра. Реч је несвакидашњој уметничкој приједорској породици која представља драгоценост у средини познатој по великим сликарима.  Грујичић је рекао да су му браћа Совиљи значајни пријатељи и саговорници од ране младости у Приједору, и да је с Радомиром похађао средњу техничку школу коју су, оба, ето, напустили, ценећи иначе оне друге који си имали смисла и дара за технику. Њих двојица су отишли путем књижевности и уметности. Грујичић је по лепоме поменуо затим и Весу и Зорана, и истакао да је пре три деценије на Бранковом колу организовао изложбу слика њиховог оца Милана Совиља. На изложби у Приједору су и слике Милановог брата Душка.

На почеку беседе о Бранку Радичевићу, Ненад Грујичић је истакао да је поводом прославе стогодишњице Бранковог рођења, у Приједору 1924. године изведена представа „Бранко и вила“, и да је тај податак са фотографијом пронашао у тадашњем београдском“Илустрованом листу“. То је изненадило и заинтересовало публику за даљи ток беседе у којој је Грујичић објаснио зашто је Бранкова интервенција у српској поезији и језику толико значајна и радикалана, као и зашто чувено коло у „Ђачком растанку“ није југословенско већ српско.

Затим је Грујичић из свог цветника „Ао, данче, ала си ми бео“ прочитао песму Скендера Куленовића „Бранко сине“. (Грујичић је 2005. године на Козари добио награду са Скендеровим именом.) И та песма је изненадила и озарила публику (са аплаузом) да са великом пажњом прати беседу која је трајала дуже од сат времена, а личило је да је  као дланом о длан протекло време у коме су се низале мање познати и публици непознати детаљи о Бранку. Публика је чула да цветник садржи чак двеста песма посвећених Бранку, испеваних од стране сто четрдесет девет песника, од Његоша, Змаја и Шантића до данашњих дана

Потом се могло чути оно што већина не зна, наставио је Грујичић, да Бранко никад није наступио као песник у Сремским Карловцима иако се ту школовао шест године (1835-1841), јер је прву песму на српском језику уствари написао у Темишвару. И, беседник је онда отпевао део те песме, „Девојка на студенцу“, указујући потом на чињеницу да је досад компоновано 118 музичких дела на стихове и песме Бранка Радичевића почев од Јосифа Маринковића, Исидора Бајића, Стевана Мокрањца до Љиљане Петровић и Корнелија Ковача, па све до неки дан на Свечаном затварању 53. Бранковог кола када је изведено четири од седам потпуно нових композиција савремених и младих композиторки ( Станислава Гајић, Ивана Војновић, Ливија Јовчић и Јулија Бал), што је за прославу великог јубилеја од изузетног значаја за проток времена и раст песничког култа Бранка Радичевића.

Затим је објаснио да је уствари непознато и то где је Бранко уствари становао у Карловцима, и да поводом тога постоји пет-шест претпоставки. Почетком Другог светског рата усташе су уништиле споменик Бранку (рад Ђорђа Јовановића) пред Карловачком гимназијом, а после рата подигнут 1947. године нови споменик (рад Владете Петрића) и одмах уз тај чин једна кућа у Стратимировићевој улици проглашена за ону у којој је становао Бранко Радичевић. Међутим, рекосмо, нико поуздано не може казати где је Бранко – Алексије Радичевић становао као ђак Карловачке гимназије.

СВЕЧАНО ЗАТВОРЕНО 53. БРАНКОВО КОЛО У ЗНАКУ ВЕЛИКОГ ЈУБИЛЕЈА

Сремски Карловци, 16. септембар 2024.

ПЕСНИКУ ИШТВАНУ ТУРЦИЈУ ИЗ БУДИМПЕШТЕ УРУЧЕНА МЕЂУНАРОДНА НАГРАДА „БРАНКО РАДИЧЕВИЋ“

ОДРЖАН СВЕЧАНИ КОНЦЕРТ БРАНКУ У ЧАСТ

У чувеној Карловачкој гимназији, најстаријој у Срба, свечано је затворено 53. Бранково коло које је почело 6. септембра и трајало до данашњег дана у Сремским Карловцима, на Стражилову и у Новом Саду, а у знаку великог јубилеја:  Два века од рођења Бранка Радичевића.

Угледном мађарском песнику Иштвану Турцију из Будимпеште престижну Међународну награду „Бранко Радичевић“ уручио је Ненад Грујичић, председник Бранковог кола. Иштван Турци је од срца захвалио на високом признању које му је припало током прославе великог јубилеја везаног за Бранка Радичевића који је песник-романтичар сличне судбине као Шандор Петефи, такође вечити младић поезије у мађарској књижевности.

У наставку програма премијерно је приређен четрдесетминутни концерт у славу два века од рођења Бранка Радичевића, где је по први пут изведено чак седам нових композиција на Бранкове стихове компоноване од стране савремених и младих наших композиторки: Станиславе Гајић, Ливије Новчић, Иване Војновић и Јулије Бал. Оне су компоновале антологијске Бранкове стихове и песме: „Враголије“, „Циц“, „Молитва“, „Диптих“ (стихови), „Певам дању, певам ноћу“ и „Где си душо, где си рано“.  Ово беше несвакидашње оригиналан премијерни прилог обележавању 200. годишњице Бранковог рођења.

Затим су, у наставку,  у интерпретацији оперске примадоне Весне Аћимовић и пијанисткиње Маје Грујић изведене Бранкове песме славних композитора Даворина Јенка, Станојла Рајичића, Јосифа Маринковића и Зорана Јовановића: „Укор“, „Ноћ па ноћ“, „Рибарчета сан“, „Девојка на студенцу“, „Где си душо“ и „Кад млидијах умрети“. Све заједно представљало је слику генезе и раста песничког култа Бранка Радичевића кроз стваралаштво композитора на његове песме кроз време.

Бранкове песме, али и своје, и песме других песника о њему казивали су даровити ђаци Карловачке гимназије: Јаков Љубичић, Никола Стајић, Ања Цвијан, Милица Гајић, Тамара Рехнер и Теодора Силард. Водитељка програма била је Ања Цвијан.

ДАНАС СВЕЧАНО ЗАТВАРАЊЕ 53. БРАНКОВОГ КОЛА

Сремски Карловци - Нови Сад, 16. септембар 2024.

НА ДАН СВЕЧАНОГ ЗАТВАРАЊА 53. БРАНКОВОГ КОЛА

У сусрет свечаном уручењу Међународне награде "Бранко Радичевић" и Концерту поводом два века од рођења Бранка Радичевића

Данас, у понедељак, 16. септембра у 11 часова, у славној Карловачкој гимназији биће свечано затворено 53. Бранково коло које је од 6. септембра у Сремским Карловцима, на Стражилову и у Новом Саду надахнуто протицало у знаку великог јубилеја: Двеста година од рођења Бранка Радичевића. Низали су се разноврсни и богати програми у славу великог песника српског романтизма који је се, под именом Алексије Радичевић, у Карловачкој гимназији школовао, заједно са годину дана млађим братом Стеваном, од 1835. до 1841. године. Овогодишње Бранково коло, свечаном беседом о Радичевићу у Карловачкој гимназији  отворио је угледни српски песник Славомир Гвозденовић из Темишвара, у присусутву истакнутих драмских и музичких уметника, као и познатих наших песника међу којима је своју песму на јерменском језику посвећену Бранку Радичевићу прочитао и познати песник Бабкен Симоњан из Јеревана. Током чувене манифестације, у част великог јубилеја,  промовисана су драгоцена дела која ће остати у аманет новим генерацијама: Беседарник "Свечане речи" у којем се налазе оригиналне беседе изговорене на свечаним отварањима Бранковог кола поводом пола столећа његовог трајања и Зборник радова "Живот песничког дела Бранка Радичевића“. Оба ова дела приредили су Ненад Грујичић и Растко Лончар. Затим, у част великог јубилеја, промовисан је обимни други том пројекта "Коло, коло, наоколо" Ненада Грујичића, са поднасловом "Стражиловски времеплов: Трагови и сећања, цртице и коментари (1972-1992)", са обиљем досад необјављених фотографија. 

ОДРЖАН ФИЛОЗОФСКИ СИМПОЗИЈУМ: ЗВЕЗДАНО НЕБО НАДА МНОМ И МОРАЛНИ ЗАКОН У МЕНИ

Сремски Карловци – Нови Сад, 16. септембар 2024.

ФИЛОЗОФИ НА 53. БРАНКОВОМ КОЛУ

На 53. Бранковом колу, 14. септембра (11:00 – 14,00; 17:00 – 20:00) одржан је 33. Филозофски симпозијом са темом „Звездано небо нада мном и морални закон у мени“, у знаку 200. годишњице рођења Бранка Радичевића и 300. годишњице рођења Емануила Канта.

На почетку скуп је поздравио Ненад Грујичић, председник Бранковог кола, истакавши да је вишедеценијска сарадња са Српским филозофским друштвом прворазредног карактера и да представља вели креативни загрљај и добитак за обе стране, а понајвише за интелектуалну јавност. Грујичић је поновио да је Бранко Радичевић, као најчувенији ђак (1835-1841) Карловачке гимназије, заједно са братом Стеваном, из Сремских Карловаца отишао у Темишвар где је две године учио мудрољубије то јест филозофију, и да је у том граду написао своју прву песму на српском језику – „Девојка на студенцу“.

Потом је поздравну реч упутио Слободан Кањевац, председник Српског филозофског друштва, који је истакао значај вишедеценијског одржавања Филозофског симпозијума на Бранковом колу у Сремским Карловцима. Указао је на две значајне годишњице на симпозијуму, једну везану за песника Бранка и другу за филозофа Канта. Као филозоф, Кањевац је одабрао песнички језик и прчитао своју песму посвећену Бранку и Канту, односно теми „Звездано небо нада мном и морални закон у мени“.

Потом су филозофи посвећено и стваралачком жару излагали своје радове на тему симпозијума стварајући живи калеидослоп мишљења и погледа. Доносимо сажетке радова на тему „Звездано небо нада мном и морални закон у мени“. 

                                                                                                                                    М. Борић

ПРОМОВИСАН ДРАГОЦЕНИ БЕСЕДАРНИК "СВЕЧАНЕ РЕЧИ"

Сремски Карловци – Нови Сад, 13. септембар 2024.

ВИШЕДЕЦЕНИЈСКИ ТРУД И ЉУБАВ ЗА БРАНКА РАДИЧЕВИЋА

Беседе о Бранку из пера неколико десетина песника и писаца, изговорене на свечаним отварањима Бранковог кола

Данас је на 53. Бранковом колу, у славној новосадској Змај-Јовиној гимназији, промовисана нова књига „Свечане речи – Септембарске беседе на Бранковом колу“ коју су приредили Ненад Грујичић и Растко Лончар. Књигу је штампало Бранково колу у знаку прославе 200. годишњице рођења Бранка Радичевића.

У књизи се налазе беседе о Бранку Радичевићу које су на свечаним отварањима септембарске манифестације изговорили Перо Зубац, Стеван Раичковић,  Десанка Максимовић, Душко Радовић, Блаже Конески, Драгутин Тадиијановић, Душан Костић, Слободан Селенић, Матија Бећковић, Борислав Пекић, Рајко Петров Ного, Љубомир Симовић, Танасије Младеновић, Иван В. Лалић, Алек Вукадиновић, Дејан Медаковић, Миодраг Павловић, Павле Поповић, Драгомир Брајковић, Раша Попов, Душко Трифуновић, Светлана Велмар Јанковић, Ранко Рисојевић, Слободан Ракитић, Драган Колунџија, Крстивоје Илић, Иван Гађански, Мирослав Максимовић, Миро Вуксановић, Милосав Тешић, Иван Негришорац, Владимир Јагличић, Милован Витезовић, Ђорђо Сладоје, Радомир Андрић, Стеван Тонтић, Милисав Савић, Милан Ненадић, Анђелко Анушић, Братислав Милановић, Слободан Зубановић и Славомир Гвозденовић. На почетку сваког есеја налази се фотографија-портрет аутора.

Слађана Миленковић нагласила је да је беседарник (иначе, кованица Ненада Грујичића) „Свечане речи“ несвакидашња књига која ће послужити многим научницима и изучаваоцима дела Бранка Радичевића у будућим временима, да су такве књиге ретке у једној култури и да представљају велико освежење књижевног живота. То су беседе које су пола века читане сваког септембра на Бранковом колу и у низу година уствари ишчекиване у јавности као иновативни и свежи погледи на Бранка и његову поезију. Слађана Миленковић је нагласила да је далеке 1997. године објавила своју другу по реду књигу у Бранковом колу и тиме, на озбиљном култном месту српске поезије, потврдила своју песнички пут и судбину.

Растко Лончар је указао на велики труд Ненада Грујичића да кроз време убира саће изговорених речи на свечаним отварањима Бранковог кола, речи које су стварали надахнути песници и писци том чињеницом што се налазе у Сремским Карловцима, њиховој славној гимназији подно рајског Стражилова по коме се најсупстанцијалнија линија певања у Срба назива стражиловском. Песници и писци који су добијали част да с ране јесени ("лисје жути веће по дрвећу") свечано отворе Бранково коло уствари добијали аутоматски признање од институције Бранково коло и тиме постајали његови главни гости, No1, то јест лауреати награде „Статуета Бранка Радичевића“ (рад вајара Јована Солдатовића) која им је додељивана на иницијалној свечаности у Карловачкој гимназији за изговорену нову беседу и укупно песничко, то јест књижевно дело.

Наглашавајући привилегију што наступа у Змај-Јовиној гимназији, другој по старини у Срба, Грујичић је истакао значај вишегодишње вере у мисију Бранковог кола и бесмртност Радичевићеве поезије, а тиме и у предесетак есеја који су сваке године на свечаном отварању долазили као бисери наше свести о великом песнику српског романтизма. Затим је објаснио како је уствари дошло до идеје, то јест реализације овако ретког књижевног пројекта оличеног у беседарнику „Свечане речи“ као конкретном резултату труда и љубави за Бранка:  

О МОЛИТВИ НА 53. БРАНКОВОМ КОЛУ

Сремски Карловци, 12. септембар 2024.

ОДРЖАНИ ПАРАСТОС БРАНКУ У САБОРНОЈ ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРКВИ И ХРИШЋАНСКЕ ТЕМЕ У БОГОСЛОВИЈИ У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА

У православној цркви Светог оца Николаја у Сремским Карловцима, на 53. Бранковом колу, у знаку два века од рођења Бранка Радичевића, одржан је данас парастос Алексију Радичевићу. Са карловачким свештенством и богословима чинодејствовао је архимандрит Клеопа Стефановић, монах и професор Карловачке богословије.

Призвано име Алексија Радичевића, потоњег Бранка, великог песника српског романтизма, у душама присутних ставарало је осећање да је Бранко недавно отишао са овога света и да се усрдно Богу молимо да му опрости сваки грех, као што ће понеко молити се и за нас пролазне и смртне. Сви присутни осетили су снажну духовну катарзу кроз молитвену  резонанцу новозаветних стихова.

Потом, у Карловачкој богословији „Свети Арсеније Сремац“, на 53. Бранковом колу одржано је предавање „О молитви“ у оквиру „Хришћанских тема“ које се одржавају тридесет трећи пут. О молитви је говорио архимандрит Клеопа Стефановић. Као предложак његовој беседи, служила је Бранкова антологијска песма „Молитва, коју је прочитао Ненад Грујичић, председник Бранковог кола.

НЕИЗБРИСИВ БЕЛЕГ У ВРЕМЕНУ - "КОЛО, КОЛО, НАОКОЛО"

Сремски Карловци – Нови Сад, 11. септембар, 2024.

ПРОМОВИСАН ДРУГИ ТОМ КЊИГЕ „КОЛО, КОЛО, НАОКОЛО“ НЕНАДА ГРУЈИЧИЋА

На 53. Бранковом колу, у знаку прославе два века од рођења Бранка Радичевића, данас је у новосадској гимназији „Исидора Секулић“ промовисан други том књиге „Коло, коло, наоколо“ Ненада Грујичића, са поднасловом „Стражиловски времеплов: Трагови и сећања, цртице и коментари“, који обухвата период 1972-2024.

После првог тома књиге „Коло, коло, наоколо“ са поднасловом „Портрети и појаве“ у издању Бранковог кола, поводом пославе 200. годишњице рођења Бранка Радичевића, која се појавила на „Пролећним Бранковим данима 2024“, о новом тому говорили су Дамир Малешев и Растко Лончар. Малешев је истакао песничку природу Ненада Грујичића, која је примарна у сагледавању његове стваралачке личности која се плодоносно расцветава и на друга поља, у друге жанрове: проза, есеји, критике, драме, полемике, публицистика, антологичарски и рад на пољу народног стваралаштва. Тако је настао и овај том који је у основи жаровски неуловљив, и по томе узбудљив  за читање са непрестаним изненађењима. Малешев је рекао да је на нашој културној сцени Грујичић посебно значајан и као културни прегалац, најпре у Бранковом колу са мисијом коју осмишљава и води. Овај пројекат двокњижја слути и трокњижје „Коло, коло, наоколо“ у будућности.

ПРОГРАМСКИ ПОСТЕРИ 53. БРАНКОВОГ КОЛА

Овде отворити постере

ПРОМОВИСАН ЗБОРНИК О БРАНКУ И ПОШТАНСКА МАРКА СА БРАНКОВИМ ЛИКОМ

Сремски Карловци, 10. септембар 2024.

ДОГАЂАЈ  ЗА ПАМЋЕЊЕ - ПОТРЕБАН МЛАДИМА 

У наставку 53. Бранковог кола, у знаку прославе два века од рођења Бранка Радичевића, данас је у Карловачкој гимназији одржана несвакидашња промоција. Наиме, представљена је нова поштанска марка са ликом Бранка Радичевића, а затим промовисан зборник радова „Живот песничког дела Бранка Радичевића“ у издању Бранковог кола.

У програму су учествовали Ненад Грујичић, председник Бранковог кола, Адам Софронијевић, директор РЈ „Србијамарке“, Растко Лончар и Милан Громовић, песници и књижевни критичари, и ђаци Карловачке гимназије. Поводом поштанске марке са портретом Бранка Радичевића истакнуто је да се сличан подухват догодио и 1953. године поводом стогодишњице смрти Бранка Радичевића. 

Данас Пошта Србије наставља традицију поштовања песничког култа Бранка Радичевића и његовог значаја у српском народу, култури и поезији. Адам Софронијевић није крио одушевљење начином како програм тече и то у јединственом амбијенту Спомен-библиотеке славне Карловачке гимназије. Упоредио је значај развоја наших универзитета са развојем и улогом Карловачке гимназије у грађењу просветног живота у Срба. Нагласио је да поштанска марка има амблематични значај као химна, грб или изглед новчанице једне државе.

ДАНАС ИЗАШЛА КЊИГА "СВЕЧАНЕ РЕЧИ - БЕСЕДЕ НА СЕПТЕМБАРСКОМ БРАНКОВОМ КОЛУ"

Сремски Карловци - Нови Сад, 9. септембар 2024.

ДРАГОЦЕНИ БЕСЕДАРНИК  У ВРЕМЕНУ 

У знаку обележавања 200. годишњице рођења Бранка Радичевића, данас је изашла књига "Свечане речи - Септембарске беседе у Бранковом колу", која обухвата период 1972 - 2024. Ову драгоцену књигу приредили су Ненад Грујичић и Растко Лончар. У књизи се налазе беседе о Бранку Радичевићу које су на свечаним отварањима септембарске манифестације изговорили Перо Зубац, Стеван Раичковић,  Десанка Максимовић, Душко Радовић, Блаже Конески, Драгутин Тадијановић, Душан Костић, Слободан Селенић, Матија Бећковић, Борислав Пекић, Рајко Петров Ного, Љубомир Симовић, Танасије Младеновић, Иван В. Лалић, Алек Вукадиновић, Дејан Медаковић, Миодраг Павловић, Павле Поповић, Драгомир Брајковић, Раша Попов, Душко Трифуновић, Светлана Велмар Јанковић, Ранко Рисојевић, Слободан Ракитић, Драган Колунџија, Крстивоје Илић, Иван Гађански, Мирослав Максимовић, Миро Вуксановић, Милосав Тешић, Иван Негришорац, Владимир Јагличић, Милован Витезовић, Ђорђо Сладоје, Радомир Андрић, Стеван Тонтић, Милисав Савић, Милан Ненадић, Анђелко Анушић, Братислав Милановић, Слободан Зубановић и Славомир Гвозденовић. На почетку сваког есеја налази се фотографија-портрет аутора.

МАРКА СА БРАНКОВИМ ЛИКОМ И ЗБОРНИК РАДОВА О РАДИЧЕВИЋУ

Сремски Карловци - Нови Сад, 9. септембар 2024.

СУТРА ПРОМОЦИЈА ПОШТАНСКЕ  МАРКЕ СА БРАНКОВИМ ЛИКОМ И ЗБОРНИКА О БРАНКУ РАДИЧЕВИЋУ

Поводом 200. годишњице рођења Алексија Радичевића, у Карловачкој гимназији, у чувеној Спомен-библиотеци, у уторак, 10. септембра, у 11 часова биће промовисана ПТТ марка са Бранковим ликом и зборник радова "Живот песничког дела Бранка Радичевића". На представању поштанске марке са Бранковим ликом учествоваће Адам Софронијевић, директор РЈ "Србијамарка" Поште Србије и Ненад Грујичић, председник Бранковог кола, уз даровите ђаке Карловачке гимназије који ће говорити своју, Бранкову и поезију о Бранку: Милица Гајић, Јована Анђелић, Катарина Круљ, Тамара Рехнер, Јаков Љубичић, Никола Стајић, Ања Цвијан, Антонина Граматчикова, Лена Глигоријевић и Теодора Силард.

У представљање марке са Бранковим ликом, биће промовисан нови, недавно штампан зборник радова "Живот песничког дела Бранка Радичевића", који је састављен од текстова прочитаних на Округлом столу на "Пролећним Бранковим данима 2024" на сам дан Бранковог рођења 28. марта.

О новој књизи Бранковог кола говориће Милан Громовић и приређивачи зборника Ненад Грујичић и Растко Лончар, уз учествовање рецитатора Карловачке гимназије који ће говорити Бранкову и поезију о Бранку. 

ШАХ ЈЕ НАЈЛЕПШИ ПОКЛОН ЉУДИМА

Сремски Карловци - Нови Сад, 8. септембар 2024.

Са 53. Бранковог кола

ОДРЖАН 36. ПЕСНИЧКИ ТУРНИР У ШАХУ

„Увек сам помало сажаљевао човека који не зна шах, као што бих сажаљевао човека коме је љубав остала непозната. Шах као љубав, као музика, има моћ да људе учини срећнима! (Зигберт Тараш)

„Тајна шаха је у томе да никад не повлачите потез док не схватите позицију.“ (Роберт Фишер)

УРУЧЕНЕ НАГРАДЕ "СТРАЖИЛОВО" НА 53. БРАНКОВОМ КОЛУ

ДАНАС НА СТРАЖИЛОВУ ПРОСЛАВЉЕНА 200. ГОДИШЊИЦА РОЂЕЊА БРАНКА РАДИЧЕВИЋА

Стражилово, 7. септембар 2027.

СТРАЖИЛОВО, СЛИКО И ПРИЛИКО...

На рајском, Бранковом Стражилову, данас у 10 часова, на Бранковом гробу уз стари споменик (1855) одржан је програм у знаку прославе 200. годишњице рођења Бранка Радичевића под називом „Ја познадох што несам познав`о,/ први санак ја сам већ одспав`о“.

Цвеће је положио и свећу прислужио Бошко Сувајџић, и говорио своју песму посвећену Бранку Радичевићу. Затим Бранкове песме говориле су драмске уметнице: Милица Грујичић (Путник на уранку), Даница Петровић (Укор) и Олга Скерлетовић Ђорђевић (Молитва). Ђаци Карловачке гимназије казали су Бранкову песму и песму о Бранку: Ања Цвијан (Десанка Максимовић: Идем на Стражилово) и Никола Стајић (Бранко Радичевић: Кад млидијах умрети).

У 11 часова, код „Бранковог чардака“, уз Бранков споменик (1974), започиње програм „Ове речи, слатке стреле,/ минуше ми груди беле“. Ненад Грујичић уручио је престижне награде „Стражилово“: Раши Перићу за укупни песнички опус, за стваралаштво  је дубоко уроњено у српску и (пан)словенску митологију, културу и традицију; Марији Стојић за песнички првенац „Парлог“, који не скрива духовну супстанцу молитве што спасава од трулежности света; Данилу Јовановићу за песнички првенац „Корак између“, који зрело изражава свест о поезији, о чину писања, о песничком језику и позицији песника у свету.

ПРОГРАМ НА СТРАЖИЛОВУ

ДАНАС НА СТРАЖИЛОВУ ПРОСЛАВА 200. ГОДИШЊИЦЕ РОЂЕЊА БРАНКА РАДИЧЕВИЋА

7. септембар 2024.

СТРАЖИЛОВО, ДИВНО СТРАЖИЛОВО, БРАНКО ТЕ ЈЕ У ЗВЕЗДИЦЕ КОВО...

На рајском, Бранковом Стражилову, у суботу, 7. септембра, у 10 часова, на Бранковом гробу уз стари споменик (1855) започиње програм у знаку прославе 200. годишњице рођења Бранка Радичевића под називом „Ја познадох што несам познав`о,/ први санак ја сам већ одспав`о“.

Цвеће полаже и свећу прислужује Бошко Сувајџић, и казује своју песму посвећену Бранку Радичевићу. Затим Бранкове песме говоре драмске уметнице Милица Грујичић (Путник на уранку), Даница Петровић (Укор) и Олга Скерлетовић Ђорђевић (Молитва). Ђаци Карловачке гимназије говоре Бранкову песму и песме о Бранку: Ања Цвијан ( Десанка Максимовић: Идем на Стражилово) и Никола Стајић (Бранко Радичевић: Кад млидијах умрети).

БРАНКО ЈЕ ЈЕДИНИ И НЕПОНОВЉИВ

Наставком прославе 200. годишњице рођења Бранка Радичевића, свечано отворено 53. Бранково коло

Сремски Карловци, 6. септембар 2024.

КРОЗ БРАНКА СЕ ВИДИ ДА ЈЕ ДУХОВНО ЈАЧЕ ОД МАТЕРИЈАЛНОГ

У славној Карловачкој гимназији, данас је свечано отворено 53. Бранково коло у знаку двестоте годишњице рођења Бранка Радичевића. У име Владе АП Војводине, која је значајно помогла Бранково коло поводом јубилеја двеста година од рођења Бранка Радичевића, секретар културе Александра Ћирић Бошков поздравила је и честитала значајни јубилеј истичући да ће Покрајина бити снажан партнер Бранковом колу и у будућности.

Чувену манифестацију свечано је отворио својом беседом о Бранку угледни српски песник Славомир Гвозденовић из Темишвара, коме је том приликом председник Бранковог кола Ненад Грујичић уручио „Статуету Бранка Радичевића“, признање за укупни песнички и културно-посленички опус.

Славомир Гвозденовић  је поред осталог о Бранку рекао: „ Српска књижевност је имала знаменитих писаца који су понели име Бранко. Али се данас тим именом само једном можемо обраћати присно, као сину или брату. Ову су истину Срби записали у Темишвару, на споменику Бранковом оцу, Теодору Радичевићу, а она је израз поштовања породици и великом песнику: Док гусала струна танка/ Слави твога дична Бранка,/ Док му Срби песме поје,/Живеће и име твоје.“

Уз бројну публику која је с великом пажњом пратила сваку реч, и на крају награђивала громким аплаузом, Гвозденовић је додао важан податак: „Бранко  је први пламичак своје песничке светлости упутио свету управо из Темишвара. У граду на Бегеју Бранко је понео и даривао нам лепоту прве своје песме на српском језику Девојка на студенца, из најдивнијег крчага српског романтизма. Тај темишварски студенац Бранков постоји и данас. Додуше полупани су многи крчази, Бранкови и наши, али са извора и око њега, попут хладне воде, теку лепота и немир песме, несташлуци Бранковог песничног сна и језика. Виловити, плаовити. У вароши сремскокарловачкој, ми његови увек, крепимо се са тог студенца, тужни и опоменути, откривајући нови смисао песме и певања, чудо под брегом стражиловачким, у чије врхове гледамо са чежњом и надом.“

ДАНАС СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ 53. БРАНКОВОГ КОЛА У ЗНАКУ ДВА ВЕКА ОД РОЂЕЊА АЛЕКСИЈА РАДИЧЕВИЋА

Сремски Карловци, 6. септембар 2024.

У СЛАВУ ДВА ВЕКА ОД РОЂЕЊА БРАНКА РАДИЧЕВИЋА

У славној Карловачкој гимназији у петак, 6. септембра у 11 часова свечано ће бити отворено 53. Бранково коло у знаку двестоте годишњице рођења Бранка Радичевића. Чувену манифестацију свечано ће отворити својом беседом о Бранку угледни српски песник Славомир Гвозденовић из Темишвара. Уз хор и ансамбл новосадске гимназије "Јована Јовановић Змај" на челу са диригентом професором Јованом Травицом, наступиће истакнути песници: Милосав Тешић, Андреј Јелић Мариоков, Бабкен Симоњан (Јерменија), Анђелко Анушић, Милена Северовић, Валентина Милачић, Слађана Миленкквиић, Растко Лончар, Никола Раусављевић и Данило Јовановић. Затим, драмске уметнице: Ивана Жигон, Даница Петровић и Олга Скерлетовић Ђорђевић,  као и млади оперски певачи и пијанисти Љепосава Малбаша, Анастасија Сандић, Стефан Јанчић и Ања Радишић, те  појци Карловачке богословије Светог Арсенија. У програму ће своје младе таленте показати песници и рецитатори Карловачкке гимназије: Јована Анђелић, Катарина Круљ, Никола Стајић, Ања Цвијан, Теодора Силард и Лена Глигоријевић. Водитељи свечаног програма отварања: Тања Миражић и Горан Павловић.

Добро дошли на нову свечаност Бранковог кола у славу 200. годишњице рођења вечитог младог Бранка Радичевића!

                                                                                                                                              БРАНКОВО КОЛО

ИЗАШАО ДРУГИ ТОМ КЊИГЕ НЕНАДА ГРУЈИЧИЋА "КОЛО, КОЛО, НАОКОЛО"

Сремски Карловци - Нови Сад, 4. септембар 2024.

СТРАЖИЛОВСКИ ВРЕМЕПЛОВ: ТРАГОВИ И СЕЋАЊА, ЦРТИЦЕ И КОМЕНТАРИ

У издању Бранковог кола, поводом великог јубилеја и прославе 200. годишњице рођења Бранка Радичевића, а у сусрет 53. Бранковом колу, управо је изашао из штампе, други том књиге „Коло, коло, наоколо“ Ненада Грујичића са поднасловом: „Стражиловски времепов: трагови и сећања, цртице и коментари“.  Пролетос, на "Пролећним Бранковим данима 2024" појавио се први том књиге "Коло, коло, наоколо - Портрети појаве".

Други том је својеврсна хроника што обухвата период 1972 – 1992. То је истовремено део историјата Бранковог кола, где је обухваћен интервал од двадесет година - од почетка, то јест од оснивања Бранковог кола (1972).  Књига богатог изгледа и садржаја има 614 страна, са преко двеста оригиналних фотографија из поменутог периода. Уредник издања Растко Лончар, аутори фотографија на корицама Мартин Цандир и Рада Петронијевић, а фотографије у књизи - из албума Бранковог кола. Ова драгоцена књига биће промовисана 10. септембра на 53. Бранковом колу.   

                                                                                                                                                          М. Борић

ПРОГРАМСКИ КАТАЛОГ 53. БРАНКОВОГ КОЛА

Овде отворити Програм

ИЗАШАО ЗБОРНИК РАДОВА О БРАНКУ РАДИЧЕВИЋУ

Сремски Карловци - Нови Сад, 30. август 2024.

ПОВОДОМ ВЕЛИКОГ ЈУБУЛЕЈА НОВА КЊИГА  У БРАНКОВОМ КОЛУ  : „ЖИВОТ ПЕСНИЧКОГ ДЕЛА БРАНКА РАДИЧЕВИЋА“, приредили Ненад Грујичић и Растко Лончар (Бранково коло, 2024)

Управо се појавио у издању Бранковог кола значајан зборник радова посвећен Бранку Радичевићу у оквиру прославе два века од његовог рођења. У зборнику се налазе свежи радови Ненада Николића, Антонија З. Симића, Маје Белегишанин Ивановић, Ненада Кебаре, Уроша Ристановића, Ане М. Зечевић, Данице В. Столић, Милутина Б. Ђуричковић, Растка Лончара, Лазара Букве, Љиљане Павловић Ћирић, Будимира Дубака, Славомира Гвозденовића, Александре Мариловић, Дајане Петровић, Валентине Златановић Марковић, Слађане  Миленковић, Марије Дубачкић, Милана Громовића, Бојане Кулиџан Громовић и Бошка Сувајџића

У СЛАВУ БРАНКА РАДИЧЕВИЋА 2024.

Сремски Карловци – Нови Сад, 22. август 2024.

У сусрет 53. Бранковом колу

НАСТАВАК ПРОСЛАВЕ 200. ГОДИШЊИЦЕ РОЂЕЊА АЛЕКСИЈА РАДИЧЕВИЋА

После „Пролећних Бранкових дана 2024“, и програма Организационог одбора за прославу великог Бранковог јубилеја у Српском народном позоришту крајем марта, те током летњих програма Бранковог кола у Бањалуци, Крушевцу и Никшићу, све у знаку прославе два века од рођења великог српског песника Бранка Радичевића, по традицији дугој више од пола столећа, првог петка у септембру кренуће познато Бранково коло, највећа песничка и, кроз тај визир, културна манифестација на нашим просторима. Протицаће у знаку прославе два века од рођења Алексија Радичевића, потоњег Бранка, најчувенијег ђака Карловачке гимназије и славног песника српског романтизма.

Телевизијски интервју Ненада Грујичића

БРАНКО РАДИЧЕВИЋ И ЦРНА ГОРА

Никшић, 6. август 2024.

Радио-телевизија Никшић

Интервју с Ненадом Грујичићем пред наступ у Никшићу на манифестацији „Ауто(р) на корзу“ поводом 200. годишњице рођења Бранка Радичевића

У СУСРЕТ ПРОГРАМУ У НИКШИЋУ

Разговарала: Николина Кнежевић

На никшићком Тргу слободе 7. августа у 20 часова, на међународном фестивалу књига „Ауто(р) на корзу“, свечано ће започети ова угледна манифестација у знаку обиљежавања 200. годишњице рођења Бранка Радичевића.  Фестивал ће отворити предсједник општине Никшић Марко Ковачевић. Бесједу о Бранку Радичевићу одржаће Ненад Грујичић, а притом ће наступити и глумац Михаило Перошевић, етно-пјевачица Тијана Вучетић и пјесникиња Милица Бакрач.

УСКОРО ДРУГИ ТОМ КЊИГЕ „КОЛО, КОЛО, НАОКОЛО“ НЕНАДА ГРУЈИЧИЋА

Сремски Карловци - Нови сад, 26. јул 2024.

СТРАЖИЛОВСКИ ВРЕМЕПЛОВ: ТРАГОВИ И СЕЋАЊА, ЦРТИЦЕ И КОМЕНТАРИ

Поводом великог јубилеја и прославе 200. годишњице рођења Бранка Радичевића, у издању Бранковог кола, у штампу улази други том књиге „Коло, коло, наоколо“ Ненада Грујичића са поднасловом: „Стражиловски времеплов: трагови и сећања, цртице и коментари“.  Књига је својеврсна хроника што обухвата период 1972 – 1992. Обухваћен је, дакле,  интервал од двадесет година, од почетка, то јест од оснивања Бранковог кола у новој културној ери Сремских Карловаца, Стражилова и Новог Сада до првих година последње деценије двадесетог века. Књига богатог изгледа и садржаја има 614 страна са преко двеста оригиналних фотографија из поменутог периода.  Уредник издања Растко Лончар, аутори фотографија на корицама Мартин Цандир и Рада Петронијевић, а фотографије у књизи - из албума Бранковог кола. Ова књига појавиће се крајем августа и биће промовисана на 53. Бранковом колу које ће трајати од 6. до 16. септембра. Ексклузивно, доносимо из књиге Уводно слово Ненада Грујичића.   

                                                                                                                                                             М. Борић

ПИСМО ПАТРИЈАРХА ПОРФИРИЈА

ПОШТАНСКА МАРКА СА БРАНКОВИМ ЛИКОМ

ИЗГЛЕД ПОШТАНСКЕ МАРКЕ ПОВОДОМ 200. ГОДИШЊИЦЕ РОЂЕЊА БРАНКА РАДИЧЕВИЋА

ДУХОВНЕ ВРЕДНОСТИ СУ НАША ОДБРАНА И СТАЗА

2. јул 2024.

"Sinhro.rs" - Портал за књижевност и културу читања

Интервју с Ненадом Грујичићем

НЕМА МАЛОГ И БЕЗНАЧАЈНОГ МЕСТА НА ПЛАНЕТИ

Разговарала Слађана Миленковић

Ненад Грујичић – аутор четрдесет књига поезије, прозе, есеја, критика, полемика, антологија, хроника, публицистике... Његов песнички опус исписан је под‌једнако у слободном и везаном стиху. Песме су му превођене на руски, енглески, немачки, француски, италијански, шпански, јерменски, пољски, грузијски, арапски, румунски, шведски, чешки, словачки, украјински, мађарски, македонски, русински и словеначки језик. Живи у Новом Саду,  председник је Бранковог кола у Сремским Карловцима. Прве књиге и већину потоњих објавио код познатих београдских издавача, али и у Матици српској и другде. 

РАША ПЕРИЋ, МАРИЈА СТОЈИЋ И ДАНИЛО ЈОВАНОВИЋ ЛАУРЕАТИ НАГРАДЕ "СТРАЖИЛОВО"

Сремски Карловци - Нови Сад, 4. јул 2024.

САОПШТЕЊЕ БРАНКОВОГ КОЛА ПОВОДОМ НАГРАДЕ „СТРАЖИЛОВО“

Раши Перићу признање за укупно песничко дело, Марији Стојић и Данилу Јовановићу за најбоље песничке првенце

На завршној седници 4. јула 2024. године жири Бранковог кола у саставу: Ненад Грујичић, Перица Марков и Растко Лончар, донео је једногласну одлуку да овогодишња награда „Стражилово“ за укупно песничко дело припадне Раши Перићу, затим за најбоље песничке првенце објављене у Бранковом колу Марији Стојић за књигу „Парлог“ и Данилу Јовановићу за збирку „Корак између“.

БРАНКО РАДИЧЕВИЋ НА ПОШТАНСКОЈ МАРКИ У ЗНАКУ ДВА ВЕКА ОД ЊЕГОВОГ РОЂЕЊА

Сремски Карловци - Нови Сад, 1. јул 2024.Ф

Филателија у знаку великог јубилеја

ИЗАШЛА ПОШТАНСКА МАРКА ПОВОДОМ ДВА ВЕКА ОД  РОЂЕЊА БРАНКА РАДИЧЕВИЋА

У београдској "Политици" данас се појавио опсежан прилог поводом филателистичке посластице, појаве поштанске марке са ликом Бранка Радичевића и сликом старог споменика на Стражилову, у знаку 200. годишњице песниковог рођења. Овај подухват остварен је на иницијативу Бранковог кола. ПТТ Србије доставља информацију да ова емисија садржи поштанску марку, коверат првог дана и жиг, штампана је у тиражу у 25.000 и објављена 21. јуна.

Бранко Радичевић (Славонски Брод, 28. март 1824 – Беч, 1. јул 1853), велики песник српског романтизма, унео револуционарне промене у развоју српске књижевности и језика. Од оца Тодора и мајке Руже рођен уочи Светог Алексија по коме добија крштено име. У Броду на Сави с породицом живи до 1830. године. У Земуну до 1835. учи српску и немачку основну школу. Од 1835. до 1841. школује се у Карловачкој гимнази­ји – „најодличнији ђак” са калиграфским рукописом и најбољим хербаријумом са биљкама са Стражилова. У Темишвару од 1841. до 1843. учи мудрољубије (филозофију). Ту пише своју прву песму на српском – Девојка на студенцу. Одлази у Беч да учи права која није волео.

"У СРЕЋИ СЕ НЕ УЗНОСИ, У НЕСРЕЋИ НЕ ПАДАЈ" - ИНТЕРВЈУ С НЕНАДОМ ГРУЈИЧИЋЕМ У ЗАВИЧАЈУ

ОД МЛАДЕНОВЕ КОЗАРЕ ДО БРАНКОВОГ СТРАЖИЛОВА

Интервју с Ненадом Грујичићем, предсједником Бранковог кола

Разговарала: Тања Мандић

"Козарски вјесник", Приједор, 19. јули 2024.

Приједорчанин поријеклом, Ненад Грујичић је угледни српски пјесник и писац, антологичар и интелектуалац, аутор четрдесет књига поезије, прозе, есеја, критика, полемика, драмских текстова, студија о српској народној баштини, хроника и мемоара.

Овај свестрани аутор, добитник је престижних  награда и признања са именима Вука Караџића, Бранка Радичевић, Саве Мркаља, Петра Кочића, Павла Марковића Адамова, Васе Пелагића, браће Мицић, Милана Ракића, Лазара Вучковића“, Скендера Куленовића, те награде „Шушњар“, „Кондира Косовке девојке“,  „Дневникове награде“, „Стражилово“,  „Печата вароши сремскокарловачке“, „Златне значке Културно-просветне заједнице Србије“, „Повеље Града Сремских Карловаца“, затим међународних награда „Златен прстен“, Интернационалне академије „Иво Андрић“, „Златни Орфеј“,  Велика базјашка повеља“ и других. Заједно са Емиром Кустурицом и младим умјетницима Југославије, 1979. године у београдској „Политици“ проглашен је за најуспјешнијег младог пјесника. Грујичићева поезија преведена је на двадесет језика.

БРАНКО РАДИЧЕВИЋ У ЦАРСКОМ КРУШЕВЦУ

Сремски Карловци – Нови Сад, 27. јун 2024.

Прослава 200. годишњице рођења Бранка Радичевића

У КРУШЕВЦУ БЕСЕДА НЕНАДА ГРУЈИЧИЋА О БРАНКУ И БОГАТ УМЕТНИЧКИ ПРОГРАМ 

После Бањалуке, прослава два века од рођења Бранка Радичевића, настављена је у „царском Крушевцу“,  26. јуна у 20:30 часова, у лепој сали биоскопа (због кише), на „Видовданским свечаностима 2024“ које су те вечери у целости биле посвећене 200. годишњици рођења Алексија Радичевића, потоњег Бранка, славног песника српског романтизма.

Беседу о Бранку изговорио је Ненад Грујичић, председник Бранковог кола, који је потом, по концепту крушевачке панифестације, наступио и са три своје напамет изговорене познате песме: „Голуб и змија“, „Недеља“ и „Сремски Карловци“. 

У богатој беседи о Бранку, Грујичић је поред осталог осветлио српско коло у поеми „Ђачки растанак“,  које је и данас актуелно са својом поруком за сва времена, затим објаснио раст култа Бранка Радичевића, који је уствари почео да се развија три деценије после песникове смрти,  1883. године приликом преноса његових земних остатак из Беча на Стражилово, након чега као светли белег у времену остао је велики камени споменик на врху Стражилова, израђен од камених коцака са планина где живе Срби на Балкану.  Потом је, између осталог, Ненад Грујичић рекао:

У КРУШЕВЦУ ПРОСЛАВА ДВА ВЕКА ОД РОЂЕЊА БРАНКА РАДИЧЕВИЋА

Сремски Карловци - Нови Сад, 23. јун 2024.

НЕНАД ГРУЈИЧИЋ ГОВОРИ БЕСЕДУ О БРАНКУ РАДИЧЕВИЋУ НА МАНИФЕСТАЦИЈИ "ВИДОДВАН 24" 

На платуо Цркве Лазарица у Крушевцу, 26. јуна, у 20:30 часова, чувена манифестација  "Видовдан 24" биће одржана у знаку прославе 200. годишњице рођења Бранка Радичевића. Беседу о Бранку одржаће песник Ненад Грујичић, председник Бранковог кола, а потом ће по протоколу манифестације говорити неколико својих песама.

ДАРОВИ БОЖЈЕ РУКЕ

Разговор с пјесником Ненадом Грујичићем, предсједником Бранковог кола, поводом наступа у Банском двору у Бањалуци

БРАНКО РАДИЧЕВИЋ ЈЕ НАЈВЕЋИ РЕВОЛУЦИОНАР У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ 

"Независне", Бањалука, 22. јун 2024.

Разговарао Милан Ракуљ

Велики јубилеј: 200 година од рођења Бранка Радичевића, у сарадњи са Банским двором, Бранково коло је обиљежило и у Бањалуци.  Програм је живо трајао чак два и по сата, али на радост публике – све је часком прошло, као дланом о длан. Ви сте занимљиво и иновантно бесједили о Бранку, али сте уствари били и модератор несвакидашњег програма у нашој средини, у којем су учествовали овдашњи пјесници, глумци, оперски пјевачи и пијанисти.
Сви смо били озарени и обрадовани том могућношћу да Бранко Радичевић засја у Бањалуци. Био је то тип програма који се изводи на свечаним отварањима Бранковога кола у најстаријој српској, чувеној Карловачкој гимназији у којој се под именом Алексије будући велики песник школовао од 1835. дио 1841. године. Почаствован сам учешћем талентованих младих уметника из ваше средине у Банском двору, као и искусним ауторима и лауреатима Бранковога кола који живе у Републици Српској, а који су своје песме посветили Радичевићу.

ИШТВАН ТУРЦИ ЛАУРЕАТ МЕЂУНАРОДНЕ НАГРАДЕ "БРАНКО РАДИЧЕВИЋ"

Сремски Карловци -.Нови Сад, 17. јун 2024.

МАЂАРСКОМ ПЕСНИКУ ИШТВАНУ ТУРЦИЈУ МЕЂУНАРОДНА НАГРАДА БРАНКОВОГА КОЛА

Престижна међународна награда „Бранко Радичевић“ припала је ове године угледном мађарском песнику Иштвану Турцију. На завршној седници ову одлуку једногласно je донео жири Бранковог кола у саставу: Ненад Грујичић (председник), Илеш Фехер, Андреа Беата Бицок и Радмило В. Радовановић.

                        О Б Р А З Л О Ж Е Њ Е

Поезија Иштвана Турција поседује лепезу еклектичког сабирања минулог и садашњег, а у исти мах и језичку платформу надвременог и визионарског. У поетичкој симбиози poete vatesa и poete doctusa, она је дубоко зароњена у свакодневни живот, али са непрекидним откривањем палимпсестних слојева прохујалих епоха, догађајa и личности, цивилизацијских турбуленција и промена. Међутим, у лирско-интелектуалним захватима времена и простора, у интертекстуалној акцији језика, ова поезија врхуни људским изразом лица и снажне емоције. Посебну нијансу уметничке вредности чине песме љубавне провенијенције које говоре о чистом песничком хабитусу Иштвана Турција. Међународна награда са именом Бранка Радичевића одлази у руке песника изразито оригиналног рукописа који доприноси освежавању поезије на ширем плану.

У БАЊАЛУЦИ ПРОСЛАВЉЕН ВЕЛИКИ ЈУБИЛЕЈ БРАНКА РАДИЧЕВИЋА

Сремски Карловци – Нови Сад, 16. септембар

200. годишњица рођења Бранка Радичевића

ПОЗИВ МЛАДИМ БАЊАЛУЧКИМ УМЕТНИЦИМА ДА НАСТУПЕ НА 53. БРАНКОВОМ КОЛУ

Поводом 200. годишњице рођења Бранка Радичевића, у Банском двору у Бањалуци, у суботу 15. јуна изведен је програм „Ао, данче, ала си ми бео“. Програм је трајао чак два и по сата на велико задовољство публике која је с посвећеном пажњом пратила и награђивала аплаузом сваку тачку уметничког садржаја.

БРАНКОВО КОЛО УСКОРО У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

Сремски Карловци - Нови Сад, 10. јун 2024.

200. годишњица рођења Бранка Радичевића

У СУСРЕТ ПРОСЛАВИ ВЕЛИКОГ БРАНКОВОГ ЈУБИЛЕЈА  У БАНСКОМ ДВОРУ У БАЊАЛУЦИ

У оквиру прославе два века од рођења Бранка Радичевића, у сарадњи са Банским двором из Бањалуке, Бранково коло приређује програм АО, ДАНЧЕ, АЛА СИ МИ БЕО у Републици Српској. То је ове године први програм преко Дрине посвећен 200. годишњици рођења Алексија Бранка Радичевића. 

Добро дошли на несвакидашњу свечаност у Банском двору у славу великог песника српског романтизма поводом чије поезије, по најновијим истраживањима,  постоји стотину једанаест музичких композиција, а преко педесет школа носи његово име. Многе библиотеке и уметничка друштва украшени су Бранковим именом  и готово да нема града на српском језичком простору у коме нећете наићи на улицу са Радичевићевим именом. Он је песник који се изучава на свим нивоима школовања, а поводом кога постоји и неколико престижних награда и признања са нашим и међународним карактером. Песник певан у народу чије песме су се дубоко укалемиле у српску традицију и душу.

ИНТЕРВЈУ С НЕНАДОМ ГРУЈИЧИЋЕМ У "БЛИЦУ НЕДЕЉЕ"

"Блиц", Београд, 9. јун 2024.

С Ненадом Грујичићем разговарао Мирослав Кос, уредник "Блица недеље"

БРАНКО ЈЕ ПЕСНИК КАКАВ СЕ РАЂА ЈЕДНОМ У 200 ГОДИНА

Овог пролећа обележили сте велики јубилеј, 200 година од рођења Бранка Радичевића и наставићете током целе године. Шта је то што Бранка Радичевића и данас чини вечно младим и актуелним?

Бранко је песник какав се рађа једном у стотину година, а кад узмемо у обзир овај велики јубилеј, можемо казати и – једном у двеста годиина. Толиика је његова песничка разлика у односу на друге песнике у времену.  Његов пример показује да се песнички таленат добија рођењем и не може престати да зрачи у времену. Плодове таквог талента не може нико да дошминка оним неталентима који се на књижевној сцени шверцују кроз време.

ШАХ, ПЕСНИЦИ И МЛАДИ ТАЛЕНТИ НА ЗМАЈЕВИМ ДЕЧЈИМ ИГРАМА

Нови Сад, 5. јун 2024.

 ШАХОВСКИ ТУРНИР С ПОЕЗИЈОМ У СРПСКОЈ АТИНИ

У оквиру овогодишњих Змајевих дечјих игара, у Новосадском шаховском клубу одржан је песнички турнир у шаху где је наступило неколико песника и десетак младих талената у шаху из Новог Сада, деце која су освајала високе награде на градским, покрајинским и републичким такмичењима.  Најстарији међу песницима био је Љубивоје Ршумовић, затим Ненад Грујичић, Тања Петровић и други.

Играно је девет кола, прво место овојио Жељко Медар - 8,5 поена, други Дејан Оморјан - 7,5, трећи Вељко Петрушић и четврти Леонид Ивановић - по 7 поена, Пета Марица Миловановић - 5,5.  

Бранково коло већ тридесет пет година организује песнички турнир у шаху по угледу на Бранка Радичевића шахисту. Пре нешто више од једне деценије и Змајеве дечје игре су увеле ову врсту програма са даровитом децом-шахистима и песницима.  А славни руски песник Пушкин је рекао: „Нека је благословена моја душа што сам научио да играм шах.“

Ко не игра шах, заиста пуно губи, напросто је у некој врсти хендикепа, духовно сиромашнији на овоме свету. Та стара, мистична, непознатог корена, савршена игра, борба белих и црних фигура, надгорњавања добра и зла, ероса и танатоса, представља неисцрпно богатство и за песничку машту, имагинацију и интелигенцију. Кажу да човек није измислио шах него га открио, затекао од неке друге цивилизације која нам се тиме јавила и оставила космичку поруку – за бескрајно распетљавање Тајне.

НЕСВАКИДАШЊА ПРОМОЦИЈА ПЕСНИЧКОГ ПРВЕНЦА У КАРЛОВАЧКОЈ ГИМНАЗИЈИ

Сремски Карловци – Нови Сад, 25. мај 2024.

200. годишњица рођења Бранка Радичевића

"КОРАК ИЗМЕЂУ" ДАНИЛА ЈОВАНОВИЋА НА КРАЈУ ГИМНАЗИЈСКОГ ШКОЛОВАЊА

У оквиру прославе 200. годишњице рођења Бранка Радичевића, у четвртак 23. марта у 19:30 часова, у Карловачкој гимназији одржана је промоција песничког првенца „Корак између“ (Бранково коло, 2024) Данила Јовановића, матуранта ове славне гимназије у којој се школовао и Бранко (1835 – 1841)  под крштеним именом Алексије Радичевић.

Два дана пре промоције, у Културном додатку београдских Вечерњих новости појавио се приказ књиге „Корак између“ талентованог младог песника Данила Јовановића, што је била својеврсна пролегомена за јавну промоцију песничког првенца који је недавно штампан у издању Бранковог кола.

На промоцији ове младе књиге у  свечаној сали Карловачке гимназије програм је водила и уводну реч дала угледна професорица српског језика и књижевности Јелена Ратков Квочка, а о књизи су говориле две такође угледне професорице Карловачке гимназије на предмету српског језика и књижевности, Славица Шокица и Јелена Марјановић, истичући одреда осебујан таленат младог песника, посвећеност уметничком изразу и висок квалитет његовог песничког првенца.

ПРВИ ПРИКАЗ ПРВЕНЦА "КОРАК ИЗМЕЂУ" ДАНИЛА ЈОВАНОВИЋА

Сремски Карловци - Нови Сад, 21. мај 2024.

ДАРОВИТИМ ОЧИМА МЛАДОГА ПЕСНИКА

Данас је у престижној рубрици "Седам књига за седам дана" у Културном додатку београдских  Вечерњих новости, под насловом "Даровитим очима",  приказана прва песничка књига "Корак између" нашег младог аутора Данила Јовановића из пера Драгана Богутовића. Ово је први приказ свеже штампане књиге матуранта Карловачке гимназије, која ће у четвртак, 23. маја у 19:30 часова бити представљена управо у чувеној Карловачкој гимназији.

О књизи ће говорити професорице књижевности из славне Гимназије,  Јелена Марјановић и Славица Шокица, које су Бранковом колу и препоручиле Данила као песника, а Ненад Грујичић, уредник издавачке делатности Бранковог кола одмах написао рецензију и књигу даровитог младића пустио у штампу. Уз песника, на промоцији, песме Данила Јовановића говориће његове другарице и другари из Карловачке гимназије, што ће бити својеврсни песничко-књижевни перформанс, то јест додатак редовној прослави матурантског завршетка гимназије.

Иначе, књига је изашла у знаку прославе 200. годишњице рођења Бранка Радичевића, која ће целе године бити обележавана, па тако и примарно на 53. Бранковом колу које ће трајати од 6. до 16. септембра у Сремским Карловцима, на Стражилову и у Новом Саду. Том приликом биће промовисана и прва књига "Корак између" Данила Јовановића. И, што у Бранковом колу волимо радосно поновити: "Е па дотле а докле ћеш више!"

                                                                                                                                                      М. Борић

ОДРЖАН ОКРУГЛИ СТО О БРАНКУ У ВУКОВОЈ ЗАДУЖБИНИ

Београд – Нови Сад, 14. мај 2024.

200. годишњица рођења Бранка Радичевића

ДВАНАЕСТ УЧЕСНИКА НА ОКРУГЛОМ СТОЛУ "БРАНКО И ВУК"

После Округлог стола „Живот песничког дела Бранка Радичевића“ на „Пролећним Бранковим данима 2024“, одржаног на сам дан рођења Алексија Радичевића, 28. марта у Спомен-библиотеци Карловачке гимназије, у Вуковој задужбини у Београду одржан је данас Округли сто „Бранко и Вук“.

На списку учесника налазе се ова имена: проф. емеритус Душан Иванић, Ненад Грујичић, проф. др Ненад Николић, проф. др Зона Мркаљ, проф. др Бошко Сувајџић,  проф. др Мина Ђурић, проф. др Александар Милановић, др Гордана Илић Марковић, проф. др Исидора Бјелаковић, др Марија Слобода, др Татјана Јовићевић и  др Ненад Б. Ивановић.

Излагања ће бити публикована као темат у „Даници“ Вукове задужбине 2025. године. Рок за слање коначне верзије текста  - до октобра ове године.

Пре почетка рада, поздравну реч упутили су Ненад Шапоња, директор Културног центра „Милош Црњански“ и  Бошко Сувајџић, председник Скупштине Вукове задужбине.

                                                                                                                                                      М. Борић

ОКРУГЛИ СТО "ЖИВОТ ПЕСНИЧКОГ ДЕЛА БРАНКА РАДИЧЕВИЋА"

Сремски Карловци – Нови Сад, 29. март 2024.

НОВИ И СВЕЖИ УВИДИ У ПЕСНИЧКО ДЕЛО БРАНКА РАДИЧЕВИЋА

У самој завршници „Пролећних Бранкових дана 2024“, у знаку 200. годишњице Бранковог рођења, одржан је Округли сто „Живот песничког дела Бранка Радичевића“. У Спомен-библиотеци Карловачке гимназије, коју је васпоставио професор Павле Марковић Адамов (власник и уредник чувеног карловачког листа за књижевност „Бранково коло“), учеснике је поздравио Ненад Грујичић, председник Бранковог кола и члан Организационог одбора за прославу великог јубилеја: два века од рођења Бранка Радичевића. Поручио је да ће присутни научници, професори и песници имати изванредну прилику да о прослави два века од рођења Бранка Радичевића искажу своје стваралачке увиде и дају конкретан допринос изучавању песниковог дела у времену.

Грујичић је  истакао да посебан куриозитет и мотивацију за организатора, али и учеснике,  представља то што се Округли сто одржава на сам дан доласка Бранка Радичевића на свет – 28. марта, а у знаку двестоте годишњице рођења у Славонском Броду, те у податку да се у славној Карловачкој гимназији, са годину дана млађим братом Стеваном, Алексије Радичевић школовао од 1835. до 1841. године.

ПОНОВО НА РТС-у ПРЕДСТАВЉАЊЕ ДВЕЈУ КЊИГА НЕНАДА ГРУЈИЧИЋА У СЛАВУ ДВА ВЕКА ОД РОЂЕЊА БРАНКА РАДИЧЕВИЋА

Београд, 10. мај 2024.

"АО, ДАНЧЕ, АЛА СИ МИ БЕО" И "КОЛО, КОЛО, НАОКОЛО" СУТРА НА РТС-у

Сутра, у суботу на првом програму РТС-а у 10 часова разговор с Ненадом Грујичићем поводом 200. годишњице рођења Бранка Радичевића. У првом плану поново су његове две нове књиге које су промовисане на "Пролећним  Бранковим данима 2024" у Карловачкој гимназији, Карловачкој богословији и на Стражилову. То су "Ао, данче, ала си ми бео" и "Коло, коло, наоколо - Појаве и портрети", антологија песама посвећених Бранку и књига записа и сећања на значајне лиичности које су протеклих деценија походиле Бранково коло. Разговор с Грујичићем воде Ана Емић и Слободан Шаренац.

Антологија песмама (о) Бранку садржи 149 песника и 200 песама, почев од Његоша, Змаја, Костића и Шантића, преко Црњанског,  Милутина Бојића, Винавера, Десанке, Скендера Ћопића и Миљковића, све до Матије Бећковића, Момира Војводића, Ранка Јововића, Милана Ненадића, Милосава Тешића и најмлађих.  Књига "Коло, коло, наоколо", садржи Грујичићеве есеје о Десанки Максимовић, Мирославу Антићу, Бориславу Пекићу, Михизу, Весни Парун, Душку Трифуновићу, Дејану Медаковићу, Павлу Поповићу,  Светлани Велмар Јанковић, Ољи Ивањицки, Радовану Крагуљу, Милану Трккуљи, Петру Краљу, Ивану Хајтлу, Миши Јанкетићу, Живану Сарамандићу и другима.

У припреми је други том књиге "Коло, коло, наоколо - Стражиловски времеплов: трагови и сећања, цртице и коментари", који ће изаћи за 53. Бранково коло које ће трајати од 6. до 16. септембра и протицати у знаку великог јубилеја: Два века од рођења Бранка Радичевића..

                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 М. Борић

О ПОЕЗИЈИ И МАТИЈИНОМ ДОЛАСКУ ЗА БРАНКОВ 200. РОЂЕНДАН

Сремски Карловци – Нови Сад, 7. мај 2024.

200. годишњица рођења Бранка Радичевића

ОРИГИНАЛНОСТ И МАТЕРЊА МЕЛОДИЈА 

Све ове године на Бранковом колу, осетило се колико поезија може да дâ, да влада публиком. Сви очекују тај корак разлике, тај зврк оригиналности код сваког аутора. То ствара осећање да нема краја могућностима песничког говора и његове лепоте. Отуда је пресудна она истина, да песник не сме ни на кога да личи, ни из традиције којој припада, ни у савременом тренутку. То је огроман, и за многе несавладив задатак, али је тако, никако другачије.

Таква је поезија Матије Бећковића, на пример, оригинална, сва у магми матерњега језика, поезија која пева из своје изнутрице и обасјава публику. Тако је било и ове године на „Пролећним Бранковим данима 2024“ приликом промоције цветника песама (о) Бранку „Ао, данче, ала си ми бео“ у Богословији Светог Арсенија у Сремским Карловцима када је читао песму „Парусија за Веру Павладољску“.

ПРВИ СУСРЕТ И РАЗГОВОР С ДАНИЛОМ ЈОВАНОВИЋЕМ

Нови Сад, Ђурђевдан, 2024.

200. годишњица рођења Бранка Радичевића

УЗ ПОЈАВУ ПЕСНИЧКОГ ПРВЕНЦА "КОРАК ИЗМЕЂУ"

Бранково коло од својих почетака подржава талентоване младе песнике којима конкретно помаже и омогућава да се на релевантан начин афирмишу и етаблирају на савременој књижевној сцени. Поводом управо штампаног у Бранковом колу песничког првенца „Корак између“, данас смо се у хладовини једне лепе новосадске баште нашли млади аутор Данило Јовановић и ја. Он је најмлађи икад песник (рођен 2005. године) којем је штампана књига поезије са амблемом Бранковога кола.

 Досад се нисмо познавали нити смо икад разговарали, тек смо се нашли у пролазу на „Пролећним Бранковим данима 2024“ у Карловачкој гимназији на промоцији моје антологије песама (о) Бранку „Ао, данче, ала си ми бео“.  Ту се по препоруци својих професорица књижевности, са даровитим другарицама-рецитаторкама из Гимназије, појавио и Данило као интерпретатор песама Алексе Шантића и Борислава Михајловића Михиза.

ШТАМПАН ПЕСНИЧКИ ПРВЕНАЦ ДАНИЛА ЈОВАНОВИЋА

Сремски Карловци – Нови Сад, 30. април 2024.

200. годишњица рођења Бранка Радичевића

„КОРАК ИЗМЕЂУ“  -  НОВА ПРВА КЊИГА У ОКВИРУ ВЕЛИКОГ ЈУБИЛЕЈА

      У издању Бранковога кола, управо је изашла прва књига младог песника Данила Јовановића,  чиме је наглашена синтагма „песник младости“, везана за великог песника српског романтизма  Бранка Радичевића, а наставља се концепт Бранковог кола заснован и на подршци младим ауторима.

      У књизи „Корак између“, Данило Јовановић, матурант славне Карловачке гимназије, рођен у Новом Саду (2005), представља се као песник снажне имагинације и емоције, јасних мисли и визија, аутор који је на здрав начин опседнут потребом да се кроз матерњи језик изражава у поезији као језику над језицима.

У ДНЕВНИКУ РТС-а ДВЕ КЊИГЕ ПОВОДОМ ВЕЛИКОГ БРАНКОВОГ ЈУБИЛЕЈА

Београд, 28. април 2024.

200. годишњица рођења Бранка Радичевића

Приказане Грујичићеве књиге "Ао, данче, ала си ми бео" и "Коло, коло, наоколо"

(Доносимо линк на крају текста)

Поводом две стотине година од рођења Бранка Радичевића, великом српском романтичару посвећен је Цветник песама под насловом „Ао, данче, ала си ми бео“. Књигу је, у издању „Бранковог кола“, приредио Ненад Грујичић.

За свега 29 година колико је живео, Бранко Радичевић написао је 54 лирске и седам епских песама, прегршт писама и један одговор на критику. После смрти, 1853. године, био је заборављен готово четврт века. Тек пренос његових земних остатака из Беча на Стражилово, три деценије касније, подстиче песнике да пишу у славу Бранку и његовој поезији. И то траје до данас.

УСКОРО ПЕСНИЧКИ ПРВЕНАЦ ДАНИЛА ЈОВАНОВИЋА

Сремски Карловци - Нови Сад, 23. април 2024.

НИЈЕ КОМЕ ЈЕ НУЂЕНО, ВЕЋ КОМЕ ЈЕ СУЂЕНО

Песнички првенац као озбиљан уметнички потенцијал

На Светски дан књиге, судбинском конциденцијом у оквиру обележавања 200. годишњице рођења Бранка Радичевића,  у штампу је отишао песнички првенац „Корак између“ Данила Јовановића, талентованог матуранта Карловачке гимназије. Бранково коло је увек водило рачуна о младим песницима и уметницима, објављивало им прве књиге и награђивало их, давало им изузетне шансе да наступају на пролећној и септембарској манифестацији у знаку убавога Бранка, омогућавало афирмацију истинских талента и њихових првеначких дела.

Има тренутака који најављују значајне промене што постају угаони камен у васпостављању нових грађевина смисла. Тако се догодило готово случајно да је Данило Јовановић наступио као рецитатор на промоцији антологије песама о Бранку Радичевићу „Ао, данче, ала си ми бео“ на „Пролећним Бранковим данима 2024“ у знаку 200. годишњице рођења славнога песника српског романтизма. На промоцији требало је да се појаве драмски уметници Радош Бајић и Даница Петровић, који су изненада били спречени да дођу у Сремске Карловце.

"КЊИЖЕВНИ НОВИНЕ" ЗА БРАНКОВУ ДВЕСТОТУ ГОДИШЊИЦИ РОЂЕЊА

200. годишњица рођења Алексија Радичевића

МЛАДИ БРАНКО СА ПЕСНИЦИМА КОЈИ ПЕВАЈУ О ЊЕМУ

Београдске "Књижевне новине" (март, 2024) обележиле су својим тематом два века од рођења Бранка Радичевића. На насловној страни објављена је Бранкова антологијаска песма "Враголије" заједно са текстовима Ненада Грујичића "Бранко Радичевић, песник српскога Кола" и Братислава Милановића "Олуј изнад Фрушке горе", и  на трећој страни Валентине Златановић Марковић "То је био звук". На четвртој и петој страни објављен је избор песама о Бранку из свеже антологије "Ао, данче, ала си ми бео" Ненада Грујичића: Петар Петровић Његош Бранку Радичевићу, Петар Прерадовић Бранку Радичевићи, Алекса Шантић На Стражилову, Ћазим Ћатић Бранку, Милан Ћурчин Бранку Радичевићу сонет, Станислав Винавер Бела зора - пародија на Враголије, Милутин Бојић Молитва Бранка Радичевића - пародија, Анте Ковач Кандидатов сан - пародија на Рибарчета сан, Десанка Максимовић На Стражилово идем, Скендер Куленовић Бранко Сине, Бранко Ћопић Ведрине, Стеван Раичковић Бранко Радичевић на Калемегдану, Момир Војводић Моја бојна чета и Милан Ненадић Црвени Чот.

БРАНКО РАДИЧЕВИЋ И СЛАВОНСКИ БРОД

    200. годишњица рођења Бранка Радичевић

   У МОНОГРАФИЈИ СЛАВОНСКОГ БРОДА НИ РЕЧ О БРАНКУ

     "Блиц недеље",  Београд, 31. март 2024.

     Пише: Ненад Грујичић

„Не знам већу милост него бити рођен“, рекао је француски песник Лотреамон (1846 – 1870), и отишао са овога света у својој двадесет седмој. А наш Миљковић, такође с толико година, минуо  из живота после свога стиха: „Неки ће свемир поново да нас створи.“ Истина је – судбина вечито младог Бранка Радичевића у знаку је распона ових сентенци. На земном шару, рођен у Славонском Броду, а поново створен у Сремским Карловцима и на Стражилову.

У тексту „Белешке и белешчице о Бранку Радичевићу“ у књизи „Из историје српске књижевности“ (Матица српска, 1974), која се појавила поводом 150. годишњице Бранковога рођења, Теодора Петровић каже да је његова кућа у Броду порушена „баш пред стогодишњицу Бранковог рођења“, јер Славонски Брод није много марио за Бранка Радичевића. А затим додаје да нова кућа на месту старе још није била саграђена.

Десет година после појаве ове књиге, поводом 160. годишњице Радичевићевог рођења, Бранково коло у Славонском Броду подиже му споменик пред школом  која је носила песниково име. Бисту урадио Јован Солдатовић који је с потписником ових редова, са врло бројном делегацијом Новог Сада и Сремских Карловаца, био присутан у Броду. Успостављена је жива сарадња с обе стране и трајала неколико гоодина. Нажалост, након седам лета, пред сам рат, споменик у Броду је уништен (1991).

ВЕЛИЧАНСТВЕНА ПРОСЛАВА ДВЕСТОТОГ БРАНКОВОГ РОЂЕНДАНА НА СТРАЖИЛОВУ

Стражилово, 28. март 2024.

РОЂЕНДАНСКИ ПОМЕН ЗА НЕУМРЛОГ ПЕСНИКА - БРАНКОВЕ ПЕСМЕ И ПЕСМЕ О БРАНКУ НА СТРАЖИЛОВУ

На дан рођења Бранка Радичевића, 28. марта, поред његовог гроба и споменика на Стражилову (1885), на свечаном завршетку „Пролећних Бранкових дана 2024“, обележена је 200. годишњица рођења Алексија Радичевића, потоњег Бранка, чувеног песника српског романтизма. Био је то програм за памћење и историју у славу младића који је отишао са овога света у двадесет деветој години оставивши педесет четири лирске песме, седам епских, два одломка епских, прегршт писама и један одговр на критику. По први пут на програмима Бранковог кола читане су искључиво песме посвећене Бранку Радичевићу, које су се нашле у антологији домаћина Ненада Грујичића „Ао, данче, ала си ми бео“.

После неколико кишних, освануо је божански леп сунчан рођендански дан који се као дар неба Бранку и присутнима, отворио молитвеним поменом за Алексија Бранка Радичевића. Чинодејствовао је епископ сремски Василије са карловачким свештенством и младим богословима. Чула су се два Радичевићева имена, Алексије и Бранко, и кроз молитвену лепоту релативизовао тренутак када је песник телесно напустио овај свет а кренуо ка вечном животу.

ДВА НЕСВАКИДАШЊА ПРОГРАМА У СЛАВУ БРАНКОВОГ ДВЕСТОТОГ РОЂЕНДАНА

Сремски Карловци - Нови Сад 27. март 2024.

У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА И НА СТРАЖИЛОВУ ПРОСЛАВА ДВА ВЕКА ОД БРАНКОВОГ РОЂЕЊА

Сутра, у четвртак, 28. марта прослављамо двестоти рођендан Алексија Радичевића, потоњега Бранка, славног песника српског романтизма.

Приређујемо два несвакидашња програма: Округли сто "Живот песничког дела Бранка Радичевића" у Карловачкој гимназији у 10 часова и "С песницима и уметницима у подне за Бранка".  

Двестота годишњица рођења Бранка Радичевића, славне младе личности чије се дело стопило с народом,  представља ретку привилегију у времену, у сусрету с песничким култом младића који је из земнога света отишао напунивши свега двадесет девет година.

Осећај који се јавља поводом овакве годишњице чини нас кроткима и отрежњенима наспрам инерције свакодневнога живота, указује на нашу пролазност и смртност, са којима се усрдно морамо поклонити неумрломе младићу српске поезије.

Добро дошли на свечано затварање "Пролећних Бранкових дана 2024", на сам дан рођења великог српског псника Бфранка Радичевића, на његов двестоти рођендан!

ПРОМОВИСАН ПЕСНИЧКИ ПРВЕНАЦ МАРИЈЕ СТОЈИЋ

Сремски Карловци - Нови Сад, 27. март 2024.

ГИМНАЗИЈАЛЦИ ОСЕТИЛИ МОЋ ЖИВЕ ПЕСНИЧКЕ РЕЧИ

У угледној новосадској гимназији ,,Јован Јовановић Змај'', у среду, 27. марта, а у оквиру "Пролећних Бранкових дана 2024", промовисана је књига првенац ауторке Марије Стојић ,,Парлог'', чији је и сам издавач Бранково коло.  Разговор са ауторком водила је Милица Миленковић, а домаћин у угледној гимназији био је Растко Лончар, професор књижевности у поменутој гиназији, иначе истакнути аутор и дугогодишњи сарадник Бранковог кола.

Након упућене топле добродошлице нашим гошћама, Растко Лончар је, на почетку, позвао талентоване ученике ,,Змај Јовине'' гимназије да промоцију отворе казиваањем својих песама. У оквиру овог рецитаторског дела учествовали су Алекса Чуљак, Ален Гавриловић, Лука Јанковић и Маја Иванковић. Њима се на крају придружила и сама песникиња Марија Стојић, казујући своје две песме и тако започела промоцију свог првенца.

 

ПРОГРАМСКИ ПОСТЕРИ "ПРОЛЕЋНИХ БРАНКОВИХ ДАНА 2024."

Отворити ОВДЕ

Бранково коло сваке године обележава рођендан Бранка Радичевића по старом и новом календару: 15. и 28. марта. Ова година је несвакидашња, обележавамо 200. годишњицу рођења Алексија Радичевића, потоњег Бранка, славног песника српског романтизма.  То је годишњица која се п(р)ојављује једном у столећу, тек сваких стотину година, и тек понеког дотакне у кратким и смртним животима земаљским.

Бити поета, прави песник, попут Бранка, то значи не марити за календарско време, већ трајати у њему вечно – док је језика матерњег нашег, српског. Таленат нашег Бранка божанске је провенијенције и нема му мере у земним кантарима. То је онај дар који је знао запевати: „Осим другог овде свега,/ Мене створи из ничега,/ ду`ом својим ти подуну,/ У менека душу суну;/ Па ми Боже јоште таде/ И у душу нешто даде,/ Та и моја песма ова/ И њу мени ти дарова.“

                                                                                                                                                                                                                  БРАНКОВО КОЛО

МАТИЈА БЕЋКОВИЋ НА ПРОСЛАВИ ДВА ВЕКА ОД РОЂЕЊА БРАНКА РАДИЧЕВИЋА

Сремски Карловци – Нови Сад, 26. марта 2024.

ПЕСНИЦИ О БРАНКУ У КАРЛОВАЧКОЈ БОГОСЛОВИЈИ

У Карловачкој богословији „Свети Арсеније Сремац“ која обележава 230. година постојања, на „Пролећним Бранковим данима 2024“, у оквиру прославе 200. годишњице рођења Бранка Радичевића, представљена је антологија „Ао, данче, ала си ми бео“ Ненада Грујичића – цветник песама (о) Бранку Радичевићу. Наступили су  песници: Матија Бећковић, Ђорђо Сладоје, Данило Јокановић, Маја Белегишанин, Дајана Петровић и Никола Раусављевић.

Поздравну реч упутио је протојереј-ставрофор Јован Милановић, ректор Карловачке богословије, наглашавајући значај вишедеценијске сарадње са Бранковим колом које доприноси јачању угледа Сремскиих Карловаца на духовној и културној мапи. Истакао је стваралачку улогу Ненада Грујичића у очувању дела и имена Бранка Радичевића.

Програм је почео музичком изведбом Бранкове „Молитве“ у интерпретацији композиторке и песникиње Дајане Петровић и њеног мужа Николе Петровића, православног свештеника из Ваљева. Затим се публици Бранковог кола и младим богословима обратио Матија Бећковић истичући своју везу са Бранком још од детињих дана у Црној Гори где се о Радичевићу причало у знаку култа младог песника. „Где може бити стари песник, овако као ја, нигде, јер песник може и мора бити млад, само као Бранко, као девојка, са дугом косом коју му је насликала Вукова кћи Мина.“ Потом је Бећковић говорио своју, из новог периода, већ увелико познату песму „Парусија за Веру Павладољску“.

Ђорђо Сладоје казао је песму „Родослов“, Данило Јокановић – „Стражилово“, Маја Белегишанин „Ој, Карловци“, Дајана Петровић „Завичајни манифест“ и Никола Раусављевић „Бранку Радичевићу“. Сви песници добили су дуготрајне и искрене аплаузе што је само потврдило мисију и значај поезије за савременог човека у кошмарној стварности. По завршетку, у салону Богословије, Ана Гојковић, ауторка ових редова, прочитала из антологије Ненада Грујичића песме Петра Другог Петровића Његоша (1813-1851) „Бранку Радичевићу“, Петра Прерадовића (1818-1872) „Бранку Радичевићу, Алексе Шантића (1868-1924) „На Стражилову“, Десанке Максимовић (1898-1993) „На Стражиловоо идем“ и Момчила Ђујића (1907-1999)..  Сви учесници добили су на дар књиге Бранковог кола „Ао, данче, ала си ми бео“ и „Коло, коло, наоколо“. Карловачка богословија учесницима је поклонила репринт издање књиге поезије „Емилијаде“ Момчила  Ђујића, који се као младић школовао у Карловачкој богословији формиран као рођени песник.

ШТАМПАН ПЕСНИЧКИ ПРВЕНАЦ МАРИЈЕ СТОЈИЋ

Сремски Карловци - Нови Сад, 25. март 2024.

НОВА ПЕСНИЧКА КЊИГА У БРАНКОВОГ КОЛУ: МАРИЈА СТОЈИЋ "ПАРЛОГ"

Управо је из штампе изашао нови песнички првенац у Бранковом колу: Марија Стојић "Парлог". Промоција ће бити одржана у среду у 11 часова у Змај-Јовиној гимназији у Новом Саду. О књизи говоре Милица Миленковић и Растко Лончар.

Доносимо фрагмент из рецензије Милице Миленковић:

Песнички првенац Парлог Марије Стојић зрела је збирка песама у којој уместо суза и жала за оним што је прошло и нестаје, што би био израз патетике, песникиња врло јасно описује свет у којем се мешају традиција и савременост, прошлост и садашњост. Као да је на своје руке, а можда и није, ставила рукавице, Стојић сваком песмом чупа коров и узима грумен очишћене земље да би га показала Богу. А онда као да одлази у собу где „никад нико од нас није сам“ да би записала на пергаменту историје своју песму. Онда, уместо суза, накапа восак, и прави печат са ликом крсне славе. Онај прави, лирски, за будућа поколења. Јер само се тако, истином, побуном и вером у Бога, можемо изборити за ново сутра и нова поколења.

ДВЕ НОВЕ КЊИГЕ БРАНКОВОГ КОЛА НА ШТАНДУ ПОКРАЈИНСКОГ СЕКРЕТАРИЈАТА ЗА КУЛТУРУ

Сремски Карловци – Нови Сад, 24. марта 2024.

НА ШТАНДУ ПОКРАЈИНСКОГ СЕКРЕТАРИЈАТРА ЗА КУЛТУРУ РАЗГОВОР С ПОВОДОМ: НЕНАД ГРУЈИЧИЋ И  РАСТКО ЛОНЧАР

На Сајму књигу у Новом Саду на штанду Покрајинског секретарија за културу представљене су две нове књиге Ненада Грујичића у издању Бранковог кола, а у оквиру прославе 200. годишњице рођења Бранка Радичевића. То су књиге: „КОЛО, КОЛО, НАОКОЛО – Појаве и портрети“ и антологија „Ао, данче, ала си ми бео“ - цветник песама (о) Бранку Радичевићу. Модератор програма био је Растко Лончар, уредник оба издања.

Лончар се интересовао за Грујичићеву способност и виталност да непрестано ствара у деценијама током којих је водио Бранково коло и даље – све до ових дана. Грујичић је нагласио да је све веома једноставно – да без радости и љубави према професији, у спрези са занатом и свести о таленту, нема правих резултата. Књижевно стварање и културно прегалаштво захтевају континуитет присуства на јавној сцени и свест о генези такве путање.

Потом су уследиле бројне реминисценције на Бранка, на његово и садашње време, ширем читалачком кругу непознате детаље о Радичевићу, Броду, Карловцима, Темишвару и Бечу, те особеној мисији Бранковог кола у времену и простору. Теме су се отварале „као од шале“, указивао се читав свемир нових коментара и сећања, идеја и визија. Истакнуто је да су у Бранковом колу своје разумевање и подршку нашли многи млади песници и уметници жељни топле пријатељске речи која отвара и омогућава улазак у савремену књижевност и уметност кроз нове наслове и угледне награде са такођем култним именом Стражилова.

БОГАТИ СИРОМАХ БРАНКО РАДИЧЕВИЋ

200. годишњица рођења Бранка Радичевића

БОГАТИ СИРОМАХ

"Блиц недеље", Београд, 24. март 2024.

Пише: Ненад Грујичић

Идеализовати Бранков живот постало је правило комплемнетарно са људским доколичарењима и слабостима. Кад се временски много одмакну од даровитог човека који је рођен пре двеста година, људи радо хиперболишу животни пут таквога песника. На пример његов десетогодишњи боравак у Бечу,  ту га олако приказују на високој нози.

ЧЕТРДЕСЕТ ГОДИНА ОД ГРУЈИЧИЋЕВЕ КЊИГЕ "БРАНКО - ПЕСНИК МЛАДОСТИ"

Сремски Карловци - Нови Сад, 23. март 2024.

ГРУЈИЧИЋ ГОСТ „ДАНА ЛАЗЕ КОСТИЋА"

Данас је на „Данима Лазе Костића“ приређен програм поводом 200. годишњице рођења Бранка Радичевића. Наиме, ова манифестација свечано је затворена разговором са Ненадом Грујичићем поводом 40. годишњице изласка првог издања његове књиге „Бранко – песник младости“, која се појавила 1984. године године у издању Књижевне заједнице Новог Сада у тиражу од пет хиљада примерака. Већ наредне године, исти издавач објавио је књигу у невероватних, за данашње прилике,  шест хиљада примерака.

Ненад Грујичић је објаснио да је пре појаве ове књиге,  објавио фељтон у листу „Дневник“ у првој половини 1984. године. Током изласка фељтона, у Дунавском парку га је, поред Бранковог споменика, сећа се Грујичић, сусрео Божидар Ковачек, бивши професор са Филозофског факултета, будући председник Матице српске и предложио да објави књигу на крају фељтона у Дневнику. То је младог грујичића онбрадовало и предлог му се учинио невероватним.

И онда се с књигом догодило мало чудо. Један београдски истраживачки омладински издавач, 1990. године објајио је књигу у тиражу од две хиљаде примерака. А две године потом Завод за издавање уџбеника и наставна средстав у Београду позвао је Грујичића да потпишу уговор за нових пет хињада примерака проширеног издања књиге која би се звала „“Бранко“. Била је то чувена едиција „Српски источници“ где су се већ појавиле књиге о ССветом сави, Његошу, Николи теесли, Десанки, математичару Аласу и другима. Књига је потом иммала заредном још неколико издања у истом тиражу.

ПРОМОВИСАНА АНТОЛОГИЈА ПЕСАМА (О) БРАНКУ "АО, ДАНЧЕ, АЛА СИ МИ БЕО"

Сремски Карловци - Нови Сад, 21. март 2024.

ДВЕ СТОТИНЕ АНТОЛОГИЈА НА ДАР КАРЛОВАЧКИМ ГИМНАЗИЈАЛЦИМА ЗА ДВЕСТОТИ РОЂЕНДАН БРАНКА РАДИЧЕВИЋА

Данас, за Светски дан поезије, на „Пролећним Бранковим данима 2024.“, у славној Карловачкој гимназији, промовисана је антологија Ненада Грујичића „Ао, данче, ала си ми бео“, цветник песама посвећен Бранку Радичевићу. О овој несвакидашњој књизи која садржи сто четрдесет девет песника од средине 19. века до данашњих дана, надахнуто су говорили Растко Лончар и Милан Громовић, млади песници, критичари и научници, аутори и лауреати Бранковог кола. Ова антологија је штампана поводом прославе 200. годишњице рођења Бранка Радичевића и представља најоригиналнији подухват у оквиру великог јубилеја.

Ненад Грујичић је истако једну узвишену необичност која краси цео подухват у знаку 200. годишњице Бранка радичевића. Наиме, када је књига отишла у штампу, сарадница Бранковог кола Ана Гојковић избројала је песме у антологији, три пута проверила, и донела вест да у антологији има – двеста песама!

У занку и оваквог дивног чуда, наступили су савремени песници заступљени у цветнику Ненада Грујичића „Ао, данче, ала си ми бео“: Милан Живановић, Драгица Стојановић, Дамир Малешев, Перица Марков, Јелена Алексић, Милан Ракуљ и Никола Раусављевић. Са великом инспирацијом говорили су своје песме и понеко кратко слово посвећено најчувенијем ђаку Карловачке гимназије, Алексију Бранку Радичевићу. Нису престајали аплаузи младе карловачке публике којој је био намењен овај програм.

Милан Живановић је рекао да је својевремено, пре рата, као новинар боравио у бечу, и обишао кућу у којој је Бранко „последњи пут удахнуо ваздух“. Прочитао је песму која говори о Бранку у Бечу у у Дунавском парку у Новом Саду. Драгица Стојановић, лауреаткиња „Печата вароши сремскокарловачке“, нагласила је да се ова племенита промоција догађа док у свету бесни зло и наше животе ствара мрачим. Зато је њена песма о Бранку у карловачку јесени била исцељујућа за младу и старију публику, за њихове душе. Дамир Малешев, бивши ђак карловачке гимназије, рани добитник награде „Бранко“ за средњошколце, аутор Бранковог кола, такође је прочитао песму пуну дивења према лепоти Сремских Карловаца и Бранка. Стражиловац Перица Марков је на свој препознатљив начин прочитао две песме посвећене Бранку. Посебан начин говорења поезије красио је и наступ Јелене Алескић, ранију добитницу „Печата вароши сремскокарловачке“, која је изговорила песму из новог рукописа. Из Бањалуке пристигао, Милан Ракуљ, лауреат и „Стражилова“ и „Печата вароши сремскокарловачке“, прочитао је песму посвећену Бранку-шахисти, који је шаха „играо врло вешто и брзо повлачио фигуре“. Сонет Николе Раусављевића уствари је део сонетног венца посвећеног Бранку, штп представљ посебан подвиг, поготово међу младим песницима.

Затим су млади драмски таленти: Катарина Шкрбић, Данило Јовановић и Анђела Мартиновић, као и ауторка ових редова Ана Гојковић, говрили песме о Бранку из пера Петра Петровића Његоша,  Алексе Шантића, Десанке Максимовић, Скендера Куленовића, Бранка Ћопића, Раше Перића, Борислава Михајловића Михиза и Ненада Грујичића.

Наглашавајући значај прославе 200. годишњице Бранка Радичевића, и освртом на прославу стогодишњице 1924. године у Сремским Карловцима, Грујичић је истакао да га у свему томе несвакидашњем држи осећање пролазности и смртности, наспрам таквих интервала, којима смо сви оивичени и детерминисани на овом свету. И да је зато важно поклонити се вечитом младићу српске поезије, Бранку, који се чврсто утврдио у времену и простору српскога језика и европске поезије романтизма. Потом се осврнуо на необичан детаљ који му је дан пре промоције јавила професорица књижевности у Карловачкој гимназији, Јелена Марјановић, одређујући даровите ђаке који ће читати поезију из антологије о Бранку. Рекла је да је једна ученица изабрала и Грујичићеву песму за интерпретацију на  промоцији.

ПРОМОВИСАНЕ "ИЗАБРАНЕ ПЕСМЕ" ЈЕЛЕНЕ ЛЕНГОЛД

Сремски Карловци - Нови Сад, 20. март 2024.

У СПОЈУ НАРАТИВНОСТИ И МУЗИКАЛНОСТИ

На „Пролећним Бранковим данима 2024“, у новосадској гимназији „Исидора Секулић“, управо је промовисана књига „Изабране песме“ Јелене Ленголд, угледне песникиње и актуелне добитнице Међународне награде „Бранко Радичевић“.  У издању Бранковог кола, као облик награде, књига је штампана о 200. годишњици Бранковог рођења.

Уводно слово о књизи лауреаткиње Јелене Ленголд имао је Дамир Малешев који је био и модератор програма. Угледни песник и есејиста, чија се песма о Бранку управо нашла у објављеној антологији поезије о великом песнику српског романтизма, истакао је да истакнута песникиња Јелена Ленголд, која се успешно огледа и у писању прозе, награђивана и превођена на више језика, с почетка поседовала романтични сензибилитет а да садашње песме имају обрисе урбаног и старости. Искуство писања прозе довело је Јелену Ленголд до комукативне поезије, у споју наративности и музикалности, истакао је Малешев.

Јелена Ленголд је рекла да је у једној фази младости писала доста херметичне песме да би, после паузе у писању поезије (након преласка на прозу), почела да пише отворенију поезију која се свиђа људима. Кроз године, начин писања је сазрео, што је уствари био одраз њеног живота. Затим је рекла да књижевност мора бити занимљива, на сме да нас дави ликовима, да ликови морају бити јасни као и сама радња, што је нарочито примењивала у прози, али и у поезији којој се вратила.

ПРОМОВИСАНО „КОЛО, КОЛО, НАОКОЛО“ НЕНАДА ГРУЈИЧИЋА

200. годишњица рођења Бранка Радичевића

О ПОЈАВАМА И ПОРТРЕТИМА ЗНАМЕНИТИХ ПЕСНИКА И УМЕТНИКА

Сремски Карловци, 19. март 2023.

У славној спомен-библиотеци Карловачке гимназије, на „Пролећним Бранковим данима 2024“, данас је промовисан први том пројекта „Коло, коло, наоколо“ Ненада Грујичића, у издању Бранковог кола, штампан о двестотој годишњици рођења Бранка Радичевића.  Аутора Ненада Грујичића, и књижевног критичара и уредника овог дела, Растка Лончара, као и присутне госте и махом младу публику,  поздарвила је Јелена Рудовић, помоћница директора Карловачке, који је с разлогом био одсутан у Београду.

Она је захвалила Бранковом колу што својим програмима оплемењује Карловачку гимназију, па тако и поводом два века од рођења њеног најчувенијег ђака – Алексија Радичевића. Програм је водила потписница ових редова Ана Гојковић.

Ненад Грујучић је истакао да ово дело има генезу у својим (ултра)почецима који сежу све до 1984. године када је, у својим бранковским годинама, објавио књигу „Бранко – песник младости“ у издању тадашње агилне Књижевне заједнице Новог Сада. Тираж је био 5000 хиљада примерака, а већ наредне године друго издање књиге изашло је у тиражу од 6000 примераке. Потом су уследила бројна издања у сличним тиражима у београдском Заводу за уџбемнике и наставна средства.

Затим је песник и писац Ненад Грујичић, дугогодишњи директор Бранковог кола, испричао и дао публици податке о несвакидашњим знацима који ће га довести у Бранково коло. Прво је истакао да је далеке 1978. године добио Бранкову награду Матице српске, па онда наредне године „Печат вароши сремскокарловачке“. Све то тада њему младом није говорило да ће убрзо постати челни човек Бранковог кола.

Отишао је у војску (ЈНА) 1982. и тамо затекао војника који се зове Бранко Радичевић. По изласку из војске отишао у тадашњи СССР у делагацији младих писаца Југославије и одмах при доласку сазнали су да је умро Леонид Брежњев, најважнији човек те огромне државе. Послали су целу младу југословенску делегацију у Грузију, далеко од Москве, а тамо у једној књижевној редакцији упознаје младића који говори 25 језика. Кад је чуо одакле смо дошли, истако је Грујичић, одмах је изрецитовао песму „Девојку на студенцу Бранка Радичевића.

У СУСРЕТ ПРОМОЦИЈИ КЊИГЕ "КОЛО, КОЛО, НАОКОЛО" НЕНАДА ГРУЈИЧИЋА

Сремски Карловци - Нови Сад, 18. март 2024.

КАЛЕИДИСКОП ЖИВИХ СВЕДОЧАНСТАВА

На "Пролећним Бранковим данима 2024", у оквиру обележавања два века од рођења Бранка Радичевића, у уторак, 19. марта, у 11 часова, у Спомен-библиотеци Карловачке гимназије бића промовисана нова књига Ненада Грујичића "Коло, коло, наоколо" (први том) у издању Бранковог кола. О књизи ће говорити Анђелко Анушић, Растко Лончар и аутор.

Обимом од 568 страна, са ретким фотографијама из архива Бранковог кола, књига се појавила неки дан у сусрет обележавању 200. годишњице рођења Бранка Радичевића. Текстови у овој књизи објављивани су у београдском "Блицу недеље" у периоду 2021 - 2023. године.

У оквиру прославе 200. годишњице рођења Бранка Радичевића, Бранково коло  припремило је две обимне књиге Ненада Грујичића под насловом КОЛО, КОЛО, НАОКОЛО.  Други том са поднасловом: Стражиловски времеполов: записи и сећања, цртице и коментари појавиће се до 53. Бранковог кола (6. до 16. септембра) када ће такође бити промовисан у знаку 200. годишњице рођења Бранка Радичевића.

ДИВНО ЧУДО ФЕНОМЕНА БРАНКО

200. годишњица рођења Бранка Радичевића

ДИВНО ЧУДО ФЕНОМЕНА БРАНКО

"Блиц недеље", Београд, 17. март 2024.

Пише: Ненад Грујичић

Несвакидашња је привилегија бити сведоком величанственог јубилеја који говори о громадном значају песничке личности Бранка Радичевића, која се одржала и запевала звезданим сјајем у времену. То је песник који је својом неугашеном младошћу метузалемски искусно опевао вечите теме и дао им свевремени печат што се пресијава у оригиналности непоновљивог талента у српском језику.

КАТАЛОГ "ПРОЛЕЋНИХ БРАНКОВИХ ДАНА 2024."

Отворити ОВДЕ

Несвакидашња је привилегија бити сведоком величанственог јубилеја који говори о громадном значају песничке личности Бранка Радичевића, која се одржала и засјала звезданим сјајем у времену. То је песник који је својом младошћу опевао метузалемски старе вечите теме и дао им сопствени креативни печат што се пресијава у оригиналности непоновљивог талента.

СВЕЧАНО ОТВОРЕНИ "ПРОЛЕЋНИ БРАНКОВИ ДАНИ 2024"

Сремски Карловци, 16. март 2024.

Прослава 200. годишњице рођења Бранка Радичевића

ВРХУНСКИ УМЕТНИЧКИ И ДУХОВНИ ПРОГРАМ ЗА БРАНКА УЗ НЕЗАБОРАВНЕ ЗВУКЕ КАРЛОВАЧКИХ ЗВОНА

Бранково коло сваке године на „Пролећним Бранковим данима“ обележава рођендан Бранка Радичевића по старом и новом календару: 15. и 28. марта. Ова година је несвакидашња, обележавамо два столећа рођења Алексија Радичевића, потоњега Бранка, славног песника српског романтизма.  То је годишњица која се п(р)ојављује једном у столећу, тек сваких стотину година, дакле, па тек понека генерација својим кратким и смртним животом дотакне то дивно чудо.

ДАНАС СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ "ПРОЛЕЋНИХ БРАНКОВИХ ДАНА 2024"

Сремски Карловци, 15. март 2024.

У ЧАСТ У СЛАВУ ВЕЧИТОГ МЛАДИЋА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ

У знаку великог јубилеја, прославе двестоте годишњице рођења Бранка Радичевића, данас ће свечано бити отворени „Пролећни Бранкови дани 2024“. Данас је по јулијанском календару 200. рођендан Алексија Радичевића, потоњег Бранка, великог песника српског романтима. У најстаријој српској, чувеној Карловачкој гимназији, свечаним отварањем у 11 часова започеће „Пролећни Бранкови дани 2024“ који ће трајати до 28. марта, дана рођења Бранка Радичевића по грегоријанском календару.

Добро дошли!

СУТРА ПОЧИЊУ "ПРОЛЕЋНИ БРАНКОВИ ДАНИ 2024."

Сремски Карловци, 14. март 2024.

Прослава 200. годишњице рођења Бранка Радичевића

 „ПРОЛЕЋНИ БРАНКОВИ ДАНИ 2024“

Сутра у 11 часова, у најстаријој српској, чувеној Карловачкој гимназији, поводом 200. годишњице рођења Бранка Радичевића, великог песника српског романтизма, биће свечано отворени „Пролећни Бранкови дани 2024“ који ће трајати све до 28. марта у Сремским Карловцима, Новом Саду и на Стражилову.  Цела манифестација ће протицати у знаку великог јубилеја: Двеста година од рођења Бранка Радичевића.

ПОЗИВ НА СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ "ПРОЛЕЋНИХ БРАНКОВИХ ДАНА 2024."

У СУСРЕТ „ПРОЛЕЋНИМ БРАНКОВИМ ДАНИМА“ У ЗНАКУ 200. ГОДИШЊИЦЕ РОЂЕЊА БРАНКА РАДИЧЕВИЋА

По дугој традицији, Бранково коло и ове године организује „Пролећне Бранкове дане“ који ће трајати од 15. до 28. марта. То су датуми рођења Алексија Радичевића у Броду на Сави  (по старом и новом календару), потоњег Бранка, великог песника српског романтизма. Између ова два датума одвијаће се „Пролећни Бранкови дани 2024.“ у знаку великог јубилеја, прославе двестоте годишњице рођења Бранка Радичевића. Доносимо програм Свечаног отварања „Пролећних Бранкових дана 2024.“

ЗАПИСИ УЗ ВЕЛИКИ БРАНКОВ ЈУБИЛЕЈ

Двестота годишњица рођења Алексија Радичевића

ТРАГОВИ И ЗНАЦИ

"Блиц недеље", Београд, 10. март 2024.

Пише: Ненад Грујичић

Двестота годишњица рођења Алексија Радичевића, потоњега Бранка, великога српског песника романтичара, славне младе личности чије се дело стопило с народом,  представља ретку привилегију у времену, у сусрету са песничким култом младића који је из земнога света отишао напунивши свега двадесет девет година.

ИЗАШЛА АНТОЛОГИЈА НЕНАДА ГРУЈИЧИЋА "АО, ДАНЧЕ, АЛА СИ МИ БЕО"

Сремски Карловци - Нови Сад, 8. март 2024.

ПОЈАВИО СЕ ЦВЕТНИК ПЕСАМА (О) БРАНКУ РАДИЧЕВИЋУ

У издању Бранковог кола појавила се антологија песама (о) Бранку Радичевићу из списатељског бдења Ненада Грујичића као вишегодишњег челног човека Бранковог кола, а у овој прилици  приређивача и аутора обимног предговора и поговора поводом прославе великог јубилеја: Два века од рођења Алексија Радичевића, потоњег Бранка, чувеног песника српског романтизма.

Промоција цветника „Ао, данче, ала си ми бео“ биће обављена на трострук начин на „Пролећним Бранковим данима 2024“. Најпре ће о томе бити упознате публика и јавност на Свечаном отварању 15. марта на сам дан рођења Бранка Радичевића по јулијанском календару. А потом, антологија ће бити промовисана на Светски дан поезије 21. марта у 11 часова у Карловачкој гимназији. Потом ће бити представљена 26. марта у 14 часова у Карловачкој богословији „Свети Арсеније Сремац“. Оба пута нступиће по дванаест савремених песника, а глумци ће читати десетак песама из пера старијих, давно минулих песника из деветнаестог и прве половине двадесетеог века.

КАРЛОВАЧКА ГИМНАЗИЈА И КАРЛОВАЧКА БОГОСЛОВИЈА ОВЕНЧАНЕ "ВЕЛИКОМ ПОВЕЉОМ БРАНКОВОГА КОЛА"

Сремски Карловци, 26. фебруара 2024.

200. годишњица рођења Бранка Радичевића

„ВЕЛИКА ПОВЕЉА БРАНКОВОГА КОЛА“ КАРЛОВАЧКОЈ ГИМНАЗИЈИ И КАРЛОВАЧКОЈ БОГОСЛОВИЈИ

На завршној седници комисије Бранковог кола (Ненад Грујичић, председник, Весна Чипчић и Милан Плетел, чланови) једногласно је одлучено да „Велика повеља Бранковога кола“ поводом 200. годишњице рођења Бранка Радичевића, за узвишени облик сарадње током протеклих деценија припадне Карловачкој гимназији и Српској православној богословији Светог Арсенија у Сремским Карловцима. Ово престижно признање, поред реченог,  Бранково коло додељује и „за надахнути допринос лепоти поезије, стваралачку радост и љубав према песницима и људима на трагу божанског дара Бранка Радичевића“.

УСКОРО АНТОЛОГИЈА ПЕСАМА ПОСВЕЋЕНИХ БРАНКУ РАДИЧЕВИЋУ

Сремски Карловци – Нови Сад, 21. фебруар 2024.

200. годишњица рођења Бранка Радичевића

У ШТАМПИ ЦВЕТНИК НЕНАДА ГРУЈИЧИЋА „АО, ДАНЧЕ, АЛА СИ МИ БЕО“

У оквиру обележавања 200. годишњице рођења Бранка Радичевића, у штампу је из Бранковог кола отишла ретка антологија песама посвећених Бранку, АО, ДАНЧЕ, АЛА СИ МИ БЕО, књига коју је приредио Ненад Грујичић, дугогодишњи челни човек Бранковог кола. То је уствари цветник сачињен од песама из пера сто четрдесет девет песника који су у периоду од Бранкове смрти, то јест од преноса његових земних остатака (1883) из Беча на Стражилово, све до данашњих дана, певали и певају о „убавом славују“ српске поезије, култном песнику српског романтизма, чије су многе песме ушле у биће народа и певају се као изворне народне.

УСКОРО ПРВИ ТОМ ПРОЈЕКТА "КОЛО,КОЛО, НАОКОЛО" НЕНАДА ГРУЈИЧИЋА

Сремски Карловци - Нови Сад, 20. фебрруар 2024.

200. годишњица рођења Бранка Радичевића

У СУСРЕТ КЊИЗИ "ПОЈАВЕ И ПОРТРЕТИ"

У оквиру прославе 200. годишњице рођења Бранка Радичевића, Бранково коло  припремило је две обимне књиге Ненада Грујичића под насловом КОЛО, КОЛО, НАОКОЛО. Први том са поднасловом Појаве и портрети управо је отишао у штампу и изаћи ће за "Пролећне Бранкове дане 2024" (15. до 28. марта)  када ће бити и промовисан. Други том са поднасловом: Стражиловски времеполов: записи и сећања, цртице и коментари појавиће се до 53. Бранковог кола (6. до 16. септембра) када ће такође бити промовисан у знаку 200. годишњице рођења Бранка Радичевића.

Први том Појаве и портрети  садржи текстове о Бранку Радичевићу, његовом „Ђачком растанку“,  листу Бранково коло  (1895), Павлу Марковићу Адамову, свесрпском Колу из Бранковог „Ђачког растанка“, о Стражилову и споменицима, те о минулим угледним песницима, писцима, драмским и музичким уметницима, филозофима и духовницима (којима је Грујичић био домаћин неколико деценија) што су у славу Бранка Радичевића походили Бранково коло у Сремским Карловцима и на Стражилову: Десанка Максимовић, Дејан Медаковић, Борислав Михајловић Михиз, Борислав Пекић, Светлана Велмар Јанковић, Владета Јеротић, Васко Попа, Мирослав Антић, Стеван Раичковић, Живан Сарамандић, Милка Стојановић, Оља Ивањицки, Милан Кечић, Радован Крагуљ, Милан Тркуља, Иван В. Лалић, Весна Парун, Рајко Петров Ного, Радован Павловски, Бранислав Петровић, Иван Хајтл, Петар Краљ, Павле Поповић, Љиљана Петровић, Симо Елаковић, Стеван Тонтић, Душко Трифуновић, Милан Ненадић, Вукман Оташевић, Вицо Дардић, Радомир В. Ивановић, Крстивоје Илић, Милован Витезовић и други.

Објављена у низу наставака у угледним дневним листовима на страницама културе, ова књига је и у том облику већ  и имала  запажен одјек који ће се нема сумње сада и повећати због свих сабраних текстова и фотографија на једном месту.

БРАНКО КАО НАДАХНУЋЕ У ВРЕМЕНУ

Сремски Карловци – Нови Сад, 6. фебруар 2024.

ДВА ВЕКА ОД РОЂЕЊА БРАНКА РАДИЧЕВИЋА

У данашњем Културном додатку „Вечерњих новости“ појавила се песма „Безимена“, сонет Ненада Грујичића, у част прославе 200. годишњице Бранка Радичевића. Она започиње чувеним Бранковим стихом: Ње више нема, то је био звук... Овај стих мамио је и друге наше песнике и био предлошком за песме још неколицини (Матија Бећковић, Ранко Јововић, Славомир Гвозденовић).

Двестота годишњица рођења Алексија Радичевића, потоњега Бранка, великога српског романтичара, славне младе личности чије се дело стопило с народом,  представља ретку привилегију времена у сусрету с песничким култом младића који је из земнога света отишао напунивши свега двадесет девет година.

Осећај који се јавља поводом овакве годишњице чини нас кроткима и отрежњенима наспрам инерције свакодневнога живота, указује на нашу пролазност и смртност са којима се усрдно морамо поклонити неумрломе младићу српске поезије. Нестаје дневна опијеност обавезама и пословима који каткад, и код неких, постају гола рутина и доколица.

РАЗГОВОР ВАЛЕНТИНЕ НОВКОВИЋ С НЕНАДОМ ГРУЈИЧИЋЕМ

Београд, 23. јануар 2024.

На порталу „Конкретно“ интервју с Ненадом Грујичићем, књижевником и директором песничке институције „Бранково коло“

ХАРИЗМАТИЧНИ ПЕСНИК РАЗЛИКЕ

Разговарала Валентина Новковић

Још као студент књижевности објавили сте две песничке књиге: „Матерњи језик“ (Књижевна омладина Србије, Београд, 1978) и „Линије на длану“ (Просвета, Београд, 1980). О њима је доста писано, прочуло се за вас, чак су и неки Ваши професори (Славко Гордић, Јован Делић) са Филозофског факултета у Новом Саду одмах објавили своје текстове о тим књигама?

ЦЕЛА ГОДИНА У ЗНАКУ БРАНКА РАДИЧЕВИЋА

Нови Сад, 10. јануар 2024.

ДВА ВЕКА ОД РОЂЕЊА СЛАВНОГ ПЕСНИКА

Прва седница Организационог одбора за обележавање 200 година од рођења Бранка Радичевића одржана је данас у Покрајинској влади у Новом Саду.

Том приликом је наглашено да учешће најзначајнијих институција и установа потврђује колико се значајно приступа припреми и реализацији активности у част великана наше књижевности.

Члан Одбора, потпредседница Владе и министарка културе Маја Гојковић  истакла је да је у плану да цела 2024. година буде посвећена сећању на Бранка Радичевића и то не само у Сремским Карловцима, већ и у читавој Србији у циљу подсећања на величину лика и дела једног од најзанаменитијих српских књижевника.

Председник Покрајинске владе и председник Организационог одбора Игор Мировић подсетио је да је Покрајинска влада подржала иницијативу Карловачке гимназије за обележавање важног јубилеја имајући у виду значај Бранка Радичевића за нашу књижевност, уметност али и његов симболички значај за наш народ.

Бранко Радичевић, један од најзначајнијих песника српског романтизма, рођен је 1824. године у Славонском Броду, а умро је 1853. године у Бечу. Школовао се у Земуну, Сремским Карловцима, Темишвару и Бечу. Сремски Карловци, Карловачка гимназија и Стражилово заузимају посебно место у Бранковој поезији, па су отуда песникови посмртни остаци и пренети на Стражилово пре 140 година. Ове године биће по први пут уређена стаза од Стражилова до Бранковог гроба, за шта је Покрајинска влада издвојила 45 милиона динара, наводи се у саопштењу.

ВАИСТИНУ СЕ РОДИ!

О БОЖИЋНОМ НАДАХНУЋУ

Песници су одувек покушавали да опевају Божић. Неки су успевали више, неки мање. Не може се о Божићу импровизовати стих, он тражи целу песму из срца. Нема много антологијских песама посвећених Божићу. Али их ипак довољно има у српском језику.

Узмемо ли Претпразничко вече Алексе Шантића као ишчекивање Божића, ето нам топле породичне слике оличене у мајчиној тихости: Ко симбол среће, наша мајка бдије,/ за скори Божић кошуље нам шије,/ и каткад на нас благе очи диже. У тој антологијској песми отвара се читав један уређени свет породичног поноса и части, поштовања и реда. Успомене у осами и напуштености бриде у тишини боног Шантића: Кандило и сад пред иконом тиња,/ и сад је позно предбожићње доба,/ ал' глува јама сад је моја соба,/ а ја лист свео под бјелином иња. Ето нам песничке снаге у дивном чуду ишчекивања Божића, далеко до најмилијих, оних којих више нема... Али бадње пахуље топло милују душу и доносе срећу над срећама. Све је дато по закону споја неба и земље.

ЗДРАВЉА, МИРА И СРЕЋЕ У 2024. ГОДИНИ!

Бранко је певао спајајући лирско и епско, он је српски амалгам Пиндара и Хомера. С једне стране, виноградарска цика и вика, дугине боје грожђа и винове лозе, крошања и неба, тактилни укус бермета и зрна, у очима  буктиња сунца и сремскокарловачког крајолика, а с друге – силе мрака и подземља, ништавило и смрт, у историјском огњу мача и барута, кала и муке, изгибије и страдања, борбе и жудње за слободом. И, све испреплетено у српском клупку времена чија Аријаднина нит у „Колу“ води чак до Цара Душана.

Навршава се двеста година од рођења Алексија Радичевића, потоњега Бранка, славнога песника српског романтизма. Бранко је појава каква се једном рађа у матерњем језику. Написао свега педесет четири лирске и седам епских песама, остало прегршт писама и један одговор на критику. Неприхваћен и нападан од Јована Стерије Поповића и Светозара Милетића, успео је потом да преживи и ударе Лазе Костића. Остаје траг, и то какав,  у поезији, у српском језику, траг за наук и завет. То је божанска моћ песничког талента Бранка Радичевића који је духовно и даље ту, с нама, и – траје. А  његови земни остаци део су пепела свих нас који смо се песнички утврдили на Стражилову, српском Парнасу. И тако ће бити и – остати.

СВЕТИ ЧИН КАЗИВАЊА СТИХА

У сусрет 200. годишњици рођења Бранка Радичевића

УСПОМЕНА НА ЛИРСКОГ РАПСОДА ВИТОМИРА ВИЦУ ДАРДИЋА

"Блиц недеље", Београд, 24. децембар 2023.

Пише: Ненад Грујичић

Савршена поетска дела настају једино из неодољиве потребе и у свемоћној ватри стваралачког нагона. Ова реченица Иве Андрића говори о божанској природи песника, али и сваке друге уметности, то јест креативног чина у животу, који се одвија у радости. Таква је и песничка уметност Бранка Радичевића, која се преносила и на композиторе и глумце што су стварали своје дело утемељено на његовом младоликом стиху.

На зденцу сунчевог талента Бранка Радичевића, глумац Витомир Вицо Дардић носио је свест о стражиловској линији српске поезије као градивној струни нашега језика и певања. Тој линији песничког бића,  по њеној природи и значају, инспирацији и мисији, припадао је овај непоновљиви глумац потпуно посвећен поезији и песницима.

Деценијама наступајући на Бранковом колу, изградио је трагове стражиловског усхита и стваралачке слободе у знаку чаровитог талента врхунског  казивача српске и светске поезије. Били су то његови добро знани програми „Говорим песнике“. Узгред је, на радост младих песникиња и песника, узимао њихове песме и снимао их на носачима звукова, које су млади у новије време усхићено  „качили“ на тзв. друштвене мреже.

Чудовити глумац, јединствени поета драмске уметности, пре свега, орфејски казивач стиха (мало је рећи рецитатор), непоновљиви рапсод  врхунске поезије, био је дугогодишњи  наш сарадник. У несусталом жару талента и љубави према поезији и песницима, на животним и духовним путевима са разноврсним искушењима и препрекама, победама и васкрснућима, Вицо Дардић је истрајавао попут каквог богумила у свету не баш наклоњеном духовним људима са песничким срцем.

РАЈКО ПЕТРОВ НОГО, ПЕСНИК СТРАЖИЛОВСКЕ ЛИНИЈЕ

У сусрет 200. годишњици рођења Бранка Радичевића

ПЕСНИК КОЈИ ЈЕ ДВА ПУТА СВЕЧАНО ОТВОРИО БРАНКОВО КОЛО

"Блиц недеље", Београд, 17. децембар 2023.

Пише: Ненад Грујичић

На Стражилову, пре педесет пет година, двадесттрогодишњи младић из Сарајева,  Рајко Петров Ного свечано је примио „Бранкову награду“ за песнички првенац „Зимомора“. А већ наредне године, такође на српском Парнасу – Стражилову, 23. септембра 1969. написао је песму „Брађански копилан“ у слободном стиху, где на почетку каже: „Ко како. Ја овако – па коме цикне./ Пргав и пријек,/ како то већ и треба.“

Отишавши са овога света пре нешто више од годину дана, Рајко Петров Ного је у Бранковом колу оставио неизбрисив траг. Пре свега, Ногове песме остале су и на земљи и на небу српскога језика, па тиме и на стражиловским траговима Бранка Радичевића. Песници имају ту срећу да их наслеђује њихова поезија. Ного је израна, већ као младић у Сарајеву, стекао ореол песника и својим песмама обезбедио обе ризнице. Завршено је још  једно несвакидашње рајковање на земаљском шару, које је српском језику донело оригиналну поезију.  

Стражиловац, Ного је љубио Алексија Радичевића као брата и био непрестано у загрљају с песником претечом и његовим потомцима. Отуда у новијој поезији, после Десанке Максимовић и Стевана Раичковића, уз Крстивоја Илића, Ного је најуочљивији песник стражиловске линије певања, онога пева, дакле, на српскоме језику, који нас по душевној резонанци издваја у свету и литератури.

УСПОМЕНА НА ИВАНА В. ЛАЛИЋА

У сусрет 200. годишњици рођења Бранка Радичевића

ПЕСНИК ТИХОГ ГЛАСА СА ВЕЛИКОМ СНАГОМ РЕЧИ

"Блиц недеље",

Београд, 10. децембар 2023.

Пише: Ненад Грујичић

Следеће године обележићемо два столећа од рођења Алексија Радичевића, потоњега славног Бранка, великог песника српског романтизма. Бранково коло целином свога постојања посвећено је успомени на овог несвакидашњег царевића српске поезије и његов живи култ у нашем језику и култури. Бранково коло је, затим, усредсређено и на, не само младе Бранкове сроднике, већ и на угледне и за сва времена етаблиране песнике и уметнике у српској култури и шире. Из низа имена издајамо за ову прилику једно.

ВИДОВИТА УМЕТНОСТ ОЉЕ ИВАЊИЦКИ

О ДОЛАСЦИМА ВЕЛИКЕ СЛИКАРКЕ НА БРАНКОВО КОЛО

"Блиц недеље", Београд, 19. новембар 2023.

Пише: Ненад Грујичић

Велики уметници и њихова дела носе распоне и акције често зачудне времену и амбијенту у којем настају и живе. Они се усађују у постојећи ред ствари као нова природа, као вишак језика без којег нема праве уметности. У том наоко неприродном и често болном калемљењу, налазе се клица и замајац истинског талента и његове непредвидиве игре.

Доласци Оље Ивањици на Бранково коло, у Сремске Карловце, или наши сусрети другде, били су увек у аури радосног чуда, неке надљубавне милине у поздраву два бића која се разумеју иако их године поприлично деле, она је била годиште мога оца.  Оно што ју је одавало као присутну и удаљену у исти мах, јесу њене очи, осмех који је пратио ту несвакидашњу боју зеница и погледа усањаног у земаљске и космичке нијансе. Да, то је заиста тако, нимало  патетично, напротив, поседовала је неку врсту више свести о самој себи и свему ономе што је окружује, али се дубоко налази и у њој самој.

"КОЗАРСКИ ВИЈЕНАЦ" НЕНАДА ГРУЈИЧИЋА

Нови Сад, 15. новембар 2023.

ПРОМОВИСАНА КЊИГА-ПОЕМА  „КОЗАРО, СЕЈО И ПРАМАЈКО“ НЕНАДА ГРУЈИЧИЋА

У Архиву Војводине промовисана је књига-поема Ненада Грујичића, која је недавно изашла у издању бањалучке Бесједе, под називом „Козаро, сејо и прамајко“ (Речитатив о геноциду, забораву и слободи). Иако по кишном времену, сала је била пуна. У присуству аутора, о књизи су говорили Анђелко Анушић и Растко Лончар.

На самом почетку програма учеснике и публику поздравио је директор Архива Војводине Небојша Кузмановић наглашавајући значај промоције врхунског песничког дела у стваралачком контексту Архива Војводине где је недавно отворена тематска изложба „Козара 1942“, у сарадњи са Музејом жртава геноцида из Београда и Меморијалног Музеја на Мраковици из Приједора, која ће трајати све до 20. децембра у Новом Саду.

Промоцију је водила Сања Демировић која је из књиге „Козаро, сејо и прамајко“ прочитала део из рецензентског записа Данијеле Регојевић:  „Пјесник отвара личну завичајну рану на грудима, и његов бол разраста у велики жал за страдалим српским народом у цјелини, а у сликама и призорима геноцидног надирања њемачких и усташких фаланги на дјецу и становништво српске Козаре. У свему томе, и оном што живимо данас, пјесник уочава у нашем времену истог незаситог завојевача и непријатеља који, иако два пута поражен у двадесетом вијеку, поново се приближава нашим предјелима и крајевима, ливадама и рудницима, кућним праговима и столовима, безобзирно жели да се домогне дефинитивне побједе над српским народом на Балкану. Но, Божја ријеч је прва и посљедња, па пјесник Грујичић пјева: „О, Боже, милостиви и једини,/ сапери са људскога чела гријех и зло,/ и просвијетли ум, чемер и јад на земљи/ од које смо пролазни саздани сви,/ у коју се враћамо тијелом и копамо.“

ВЕЧИТИ МЛАДИЋ НАШЕ ПОЕЗИЈЕ

У СУСРЕТ 200. ГОДИШЊИЦИ РОЂЕЊА БРАНКА РАДИЧЕВИЋА

Вечерње новости, 14. новембар 2023.

Пише: Ненад Грујичић

У нас Срба нема већег песничког култа од ореола Бранка Радичевића. Отишавши са овога света са пуних двадесет девет година, овај Богом даривани вечити младић наше поезије оставио је траг који и данас ромори у матерњем језику, светли и живи пуним плућима. Написао је свега педесет четири лирске и седам епских песма.

Међутим,  поводом тог обимом невеликог дела (по броју песама није веће од једне књиге данашњих песника), створено је преко деведесет музичких композиција на његове стихове. Неке песме компоноване су и по неколико пута, надахњивале многе композиторе: Исидор Бајић, Јован Пачу, Светолик Пашћан Којанов,  Лудвик Куба, Стеван Мокрањац, Крешимир Барановић, Милан М. Протић, Станојло Рајчић, Роберт Толингер, Даворин Јенко, Петар Коњовић, Хуго Доубек, Љубица Марић,  Јосип Славенски, Миленко Живковић, Јован. П, Јовановић, Божидар Трудић, Дејан Деспић, Љиљана Петровић, Корнелије Ковач и други.

У АРХИВУ ВОЈВОДИНЕ ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ-ПОЕМЕ "КОЗАРО, СЕЈО И ПРАМАЈКО"

ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ-ПОЕМЕ „КОЗАРО, СЕЈО И ПРАМАЈКО“ НЕНАДА ГРУЈИЧИЋА

Најава догађаја / СРЕДА 15. НОВЕМБАР 2023. ГОДИНЕ У 12 ЧАСОВА/ архив Војводине, књига, промоција

Позивамо вас на промоцију књиге-поеме „Козаро, сејо и прамајко“ Ненада Грујичића у издању „Бесједе“ из Бањалуке, која ће бити одржана у среду 15. новембра у 12 часова у Архиву Војводине, Жарка Васиљевића 2а, Нови Сад.

Учесници промоције: Анђелко Анушић, Растко Лончар и Ненад Грујичић, аутор

Поема је објављена 8. августа у Културном додатку  београдских „Вечерњих новости“, на две средње стране овог тиражног дневног листа, а потом су је преузели и објавили бањалучки „Глас Српске“ и приједорски  „Козарски вјесник“. На септембарским „Књижевним сусретима на Козари“, потом,  песник Ненад Грујичић прочитао је делове ове поеме на академији у позоришту и на „Поетском часу“ на Мраковици, на Козари.

ТЕОДОРА ПЕТРОВИЋ О ПРОСЛАВИ СТОГОДИШЊИЦЕ БРАНКОВОГА РОЂЕЊА

Сремски Карловци - Нови Сад, 31. октобар 2023.

У сусрет 200. годишњици рођења Алексија Радичевића

 БРАНКО У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА ПРЕ ЈЕДНОГ ВЕКА

Хитамо ка великој 200. годишњици рођења антологијског и народног песника српског романтизма, која ће бити прослављана целе наредне, 2024. године. Такву годишњицу би свака култура и народ пожелели, а наша генерација, ето, има срећу да се налази у тој реткој привилегији. Алексије Радичевић, потоњи Бранко, рођен је 1824. године у Броду на Сави, 15. марта по јулијанксом или 28. марта по грегоријанском календару.

Надамо се да ће тада бити овога света и да ћемо с љубављу и високим професионализмом  моћи да обележимо два столећа од рођења нашег непролазног Бранка. Данашње време је бесловесно и доноси бриге, уноси страх међу људе и народе.  Међутим вера у Бога и сопствени дар за таленат даће нам веру и снагу да остваримо овај  план и програм.  

ЧИЈЕ ЈЕ КОЛО У „ЂАЧКОМ РАСТАНКУ“ БРАНКА РАДИЧЕВИЋА, СРПСКО ИЛИ ЈУГОСЛОВЕНСКО

Сремски Карловци - Нови Сад, 2. новембар 2023.

У сусрет 200. годишњици рођења Бранка Радичевића

ПРЕКОГНИТИВНА МОЋ БРАНКОВОГА ТАЛЕНТА

Осврнућемо се на Бранкову антологијску поему Ђачки растанак, која је интригантна из више разлога, а посебно због чувеног Кола у њеном саставу.  То Kоло било је предметом разноврсних (зло)употреба, понајпре са становишта дневнополитичких и идеолошких интервенција у историјској пракси. Отуда, прилика је да објаснимо о чему је заправо реч у том Колу.

Но пре тога, поновићемо да је Алексије Радичевић рођен 28. марта (15. марта, по старом) 1824. године у Броду на Сави, данашњем Славонском Броду. Можемо казати – вршњак, то јест савременик, по делимичном преклапању календара у животима различите дужине, неких европских писаца, на пример, Виктора Игоа и Лава Толстоја,

ПОЕЗИЈА МОЛИТВЕНОГ ПЛАЧА У РАДОСТИ

Данијела Регојевић

СЈЕДИЊЕЊЕ ЛОГОСА И ЕРОСА У КЊИЗИ ДУХОВНЕ ПОЕЗИЈЕ 

О новој књизи Александре Мариловић:  Ноћи дуге у прогонству, Арт принт, Бања Лука, 2023.

Аександра Мариловић (1986) важи за једну од најистакнутијих српских пјесникиња на ијекавици и недвојбено је значајна фигура савремене младе књижевности у нас и региону, што потврђује њена свестрана ангажованост на пољима поезије, књижевне критике и културе.

Њена поезија разраста саму себе и сједињује се са исконским, као што је приказано у најновијој збирци духовне поезије Ноћи дуге у прогонству, која је ове године крунисана престижним пјесничким признањем, Печат вароши сремскокарловачке, коју дод‌јељује Бранково коло већ педесет шест година. Поред овог значајног признања, Александра је од Бранковог кола 2012. године добила награду Стражилово, а истичу се и друге награде, попут Златног пера (2020) године, као и Дисове награде за младе ствараоце (2022).

СУСРЕТ С БРАНКОМ ЛЕТИЋЕМ И АНЂЕЛКОМ АНУШИЋЕМ

Београд, 25. октобар 2023.

Са 66. Међународног београдског сајма књига

ТРИ СРПСКА ПИСЦА ПОРЕКЛОМ ИЗ КРАЈИНЕ

Никад не знаш кога нећеш срести на Сајму књига. То је врхунска драж доласка на ову несвакидашњу манифестацију. Тамо-овамо, горе-доле, лево-десно, увек налетиш на људе с којима се дуго ниси  видео, или јеси недавно, а већина из твога миљеа, твога еснафа.

ОДРЕЋИ СЕ СВОГА КОРЕНА, ИСТО ЈЕ ШТО УМРЕТИ

Са 66. Међународног београдског сајма књига

О КРАЈУ И ПОЧЕТКУ СВЕГА

Пише: Ненад Грујичић

Одрећи се свог корена, исто је што умрети. Будућности не мора бити: прошлост је неизбрисива из читуље света. (Милан Кашанин)

Кренуо је 66. Сајам књига у Београда. Он има велику моћ, спира нашу опседнутост вестима из дневне медијске луднице (и тзв. политичари другачије се понашају на Сајму књига), релативизује свакодневну мрзовољу и враћа на лице ведрину и веру у лепшег човека и бољу стварност; нећу рећи будућност, јер та реч је злоупотребљена безброј пута. Будућност је већ насељена у готово свим књигама света. И кад се баве садашњошћу, књиге антиципирају будућност која ће постати прошлост.

Ове године Француска је главни гост Сајма књига. А један њихов драмски писац (Жан Расин) из 17. века жовијално рече: „Вере ми, баш је луд онај ко има поверење у будућност.“ И збиља је тако, то добро видимо ми у 21. веку који је напучен апокалиптичком опасношћу и ратовима. Живимо у столећу где сваки дан згушњава се могућношћу суицида човечанства. На плану оружја, ратови више нису оно што су некад били, довољно је само поменути дронове, а о другоме да и не говоримо.

КЊИГЕ ИМАЈУ СВОЈЕ СУДБИНЕ

Београд, 24. октобар 2023.

Са 66. Београдског сајма књига

УСРЕЋИТИ ДРУГОГ НА САЈМУ КЊИГА

Мислим да је књига једна од могућности среће коју ми људи имамо (Борхес). Неко је рекао да је срећан само онај који успе да усрећи другог. И заиста је тако. Ево данас на Београдском сајму књига, поред мноштва сусрета, наиђосмо једно на друго, насмејана Маја Белегишанин Ивановић и ја, изненађен, а с њом и њена љубазна пријатељица са факултета, Данијела Станковић. У Зборнику радова о моме стваралаштву, у издању Бранковога кола, поред тридесетак других текстова, налази се и Мајин о књизи „Сремскокарловачке терцине“. То је био детаљ који је, од Маје и мене, усмерио ову књигу у Данијелине руке као сајамски поклон пријатељици од пријатељице. Маји је од мене с посветом припала поема „Козаро, сејо и прамајко“ у издању бањалучке Бесједе, а Данијела поста богатија за још једну књигу поезије за децу, „Лија пандемија“, издавач Институт за дечју књижевност из Београда. И Маја и Данијела упутише ми цветове-осмехе који из очију рекоше: хвала. Доживех велику радост на Београдском сајму књига. И заиста, сви усрећисмо  једни друге.

                                                                                                                                                            Н. Грујичић

ДВЕ КЊИГЕ НЕНАДА ГРУЈИЧИЋА И ЈЕДНА О ЊЕМУ НА БЕОГРАДСКОМ САЈМУ КЊИГА

Сремски Карловци – Нови Сад, 21. октобар 2023.

У сусрет Сајму књига

„ЛИЈА ПАНДЕМИЈА“, „КОЗАРО, СЕЈО И ПРАМАЈКО“ И ЗБОРНИК РАДОВА „СТВАРАЛАШТВО НЕНАДА ГРУЈИЧИЋА“

Ове године појавиле су се две песничке књиге Ненада Грујичића. Најпре је из штампе изашла књига песама за децу „Лија пандемија“ у издању Института за дечју књижевност из Београда, са рецензијом уредника Милутина  Ђуричковића. Илустрације за сваку од четрдесет пет песама (и за корице књиге) урадила је песникова млађа кћерка Даница Грујичић, сада ученица шестога разреда. Затим, појавила се књига-поема „Козаро, сејо и прамајко“ у издању „Бесједе“ из Бањалуке, са поговором Данијеле Регојевић. А после пролетос одржаног Округлог стола у Карловачкој гимназији, у издању Бранковог кола изашао је и зборник радова „Стваралаштво Ненада Грујичића“ (уредник Растко Лончар).

Књиге ће се појавити на београдском Сајму књига па љубитељи литературе моћи ће их набавити на богатим штандовима. Још пре два миленијума Сенека је рекао: „Соба без књига је што и тело без душе“, а наш Андрић много векова касније додао: „Књиге су потребне, живот је неопходан, једно не треба одвајати од другог.“ Пророчански, и Дучић је изјавио: „Све књиге на свету требало би да буду књиге утехе, толико има несрећних на свету.“

Доносимо две песме из књиге песама за децу „Лија пандемија“ , део поеме „Козаро, сејо и прамајко“, и садржај зборника „Стваралаштво Ненада Грујичића“, са жељом да на Сајму књига одаберете оно што би вас највише могло духовно и уметнички узбудити.

                                                                                                                                                                 М. Борић

ОДЈЕЦИ ПРОГЛАШЕЊА НАГРАДЕ "ПЕЧАТ ВАРОШИ СРЕМСКОКАРЛОВАЧКЕ"

ТРИ ПЕСМЕ ИВАНЕ МИЛАНКОВ ИЗ НАГРАЂЕНЕ КЊИГЕ "У СУСЕДСТВУ КИШЕ"

Сремски Карловци – Нови Сад, 20. октобар 2023.

Нови лауреати Бранковога кола

ОНО ШТО СЕ НОСИ У СЕБИ И ВИДИ У ЗВЕЗДАМА

Ивана Миланков (Београд, 1952) дипломирала у родном граду енглески језик на Филолошком и физику на Природно-математичком факултету. "Печат вароши сремскокарловачке" добија за књигу поезије „У суседству кише“ (Удружење независних писаца Србије, Београд, 2023). Објавила је осам књига поезије и једну прозно-лирских записа. Награђена књига доноси поезију богате имагинације и стваралачке радости у симбиози свакодневног живота и суматраистички удаљених  светова. Колико ерудитска, толико и животна, поезија Иване Миланков импрегнирана је снажним емоцијама из урбаног миљеа са  лирским сликама у сменама годишњих доба.  На мапи неуралгичног свакодневља, песникиња из сопствене женске егзистенције повезује доживљаје и догађаје са универзалним и вавилонско-космичким огледалима, са оним што у исти мах носи у себи и види у звездама.  Ово је књига конзистентне поетике и конкретног песничког резултата.

ТРИ ПЕСМЕ СЛОБОДАНА РИСТОВИЋА ИЗ НАГРАЂЕНЕ КЊИГЕ "ЖИЖЉЕВИНА"

Сремски Карловци – Нови Сад, 20. октобар 2023.

Нови лауреати Бранковога кола

ПОЕЗИЈА ЖИВОТНОГ ИСКУСТВА И БОГАТОГ ЈЕЗИКА

Слободан Ристовић (Чајетина, 1952) одрастао у Радљеву код Уба, живи и ради с обе стране Дрине, у Рогатици и Белој Земљи. Награду „Печат вароши сремскокарловачке“ добио је за књигу поезије „Жижљевина“ (Свесрпски отаџбински сабор, Београд, 2022). Отац шесторо деце, објавио петнаест књига поезије и шест књига прозе. По неким његовим књигама поезије снимљена су три филма.  Слободан Ристовић је песник богате лексике и духовног блага из још неистражених рудника српскога језика и културе. Колико у стварности, толико и изван ње, он се не колеба око тога ли је поезија свевремена или надвремена, она је увек ововремена и главни алат његове душевне радионице на животном путу. 

ТРИ ПЕСМЕ АНЂЕЛКА ЗАБЛАЋАНСКОГ ИЗ НАГРАЂЕНЕ КЊИГЕ "МЕСЕЧЕВЕ ОЧИ"

Сремски Карловци - Нови Сад, 20. октобар 2023.

Нови лауреати Бранковога кола

ПЕСНИК ЗВУЧНЕ ЛИРЕ ЈЕЗИКА

Анђелко Заблаћански (Глушци код Богатића у Мачви, 1959) школовао се и у Сремској Митровици и Новом Саду. Награда „Печат вароши сремскокарловачке“ припала му је за књигу поезије „Месечеве очи“ (АСоглас, Зворник – УПС, Глушци, 2022). Објавио девет књига поезије и збирку афоризама, пише прозу, преводи с руског језика. Приређивач је цењених и добро посећених сајтова светске и наше поезије. Заблаћански је песник звучне лире језика, махом везаног стиха, широког тематско-мотивског спектра и визија: љубав, жена, родољубље, вера, душа, стварност. Као посебан облик свести о песничкој традицији, истичу се и песме-посвете као  побратимски дијалози у времену са Његошем, Костићем, Јакшићем, Илићем, Дучићем, Шантићем,  Ракићем, Дисом, Бојићем, Црњанским, Васиљевим, Д.  Максимовић, Миљковићем, Раичковићем, Попом и Лалићем. Песник изражене самосвести и упућености у вредносне токове песничке традиције и савременог стваралаштва.

ТРИ ПЕСМЕ АЛЕКСАНДРЕ МАРИЛОВИЋ ИЗ НАГРАЂЕНЕ КЊИГЕ "НОЋИ ДРУГЕ У ПРОГОНСТВУ"

Сремски Карловци – Нови Сад, 19. октобар 2023.

Нови лауреати Бранковога кола

ИСЦЕЛИТЕЉСКИ ПЛАЧ ДУШЕ

Александра Мариловић (Дервента, 1986) дипломирала српски језик и књижевност на Филолошком факултету у Бањалуци. Досад објавила четири књиге поезије, роман и збирку есеја. После награде „Стражилово“ (2012), признање „Печат вароши сремскокарловачке“ је друга награда Бранквога кола која је припала овој даровитој песникињи. Као веома редак случај овенчан двема различитим наградама од исте институције, ново признање добила је за књигу духовне поезије „Ноћи дуге у прогонству“ (Арт принт, Бањалука, 2023). То је књига онтолошке преобразбе, жива метаморфоза жене у правцу духовне зрелости која надилази голе књижевне разлоге. Ту су песме свевидеће псалтирске снаге и лепоте, озарене духовности која је дата реткима. Поједини стихови и песме расцветавају се у незадржив исцелитељски плач и призив Господа. Ова врста поезије зазива потребу за монашким животом и подвигом, не само код ауторке већ и код оних читалаца који поседују прозорљив поглед и молитвену резонанцу бића. Са уметничке тачке, ова књига је урађена у замаху истинске стваралачке потребе, у знаку урођеног талента који је веома рано стекао свест о самоме себи.

ТРИ ПЕСМЕ НЕНАДА КЕБАРЕ ИЗ НАГРАЂЕНЕ КЊИГЕ "О ПЕТЕЉЦИ СЕ ЉУШКА СВЕ"

Сремски Карловци - Нови Сад, 19. октобар 2023.

Нови лауреати Бранковога кола

КЊИГА ПОЕТСКИХ, ЈЕЗИЧКИХ И КУЛТУРНИХ РАЗЛОГА

Ненад Кебара (Фоча, 1963) похађао студије књижевности и језика, и последипломске, на Филолошком факултету у Београду, а магистарски и докторски рад одбранио на Филозофском факултету у Источном  Сарајеву, живи у Крагујевцу.  Награда „Печат вароши сремскокарловачке“ припала му је за књигу поезије „О петељци се љушка све“ (Интелекта, Ваљево, 2022). Пише поезију, есеје, огледе и научне радове. Објавио „Књигу о Синиши Кордићу (Трећи пут српске књижевности)“.

ТРИ ПЕСМЕ МИЛЕНЕ СЕВЕРОВИЋ ИЗ НАГРАЂЕНЕ КЊИГЕ "ДАРИНКИНА ДУЊА"

Сремски Карловци - Нови Сад, 18. октобар 2023.

Нови лауреати Бранковога кола

ЛИРИКА РАЊЕНЕ МЛАДОСТИ

Милена Северовић (Копривница, 1962) дипломирала и магистрирала на Стоматолошком факултету у Загребу. „Печат вароши сремскокарловачке“ добија за књигу поезије „Даринкина дуња“ (Граматик, Београд, 2023). Рат је провела између Копривнице и Франкфурта.

У Бранковом колу објавила три књиге: "Лепавинска рапсодија" (песме), 2003,  "Мирис руже" (есеји), 2004. и "Гетеов град" (антологија савремене немачке поезије), 2015. Објавила четрнаест књига поезије (неколико и за децу), пише и прозу, преводи Хесеа, Брехта, Рилкеа и друге. Живи и ради у Старој Пазови. Ова песникиња обнавља успомене на младолико школовање у аркадијској лепоти завичаја, али опева и историјску позорницу, драму и бол нанесен  обичном човеку. Ширећи просторно-временску перспективу, не заборавља косовске витезове Ивана Косанчића и Милана Топлицу, као ни српске мученике Гаврила Принципа и Саву Шумановића. Поезија изражене душевности и лиризма са великим очима и ушима, које запажају и бележе све што поседује епифанијски блесак. Награђена књига припада реду оних рукописа које сâм живот исписује и оставља у аманет.

Доносимо три песме из књиге управо овенчане „Печатом вароши сремскокарловачке“.

НОВИ ЛАУРЕАТИ "ПЕЧАТА ВАРОШИ СРЕМСКОКАРЛОВАЧКЕ"

Сремски Карловци, 16. октобар 2023.

ШЕСТ ЛАУРЕАТА „ПЕЧАТА ВАРОШИ СРЕМСКОКАРЛОВАЧКЕ“ 2023.

Престижна награда Бранковог кола „Печат вароши сремскокарловачке'“, за најбоље песничке књиге на српском језику, равноправно је припала ове године Ивани Миланков, Слободану Ристовићу, Анђелку Заблаћанском, Милени Северовић, Ненаду Кебари и Александри Мариловић.

На завршној седници, 16. октобра 2023. године, ову одлуку једногласно је донео жири Бранковог кола у саставу: Андреј Јелић Мариоков, Јелена Алексић и Ненад Грујичић (председник). У ужем избору за награду „Печат вароши сремскокарловачке“ биле су и књиге Братислава Јевтовића, Тијане Саватовић, Александра Новаковића, Секуле Шарића, Милоша Пуђе и Новака Ђукића.

ОРИГИНАЛНОСТ ПЕВАЊА ЉИЉАНЕ ПАВЛОВИЋ ЋИРИЋ

Сремски Карловци - Нови Сад, 12. октобар 2023.

БИТИ И ОСТАТИ СВОЈА

Аутентичност једног песничког дара огледа се поред осталог у моћи талента да кроз матерњи језик изрази неизрециво у симбиози семантичке ауре речи и њене музике. Такав дар поседује Љиљана Павловић Ћирић, овогодишња добитница награде „Стражилово“ за књизу поезије „Вез“ у издању Бранковога кола.

Махом минијатуре, тек тридесет три песме у збирци указују да је пред нама таленат поменуте провенијенције. То је таленат којем не треба доказивање на пољима других и другачијих поетичких решења. Јер, она то засигурно може, то јест за њу нису несавладиве друге и другачије, туђе поетичке матрице. То је зато пошто поседује таленат за таленат, ултра-свест о извору свога песничког дара.

Зато, кад прочитамо њене песме другачијих поетичких решења, дивимо се томе - да осваја друге концепте писања, нећемо рећи певања јер то припада само оној примордијалној супстанци њеног песничког бића коју многи песници не могу освојити. Да – не могу освојити, а она, гле, може њихове поетичке обрасце.

ПРЕКОДРИНСКА ДУХОВНА БАШТИНА У СРБИЈИ

Сремски Карловци - Нови Сад, 13. октобар 2023.

НЕМАТЕРИЈАЛНО КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ СРБА ИЗ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

У организацији Друштва Матице српске из Бачке Паланке, 12. октобра, у Архиву Војводине одржан је програм „Слике и звуци завичаја“ посвећен традицији и култури Срба из Босне и Херцеговине. Уводно слово о значају културне баштине за српски народ говорио је Јово Радош, који је пре тога уз гусле отпевао своје стихове на тему традиције, Светосавља и слободе.

РАДОШ БАЈИЋ ГОВОРИО "БРАНКОВУ ЖЕЉУ"

Сремски Карловци – Нови Сад, 12. октобар 2023.

НЕЗАБОРАВНА ИНТЕРПРЕТАЦИЈА ЧУВЕНЕ ЗМАЈЕВЕ ПЕСМЕ 

Бранко Радичевић је написао и песму „Морава“ у којој се налази и овај стих: „Што би песма да од срца није...“. Назив песме „Морава“ одмах нас ацоцира на уметнички универзум истакнутог и несвакидашњег госта на Свечаном отварању 52. Бранковог кола 8. септембра 2023. године. Аутентични првак у својој бранши по количини уметничких надахнућа и креација, захвата и пројеката, познати и харизматични глумац и сценариста, редитељ и продуцент, који се, гле чуда по први пут појавио на Бранковом колу.

Као што је цела његова каријера текла особено и другачије од многих, паралелно или мимо очекиваног, а онда потпуно самосталним путевима, тако је у прави час, баш на Свечано отварање 52. Бранковог кола, стигао велики стваралац из света српске културе.

О ЗАВИЧАЈУ ПИШИ КАД НАПУСТИШ КУЋНИ ПРАГ

СА 51. КЊИЖЕВНИХ СУСРЕТА НА КОЗАРИ

"Блиц недеље", Београд, 1, октобар 2023.

Пише: Ненад Грујичић

И ове године позван сам на Књижевне сусрете на Козари. За мене – посебна врста позива, завичај зове, није то мало. Слаб сам на завичај, волим га и никад нисам издао. Напротив, рачунам да сам му подарио подоста, нећу да набрајам све, најпре – антологију и студију „Ојкача“ која се појавила подалеке 1988. године, досад шест допуњених издања, и мношто телевизијских и радио емисија са терена на ту тему, па и награде за ту област – све то, ево, делим са земљацима. То је књига из народа, из његове душе и смисла, из дубине Поткозарја и с врха Козаре, из целе Крајине. Певање је виши облик комуникације и давања значаја ономе што речи носе.

Полувековна књижевна манифестација на Козари готово да се поклапа са септембарским Бранковим колом. То ми на известан начин отежава намеру да одем у завичај, јер сам главни домаћин на Бранковом колу, а требало би, ето опет, да пред крај стражиловске манифестације привремено оставим у Сремским Карловцима драге ми филозофе који већ три деценије на Бранковом колу имају важне своје симпозијуме. Међутим, завичајни је то позив с Козаре, велим, позив из града мог детињства, из живих успомена раног школовања у основној и средњој школи у Приједору, то се, велим не догађа сваки дан – такав позив једноставно се не одбија.

КОЛО, КОЛО, НАОКОЛО

Сремски Карловци - Нови Сад, 29. септембар 2023.

У сусрет 200. годишњици рођења Алексија Бранка Радичевића

ДОГОДИНЕ КЊИГА "КОЛО, КОЛО, НАОКОЛО"

Како и на који начин написати књигу поводом пола века Бранковога кола, а у сусрет 200. годишњици Радичевићевог рођења? Да ли донети голу фактографију и статистички приложити податке? Или писати разиграно и отворено, у мери животне истине и слободе? Укрштати једно и друго, у снази веродостојног доживљаја и израза?

Овакве књиге веома су ретке, и не пишу се тек тако. И није баш сваком дато да их донесе на свет. То су странице које исписује сâм живот. И, морали сте имати мало више среће чију звезду никад нисте подразумевали, већ сте је чували и неговали, никад издали. Привилегија и залог, судбина и част.

КУЛТУРА ОТВАРА ОСЕЋАЈ ЗА ЛЕПОТУ

По завршетку 52. Бранковог кола

... ЈЕДАН ДРУГОМ СВАГДА БИЛИ МИЛИ

Блиц, Београд, 24. септембар 2023

Пише: Ненад Грујичић

„Бити спреман за свако изненађење, то је знак културе“, рекао је светски песник Рабиндранат Тагоре из Индије. А наш Његош претходио је томе готово цео век: „Мени ништа није непознато,/ што год дође, ја сам му наредан“. Дакле, приправан, спреман на изненађење, на чудо. А онда, руски песник и писац Борис Пастернак: „Међутим, култура не пада у загрљај првоме који то пожели.“ И, Бранко наш, дабоме: „Тамо ноћна, без звездице тамо,/ шта кроза те тако сија амо?“

Ово су неке максиме великих песника, српских и светских, које у своме корену чувају тајну о томе како се ствара и живи, шта су култура и голи живот. Све оне на различите начине говоре о истом, о изузетном, о оном другом што није ту с нама, и поред нас, на прву лопту, а што нас радосно нагони на стваралаштво и културу. Велики песници нису од овог света мада у њему живе, они поседују прекогнитивне моћи брзог освајања постојећих и нових граница.

ДАНИЦА ПЕТРОВИЋ ДВАПУТ ГОВОРИЛА "ВРАГОЛИЈЕ"

Сремски Карловци, 22. септембар 2023.

У сусрет 200. годишњици рођења Алексија Бранка Радичевића

ПОКРАЈ БРАНКОВОГА СПОМЕНИКА У ДВОРИШТУ КАРЛОВАЧКЕ ГИМНАЗИЈЕ

На овом месту дуго је стајао други споменик

Како год које септембарско Бранково коло прође, тако остаје бујни маштаријум звукова и слика, прилика и догађаја, који су красили чувену манифестацију у част великог песника српског романтизма чији се песнички првенац „Песме“ (Беч, 1847) први у Срба појавио на чистом народном језику.

Ево споменика Бранку Радичевићу у дворишту Карловачке гимназије и поред њега младе драмске уметнице Данице Петровић, неки дан после Свечаног отварања 52. Бранковог кола, прецизно – 8. септембра 2023. године.

ЈЕЛЕНИ ЛЕНГОЛД УРУЧЕНА МЕЂУНАРОДНА НАГРАДА „БРАНКО РАДИЧЕВИЋ“

Сремски Карловци, 18. септембар 2023.

СВЕЧАНО ЗАТВОРЕНО 52. БРАНКОВО КОЛО

Хор Карловачке гимназије извео "Химну карловачких ђака", наступили појци Карловачке  богословије "Свети Арсеније Сремац", уручена међународна награда Бранковог имена Јелени Ленголд, у несвакидашњем програму песници, пијанисти, оперски певачи, глумци... 

У најстаријој српској чувеној Карловачкој гимназији, свечано је затворено 52. Бранково коло које је протекло у знаку 140. годишњице преноса земних остатака Бранка Радичевића из Беча на Стражилово. Тиме је у први план подигнуто Стражилово као српски Парнас, као она светлост матерњег језика која се огледа у јединственој „стражиловској линији певања у српском језику“. Свечаност је отворена наступом хора Карловачке гимназије којим доригује професорица Мила Радонић.

Централни догађај на свечаном затварању 52. Бранковог кола било је уручење Међународне награде „Бранко Радичевић“ Јелени Ленголд за укупно књижевно дело. Награду је уручио Ненад Грујичић, председник жирија, у коме су још били Андреа Беата Бицок и Радмило В. Радовановић.

ШТАМПАНА КЊИГА-ПОЕМА "КОЗАРО, СЕЈО И ПРАМАЈКО" НЕНАДА ГРУЈИЧИЋА

Нови Сад - Бања Лука - Приједор, 17. септембар 2023.

ПЕСНИК ПРОЧИТАО ДЕЛОВЕ ПОЕМЕ НА 51. КЊИЖЕВНИМ СУСРЕТИМА НА КОЗАРИ

У издању „Бесједе“ из Бања Луке, љубазношћу и предлогом власника издавачке куће, господина Ненада Новаковића,  управо се појавила књига-поема Ненада Грујичића „Козаро, сејо и прамајко“. То се догодило баш у данима 51. Књижевних сусрета Козари, где је и ове године, наступио Ненад Грујичић, иначе родом из Приједора, из Поткозарја, са Козаре. Делове поеме из књиге-поеме „Козаро, сејо и прамајко“, Грујичић је говорио на Академији поводом свечаног отварања 51. Књижевних сусрета на Козари 15. септембра у приједорском позоришту и на традиционалном „Поетском часу“ на Мраковици, 16. септембра на Козари. Судећи по рекацији публике, по дужини громогласних аплауза, књига је изванредно примљена и доживљена емотивно и снажно, добоко у срцима разноврсне публике, младе и омладинске, средовечне и старије.

Иначе, део поеме појавио се током августу на две средње стране београдских „Вечерњих новости“, а потом на сличан начин у бањалучком „Гласу Српске“ и приједорском „Козарском вјеснику“.

У књизи „Козаро, сејо и прамајко“, ауторка поговора је Данијела Регојевић, млада бањалучка песникиња, ауторка књиге песама „Сјеноход“ у Бранковом колу и лауретакиња награде „Стражилово“. Доносимо њен поговор у целини

ФИЛОЗОФИ ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ НА БРАНКОВОМ КОЛУ

Сремски Карловци, 17. септембар 2023.

ФИЛОЗОФСКИ СИМПОЗИЈУМ: ЛИЧНОСТ И СУБЈЕКТИВНОСТ

У чувеној Карловачкој гимназији, 16. септембра, на 52. Бранковом колу, на 31. Филозофском симпозијуму Бранковога кола отворена је тема ,,Личност и субјективност’’. Имали смо прилику да чујемо преко  двадесет филозофа. У поздравној речи се обратио Слободан Кањевац, председник Српског филозофског друштва, поздравивши председника Бранковог кола Ненада Грујичића, а потом и одавши почаст минутом ћутања драгим колегама и сарадницима, који су напустили овоземаљски свет, а који су и те како својим умом и идејама допринели развоју филозофске мисли данашњице, остављајући у аманет значајно дело за младе генерације филозофа.

Симпозијум је отворен текстом  Душана Крцуновића ,,Хришћанска идеја личности и могућност рехабилитације философске идеје субјективности’’, који је прочитала Јадранка Пешти с обзиром да је господин Крцуновић из оправданих разлога био спречен да дође у Сремске Карловце.Потом су уследила излагања: Јована Бабића  ,,Субјективност и интерсубјективност’’, Јадранке Пешти ,,Неки проблеми појма личности у филозофији Николаја Берђајева’’, Стојана Шљуке ,,Идентитет политичког мазохизма’’, Душка Прелевића ,,Личност, субјективност, супстанцијалност’’, Вишње Кнежевић ,,Да ли су звезде субјекти?’’, Николе Танасића ,,Грађани и идиоти - о политичком појму појединца у класичној Грчкој’’ и Бранкице Поповић ,, Етички субјективизам’’. У дискусији су учествовали и Слободан Кањевац, Саво Лаушевић и Мишо Кулић.

СУСРЕТ С ВОЈИСЛАВОМ КАРАНОВИЋЕМ

Нови Сад, 15. септембар 2023.

СЕЋАЊЕ НА СРЕМСКЕ КАРЛОВЦЕ

Током другог ,,Сусрета с песником’’, а у оквиру програма 52. Бранковога кола, у угледној новосадској гимназији ,,Исидора Секулић’’, 15. септембра 2023, имали смо прилику да видимо и чујемо угледног песника и књижевника Војислава Карановића, иначе добитника ,,Печата вароши сремскокарловачке’’ 1989. године.

Разговор са познатим песником је водио песник Дамир Малешев, професор филозофије у гимназији ,,Исидора Секулић’’ и дугогодишњи пријатељ и сарадник Бранковога кола.

Како је Дамир Малешев на почетку рекао да се данашњи програм може назвати - ванредним и изванредним часом књижевности, где имамо прилику да ексклузивно чујемо савременог песника који ће на свој начин интерпретирати своју поезију.

Овај сусрет ,,лицем у лице’’ је  добро дошао младим  гимназијалцима да  поред свих свакодневних обавеза и утицаја мобилних телефона окрепе своју душу и науче нешто ново. За њих је овај дан имао и посебан значај јер круна свега, откад постоји писање, јесте да сами и у тишини, унутрашњим гласом проживимо поезију.

Помно и стрпљиво слушајући, гимназијалци су током данашњег програма имали прилике да чују о самом почетку, узорима и сазревању песника Војислава Карановића.

Војислав Карановић је добар део свог детињства провео у Сремским Карловцима. Сходно томе да је и мајка угледног писца предавала књижевност, ујак објавио пар песама, било је природно да  и сам Карановић заплови песничким водама.

Прву песму коју је написао у периоду између своје 6. и 7. године није сачувана, али га је је, како наводи, већ од тада покретало убуђење речи које добијају значење док се њима користи управо у описивању света који га окружује. Фокус његовог стваралаштва јесу управо саме речи, њихово значење, писање, читање, суштина саме песме.

ДУХОВНИ ДАН НА 52. БРАНКОВОМ КОЛУ

Сремски Карловци - Нови Сад, 14. септембар 2023.

ПАРАСТОС БРАНКУ РАДИЧЕВИЋУ И ПРЕДАВАЊЕ НА ТЕМУ „МОНАХ У СВЕТУ И ВРЕМЕНУ“

Данас смо по дугој традицији одржали парастос Алексију Бранку Радичевићу у Саборној цркви Светог оца Николаја у Сремским Карловцима. Чинодејствовао је ректор Карловачке богословије „Свети Арсеније Сремац“ Јован Милановић са карловачким свештенством и младим богословима.

Шестог дана 52. Бранковога кола, дакле, осим парастоса Бранку, а у оквиру програмског циклуса ,,Хришћанске теме’’, одржана је беседа на тему „Монах у свету и времену“. Имали смо част да, ево већ по некоји пут, чујемо беседу нашег драгог сарадника и брата, професора Карловачке богословије ,, Свети Арсеније Сремац’’, архимандрита др Клеопе Стефановића.

У оквиру „Хришћанских тема“ састали смо већ  тридесет два пута, од тога убедљиво највише у Карловачкој богословији ,,Свети Арсеније Сремац’’. Састајемо се у Славу Божју да бисмо духовно сазревали и тако оплемењивали свој земаљски живот у припреми за вечни. 

У теми ,,Монах у свету и времену’’ прожимају се два круцијална питања:,,Шта је монаштво?’’ и ,,Какав је монах у данашњем свету и времену?’’ Како сâм архимандрит наводи, монаштво је животни пут коме се, с једне стране, придају епитети чудног и природног, али истовремено страног и натприродног, и само ретки родитељи имају прилику да постану родитељи свештеника. Монаштво представља и жељу да служимо Богу, жртва која се може схватити у два аспекта: као љубав и као мотивација, а оба иду у прилог вечном служењу Богу. 

Реч монах јесте парадигма за носиоца велике жртве, онога који безгранично воли Христа и безгранично му се предаје. Сваки монах треба да се обавеже на три завета: на послушност (и сâм је Господ био најпослушнији оцу своме све до смрти на крсту), на сиромаштво (и сâм Исус Христ је рођен у Витлејему у пећини, окружен сламом и животињама) и на крају, али подједнако битно, на чистоту (она преставља темељ и најјачу страну љубави која се родила у овом свету).

СУСРЕТ С ГОРАНОМ ЛАБУДОВИЋЕМ ШАРЛОМ

Сремски Карловци - Нови Сад, 13. септембар 2023.

БОГАТА ЛЕПЕЗА ПОЕЗИЈЕ

У угледној  новосадској гимназији ,,Јован Јовановић Змај’’, у среду 13. септембра у 11 часова, у оквиру матине-програма 52. Бранковог кола, имали смо прилику да видимо и чујемо Горана Лабудовића Шарла. Био је то Сусрет с песником иначе у престижној рубрици „Добитници Печата вароши сремскокарловачке“ (2013). Разговор са аутором водио је песник Растко Лончар, професор српске књижевности у поменутој гимназији, иначе истакнути аутор и лауреат Бранковог кола. Публику су чинили заинтересовани бројни млади људи којима је овакав догађај освежио гимназијски дан.

Бранково коло је препознатљиво по оваквим програмима "лицем у лице" са младом публиком, ђацима Карловачке и новосадских гимназија "Јован Јовановић Змај", "Исидора Секулић" и "Лаза Костић". То су сусрети са живим песницима што бар на тренутак одмакну гимназијску омладину од екрана мобилних телефона. Жива песничка реч има велику снагу и улогу у развоју талентованих младих њуди и њихових погледа на свет.

У Лабудовићевом веома богатом стваралаштву, инспирације не мањка. Својом сликовитом поезијом, која на једноставан и себи својствен начин отвара врата  других димензија, сâм аутор нам открива да је уз животни ток свакодневице и избор музичих жанрова у младости и те како допринео инспирацији и стварању. На тако једноставан начин, а опет посебно и другачије, утицај и мешавина ЕКВ-а, Аресна Дедића и Френка Синатре проналазе своје боје, на јединствен начин, на страницама књига Горана Лабудовића. Помало чини се неухватљив спој таквих аутора и узора, управо је Шарлу дало печат поетичке препознатљивости и посебну ноту стилско-језичког израза.

ПРОМОВИСАН ЗБОРНИК РАДОВА "СТВАРАЛАШТВО НЕНАДА ГРУЈИЧИЋА"

Сремски Карловци, 12. септембар 2023.

ДУХОВНА МОЋ У ВРЕМЕНУ

На 52. Бранковом колу промовисан је Зборник радова „Стваралаштво Ненада Грујичића“, који је штампан поводом „Округлог стола“ на ову тему. Тај "Округли сто" одржан је у Спомен-библиотеци Карловачке гимназије 21. марта, на „Пролећним Бранковим данима 2023“, у знаку 40. годишњице Грујичићевог доласка у Бранково коло и сарадње са К арловачком гимназијом, 45. годишњице изласка његовог песничког првенца „Матерњи језик“ и 50. годишњице објављивања прве песме.

Промоцију зборника „Стваралаштво Ненада Грујичића“ у славној Спомен-библиотеци поздравио је, и пожелео успех, господин Бранко Стојков, директор Карловачке, најстарије српске гимназије, истичући 40. годишњицу успешне и плодне сарадње са Грујичићем и Бранковим колом. Као и на примеру овог зборника, и овогодишњег 52. Бранковог кола, та сарадња у корист ђака и професора гимназије доносила је и доноси значајне резултате који допиру до најшире јавности са великим пијететом пррема Карловачкој гимназији, њеном значају и мисији кроз време, у досадашње двеста тридесет две године постојања.

Уредник зборника Растко Лончар истакао је да му је задовољство и част што се нашао у прилици да учествује, почев од саме идеје па преко процеса израде, и у финалној фази рада као уредник корисне и важне, квалитетно опремљене и технички одлично урађене књиге од 368 страна, која садржи тридесет четири рада о широкој лепези богатог стваралаштва Ненада Грујичића. Зборник обухвата радове о Грујичићевој поезији, прози, драмама, полемикама, есејима, критикама, публицистици, антологичарском раду и културном прегалаштву.

ПРОГРАМСКИ ПОСТЕРИ 52. БРАНКОВОГ КОЛА

Програмске постере отворити ОВДЕ

РЕЧ О БРАНКУ, ЛАУРЕАТ ДИМИТРИЈЕ НИКОЛИЋ

Сремски Карловци - Нови Сад, 12. септембар 2023.

ТАЈАНСТВЕНА МОЋ ЛИРИКЕ

Бранко је био, и заувек ће бити, први, и најмилији међу српским бесмртницима. Сећам се, да је у најраније књиге поезије које сам, чини ми се, као петнаестогодишњак набављао, и читао, била и књига лирских песама Бранкових, објављена давне 1903. године у издању Српске Књижевне Задруге; а прва слика његовог лика које се сећам, она, из профила - па сам се питао, каква ли је била друга страна његовог лица? Није ли се у њој крило нешто сетно и тамно, налик ономе што сам осетио тада, када сам читао песму „Кад млидија' умрети“, а која ми је до данас остала његова, вероватно, најдража.

Већ тада, Бранкова судбина и кратак живот романтичарског песника у мени је оставио дубок траг, и некакву склоност ка личностима трагичним и невеселим, какав је и он био у болести, пред смрт. Па сам се тако, врло брзо, приклонио и једном другом, млађем Бранку, који је променио светом са својих 27 година, а од чијих се стихова већ годинама разбољевам, верно.

35. ПЕСНИЧКИ ТУРНИР У ШАХУ

Нови Сад, 10. септембар 2023.

ДА СЕ ВИДИ КО ЈЕ ШАМПИОН У ДРЕВНОЈ ИГРИ 

У знаку чувене реченице Јована Ђорђевића о Бранку Радичевићу из 19. века, у Шаховском клубу Новог Сада одржан је 35. Песнички шаховски турнир Бранковог кола: „Шаха је играо врло вешто и врло је брзо покретао фигуре“ (2. април 1849).  Поетско-шаховско такмичење почело је у 18 часова уз мото из Бранкове поезије: „Ал` ми ћемо као што смо били/ један другом свагда бити мили“.

Турнир је припремио Жељко Медар, познати шаховски педагог, FIDE мајстор, четврт века сарадник Бранковог кола. Играли су млади даровити шахисти, песници и уметници. Симултанку на десет табли одиграли су Огњен Ћузовић и Никола Лесковац, освајачи бројних титула на првенствма Војводине и Србије. Колико оправдавају велике наде нашег шаха, говори податак да нису изгубили ни једну партију, а Ћузовић је имао само један реми уз све победе.

АНДРЕЈ ЈЕЛИЋ МАРИОКОВ НА СТРАЖИЛОВУ

Сремски Карловци - Нови Сад, 11. септембар 2023.

ИЗ БРАНКА ЗАРИ СВЕТЛОСТ

Слово и две песме овогодишњег лауреата награде "Стражилово" за укупно песничко дело

На свечаном уручењу награде „Стражилово“ Андреју Јелићу Мариокову, за укупно песничко дело, у суботу 9. септембра, пред споменика Бранку подигнутог 1974. године поводом сто педесете годишњице песниковог рођења, нови лауреат је рекао: „Гроб најмлађег принца српске лирике, на Стражилову, друкчији је од других гробова. Из њега не бију мемла и тама пролазности и смрти него нас зари светлост бескрајног плавог круга у коме стоји она Милошева звезда. Одабрао сам да кажем песму Јесењи напев, за коју се надам да је такнута зракама те светлости. Нека то буде мало уздарје за велику част која ми је указана наградом СТРАЖИЛОВО.“

ПРОГРАМ 52. БРАНКОВОГА КОЛА

Програм 52. Бранковог кола погледати ОВДЕ

ПОРУКА РАДОША БАЈИЋА

Сремски Карловци - Нови Сад, 10. септембар 2023.

МИСИЈА БРАНКОВОГ КОЛА СА СВОЈИМ САДРЖАЈИМА САЧУВАЋЕ СРПСКУ КУЛТУРУ И СРБИЈУ

У песми "Морава" Бранко је рекао: „Што би песма да од срца није, што би срце да младости није“. Назив песме „Морава“ одмах нас ацоцира на уметнички универзум нашег несвакидашњег госта, Радоша Бајића, познатог и харизматичног глумца, редитеља и сценаристе, који се, гле чуда, по први пут нашао на Бранковом колу. Било нам је посебно задовољство на свечаном отварању 52. Бранковог кола угостити аутентичног првака у својој бранши. 

СВЕЧАНО УРУЧЕНЕ НАГРАДЕ "СТРАЖИЛОВО"

Стражилово, 9. септембар 2023.

СТРАЖИЛОВСКИ МИТИНГ ПОЕЗИЈЕ

Поред другог Радичевићевог споменика, поред „Бранковог чардака“ у подножју, у 11 часова, свечано је уручена престижна награда „Стражилово“, стара пола века, коју су ове године добили: Андреј Јелић Мариоков за укупно песничко дело, Љиљана Павловић Ћирић за књигу поезије „Вез“ и Димитрије Николић за песнички првенац „Сентименталитет“, у издању Бранковог кола.  Одлуку о наградама донео је жири у саставу Ненад Грујичић (председник), Иван Лаловић и Растко Лончар.

Приликом уручивања награде „Стражилово“, Ненад Грујичић је говорио о привилегији стражиловске мисије Бранковога кола, у сусрет 200. годишњици песниковог рођења,  које додељује награду најлепшег имена на српској песничкој сцени. Затим је истакао лепоту и значај постојања оваквих сусрета уживо у Сремским Карловцима и подно Фрушке горе, који носе боголики амблем талента сваког песника понаособ, у амбијенту „рајског Стражилова“ и милине несвакидашњег крајолика, у чудовитим мирисима и цвркутима моћне природе као Божје Творевине о којој је Бранко Радичевић непрекидно певао славећи њено савршенство. 

СТРАЖИЛОВСКА РЕЧ ЉИЉАНЕ ПАВЛОВИЋ ЋИРИЋ

Стражилово, 9. септембар 2023.

БЕСЕДА НА ГОРИ Фрушкој, стражиловским стопама...

Поштована Браћо и Сестре,

У роду песничкоме,

Част је и задовољство бити на узвишеном месту, међу узвишенима, одавајући почаст једноме од најузвишенијих који је народну српску реч и песму трајно збратимио!

СВЕЧАНОСТ НА СТРАЖИЛОВУ У СЛАВУ БРАНКА

Стражилово, 9. септембар 2023.

Обележена 140. годишњица преноса земних остатака Бранка Радичевића из Беча на Стражилово

На врху Стражилова, у 10 часова, по традицији прислужена је свећа и положено цвеће на гроб Бранка Радичевића, на споменик подигнут 1885. године, сачињен од камених коцака планина из географских предела где живи српски народ на Балкану. Ту част имао је угледни српски песник Слободан Јовић, актуелни добитник награде „Печат вароши сремскокарловаче“, који је затим казао своју песму стражиловског духа Бранку у част. 

БЕСЕДА СЛОБОДАНА ЗУБАНОВИЋА

Сремски Карловци - Нови Сад, 9. септембар 2023.

БРАНКОВА ДЕЛА ЉУБАВИ

Да није, осам година након синовљеве смрти, отац Бранков, Тодор Радичевић, предао „Даници“, „листу за забаву и књижевност“, папир исписан готово исто толико година пре песникове смрти, наша књижевност остала би без најсетнијих и најболнијих лирских слика у којима један прост људски век протиче, вене и нестаје. Као лисје. Такву реч могао је осетити и изрећи само талент: лисје је лепше од лишће колико је умирање тужније од смрти.

Да није Атанас Јовановић оставио у свом атељеу једну дагеротипију урађену неколико година пред Бранков крај, можда и у време када је писао „Кад млидијах умрети“, свак би тог карловачког ђака веселе нарави, бећара, једног младића чулних усана и лепог погледа, несвршеног бечког студента крштеног као Алексије, замишљао онако како га је цртао његов пријатељ, сликар Стева Тодоровић, по сећању Вилхемине Караџић: бледог тена са локнама које му падају на чело и рамена.

СВЕЧАНО ОТВОРЕНО 52. БРАНКОВО КОЛО

ДАНАС СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ 52. БРАНКОВОГ КОЛА

Сремски Карловци, 8. септембар 2023.

ЛЕПОТА ПОЕЗИЈЕ И УМЕТНОСТИ,  ПОБЕДА ДУГОВНЕ ИСТИНЕ НАД МАТЕРИЈАЛНИМ ПРИВИДОМ 

У чувеној Карловачкој, најстаријој гимназији у Срба, данас, у петак, 8. септембра у 11 часова, 52. Бранково коло у славу непоновљивог песника српског романтизма, својом беседом отвориће угледни песник Слободан Зубановић коме ће том приликом бити уручена „Статуета Бранка Радичевића“ (рад вајара Јована Солдатовића) за укупни песнички опус.

СУТРА ПОЧИЊЕ 52. БРАНКОВО КОЛО

Сремски Карловци, 7. септембар 2023.

НА СВЕЧАНОМ ОТВАРАЊУ 52. БРАНКОВОГ КОЛА УГЛЕДНИ ПЕСНИЦИ, ГЛУМЦИ И МУЗИЧАРИ

     Што би песма да од срца није,

     што би срце да младости није...

У сусрет сутрашњем почетку 52. Бранковог  кола познати су учесници Свечаног отварања, као и осталих програма највеће песничке и, у том знаку, културне манифестације у земљи и региону. У чувеној Карловачкој, најстаријој гимназији у Срба, у петак, 8. септембра у 11 часова, познату и традиционалну, а по учесницима и програмима, увек младолику манифестацију у славу непоновљивог песника српског романтизма, беседом о Бранку, отвориће угледни песник Слободан Зубановић коме ће том приликом бити уручена „Статуета Бранка Радичевића“ (рад вајара Јована Солдтовића) за укупни песнички опус.

НА СТРАЖИЛОВУ ДАН ПРЕ СВЕЧАНОГ ОТВАРАЊА 52. БРАНКОВОГ КОЛА

Стражилово, 7. септембар 2023.

ПОДСЕЋАЊЕ НА 140. ГОДИШЊИЦУ ПРЕНОСА ЗЕМНИХ ОСТАТАКА БРАНКА РАДИЧЕВИЋА ИЗ БЕЧА НА СТРАЖИЛОВО

Дан пре почетка 52. Бранковог кола, обишли смо Стражилово где ће у суботу 9. септембра 2023.  бити одржани програми у знаку 140. годишњице преноса земних остатака Бранка Радичевића из Беча на Стражилово и свечаног уручења  полувековне награде „Стражилово“. Облепили смо плакате-постере, пре свега на „Бранков чардак“, традиционални ресторан где ћемо по завршетку програма приредити мали коктел-ручак за лауреате и учеснике овогодишњег „Стражиловског митинга поезије“.

Попели смо се и на сам врх, до Бранковог гроба и споменика подигнутог 1885. године, два лета после славног преноса костију Бранка Радичевића из Беча.  Доносимо данашњи снимак споменика који је одолео недавним великим олујама што су порушиле и почупале дрвеће и стабла на Фрушкој гори. На стази до Бранковог гроба лежи попречно дрвеће, али нам чврсто обећаше из Националног парка "Фрушка гора" да ће у току сутрашњег дана све то средити за суботу.

ИЗАШАО ЗБОРНИК РАДОВА „СТВАРАЛАШТВО НЕНАДА ГРУЈИЧИЋА“

Сремски Карловци – Нови Сад, 6. септембар 2023.

КЊИГА О ДОСАДАШЊЕМ ГРУЈИЧИЋЕВОМ ДЕЛУ

 Промоција Зборника радова на 52. Бранковом колу у Спомен-библиотеци Карловачке гимназије

Данас је у издању Бранковог кола изашао Зборник радова „Стваралаштво Ненада Грујичића“, који је штампан поводом „Округлог стола“ на ову тему, одржаног на „Пролећним Бранковим данима 2023“ у Спомен-библиотеци Карловачке гимназије. „Округли сто“ био је организован поводом 40. годишњице Грујичићевог доласка у Бранково коло и сарадње са Карловачком гимназијом, 45. годишњице изласка његовог песничког првенца „Матерњи језик“ и 50. годишњице објављивања прве песме. Уредник Зборника је Растко Лончар.

ДУХОВНО ИСКУСТВО И ПЕСНИЧКА МЛАДОСТ 52. БРАНКОВОГ КОЛА

Сремски Карловци – Нови Сад, 4. септембар 2023.

КА НАЈВЕЋОЈ ПЕСНИЧКОЈ МАНИФЕСТАЦИЈИ                                                              

У сусрет 52. Бранковом  колу познати су учесници Свечаног отварања, као и осталих програма највеће песничке и, у том знаку, културне манифестације у земљи и региону. У чувеној Карловачкој, најстаријој гимназији у Срба, у петак, 8. септембра у 11 часова, познату и традиционалну, а по учесницима и програмима, увек младолику манифестацију у славу непоновљивог песника српског романтизма, беседом о Бранку, отвориће угледни песник Слободан Зубановић коме ће том приликом бити уручена „Статуета Бранка Радичевића“.

ЈЕЛЕНА ЛЕНГОЛД ДОБИТНИЦА МЕЂУНАРОДНЕ НАГРАДЕ "БРАНКО РАДИЧЕВИЋ"

Сремски Карловци – Нови Сад, 28. август 2023.

САОПШТЕЊЕ ЗА МЕЂУНАРОДНУ НАГРАДУ „БРАНКО РАДИЧЕВИЋ“

Престижна међународна награда „Бранко Радичевић“ припала је ове године угледној српској песникињи и прозној списатељици Јелени Ленголд. На завршној седници 28. августа  2023. године, ову одлуку једногласно je донео жири Бранковог кола у саставу: Ненад Грујичић (председник), Андреа Беата Бицок и Радмило В. Радовановић. 

Као први лауреат ове награде из Србије, Јелена Ленголд се нашла међу истакнутим песницима и писцима из света, досадашњим добитницима међународне награде „Бранко Радичевић“: Вјачеслав Купријанов (Швајцарска – Русија), Филип Танселен (Француска), Насо Вајена (Грчка),  Никита Данилов (Румунија), Керол Ен Дафи (Велика Британија), Валериј Латињин (Русија), Славомир Гвозденовић (Румунија), Бабкен Симоњан (Јерменија), Петар Милошевић (Мађарска), Енес Кишевић (Хрватска), Олга Мартинова (Русија – Немачка), Будимир Дубак (Црна Гора), Јирген Израел (Немачка), Хусеин Дервишевић (БИХ – Федерација) и Ранко Рисојевић ((Бих – Република  Српска).

ТРИ ПЕСНИКИЊЕ СРПСКЕ ИЈЕКАВИЦЕ НА 52. БРАНКОВОМ КОЛУ

Бањалука - Сремски Карловци - Нови Сад, 1. септембар 2023.

УЗ СЛОБОДАНА ЈОВИЋА, ИЗ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ДОЛАЗЕ И ВАЛЕНТИНА МИЛАЧИЋ, АЛЕКСАНДРА МАРИЛОВИЋ И ДАНИЈЕЛА РЕГОЈЕВИЋ

Из Банског двора у Бањалуци, вечерас, пола сата пре почетка промоције нове књиге „Говорим другим језиком“ (Збирка есеја и колумни) Александре Мариловић, у Бранково коло стигла фотографија трију песникиња Бранковог кола – ауторка књиге у средини, а с њом Валентина Милачић и Данијела Регојевић. Све три су у последњих десетак година објавиле укупно пет књига у Бранковом колу - Александра две („Здравице утопљеника“ и „Мираз у звијездама“) , Валентина Милачић две („Ками до камена“, и „Близнакиња грома“) и Данијела једну („Сјеноход“). И све три су овенчане престижном наградом „Стражилово" (2012, 2014. и 2022.).

52. БРАНКОВО КОЛО - УСКОРО

Сремски Карловци - Нови Сад, 31. августа 2023.

СЕПТЕМБАРСКО БРАНКОВО КОЛО ОСВЕЖЕЊЕ КУЛТУРНЕ СЦЕНЕ

Што би песма да од срца није,

што би срце да младости није...

У сусрет 52. Бранковом  колу познати су учесници Свечаног отварања, као и осталих програма највеће песничке и, у том знаку, културне манифестације у земљи и региону. У чувеној Карловачкој, најстаријој гимназији у Срба, у петак, 8. септембра у 11 часова, познату и традиционалну, а по учесницима и програмима, увек младолику манифестацију у славу непоновљивог песника српског романтизма, беседом о Бранку, отвориће угледни песник Слободан Зубановић коме ће том приликом бити уручена „Статуета Бранка Радичевића“ (рад вајара Јована Солдтовића) за укупни песнички опус.

52. БРАНКОВО ОД 8. ДО 18. СЕПТЕМБРА

Сремски Карловци – Нови Сад, 23. август 2023.

У сусрет 52. Бранковом колу

... КРОЗ КАРЛОВЦЕ, ГДЕ САМ МЛАДОСТ ПРОВ’О, ПА НА ОНО ДИВНО СТРАЖИЛОВО …

Увелико трају завршне припреме за 52. Бранково коло које ће трајати од 8. до 18. септембра у Сремским Карловцима, на Стражилову и у Новом Саду. Полувековна манифестација, која наставља традиције листа „Бранково коло“ (1895-1914), протицаће у знаку 140. годишњице преноса земних остатака Бранка Радичевића из Беча на Стражилово и 170 . годишњице песниковог упокојења у Господу.

О ПОЕМИ "КОЗАРО, СЕЈО И ПРАМАЈКО" НЕНАДА ГРУЈИЧИЋА

Данијела Регојевић

НАД КОЗАРОМ У ВРЕМЕНУ 

Поводом нове поеме из рукописа Ненада Грујичића – „Козаро, сејо и прамајко“ (Речитатив о геноциду, забораву и слободи), објављене у београдским Вечерњим новостима (8. 8. 2023), приједорском „Козарском вјеснику“ (18. 8. 2023) и бањалучком Гласу Српске (19. 8. 2023)

Један од најзначајнијих пјесника српске неомодерне књижевности, Ненад Грујичић, чија, поред осталог, горчина и бриткост у богатом језику и имагинацији буде и одржавају сјећања на застрашујуће дијелове српске историје, не дозвољава да нехај и туђи пропагандни планови закључају легендарну Козару у заборав. Као и прије двије године (2021), послије поеме „Шеснаест година разапет на великом дрвеном крсту на Мраковици“,  овај пјесник изњедрио је још једну величанствену поему, „Козаро, сејо и прамајко” (Речитатив о геноциду, забораву и слободи), у којој подсјећа на библијско страдалништво српског народа за вријеме Другог свјетског рата на Козари. Ова поема је уствари дио веће цјелине, књиге -поеме у рукопису.

СВЕТЛОСНИ ГЛАС ЖИВАНА САРАМАНДИЋА

О ЖИВАНУ САРАМАНДИЋУ, МИЛКИ СТОЈАНОВИЋ И ЊИХОВОЈ ВЕЛИКОЈ ЉУБАВИ

Пише: Ненад Грујичић

"Блиц недеље", Београд, 20. август 2023.

Онај ко је свестан значаја, духовне дубине и симбола Сремских Карловаца, разумеће да су они озвучени вековним појањем талентованих људи, свакодневним литургијским расцватом људскога срца у Богу. Ту су и црквена звона што више пута у току дана означавају и узвисују ток времена на Земљи у овом несвакидашње малом, а великом месту.

Данас око девет хиљада, а у Бранково време четири хиљаде душа, живи подно Стражилова, у српском Сиону. Светлост и звуци, тако назвах пре две деценије једну своју књигу песама у Српској књижевној задрузи. Да, Сремски Карловци и Стражилово то јесу, светлост и звуци времена земног ка вечном животу.

ПОЕМА НЕНАДА ГРУЈИЧИЋА "КОЗАРО, СЕЈО И ПРАМАЈКО"

ПОЕМА О КОЗАРИ У КУЛТУРНОМ ДОДАТКУ "ВЕЧЕРЊИХ НОВОСТИ"

У Културном додатку "Вечерњих новости" (8. августа 2023), на средишњим странама, појавила се поема Ненада Грујичића "Козаро, сејо и прамајко" (Речитатив о геноциду, забораву и слободи), а потом су је преузели и штампали поткозарски "Козарски вјесник" (18. август 2023) и бањалучки "Глас Српске" (19. август 2023). Ова поема је део веће целине у рукопису, књиге-поеме истога назива.

ДИРИГЕНТУ ЈОВАНУ ТРАВИЦИ „ВЕЛИКА ПОВЕЉА БРАНКОВОГА КОЛА“

Сремски Карловци - Нови Сад, 17. јули 2023.

       ПРИЗНАЊЕ ЗА СТВАРАЛАЧКУ РАДОСТ НА ТРАГУ БРАНКА РАДИЧЕВИЋА

          На завршној седници жирија Бранковога кола (Ненад Грујичић, Весна Чипчић и Милан Плетел), једногласно је одлучено да „Велика повеља Бранковога кола“ за 2023. годину, за дугогодишњи узвишени облик сарадње са Бранковим колом припадне диригенту Јовану Травици. Ово престижно признање  Бранково коло додељује уметницима „за надахнути допринос лепоти поезије, стваралачку радост и љубав према песницима и људима на трагу божанског дара Бранка Радичевића“.

На челу хора и ансамбла чувене гимназије „Јован Јовановић Змај“ у Новом Саду, диригент и професор Јован Травица представља несвакидашње вредног  и надахнутог сарадника Бранковог кола, који и у нашој земљи, и у иностранству постиже запажене резултате. Показујући велику пажњу и љубав према српској хорској традицији и музици, али и према духовној баштини региона, Европе и света, са посебним заносом и професионализмом, 

ПЕСНИЦИ НЕМАЈУ ГОДИНЕ

СА СТЕВАНОМ РАИЧКОВИЋЕМ, НАОКОЛО

Ненад Грујичић

Начин на који је Стеван Раичковић говорио поезију посве је оригиналан, и за памћење. Дубина гласа као да долази с оних страна где ће нас једном бити. То је казивање које носи ехо времена са прохујалих глава наших најбољих песника, а чије земне гласове за живота нисмо могли чути: Бранко Радичевић, Јован Јовановић Змај, Лаза Костић, Ђура Јакшић, Војислав Илић, Алекса Шантић, Владислав Петковић Дис... Напросто, све Стеваново повлачило је за собом златни траг српске поезије, преображен у самосвојни отисак новог времена и талента у матерњој мелодији.

ПРОГЛАШЕНИ ЛАУРЕАТИ НАГРАДЕ "СТРАЖИЛОВО"

Сремски Карловци, 3. јул 2023.

НОВИ ДОБИТНИЦИ НАГРАДЕ НАЈЛЕПШЕГ ИМЕНА

Андреј Јелић Мариоков – за укупно песничко дело, Љиљана Павловић Ћирић и  Димитрије Николић – за најбоље песничке књиге

На завршној седници 3. јула 2023. године жири Бранковог кола у саставу: Ненад Грујичић, Иван Лаловић и Растко Лончар, донео је једногласну одлуку да овогодишња награда „Стражилово“, за укупно песничко дело, припадне Андреју Јелићу Мариокову, a за најбоље књиге објављене у Бранковом колу – Љиљани Павловић Ћирић за збирку поезије „Вез“ и младом песнику Димитрију Николићу за првенац „Сентименталитет“.

ЈЕФИМИЈИНА И БРАНКОВА МОЛИТВЕНА УЗНОШЕЊА

"Блиц недеље", Београд, 2, јул 2023.

БЕСЕДА НЕНАДА ГРУЈИЧИЋА НА 36. ЈЕФИМИЈИНИМ ДАНИМА

У Трстенику, 14. јуна, свечано су отворени 36. Јефимијини дани. Чувену манифестацију својом беседом о Јефимији и Бранку отворио је Ненад Грујичић. Беседа се завршава  Грујичићевом песмом "Дуга на путовању царице Милице и монахиње Јефимије у Турску на султанов двор"..Пре беседе Ненада Грујичића, млада београдска драмска уметница Даница Петровић, родом из Крушевца у близини Трстеника, надахнуто је интерпретирала Радичевићеву песму „Молитва“ којом започиње Грујичићева „Антологија српске поезије (1847-2000)“. После прочитане беседе наступилее су песникиње: Милица Миленковић, Љиљана Павловић Ћирић и Милица Шпадијер. У наставку програма одржан је концерт „Браће Теофиловић“.

У "МАЛОМ ПОЛИТИКИНОМ ЗАБАВНИКУ" ЧЕТИРИ ПЕСМЕ ИЗ "ЛИЈЕ ПАНДЕМИЈЕ"

Београд, 1. јули 2023.

ПЕСМЕ И ИЛУСТРАЦИЈЕ ИЗ КЊИГЕ ЗА ДЕЦУ НЕНАДА ГРУЈИЧИЋА

У јубиларном 300. броју „Малог Политикиног забавника“ (1. јули 2023), на две стране, изашле су четири песме Ненада Грујичића са илустрацијама Данице Грујичић (11 година) из књиге „Лија пандемија“ (Институт за дечју књижевност, Београд, 2023). То су песме „Шта то хоће зубићи“, „Сањарија о бившим љубимцима“, „Трешње с гране или сок из кутије“ и „Дан без шаха“.

ПЕСНИК СЛОБОДАН ЗУБАНОВИЋ ОТВАРА 52. БРАНКОВО КОЛО

Сремски Карловци, 22. јуни  2023.

У сусрет 52. Бранковом колу

СВЕЧАНА БЕСЕДА НОВОГ ДОБИТНИКА ВИСОКОГ ПРИЗНАЊА "СТАТУЕТА БРАНКА РАДИЧЕВИЋА"

Увелико трају припреме за 52. Бранково коло које ће се одвијати од 8. до 18. септембра у Сремским Карловцима, Новом Саду и на Стражилову. У десет различитих амбијената и простора, наступиће велики број песника и писаца разних генерација, музичких и драмских уметника, филозофа и духовника.

БОШКО ЛОМОВИЋ О "ЛИЈИ ПАНДЕМИЈИ" У "ПОЛИТИЦИ ЗА ДЕЦУ"

Београд, 22. јуни 2023.

ПАНДЕМИЈА ПЕСМЕ ПИШЕ

      У данашњој Политици, на дечјој страни, изашао је приказ из пера угледног песника, писца, публицисте и новинара, о новој књизи Ненада Грујичића, збирци песама за децу, „Лија пандемија“ (Институт за дечју књижевност, Београд 2023). На истом месту пре седам година, Ломовић је објавио и текст о Грујичићевом песничком првенцу за децу „Маца на вратанца“.

ЈЕФИМИЈИНА И БРАНКОВА МОЛИТВЕНА УЗНОШЕЊА

НЕНАД ГРУЈИЧИЋ СВЕЧАНО ОТВОРИО 36. ЈЕФИМИЈИНЕ ДАНЕ

У Дому културе у у Трстенику, 14. јуна у 20 часова, свечано су отворени 35. Јефимијини дани. Чувену манифестацију отворио је Ненад Грујичић својом беседом „Јефимијина и Бранкова молитвена узношења“, која се завршава и песмом "Дуга на путовању царице Милице и монахиње Јефимије у Турску на султанов двор". Пре беседе Ненада Грујичића, млада београдска драмска уметница Даница Петровић, родом из Крушевца у близини Трстеника, надахнуто је интерпретирала Радичевићеву песму „Молитва“ којом започиње Грујичићева „Антологија српске поезије (1847-2000)“. После прочитане беседе наступиле су песникиње: Милица Миленковић, Љиљана Павловић Ћирић и Милица Шпадијер. У наставку програма одржан је концерт „Браће Теофиловић“.

СВЕЧАНА БЕСЕДА НЕНАДА ГРУЈИЧИЋА НА "ЈЕФИМИЈИНИМ ДАНИМА"

У сусрет 36. Јефимијиним данима

У СЛАВУ ПРВЕ СРПСКЕ ПЕСНИКИЊЕ

На свечаности отварања чувене духовне манифестације у славу прве српске песникиње, своју беседу „Јефимијина и Бранкова молитвена узношења“ прочитаће Ненад Грујичић. Поред поздравне речи председнице општине Трстеника, Милене Турк, своју поезију говориће песникиње Милица Миленковић, Љиљана Павловић Ћирић и Милица Шпадијер, а потом ће бити уприличен концерт браће Теофиловић.

НОВА КЊИГА БРАНКОВОГА КОЛА: "ВЕЗ" ЉИЉАНЕ ПАВЛОВИЋ ЋИРИЋ

Сремски Карловци - Нови Сад, 12. јуни 2023.

ПОЕЗИЈА ИЗ КОРЕНА СРПСКЕ БАШТИНЕ

У издању Бранковог кола, управо је изашла књига поезије „Вез“ Љиљане Павловић Ћирић.,која ће бити промовисана на 52. Бранковом колу (8 -18. септембра). Ова врсна песникиња рођена је 1983. године је у Крушевцу. Студирала на катедри за српски језик и књижевност, те на групи за славистику на Филозофском факултету у Нишу. Објавила књиге поезије ,,Од суречја до сумрачја“, ,,Сетосејачи“ и ,,Благо царице Радованице“,  те драму у стиху ,,Бајка о Пријезди и Јелици“. Већ од својих почетака награђивана за најбоље песме на конкурсима, као и за драме за децу. Добитник је награде „Србољуб Митић“ за најбољу песничку књигу у 2022. години. Живи и ради у школама у Сталаћу и Варварину.

ЗЛАТОУСТИ СРЕМАЦ БОРИСЛАВ МИХАЈЛОВИЋ МИХИЗ

МИХИЗ НА БРАНКОВОМ КОЛУ, И ЈОШ ПОНЕШТО ИЗ ЖИВОТА

Округле (сто)годишњице, поред своје темпоралне подстицајности, опомињу нас и сентенцом Марка Твена: „Једина земаљска извесност је заборав.“ И, збиља, да није тих годишњица, неке важне личности пале би у заборав. Човек је немилосно пролазан и његова дела бледе кроз време, поготово материјална. Код духовног наслеђа ствари су нешто другачије, нематеријално благо има потенцијал за дуговечност.

УЗДИГНУТО СРЦЕ ДЕЈАНА МЕДАКОВИЋА

ПЕСНИК КОЈИ ЈЕ СПАС ВИДЕО У ДУХОВНИМ ВРЕДНОСТИМА

Доласци Дејана Медаковића на Бранково коло биле су светковине првога реда – долази човек који свим срцем љуби Сремске Карловце, Стражилово и Бранка Радичевића. И, то не тамо неки човек што се из књига, са дистанце, заљубио у српски Сион, у Бранкове Карловце, већ човек који се, дететом, уписао у славну Карловачку гимназију и био, и остао, један од њених најчувенијих ђака, човек са особеним и трајним делом.

БОРИСЛАВ ПЕКИЋ У БРАНКОВОМ КОЛУ

Живећи у Лондону од 1971. године, под стигмом емигранта и дисидента, Борислав Пекић је за власт у СФР Југославији (од које не остаде ни камен на камену) био непожељна личност. Но, кад је мало, што би рекао један мој пријатељ богослов, ојужило, Пекић је почео да долази у земљу, и два пута је боравио на Бранковом колу. 

РАДОВАН КРАГУЉ, КОБАЦ КОЈИ ЈЕ ЗАТВОРИО КРУГ УМЕТНОСТИ

Сећање на великог српског и светског сликара са Козаре

МОЈ ЗЕМЉАК РАДОВАН КРАГУЉ

"Блиц недеље",  Београд, 21. мај 2023.

Пише: Ненад Грујичић

            Дефинишући оригиналност као збир особене „енергије, снаге и воље“, Јохан Волфганг Гете је рeкао:  „Чим се родимо свет почиње да утиче на нас и то тако иде до краја.“ Тиме је објаснио свој животни манифест  и стваралачки принцип, који се могу односити на сваког уметника аутентичног креативног печата.

РАСТКО ЛОНЧАР О КЊИЗИ "ЛИЈА ПАНДЕМИЈА"

ЛИЈИ НЕДОХВАТНО

(Ненад Грујичић, Лија пандемија. Београд: Институт за дечју књижевност, 2023)

Када се кроз неколико десетлећа буду писале савремене историје, епоха коронавируса ће остати обележена годинама – почетком и крајем – и бројем жртава. Темељнији историчари ће констатовати на које је начине пандемија променила глобалну политику, економисти узети ово време за доба почетка разгранавања услуге кућне доставе и малих бизниса, психолози ће говорити о последицама изолације на појединце и породице. Сваки научни еснаф ће тражити резултате који га занимају, док ће човек, у својој бити, остати мимо свачијег интересовања.

КАДА ЈЕ РЕЦИТОВАЛА, ЊЕНИ СТИХОВИ ПРАЛИ СУ НАС ОД ИСКУШЕЊА И ГРЕХОВА

16. мај 2023.

Поводом 125. годишњице рођења Десанке Максимовић

ДОЛАСЦИ НА БРАНКОВО КОЛО, И ЈОШ ПОНЕШТО

Пише: Ненад Грујичић

Када би Десанка Максимовић улазила у Карловачку гимназију, свечаност Бранковогa кола би се увећавала, а аура Сремских Карловаца расла, и  то би осећала цела културна Србија. А публика, ту присутна, и она поред екрана, добијала би појачани облик свести о значају таквога догађаја и места. Када би говорила своје песме, мењала је боју гласа, начин говора, све било је нова музика. Једноставно, код правих песника то се догађа, тренутак када се лате сопственога стиха пред публиком - преобразба бића, улазак у божанске привилегије.

ПРОМОВИСАНА "ЛИЈА ПАНДЕМИЈА""

Нови Сад, 9. мај 2023.

КВАЛИТЕТНА И ПОТРЕБНА ПРОМОЦИЈА

Данас је у 11 часова у Архиву Бојводине одржана промоција књиге песама  „Лија пандемија“ Ненада Грујичића, у издању Института за дечју књижевност у Београду.  Илустрације за четрдесет пет песама у књизи урадила је једанаестогодишња песникова кћерка, Даница Грујичић, ученица петог разреда ОШ „Никола Тесла“ у Новом Саду.

О књизи су говорили др Милутин Ђуричковић, председник Института – уредник  и рецензент књиге, и Растко Лончар, песник и књижевни критичар, а песме читала Даница Петровић, млада драмска уметница.  На крају овог лепог и потребног, а надасве квалитетног  програма  знатижељној и задовољној публици обратио се аутор Ненад Грујичић. У име Архива публику и госте поздравила је Сања Демировић.

На самом почетку програма  глумица Даница Петровић надахнуто је прочитала уводну песму „Љубав против короне“:

Откад је почела да влада корона

породица наша пуна шампиона.

Постали смо јаки, чувамо се блиски,

времена су луда, тешка пандемијски.

Ми смо шампиони љубави и слоге,

на тераси мало протегнемо ноге.

Фискултура живи, склекови се раде,

eј, короно, ко те међу људе даде?!

У СУСРЕТ ПРОМОЦИЈИ КЊИГЕ "ЛИЈА ПАНДЕМИЈА"

ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ ПЕСАМА ЗА МЛАДЕ

У Архиву Војводине у Новом Саду, у уторак, 9. маја, у 11 часова биће промовисана књига песама за децу „Лија пандемија“ Ненада Грујичића у издању Института за дечју књижевност из Београда. Илустрације песама урадила Даница Грујичић, ученица петог разреда ОШ „Никола Тесла“ у Новом Саду..

О књизи ће говорити др Милутин Ђуричковић, Растко Лончар и Маја Чмелик, а песме из књиге казиваће Даница Петровић, ђаци-рецитатори и аутор.

Рецензент књиге др Милутин Ђуричковић о књизи „Лија пандемија“  поред осталога је написао:

ТЕОДОРА ПЕТРОВИЋ О ПРОСЛАВИ БРАНКОВЕ СТОГОДИШЊИЦЕ РОЂЕЊА

Сремски Карловци - Нови Сад, 29. април 2023.

У СУСРЕТ 200. ГОДИШЊИЦИ РОЂЕЊА АЛЕКСИЈА РАДИЧЕВИЋА

Целе ове године обележавамо 199. годишњицу рођења Бранка Радичевића, и на "Пролећним Бранковим данима 2023" који су протекли од 15.до 28. марта и предстојећим "52. Бранковом колу" које ће трајати од 8.до 18. септембра. Мии уствари хитамо ка великој 200. годишњици рођења антологијског песника српског романтизма, која ће бити прослављана наредне, 2024. године.  Такву годишњицу би свака култура и држава пожелеле, а наша генерација има срећу да се налази у тој реткој привилегији.

Надамо се да ће тада бити овога света и да ћемо с љубављу и високим професионализмом  моћи да обележимо два столећа од рођења нашег непролазног Бранка. Данашње време је бесловесно и доноси бриге, уноси страх међу људе и народе.  Међутим вера у Бога и сопствени дар за таленат даће нам наду и снагу да остваримо овај  план и програм.  

ЖИВОТ ЈЕ КРАТАК, A УМЕТНОСТ ДУГА

О СВЕТЛАНИ ВЕЛМАР ЈАНКОВИЋ

"Блиц недеље", Београд, 23. април, 2023.

Пише: Ненад Грујичић

Када је долазила у Сремске Карловце, долазила је као у свој свет одвајкада, у грађанску парадигму српске духовности и културног напретка. У њеном доживљају Карловаца као српског Сиона врхунио је Алексије Радичевић, дечак који је у својој једанесетој с братом Стеваном из Земуна стигао у овај рај на земљи далеке 1835. године, и ту ће остати све до 1841.  као „најодличнији ђак“ Карловачке гимназије.

Пре двадесет година, на свечаном отварању 32. Бранковог кола у Карловачкој гимназији, Светлана Велмар Јанковић имала је главну, највећу улогу коју наша институција може да подари песнику или писцу – да својом беседом отвори чувену манифестацију у част романтичара Бранка Радичевића. Том приликом припала јој је и награда „Статуета Бранка Радичевића“ (рад Јована Солдатовића), високо признање Бранковог кола за укупно дело, а поводом свеже беседе о Бранку и његовој неумрлој поезији.

ВЛАДЕТА ЈЕРОТИЋ, ДУХОВНИ ВИНОГРАД

Погледати галерију

"СНОВИЉЕ" НЕНАДА ГРУЈИЧИЋА, ПРЕ ЧЕТВРТ ВЕКА

Сремски Карловци – Нови Сад, 18. април 2023.

ЖИВЕТИ ПОЕЗИЈУ ПУНИМ ПЛУЋИМА

Четврт века мине док си – дланом о длан, и не помишљамо да се неко тада могао у исти час родити с књигом песама, Сновиље (Глас српски, Бањалука, 1998). Да, Глас српски, не Глас Српске, тако се тада звао чувени издавач. Књига је имала сто двадесет осам страна, као да су две или три обимом уобичајене збирке биле спојене у једну.

Доносимо четири песме које отварају књигу, цео циклус На дохват душе. Ево шта је Ранко Рисојевић тада рекао:„Овај циклус сачињен од четири пјесме одмах се доима као Грујичићева Пјесма над пјесмама. Зазивање промјене прераста у зазивање љубави, евокацију онога што се више не може изгубити. Кроз громовити удар меланхолије проговара чисти дух поезије, као милошта, као инвентарисање свих пјесничких тема, преплетених као змије када се паре, јаросних и благих, опаких и сверазумијевајућих, у временима и невременима, сада и овдје и тамо, гдје чисти дух борави и гдје се прибирају мисли овог неприбраног свијета.“

ПОЧЕТАК ДРУГЕ ЧЕТВРТИНЕ НОВОГ ВЕКА

Сремски Карловци - Нови Сад, 12. новембар 2021.

Растко Лончар

ПОВОДОМ ПАДА KНИНA

Има у роману Јована Радуловића, Од Огњене до Благе Марије, један тренутак, када Милокус, бивши министар у влади Републике Српске Крајине, у избегличкој се налазећи колони, машта о неком отоку, на који ће населити Крајину. Нема више илузија о повратку матици, нема више шумадијских песама из грла, којима су сва славља обележавана. Остаје само жеља да све престане. Преостаје колона, и поново Петровачка цеста и Сремска Рача, и мостови који повезују обалу на којој је све спаљено, са оном која је нéма.

ПОЛИВАЊЕ ДЕВОЈАКА НА ДРУГИ ДАН ВАСКРСА

Сремски Карловци – Нови Сад, 17. април 2023.

ЈЕВАНЂЕОСКА ДУБИНА НАРОДНОГ ОБИЧАЈА

У селима Баната, али и у неким крајевима Бачке и Срема, постоји обичај на други дан Васкрса. Осим што се тада посећују кумови и ближњи, момци који су за женидбу, у преподневним сатима, обилазе фијакерима или каруцама девојке за удају. Воде и тамбураше, а понекад и сами носе инструменте. Дабоме, најважнији су ћуп или бунарска канта са водом, као и флашице са мирисима.

СРЕЋАН ВАСКРС!

16. април 2023.

ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

БРАНКО - ВЛАСНИК СВЕТЛОСТИ И ЧУЛНЕ РАДОСТИ

Сремски Карловци - Нови Сад, 11. април 2023.

БЛЕСАК СУНЦА ИЗ БЕСЕДЕ СВЕТЛАНЕ ВЕЛМАР ЈАНКОВИЋ НА 32. БРАНКОВОМ КОЛУ

Пре двадесет година, на свечаном отварању 32. Бранковог кола у Карловачкој гимназији, Светлана Велмар Јанковић имала је главну, највећу улогу коју наша институција може да подари песнику или писцу – да својом беседом отвори чувену манифестацију у част романтичара Бранка Радичевића. Том приликом припала јој је и награда „Статуета Бранка Радичевића“ (рад Јована Солдатовића), високо признање Бранковог кола за укупно дело, а поводом свеже беседе о Бранку и његовој неумрлој поезији: „Окупили смо се да у светлост овог дана, 5. септембра 2003. године, обележимо три догађаја. Два из прошлог времена, један из садашњег часа: сто педесет година од смрти Бранка Радичевића, сто и двадесет од преношења његових посмртних остатака из Беча на Стражилово и отварање књижевне свечаности успостављене у славу Бранкову – „Бранковог кола“. Чиме нас то призива после века и по, песник који је изашао из живота са двадесет девет година, а своје песме оставио, како је сам рекао, у траљама?“

МАЛИ ДЕО ИСТОРИЈАТА "ПЕЧАТА ВАРОШИ СРЕМСКОКАРЛОВАЧКЕ"

Сремски Карловци – Нови Сад, 11.април 2023.

НАГРАДА СТАРА ПЕДЕСЕТ ШЕСТ ГОДИНА

Награду „Печат вароши сремскокарловачке“ 1967. године основао је студентски лист „Индекс“ у Новом Саду. Идеју је предложио Перо Зубац.  Те године проглашено је  осам лауреата: Рајко Петров Ного, Бранко Бошњак, Радомир Мићуновић, Петко Војнић Пурчар, Карољ Јунг, Милорад Миленковић Шум, Звонимир Хусић и Тито Билопавловић. Традиција да сваке године буде више лауреата махом је поштована и  настављена до данашњих времена.

О ЖАРКУ РОШУЉУ СА СВЕТЛАНОМ ВЕЛМАР ЈАНКОВИЋ НА БРАНКОВОМ КОЛУ

Сремски Карловци - Нови Сад, 10. април 2023.

ЖАРКОВА КЊИГА ПОСВЕЋЕНА СВЕТЛАНИ

У Бранково коло Светлана Велмар Јанковић увек је долазила са својим другим супругом Жарком Рошуљем, авангардним песником и истраживачем књижевне традиције. Тих, осмехнут, са наочарима испод којих су, као и код Светлане, светлуцале радознале очи што су упиле много слика и детаља у несвакидашњој истаживачкој мисији. Наиме, он је створио пројекат у осам књига „Час описа часописа“, где је предочена српска шаљива периодика од 1830. до 1918. године. Грађу за свој пројекат, Рошуљ није проналазио у библиотекама, већ разбацану широм Балкана где се говори српски језик, па и у славним Сремским Карловцима, улажући доста својих средстава за остварење оригиналне идеје.

О СЛОБОДНОМ СТИХУ

Сремски Карловци - Нови Сад, 10. април 2023.

ВЕЗАНИ СТИХ ЛАУРЕАТКИЊЕ БРАНКОВОГА КОЛА МАЈЕ БЕЛЕГИШАНИН  ИВАНОВИЋ

Пише: Ненад Грујичић

Својевремено писао сам о слободном и везаном стиху, и ти есеји изазвали су пажњу, објављени у Културним додацима "Политике " и "Вечерњих новости". Тако је и Бранислав Петровић, на пример, поводом једног од та два есеја, објавио текст (1997)  у својој колумни "Шта ми се дешава" у "Нину".

Прилика је да један од тих својих есеја поновим и помало допуним поводом поезије недавно награђене врсне песникиње Маје Белегишанин Ивановић којој је за књигу изабраних и нових песама "Мајска киша" припала престижна награда "Печат вароши сремскокарловачке", стара педесет и шест година.

У два­де­се­том ве­ку, уки­да­њем тон­ског ак­цен­та сти­ха и не­стан­ком при­пе­ва­ња као основ­не му­зич­ке суп­стан­це по­е­зи­је, пе­сни­штво је за­гли­би­ло у не­до­ђи­ји ра­зних им­про­ви­за­ци­ја. Сло­бо­дан стих је ве­ли­ко по­ље пе­снич­ких мо­гућ­но­сти и да­ро­ва, али и про­стор по­ср­та­ња. Бу­квал­но схва­ћен као ''сло­бо­дан стих'', овај тзв. ''но­ви обра­зац'' на­вео је мно­ге да нај­цр­ње по­сту­па­ју са ме­три­чким сти­хом, од­но­сно, да ола­ко про­гла­се крај та­кво­га пе­ва­ња. А, уства­ри, не­у­ме­ре­ном и про­из­вољ­ном упо­тре­бом сло­бод­ног сти­ха, сти­гло се до пре­за­си­ће­но­сти, до пра­зне ла­ко­ће ма­ни­пу­ли­са­ња ма­те­ри­ја­лом ре­чи, до тзв. пост­мо­дер­не све­сти о кра­ју пе­сни­штва. Та­ква ре­ци­кла­жа до­ве­ла је до са­мо­у­ки­да­ња ле­по­те пе­снич­ких ка­па­ци­те­та је­зи­ка и сми­сла ба­вље­ња по­е­зи­јом. Раз­гра­ђе­на је и оте­ра­на пе­снич­ка пу­бли­ка.

ЦРТИЦА И ПЕСМА О СВЕТЛАНИ ВЕЛМАР ЈАНКОВИЋ

Сремски Карловци – Нови Сад, 9. април 2023.

ОДЕ САНАК ПУСТИ...  ОРИГИНАЛНО ЗАПАЖАЊЕ О БРАНКУ

На данашњи дан  2014. године преминула је Светлана Велмар Јанковић која је пре двадесет година свечано отворила 32. Бранково коло. Гостовала је много пута на Бранковом колу, а први пут се појавила 1988. године на тек установљеном „Стражиловском митингу прозе“ где су наступила тридесет и четири писца.

На свечаном отварању 32. Бранковог кола, 5. септембра 2003. године, у Карловачкој гимназији, осветљавајући животни пут Алексија Радичевића, оригинално је, као нико дотад, рекла, поред осталога, и ово : „Из данашњег времена мора да је било неудобно и несигурно живети, као туђин и као отуђен, у две државе, у два царства, у аустријском и отоманском, на два тла, оба заљуљана а сневати о томе да мали пошалук постане слободна српска земља и да српски језик узрасте и разбокори се непосредно из својих коренова. Кад се из сиротињског тумарања по Србији и Војводству, у револуционарним годинама 1848/1849. вратио у Беч, слутим да је Бранко, скрхан од разочарања које је морало допринети његовој болести више од сиротиње у којој је живео, поново могао да испише онај стих из своје ране песме Рибарчета сан – само у контексту другачијег сазнања: Оде санак пусти! Тада му се већ увелико био отео пусти санак о слободи и о слози свег Српства, о његовом уједињењу. Као и рибарчетови снови, и песникови су се распршили, а руке остале празне.“

СТОГОДИШЊИЦА РОЂЕЊА ПЕСНИКА ПАВЛА ПОПОВИЋА

И  ЊЕГОВА  ЋУТЊА  КИПЕЛА  ЈЕ  РЕЧИМА

"Блиц недеље", 26. март 2023.

Пише: Ненад Грујичић

Догађа се у многим културама да сећања гасну, а заборав немилосно почне да прекрива важне личности и њихов стваралачки траг. То се збива из разних разлога, најчешће  због пуке небриге за минулога и његово дело. У нас су постали нека врста хобија неодласци са цветом до хумки на гробљима,  па се без опомене – memento mori, немилосно затрављују земна места „вечнога починка“. А тек брисање са програмских спискова у јавним институцијама које се уствари баве афирмацијом тренутних својих кадрова, тобож високих функционера, привидно живих салијерија и мешетара умуљаних у дневнополитички брлог са ефемерним механизмима за постизање тзв. славе.

„Време је оно у којем све ствари умиру“, рече Шопенхауер и оста жив за сва времена. Aли, време је и чудо у којем се те исте ствари рађају, додаје писар ових редака. Када је Павле Поповић, пре двадесет два лета, отишао са овога света, изговорио сам на комеморацији: „Кад песник умре, песме се подмладе.“ Да, оне постају пупољци што не старе пуштајући и ширећи мирис својих латица и младица кроз време. Ово је тренутак да обришемо скраму са плоче заборава и оживимо успомену на изузетног песника.

ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ ПОНОВО У БРАНКОВОМ КОЛУ

Сремски Карловци, 23. март 2023.

ДАНИЦА ПЕТРОВИЋ ДОЧАРАЛА ВЕЛИКУ СРПСКУ ПЕСНИКИЊУ У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА

На "Пролећним Бранковиим данима 2023“, у основној школи "23. октобар" у Сремским Карловцима, изведен је данас одломак из представе "Десанка", Растка Јевтовића, у интерпретацији талентоване и посвећене драмске уметнице Данице Петровић, вишегодишње сараднице Бранковог кола које ових дана светкује 199. годишњицу песниковог рођења.

ОПЕРСКИ ПЕВАЧИ У БРАНКОВОМ КОЛУ КРОЗ ВРЕМЕ

Сремски Карловци, 30. март 2023.

НАСТУП МЛАДЕ АДРИАНЕ ПЕТРОВСКИ НА „ПРОЛЕЋНИМ БРАНКОВИМ ДАНИМА 2023“

Бранково коло одувек је окупљало оперске певаче и тиме украшавало своје манифестације. Тешко је замислити Свечано отварање мартовских „Пролећних Бранкових дана“ или септембарско „Бранково коло“ без оперских уметника различитих генерација, са посебном подршком младима, онима који започињу озбиљну и неизвесу уметничку каријеру.  Приређивали смо и самосталне концерте оперских певача у Сремским Карловцима.  

БРАНКО, ПЕСНИЧКА КОМЕТА СА НЕПРЕКИНУТИМ СЈАЈЕМ

Слово Јасне Миленовић о Бранку, његовом животу и поезији

АЛЕКСИЈЕ РАДИЧЕВИЋ КАО СВЕСТРАНИ КАРЛОВАЧКИ ГИМНАЗИЈАЛАЦ

Средином деветнаестог века, блеснуо је као комета која се никад није угасила на своду српскога језика. Иако кратким земним веком од само двадесет девет година, Бранко је изузетним сјајем свога талента, први поета који је певао на Вуковом, народном језику. Полетни песник младости – Алексије Радичевић. који је пред излазак прве збирке својих песама, 1847. године у Бечу, променио своје име са грчког језика у Бранко под којим су га запамтила и памтиће многа поколења. Име чувеног песника носи са поносом ваша, а некада и моја драга основна школа. Овог осамнаестог јуна навршиће се тачно сто седамдесет година од његове превремене смрти, а следеће године обележићемо двестогодишњицу његовог рођења, јубилеј који је свакако вредан пажње!

Са само педесет и четири објављене песме, Бранко се лепотом и оригиналношћу својих стихова уписао не само у споменар Мине Караџић, већ и у споменар вечности, из кога су се генерације и генерације љубитеља поезије училе љубави према своме роду, према лепоти  матерњег језика, безброј пута изговарајући стихове о ђачким враголијама и заносима првих дрхтаја срца.

Скоро два века Бранкове непролазне песме и даље плене пажњу младих нараштаја својим римама, врцавим обртима, опчињеношћу Фрушком гором и Сремским Карловцима, призорима из живота још увек препознатљивим – после толико времена. Бранко (Аца, како су га тада звали) један је од најчувенијих ђака подједнако чувене Карловачке гимназије.

У НОВОСАДСКОЈ ШКОЛИ СА БРАНКОВИМ ИМЕНОМ

Нови Сад, 1 април 2023

ОБЕЛЕЖЕНА 199. ГОДИШЊИЦА РАДИЧЕВИЋЕВОГ РОЂЕЊА

На "Пролећним Бранковим данима 2023", у знаку обележавања 199. годишњице рођења великог песника српског романтизма, у основној школи „Бранко Радичевић“ у Новом Саду, с којом Бранково коло сарађује деценијама, 31. марта приређен је програм „Ао, данче, ала си ми бео,/ још би` дуго гледати те ` тео“. Програм су осмислили наставници и ђаци ове угледне школе о којој подаци постоје још из 1802. године, а од 1952. носи име Бранка Радичевића. Садашња зграда  подигнута је 1961. године.

ОДРЖАН ОКРУГЛИ СТО "СТВАРАЛАШТВО НЕНАДА ГРУЈИЧИЋА"

Сремски Карловци, 21. март 2023.

НЕСВАКИДАШЊА КАРИЈЕРА И СТВАРАЛАЧКА СУДБИНА

На „Пролећним Бранковим данима 2023“, у славној Спомен-библиотеци Карловачке гимназије, одржан је Округли сто „Стваралаштво Ненада Грујичића“ поводом 50 година од објављивања прве песме, 45 година од штампања првог издања песничког првенца „Матерњи језик“  и  40. година од Грујичићевог доласка у Бранково коло и сарадње са Карловачком гимназијом.  

Учеснике Округлог стола поздравио је директор Карловачке гимназије Бранко Стојков пожеливши успешан рад књижевним научницима , критичарима и песницима који су истраживали богато стваралаштво Ненада Грујичића и написали радове о његовој поезији, прози, драми, есејима и критикама, полемикама, доприносу српској народној баштини,  антологичарском раду, стваралаштву за децу, књижевноисторијсом промишљању Бранка радичевића и културном посленику Ненаду Грујичићу. Водитељи Округлог стола „Стваралаштво Ненада Грујичића“ били су Растко Лончар (уредник) и Слађана Миленковић.

О ЧУВЕНОМ ЛИСТУ "БРАНКО" КАРЛОВАЧКЕ ГИМНАЗИЈЕ

Сремски Карловци – Нови Сад, 29. март 2023.

ЉУБАВ ЂАКА И ПРОФЕСОРА ПРЕМА БРАНКУ, СТВАРАЛАЧКОЈ СЛОБОДИ И ЛЕПОТИ УМЕТНИЧКОГ ИЗРАЗА

На „Пролећним Бранковим данима 2023“, 15. марта, на Бранков 199. рођендан по јулијанском календару, на Свечаном отварању велике пролећне манифестације у част најславнијег ђака Карловачке гимназије, Алексија Радичевића, у најстаријој српској, чувеној Карловачкој гимназији, промовисан је јубиларни 125. број легендарног школског листа „Бранко“. 

О СПОМЕН-БИБЛИОТЕЦИ У КАРЛОВАЧКОЈ ГИМНАЗИЈИ

Сремски Карловци – Нови Сад, 28. март 2023.

Пред свечано затварање „Пролећних Бранкових дана 2023“

У СУСРЕТ 200. ГОДИШЊИЦИ РОЂЕЊА АЛЕКСИЈА РАДИЧЕВИЋА, НА ДАНАШЊИ 199. РОЂЕНДАН ВЕЛИКОГ ПЕСНИКА СРПСКОГ РОМАНТИЗМА

 У Славонском Броду 28. марта 1824. године рођен је Алексије Радичевић, најчувенији ђак Карловачке гимназије, потоњи Бранко, зачетник славне  стражиловске линије певања у српском језику. У Спомен-библиотеци Карловачке гимназије, на „Пролећним Бранковим данима 2023“, на „Светски дан поезије“,  21. марта ове године, уз младе песнике Бранковог кола истог дана – лауреате полувековне награде „Стражилово“, одржан је и Округли сто „Стваралаштво Ненада Грујичића“ под уредничким руковођењем Растка Лончара који је заједно са Слађаном Миленковић био и председавајући овог научног скупа оранизованог поводом четрдесет година од Грујичићевог доласка у Бранково коло и сарадње са Карловачком гимназијом, четрдесет пет година од штампања првог издања његовог песничког првенца „Матерњи језик“ и педесет година од објављивања прве песме у рубрици песника Бранислава Петровића „Песма нас је одржала“ у листу „Фронт“.  

МЛАДИ ПЕСНИК И ПИЈАНИСТА СА ДАЛИЈЕВСКИМ БРКОВИМА

Сремски Карловци - Нови Сад, 25. март 2023.

НОВИ НАСТУП ДИМИТРИЈА НИКОЛИЋА НА "ПРОЛЕЋНИМ БРАНКОВИМ ДАНИМА 2023"

У чувеној новосадској гимназији "Јован Јовановић Змај", у петак 24. марта, у оквиру „Пролећних Бранкових дана 2023“, одржана је промоција тек штампаног првенца у Бранковом колу, "Сентаменталитет" Димитрија Николића (2002). Разговор са аутором водио је песник Растко Лончар, професор књижевности у угледној гимназији, и сам лауреат Бранковог кола. Програм су отворили ђаци-песници Змај Јовине гимназије са по једном својом песмом: Алекса Чуљак, Ален Гавриловић, Анђела Новаковић, Вања Марковић, Марија Шатравка и Марија Швецова која је казивала своју поезију на руском језику.

КЊИГА РАНКА РИСОЈЕВИЋА ДАРИВАНА ЂАЦИМА ЗА 199. БРАНКОВ РОЂЕНДАН

Сремски Карловци, 24. март 2023.

ПОЕЗИЈА ЛАУРЕАТА "МЕЂУНАРОДНЕ НАГРАДЕ БРАНКО РАДИЧЕВИЋ" У РУКАМА ЂАКА И ПРОФЕСОРА КАРЛОВАЧКЕ ГИМНАЗИЈЕ

Поводом „Светског дана поезије“, а у славу 199. рођендана Алексија Радичевића, најчувенијег Сремскокарловчанина (рођеног у Славонском Броду, 1824),  Бранково коло је поклонило ђацима и професорима филолошког смера славне Карловачке гимназије четрдесет свеже штампаних књига поезије, „Слике, гласови“, Ранка Рисојевића, актуелног добитника Међународне награде Бранко Радичевић.

Угледна професорица српске књижевности и језика у Карловачкој гимназији, Маја Рогач Станчевић, главна уредница гимназијског листа „Бранко“, упознала је знатижељне ђаке са поезијом и делом истакнутог српског песника и писца Ранка Рисојевића, а потом организовала у дворишту чувене гимназије фотографисање ђака-уредника листа „Бранко“ са новом књигом нашег лауреата поред Бранковог споменика у бронзи (рад Владете Петрића), подигнутог 1947. године, на чијем месту је од 1900. године такође био, леп у бронзи, споменик Бранку (рад Ђорђа Јовановића), којег су усташе у својој похари у Срему 1941. године срушиле.

МЛАДИ ПЕСНИЦИ БРАНКОВОГА КОЛА ЗА „СВЕТСКИ ДАН ПОЕЗИЈЕ“

Сремски Карловци, 22. марта 2023.

       Што би песма да од срца није,

       Што би срце да младости није...

                               Бранко Радичевић

„Светски дан поезије“ на „Пролећним Бранковим данима 2023“, осенчен прославом 199. рођендана Алексија Радичевића, био је посвећен и младим песницима Бранковог кола. Одани себи и институцији која им је штампала књиге, махом првенце, и овенчала их наградом најлепшег имена у српској књижевности, они су дошли у Сремске Карловце да обележе 50. годишњицу престижне награде „Стражилово“ у библиотеци која носи име великог песника нашег романтизма, који се  од 1835. до 1841. године школовао у најстаријој српској, чувеној Карловачкој гимназији.  

ПРОГРАМ ОКРУГЛОГ СТОЛА "СТВАРАЛАШТВО НЕНАДА ГРУЈИЧИЋА"

Програм отворити овде.

ПУБЛИКА НА "ПРОЛЕЋНИМ БРАНКОВИМ ДАНИМА 2023"

Сремски Карловци - Нови Сад, 18. март 2023.

МЛАДОЛИКА РЕЧ ДОЛАЗИ ИЗ ДУБИНЕ ВЕРЕ У СВЕТ

„Да бисмо имали велике песнике, морамо имати велику (праву) публику.“ Ово су речи славног америчког песника Волта Витмена. Ми додајемо, поблику треба неговати и чувати.  Бранково коло и Карловачка гимназија, из године у годину, из деценије у деценију, воде рачуна о томе.

Публику не можете преварити, нарочито не младе. Врхунски песници и уметници обично су самородни и веома једноставни у свакодневној  комуникацији. Млади људи данас оптерећени су мобилним телефонима, претраживањима на Интернету и  тзв. друштвеним мрежама у свакој ситуацији, свугде. То већ постаје опасна зависност, опсена која омета да се развијају у природи и друштвеном контексту. Живе изван стварног света и не умеју да се концентришу.

Програми Бранковога кола у Карловачкој гимназији и другде, осим наше редовне публике, имају и ђаке и професоре као мериторни публикум. Неупућени би рекли – а, то је доведена публика на силу. Не, нама таква публика није потребна. Традиција сарадње Бранковог кола и Карловачке гимназије је дуговека, и не само Карловачке, већ и Замј-Јовине, Исидорине и других. То није од јуче, Карловачка гимназија увек је имала оно „нешто своје“, а понајпре свест о свом трајању (232 године) и Бранку, њеном најчувенијем ђаку.

НОВИ ЗАДАЦИ И УСПЕСИ ДАНИЦЕ ПЕТРОВИЋ

Сремски Карловци - Нови Сад, 18. март 2023.

БРАНКОВЕ ВЕЧНЕ ПЕСМЕ "МОЛИТВА" И "ВРАГОЛИЈЕ"

На Свечаном отварању „Пролећних Бранкових дана 2023“, и ове године наступила је драмска уметница Даница Петровић, сада, и по први пут као водитељка програма, али са „специјалним“ задатком да, у својој глумачкој радионици, припреми и премијерно изведе две антологијске Бранкове песме, „Молитва“ и „Враголије“. И, успела је, на почетку и на крају свечаности чули смо надахнуту интерпретацију двеју, по својој тематској основи, опречних песама. Прва је духовне (религиозне), а друга љубавне (чулне) провенијенције. Аплаузи су дуго трајали после наступа Данице Петровић.

Била је то још једна прилика многобројне, махом младе публике, да се увери у таленат и труд Данице Петровић. Свечаност је обиловала младоликим лицима и нешто старијим, али озареним осмесима лауреата и других, који су на велику радост неговане и јединствене публике у Карловачкој гимназији  с Бранковим колом на челу обележили 199. годишњицу рођења Алексија Радичевића, великог песника српског романтизма школованог у Сремским Карловцима од 1835. до 1841. године. И, како често уместо Бранка  умемо казати: „Е, па дотле, а докле ћеш више!“

ПЕСНИК И ВИРТУОЗ НА КЛАВИРУ

Сремски Карловци - Нови Сад, 17. марта 2023.

ПОСЕБНОСТ НАСТУПА МЛАДОГ ПЕСНИКА И ПИЈАНИСТЕ ДИМИТРИЈА НИКОЛИЋА

После  свечаног отварања „Пролећних Бранкових дана 2023“  у препуној сали славне Карловачке гимназије, са дуготрајним аплаузима за сваку тачку, у листу „Дневник“ освануо је леп комплимент угледне новинарке Зорице Милосављевић упућен младом учеснику свечаности у славу Бранка Радичевића:  „Посебност програма био је наступ Димитрија Николића, у улози песника, али и пијанисте, којем је недавно објављен песнички првенац у Бранковом колу.“

Значајна је подршка младима који ступају на књижевну и уметничку сцену, поготово онима које је Небо украсило неколиким талентима. Млади траже институционалну подршку, пружену руку, лепу реч о њиховом првенцу и понеки савет за даљње путовање и недоумице на стваралачким раскршћима.  Остало зависи од њиховог карактера,  природе, менталне снаге и талента за таленат, који ће их водити у животу на јавној сцени 

"ЕНДЕМИ ПОД ПРАШИНОМ" РАСТКА ЛОНЧАРА НА "ПРОЛЕЋНИМ БРАНКОВИМ ДАНИМА 2023"

Нови Сад, 16. марта 2023.

 АНТОЛОГИЈА ЗАБОРАВЉЕНИХ И НЕПОЗНАТИХ ПЕСНИКА

Другог дана манифестације "Пролећни Бранкови дани 2023.", 16. марта, у свечаној сали гимназије "Исидора Секулић" у Новом Саду, у 11 часова промовисана је антологија заборављених песника и непознатих песама „Ендеми под прашином“ песника Растка Лончара, аутора, лауреата и сарадника Бранковог кола, докторанда Филозофског факултета у Новом Саду и професора угледне Змај Јовине гимназије.

Растко Лончар (1993) аутор је двеју збирки поезије у Бранковом колу, "Нерви од волфрама" (2017) и "Сумоврат" (2020), те је ова антологија његова трећа по реду књига, објављена у издању Ковача културе 2022. године.  Разговор са аутором, пред препуном салом ђака гимназије и публике Бранковог кола, модерирао је професор гимназије "Исидора Секулић", професор филозофије Дамир Малешев, и сâм песник и уметник.

ВРСНИ ПЕСНИЦИ ОВОГОДИШЊИ ЛАУРЕАТИ "ПЕЧАТА ВАРОШИ СРЕМСКОКАРЛОВАЧКЕ"

СЛОВО ЗАХВАЛНОСТИ МАРИЈЕ БЕЛЕГИШАНИН

Сремски Карловци, 15. марта 2023.

ОД БРАНКА ЈЕ КРЕНУЛО НОВО И ДРУГАЧИЈЕ ПЕВАЊЕ

Маја Белегишанин Ивановић - у име лауреата "Печата вароши сремскокарловачке" урученог на свечаном отварању "Пролећних Бранкових дана 2023"

Изузетна је част и радост бити добитник престижне награде Бранковога кола, „Печат вароши сремскокарловачке“. И поред тога што нас четворо награђених песника спадамо у различите поетичке гласове, делимо исти осећај поноса што су се и наша имена придружила плејади значајних песничких имена, пређашњих добитника ове награде. Хвала жирију за ово велико признање.

ПОЧЕЛИ МЛАДОЛИКИ „ПРОЛЕЋНИ БРАНКОВИ ДАНИ 2023“

Сремски Карловци, 15. марта 2023.

ОБЕЛЕЖЕН 199. РЕЂЕНДАН АЛЕКСИЈА РАДИЧЕВИЋА

Свечано уручене награде „Печат вароши сремскокарловачке“

Данас су у чувеној Карловачкој гимназији, најстаријој у Срба, свечано отворени „Пролећни Бранкови дани 2023“ у знаку обележавања 199. рођендана Бранка Радичевића, најславнијег ђака гимназије. Централни догађа јбило је свечано уручење престижне награде „Печат вароши сремскокарловачке“, за најбоље песничке књиге на српском језику. Председник Бранковог кола Ненад Грујичић свечано је уручио награду Перици Маркову, Јулији Капорњаи, Маји Белегишанин Ивановић и Слободану Јовићу.

ОЈ, КАРЛОВЦИ, МЕСТО МОЈЕ ДРАГО...

Сремски Карловци, 14. март 2023.

„ПРОЛЕЋНИ БРАНКОВИ ДАНИ 2023“ У ЗНАКУ МЛАДОСТИ И ИСКУСТВА

У сусрет обележавању 199. рођендана Бранка Радичевића

             У среду, 15. марта у 11 часова у Свечаној сали чувене Карловачке гимназије, најстарије у Срба, свечано ће бити отворени "Пролећни Бранкови дани 2023" у знаку обележавања 199. рођендана Бранка Радичевића, најславнијег ђака ове школске установе. Централни догађај биће свечано уручење "Печата вароши сремскокарловачке, угледне награде старе педесет шест година, једне од најчувенијих у региону. Овогодишњи лауреати су: Перица Марков, Јулија, Капорњаи, Маја Белегишанин Ивановић и Слободан Јовић. 

СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ "ПРОЛЕЋНИХ БРАНКОВИХ ДАНА 2023"

ОВДЕ отворити

ЧЕКАЈУЋИ ПРАВЕДНОГ СУДИЈУ

О СВЕТИСЛАВУ МАНДИЋУ, МОЖДА ЗАБОРАВЉЕНОМ И - НЕДОВОЉНО ОЦИЈЕЊЕНОМ ПЈЕСНИКУ

Пише: Момчило Голијанин

Никако да се отмемо утиску да смо народ кратког памћења, да олако заборављамо своје националне вриједности, да се одричемо стваралаца који су дали допринос нашој духовности и који сигурно заслужују  своје мјесто на љествици наше духовне вертикале. Олако заборављамо заслуге тих људи. Нарцисоидно вјерујемо да свијет почиње с нама и од нас. Има часних изузетака који покушавају да скину тај пепео заборава. Хвала им!       

ПРОГРАМ "ПРОЛЕЋНИХ БРАНКОВИХ ДАНА 2023."

ОВДЕ отворити програм.

ШТАМПАН ПРВЕНАЦ "СЕНТИМЕНТАЛИТЕТ" ДИМИТРИЈА НИКОЛИЋА

Сремски Карловци - Нови Сад, 2. март 2023.

УРОЂЕНА ВИРТУОЗНОСТ ПЕВАЊА

     Увек се обрадујемо открићу новог, талентованог песника. Тако се догодило и у сусрету са рукописом „Сентименталитет“ двадесетогодишњег Димитрија Николића који је остварен и као млади пијаниста, и то какав – уметник у широком спектру музичких жанрова, и признања. Но, ево га и као изванредног младог песника: несвакидашња лепота и снага поезије избијају из овог рукописа, са зачудном зрелошћу и искуством које долази из видовитог онкраја, из урођене матрице талента.

О ПРОЛАЗНОМ И ВЕЧНОМ

Сремски Карловци - Нови Сад, 1. март 2023.

ИЗАШЛА КЊИГА "СЛИКЕ, ГЛАСОВИ" РАНКА РИСОЈЕВИЋА

Лауреат Међународне награде "Бранко Радичевић", 2022.

Потпуно зрела, из богатих гроздова искуства, Рисојевићева најновија поезија манифестно избацује у први план истину о људској пролазности, тако присутној у поезији сваког правог песника. Монтескје би додао: „Тек што је дух доспео до зрелости, тело почиње да вене.“ Рисојевић пева: „пусти ме да изађем из себе, из тијела које ми више није склоно.“ У другој песми додаје: „да осјетим другачији вјетар, другачију пјесму птица.“      

"ЛИЈА ПАНДЕМИЈА" НЕНАДА ГРУЈИЧИЋА

Београд, 14. фебруар 2023.

Изашла „Лија пандемија“, нова књига песама за децу Ненада Грујичића у издању Института за дечју књижевност

ПОУЧНО И МАШТОВИТО

Пише: Милутин Ђуричковић

Мистерија је основни елемент сваке уметности.

                                                                         Буњуел

Корона вирус као планетарна пандемија није до сада тематски обрађивана у нашој савременој књижевности за децу и младе. Најновија књига песама „Лија пандемија“ Ненада Грујичића, истакнутог песника, писца и културног делатника, бави се управо том проблематиком, али на један хумористичан и надасве маштовит начин, са пуно игре, нонсенса и ироније – управо онако како то налаже теорија игре Душана Радовића.

Дакле, духовито и врло инвентивно описане су поједине пошасти пандемије, као и многи други детаљи везани за изолацију у кућној атмосфери. Међутим, поред иронично-критичких, ангажованих и других тонова, у већини песама ипак доминирају поучни, васпитно-сазнајни и етички елементи, који и те како величају љубав, заједништво и породицу, као основне вредности друштва и народа.

У том смислу Грујичићеве песме, које су складно и ефикасно римоване, показују шта се све то догађало унутар многих породица за време пандемије, када се на пример није редовно ишло у школу, али када се и у таквим условима ширила позитивна и креативна атмосфера у кући, пуна топлине, разумевања и љубави

ЊЕГОШОЛОГ РАДОСНЕ ДУШЕ

О ПРОФЕСОРУ РАДОМИРУ В. ИВАНОВИЋУ

"Блиц недеље", Београд, 12. фебруар 2022.

Пише: Ненад Грујичић

Живимо у времену естрадне и ријалити логодијареје, обликује нас свакодневни шоу дневнополитичког вашаришта, постали смо полуживо тесто без осећања за друге, чак и кад нас пеку у рерни бирократије и неправде, своје муке немамо коме пренети. Након дневног умора од свега, предапокалиптичка језа насељава наше вечерње јастучнице пуне несанице која цеди остатке светлости у телу и души. После кошмарних снова, то исто осећање блокира нам прве јутарање кораке док крећемо кроз такав свет са полузаглављеним залогајима у грлу. Да нема молитве, ко зна да ли бисмо уопште и опстали у оваквој стварности.

БОРИСЛАВ ПЕКИЋ, ЧОВЕК БЕЗ КОМЛЕКСА И БЕЗ СУЈЕТЕ

С ПЕКИЋЕМ И КАРЛОВАЧКИМ ТАМБУРАШИМА НА ДУНАВСКОЈ ЧАРДИ

Недељни Блиц, 3. јул, 2022.

Пише: Ненад Грујичић

Живећи у Лондону од 1971. године, под стигмом емигранта и дисидента, Борислав Пекић је за власт у СФР Југославији (од које не остаде ни камен на камену) био непожељна личност. Но, кад је мало, што би рекао један мој пријатељ богослов, ојужило, Пекић је почео да долази у земљу, и два пута је боравио на Бранковом колу.

СРПСКИ ХЕРКУЛ НОВАК ЂОКОВИЋ

Сремски Карловци – Нови Сад, 30. јануар 2023.

МИТСКИ ТРИЈУМФ НОВАКА ЂОКОВИЋА 

Уз сонетни венац „Сламка међу вихорове“

Пише: Ненад Грујичић

Победа Новака Ђоковића у Аустралији представља победу добра над злом, победу божанског над демонским.  Није реч о његовим противницима на тениском терену. Ова победа надилази свет тениса и спорта, то је напросто митска висина у горњој тачки људске егзистенције, несвакидашњи домет конкретне путање једног спортисте (човека) у историји. Отуда поређење са Херкулом (Херкулезом) у римској или Хераклом у грчкој митологији, то јест с нашим Марком Краљевићем, и њиховим победама над неправдом и злом, представља реалну матрицу у надставрним постигнућима Новака Ђоковића.  

ВЕНАЦ О НОВАКУ ЂОКОВИЋУ ЗА ИСТОРИЈУ

О СОНЕТНОМ ВЕНЦУ НЕНАДА ГРУЈИЧИЋА "СЛАМКА МЕЂУ ВИХОРОВЕ"

Пише: Маја Белегишанин Ивановић

Најбољи тенисер света и један од најбољих спортиста свих времена – Новак Ђоковић – као човек са изузетним људским и над-људским одликама, нашао је престо у срцу мноштва људи у спорту и ван спорта, а нашао је посебан престо и у сонетном венцу Сламка међу вихорове песника Ненада Грујичића. Новакова слава али и незаслужена, праведничка патња коју је искусио у Мелбурну, јануара 2022. године – када му је забрањено да игра тенис и када је затворен у ружним условима и потом депортован – тематска је окосница овог сонетног венца, иначе десетог по реду у стваралаштву Ненада Грујичића, песника који с лакоћом и успехом овај канонски облик прилагођава свом уметничко-осећајном свету.

О ДУШКУ ТРИФУНОВИЋУ, И УОКОЛО

На данашњи дан (28. јануар 2006.) преминуо је прекодрински стражиловски Oрфеј 

Међу песничким личностима истиче се и Душко Трифуновић, који је од почетка (1972) долазио  и чинио душу Бранковога кола. Само о њему могло би једно богато поглавље, могла би једна књига у књизи (Душко би рекао - цела књига), толико је оставио трагова у Бранковом колу. Душкови земни остаци налазе се на карловачком гробљу Черат, а на олимпском Видиковцу, наспрам Стражилова, подигнут је споменик (рад вајара Стевана Филиповића) овом песнику који је досегао размере народног поете, јединственог и по томе што је преко три стотине његових песама компоновано и певало их је и пева тушта и тма поп-певача и рок-група.

ЉИЉАНА ПЕТРОВИЋ, УМЕТНИЦА БОЖАНСКОГ ДАРА

О ВИЛИ И МУЗИ БРАНКОВОГА КОЛА, И О ЈОШ ПОНЕЧЕМ

"Блиц Недеље", 18. јула 2021.

Пише: Ненад Грујичић

Постоје ретка људска бића која целог свога века личе на анђеле, чија уметничка зрелост огледа се у лепршавој слободи и детињој игри. Таква је била Љиљана Петровић, врхунска музичка уметница, срце од човека, сва у латицама милозвучне лепезе поезије.

Вишедеценијска сарадница Бранковога кола, особена личност која је давала боју атмосфери и догађајима наше институције, била је препозната као идеална личност у славу поезије и песничких дарова.  И пре мога доласка у Бранково коло, а нарочито тада, уз организаторску асистенцију и визију Богдана Винокића, на сваки позив и предлог да наступи, узвраћала је крилато и радосно, није било препреке за њено учествовање на манифестацијама у знаку вечито младог Алексија – Бранка Радичевића.

ПОДЛИСТАК „БРАНКОВО КОЛО“ У ЛИСТУ „ДНЕВНИК“, 1972.

ТРЕБАЛО ЈЕ ХРАБРОСТИ И ЉУБАВИ ЗА ТАКАВ ПОДУХВАТ 

Појава подлистка Бранково коло 1972. године у новосадском дневном  листу Дневник представља чудесан гест тога времена поводом почетка једне нове културне манифестације. Подлистак је излазио 22, 23, 24. и 25. септембра те године. Одисао ентузијазмом и љубављу према поезији и песницима, уметности и култури, Сремским Карловцима, Стражилову и Бранку. Све је започело радосно, у својим могућностима, осећала се, извесна атмосфра идеолошких ограничења и контроле  од стране тадашње власти. С обзиром да је подлистак уређивао Мирослав Антић, то је целом пројекту давало још већи песнички, културни и јавни значај.

ЈЕДАН ОД СУСРЕТА С МАТИЈОМ НА БРАНКОВОМ КОЛУ

Сремски Карловци - Нови Сад, 13. јануар 2023.

ВОЗАЧ НИЈЕ ОТИШАО ПО БЕЋКОВИЋА

Матија Бећковић био је много пута гост на Бранковом колу. Остаје у сећању једно гостовање пре четврт века у Музеју Војводине у Новом Саду, требало да почне у 20 часова.  Новосадска банка дала возача да оде по песника. Било око пола осам кад ми је зазвонио телефон, јавља се Матија: „Ненаде, ја чекам од шест како си ми рекао, а возача још нема, да ли се изгубио?“

ВАИСТИНУ СЕ ХРИСТОС РОДИ!

О БОЖИЋНОМ НАДАХНУЋУ

Песници су одувек покушавали да опевају Божић. Неки су успевали више, неки мање. Не може се о Божићу импровизовати стих, он тражи целу песму из срца. Нема много антологијских песама посвећених Божићу. Али их ипак довољно има у српском језику.

Узмемо ли Претпразничко вече Алексе Шантића као ишчекивање Божића, ето нам топле породичне слике оличене у мајчиној тихости: Ко симбол среће, наша мајка бдије,/ за скори Божић кошуље нам шије,/ и каткад на нас благе очи диже. У тој антологијској песми отвара се читав један уређени свет породичног поноса и части, поштовања и реда.

ПЕСМЕ О БАДЊЕМ ДАНУ

НОВОГОДИШЊА СЕЋАЊА НА ДАНЕ ИЗ РАНОГ ДЕТИЊСТВА

Три сонета у Културном додатку Вечерњих новости, 11. јануара 2023.

Пре петнаест година објавио сам књигу Шајкашки сонети у издању Прометеја. На корице сам ставио слику Милана Кечића Шајкашки мотив са долмом (1956). Реч долма у овом случају значи насип, мада има и других значења. Поговор књизи написао сам сâм – Сећања пре времена. Ту сам објаснио како сам и зашто одлучио да напишем књигу сонета о мом најранијем детињству проведеном у Шајкашу од 1955. до 1960. године.

У књизи се налазе и три песме посвећене Бадњем дану и Бадњој вечери. Ове године предбожићни дани окупани су сунцем, ни трага пахуљама, поледици или мразу на прозорима. То се види и на фотографији коју прилажем, по боји чистог неба и зградама без снега. Ево божићних сонета из шајкашког детињства на Бадњи дан!

                                                                                                                                                                   Н. Г.

У ЗДРАВЉУ И МИРУ, СРЕЋНА НОВА 2023. ГОДИНА...

2023.

СРЕЋНИ НОВОГОДИШЊИ И БОЖИЋНИ ПРАЗНИЦИ!

Дарови поезије Бранка Радичевића...

ПАВЛЕ УГРИНОВ, БЛАГОСТ У ДНУ ОКА

ЗЕМАЉСКА ЉУБАВ - АНЂЕО ИЛИ ДЕМОН

О овој теми говорили Александар Тишма и Павле Угринов на 26. Бранковом колу

"Блиц недеље", Београд, 18. децембар 2022.

Пише: Ненад Грујичић

„Смрт брише само нестварне величине, а истинске учвршћује и уздиже“, написао је Иво Андрић. Прошло је петнаест година од земне смрти Павла Угринова, а за четири биће стогодишњица његовог рођења. Успомена на Павла Угринова има своје корене и у његовим доласцима на Бранково коло, у Сремске Карловце и Нови Сад.

БОЖИДАР МАНДИЋ О НЕНАДУ ГРУЈИЧИЋУ

ИЗ СНА У САН

(Аутостоперски сусрети са самим собом)

Културни додатак Политике, Београд, 17. децембар 2022.

Пише : Божидар Мандић

У серијалу "Личности" у листу Политика, данас Божидар Мандић пише о Ненаду Грујичићу који је "деценијама присутан и у листу Политика, где му је био најизазовнији текст кад је написао да су професори - пошто је најављен пад Халејеве комете (1910) - опасали Карловачку гимназију бодљикавом жицом да је комета не би уништила."  

СОНЕТНИ ВЕНАЦ "ЦВАСТ" НЕНАДА ГРУЈИЧИЋА

ЧЕТВРТИ ВЕНАЦ МАРИЈИ БАЛКОВОЈ

Сонетни венац Цваст штампан је у истоименој књизи Ненада Грујичића  (Просвета,  Београд, 1996). То је уствари четврти по реду сонетни венац посвећен Марији Балковој чије се име налази у акростиховима и у претходним венцима (Жижак, Вихор и Тајац) у књизи Пуста срећа, која је доживела три издања у београдској Просвети и била овенчана наградом Милан Ракић за књигу године (1994). У тадашњој периодици и штампи, о књизи „Цваст“, која је такође доживела поновљено издање, писали су: Будимир Дубак, Хаџи Драган Тодоровић, Драгољуб Стојадиновић, Чедомир Мирковић, Ратко Делетић, Здравко Кецман, Павле Поповић, Владимир Јагличић, Саша Радојчић и Славица Гароња-Радованац. Ево тек једног виђења: „Ненад Грујичић на оригиналан начин артикулише, и успева да нам пренесе своју фасцинираност природом, лепотом, љубављу, женом, детињством, језиком, завичајем, певањем, посебно своју фасцинираност стихом. И Цваст потврђује да је Грујичић увек препознатљив, смосвојан и доследан. Он непрекидно проширује мотивске распоне и обогаћује песничка средства." (Чедомир Мирковић, 1996).

ДВЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ ГЛУМИЦА НА 51. БРАНКОВОМ КОЛУ

Сремски Карловци – Нови Сад, 14. октобар 2022.

ИСКУСТВО И МЛАДОСТ ВЕСНЕ ЧИПЧИЋ И ДАНИЦЕ ПЕТРОВИЋ

Генерације у уметности, и животу, долазе једна за другом и преносе искуство и знање. Верујте искусном (Credite experto), рекао je Вергилије, првопојац римске поезије пре два миленијума.  У глуми то је нарочито пожељно, и важно, и на први поглед, лако изводљиво. Међутим, ту мора постојати онај чувени дар за дар, способност уочавања и брзог разумевања оригиналних момената и вредности, које претходне генерације носе у себи. А, потом надоградња (ако постоји снага за то са талентом за таленат) – сопствених елемената и „дивних чуда“ стварања

БОЕМСКА ДУША КОЈА ЈЕ ГРЕЈАЛА СВЕТ

Тридесет пет година од одласка Амбре Марошевића (1949 - 1987)

НЕБО У ЗУБИМА

Пише: Растко Лончар

Ко није читао Србољуба Митића, „Песници седе у куту кафане“, ко се није никада нашао у шкрипцу између осећања уклетости постојања дана и нужности песме, за њега ће Брана Петровић, Александар Секулић, Милан Ненадић, Слободан Стојадиновић ЧуДе, Милисав Крсмановић, Јаков Гробаров бити само весело, скадарлијско и друштво из Клуба књижевника, анегдотски материјал за поткусуривање потреба за романтичним кафанским причама и постмодерним преклапањима које брише границе између ткивног и текстуалног; за њих ће и Амбро Марошевић остати само „Хрбин Амбро“, познат по црном шеширу, и прерано отишли песник.

МОЈ ЗЕМЉАК РАДОВАН КРАГУЉ

СУСРЕТ НА 27. БРАНКОВОМ КОЛУ

Пише: Ненад Грујичић

Још током школовања у Приједору чуо сам за презиме Крагуљ, понајпре преко младе песникиње Драгане Крагуљ, а онда од ње и других сазнао за славног сликара, пореклом Приједорчанина, Радована Крагуља, који је и тада, седамдесетих година прошлога века, био познат не само у Југославији, већ и у Европи и свету.

МИЛАН РАКУЉ: "ЧИТАЛАЦ ПОЕЗИЈЕ"

Сремски Карловци - Нови Сад, 12. децембар 2022.

НОВА ПЕСМА ИЗ БАЊАЛУКЕ

Један од најистакнутијих прекодринских (ијекавских) младих песника који је своје ауторско име засновао у Бранковом колу јесте Милан Ракуљ из Бањалуке. Објавио је у Бранковом колу две песничке књиге: Глуви путник (2010) и Поезија у костима (2014), те Разгледнице из Трећег свијета (2021) у издању Гласа Српске. Добитник је награда „Стражилово“, „Печат вароши сремскокарловачке и „Српско слово“.

Песник боемског бунта и оштре критичке речи, поезију доживљава као штит и и мач у борби са неманима и деформацијама друштвене збиље. Он их приказује као лелујаве карикатуре служећи се лековитом иронијом-сатиром-гротеском (све до сарказма), а у музичкој супстанци риме (катрен, двостих, сонет), као и у слободном стиху који је однегован у матерњој мелодији језика.

Доносимо најновију Ракуљеву песму.

СА ПЕСНИЧКЕ ВЕЧЕРИ РАНКА РИСОЈЕВИЋА У БАЊОЈ ЛУЦИ

Сремски Карловци – Нови Сад, 10. децембар 2022.

ПОВЕЉА „МЕЂУНАРОДНЕ НАГРАДЕ БРАНКО РАДИЧЕВИЋ“ У РУКАМА ЛАУРЕАТА

Синоћ је у чувеном Банском двору у Бањој Луци одржана промоција нове књиге песама Ранка Рисојевића „Самотна ријеч“ (Удружење књижевника Републике Српске, 2022). О књизи су говорили Ранко Павловић и Предраг Бјелошевић. Том приликом истакнуто је да је Рисојевић актуелни добитник „Међународне награде Бранко Радичевић“.

ЗЛАТНИ ТРОЛИСТ

ЉУБАВНА ПОЕЗИЈА ПЕТРА  II ПЕТРОВИЋА ЊЕГОША, ЛАЗЕ КОСТИЋА И ВЛАДИСЛАВА ПЕТКОВИЋА DISA

Пише: Момчило Голијанин

У антологијама наше љубавне поезије три пјесме оправдано заузимају  врхунска мјеста: Његошева  Ноћ скупља вијека, Костићева Santa Marija della salute и Дисова  Можда спава.

НОГОВА СТРАЖИЛОВСКА ДУША

Сремски Карловци – Нови Сад, 28. новембар 2022.

Уз одлазак Рајка Петрова Нога

ЈЕДИНСТВЕНО ПЕСНИЧКО РАЈКОВАЊЕ

Пише: Ненад Грујичић

Из земнога живота отишао је Рајко Петров Ного, његове песме остају и на земљи и на небу. Песници имају ту срећу да их наслеђује њихова поезија. Рајко Петров Ного је израна, већ као младић у Сарајеву, стекао ореол песника и својим песмама обезбедио обе ризнице. Завршено је још  једно несвакидашње рајковање на земаљском шару, које је српском језику донело оригиналну поезију.  

Стражиловац, добитник Бранкове награде (1968) за песнички првенац "Зимомора", Ного је љубио Алексија Радичевића као брата и био непрестано у загрљају с песником претечом и његовим потомцима. Отуда у новијој поезији, после Десанке Максимовић и Стевана Раичковића, уз Крстивоја Илића, Ного је најуочљивији песник стражиловске линије певања, онога пева, дакле, на српскоме језику, који нас по душевној резонанци издваја у свету и литератури.

О МИЛОВАНУ МИЋИ ДАНОЈЛИЋУ, И ШТОНЕШТО ЈОШ

Сремски Карловци - Нови Сад, 27. новембра 2022.

Уз одлазак Милована Данојлића

ДИВНО ЧУДО НЕДОЛАСКА НА БРАНКОВО КОЛО

Пише: Ненад Грујичић

Милована Данојлића први пут сâм сусрео у редакцији „Књижевне речи“, коју годину по изласку мога првенца „Матерњи језик“ (1978) у тада јакој Књижевној омладини Србије (едиција „Пегаз“) чија редакција беше у истим просторијама у центру Београда. Деловао је убрзано, тако је и ушао у просторију, подуге тамне косе, леп, здрав (као на фотографији коју прилажем), опседнут оним што пише и објављује, а тиме и самим собом и магмом урођеног талента, на шта генијална бића имају тапију.

ВАСКО ПОПА НА 3. БРАНКОВОМ КОЛУ

Поводом стогодишњице рођења Васка Попе

О ПЕСНИКОВОМ БОРАВКУ У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА, О ЊЕГОВОЈ ПОЕЗИЈИ И - ШТОГОД УЗ ЊУ

Пише: Ненад Грујичић

У својој педесет другој години, Васко Попа наступио је на 3. Бранковом колу, у недељу, 29. септембра 1974. године. То се догодило девет година пре мога доласка у ову културну институцију. Треће Бранково коло, (Бранково коло ’74) трајало је од 13. септембра до 23. октобра. Протекло у знаку обележавања 150. годишњице рођења Алексија Бранка Радичевића. 

ПИСМА СА БАЛКАНА

Есеј из Бањалуке

TERA RELICTA

Пише: Данијела Регојевић

Не чује се одјек корака по камену, ни херцеговачком, ни крајишком, а ни отаџбинском камену с оне стране Дрине, села се празне и у њима остају само они који морају, махом пензионери и они који немају гдје да оду. Празне се и градови, а у празне станове долазе непознати људи чија се имена не могу правилно изговарати, и својим кесама пуних новца плаћају луксузне станове.  А троје студената из унутрашњости договорају се да на једвите јаде изнајме гарсоњеру недалеко од факултета, или станчић од осамнаест квадрата близу Вуковог споменика, како је својевремено чинио Данио Киш.

Купују се једносмјерне карте за аутобусе на чијим таблама пишу имена градова која се такође тешко изговарају, и одлази се, из ових и оних разлога, махом егзистенцијалних, и одриче се, не само држављанства, већ и отаџбине, историје, а на крају и самог себе.

Не постоји начин да се ишта наведено ублажи или разблажи, па ни учини безболнијим. Надмоћ лингвомилитаризма, или сличне му верзије, медијске пропаганде, у пуном је развоју и показало се као најефикасније оружје модерног, тоталитарног доба које још увијек броји своје непребројене, мултимилионске жртве.

ВУКМАН ОТАШЕВИЋ И МИЛАН НЕНАДИЋ НА 19. БРАНКОВОМ КОЛУ

Сремски Карловци - Нови Сад, 7. новембар 2022.

СТРАЖИЛОВСКИ БОЕМИ, И НА НЕБУ И НА ЗЕМЉИ

У овом времену, радости је потребно – пун нарамак. И старији и млађи песници имају ретку шансу да се парнасовски окаде наступима на Стражилову, у Сремским Карловцима и Новом Саду. На плану симбола и праксе, то је привилегија какве нема на Балкану и шире. И песници из иностранства на врху Стражилова осете ту благородну светињу поезије и Бранкове личности. А наши, тек они, поготово песници који у својој поезији носе супстанцу стражиловске линије певања, Вукман Оташевић и Милан Ненадић, на пример.

ПЕСМЕ ИЗ КЊИГА ОВЕНЧАНИХ "ПЕЧАТОМ ВАРОШИ СРЕМСКОКАРЛОВАЧКЕ" 2022.

Сремски Карловци, 18. октобра 2022.

ЧЕТИРИ ПЕСМЕ НОВИХ ЛАУРЕАТА БРАНКОВОГА КОЛА

Управо су проглашени нови добитници „Печата вароши сремскокарловачке“: Перица Марков, Јулија Капорњаи, Маја Белегишанин Ивановић и Слободан Јовић. Знајући да многи посетиоци нашег сајта желе прочитати стихове из најбољих књига на српском језику, доносимо по једну песму са потписом  наших нових лауреата. Честитамо им на престижном песничком признању које је основано далеке 1967. године у редакцији новосадског студенстког листа „Индекс“. Ову награду досад су понела наша највећа песничка имена.

ЛАУРЕАТИ „ПЕЧАТА ВАРОШИ СРЕМСКОКАРЛОВАЧКЕ“ 2022.

Сремски Карловци, 18. октобра 2022.

ЛАУРЕАТИ: ПЕРИЦА МАРКОВ, ЈУЛИЈА КАПОРЊАИ, МАЈА БЕЛЕГИШАНИН ИВАНОВИЋ И СЛОБОДАН ЈОВИЋ

С А О П Ш Т Е Њ Е   

Престижна награда Бранковога кола, ''Печат вароши сремскокарловачке'', за најбоље песничке књиге на српском језику, равноправно је припала ове године Перици Маркову, Јулији Капорњаи, Маји Белегишанин Ивановић и Слободану Јовићу. 

На завршној седници 18. октобра 2022. године, ову одлуку једногласно је донео жири Бранковог кола: Ненад Грујичић, Јелена Алексић и Андреј Јелић Мариоков.

У најужем избору за награду „Печат вароши сремскокарловачке“ биле су и књиге поезије Ружице Комар, Милене Северовић, Косте Косовца и Наташе Радосављевић.

МОЈЕ ДРУГОВАЊЕ С РАШОМ ЛИВАДОМ

КАКО СМО РАША ЛИВАДА И ЈА СПОЈИЛИ СРЕМСКЕ КАРЛОВЦЕ И ЗЕМУН

"Блиц недеље", 20. март 2022.

Пише: Ненад Грујичић

У Новом Саду живео је и радио таксиста Бошко Ливада. Понекад ме возио од  Новог Сада до Сремских Карловаца, и обрнуто. Веселичаст и окретан, избеглица са Кордуна, већ при првом контакту, у краткој вожњи по граду, дао ми је своју визит-карту. Одмах сам га упитао за Рашу Ливаду.  И рече: „Да, он је мој рођак, Раденко Ливада, истог смо годишта, отац му је рођен где и ја, у Примишљу код Слуња, на путу за Плитвичка језера. У пубертету сам дошао у Земун на школовање и кратко становао код Раденка, свега месец и по дана. Нешто се као дечаци нисмо слагали, често смо се и тукли, а и ја сам био незгодан, Раденко ме гађао кућним предметима. Он градско, ја сељачко дете, чудио га је мој кордунски нагласак. Отишао сам у подстанаре. Толико га памтим, знам да је признат песник. Имам његову књигу песама – „Карантин“, знам је скоро напамет.“

НАСТУПАТИ КАО ПЕСНИК НА БРАНКОВОМ КОЛУ

Сремски Карловци - Нови Сад, 2. новембар 2022.

КАДА САМ ГОВОРИО ПОРЗИЈУ НА СТРАЖИЛОВУ

Откад сам дошао у Бранково коло (1983), никад нисам наступио као песник на Стражилову или на Свечаном отварању, никад нисам имао своје песничко подне или вече у Карловачкој гимназији или на било којем програму током Бранковога кола. То није долазило у обзир да се моје песничко име нађе у збиру других у катaлозима Бранковога кола, на званичним програмима највеће песничке манифестације у земљи и шире.  Поносим се тиме. Сматрао сам, и сматрам, да је то недопустиво, да као домаћин узирпирам ствар –да наступим као песник на Бранковом колу на чијем сам челу.

О ДОБРОМ БАРАБИНУ БРАНКУ ЋОПИЋУ

Сремски Карловци - Нови Сад, 29. октобар 2022.

САЈАМСКИ ВРЕМЕПЛОВ

На 65. Сајму књига наиђох на штанду Службеног гласника на своју књигу Руку на срце (сећања, полемике, есеји, записи и путописи), објављену 2014. године. Љубазна Селена са штанда ме намах фотографисала како књигу (с кесама) држим у руци, а онда настависмо тумачити њено име које значи богињу месеца у грчкој митологији. Рекох – да код Његоша селена представља васиону (васељена). Уствари, Петар II Петровић Његош је преводећи руски спев из 12. века Слово о Игоровом походу поменуо ову реч: бој се бије селена се тресе...

Но, ево листам књигу Руку на срце и задржавам се на есеју Добри барабин, посвећеном Бранку Ћопићу,  и препоручујем за читање, живели!

ЦРТИЦЕ СА 65. САЈМА КЊИГА

Сремски Карловци - Нови Сад, 27. октобар 2022.

НОВИ СУСРЕТИ С ДРАГИМ ЉУДИМА

Сећам се Сајма књига из протеклих деценија, узбуђења при доласцима, промоцијâ у буци (али које пријају неким чудом баш као такве), пa изјава за Хронике сајма, ненаданих сусрета, присних загрљаја, детиње куповине и размене књига. Сећам се, дабоме, испред хала и седељки са топлим, печеним залогајима уз пиће на столовима уз мирисе дима (нисам сигуран да је баш добро да тих столова више нема, у изворном смислу речи сајам налази се – вашар, а то је живот).

Ти незаборавни доласци оставили су пуно трагова и дали ми значајну ноту искуства приликом оснивања Салона књига у Новом Саду пре скоро три деценије, када сам заједно с песником Рашом Перићем био иницијатор таквог подухвата код Јовице Нешина, чувеног директора Новосадског сајма.

С ПЕСНИКОМ ВЕРОЉУБОМ ВУКАШИНОВИЋЕМ, НА ТРЕНУТАК

Сремски Карловци - Нови Сад, 25. октобар 2022.

СУСРЕТ НА САЈМУ КЊИГА У БЕОГРАДУ

Данас смо били на 65. Сајму књига у Београду. То је манифестација које је у претходне две године нестала из наших живота, Прошле године објавио сам текст о томе како је неодржавање Сајма књига, поред одржаних Егзита у Новом Саду и  Фестивала трубе у Гучи, био велики промашај, то јест грешка захваљујући издавачима који нису хтели да излажу. Јавили су ми се тада челни људи Београдског сајма и захвалили на тексту.

ЈУРОДИВА ВЕСНА ПАРУН, ВЕЧИТА

Стогодишњица рођења Весне Парун (1922-2010)

Доносимо текст објављен прошле године

О ДОЛАСЦИМА ВЕЛИКЕ ПЕСНИКИЊЕ НА БРАНКОВО КОЛО, И О ЈОШ ПОНЕЧЕМУ

"Недељни Блиц", 5. јун 2021.

Пише: Ненад Грујичић

И на Бранковом колу, Весна Парун је остављала утисак апсолутне песникиње, сви су говорили да је највећа жена-песник у хрватском језику, а неки додавали – и међу Јужним Словенима.  Да, она је Песник, нема женског или мушког као разлике у правој поезији.  Весна има андрогинску снагу језгра поезије. Била је од оних песника што умеју да казују своје песме, који у сваком тренутку жртвују све нити свога бића за пламен поезије. Није признавала ауторитете који не осећају природу људског Ја и не уважавају поезију као судбину. За своју књигу Шест сонетних вијенаца сама је написала предговор рекавши да не жели да о тој књизи пишу критичари и универзитетски професори.

СТРАЖИЛОВО, ДИВНО СТРАЖИЛОВО...

ОЈ, КАРЛОВЦИ, МЕСТО МОЈЕ ДРАГО...

"Блиц недеље", 5. септембар 2021.

Пише: Ненад Грујичић

У петак, 10. септембра, у Сремским Карловцима  свечано ће бити отворено  јубиларно 50. Бранково коло. Беседом о Бранку Радичевићу, Коло ће отворити угледни писац Анђелко Анушић. Наступиће истакнути песници Слободан Зубановић, Душко Новаковић, Стеван Тонтић, Петер Фелкер (Немачка), Милан Ракуљ, познате глумице Весна Чипчић и Даница Петровић, награђиван у свету и код нас хор и ансамбл новосадске Змај Јовине гимназије са диригентом Јованом Травицом.

Том приликом свечано ће бити уручена „Велика повеља Бранковога кола“ славној позоришној, телевизијској и филмској уметници Светлани Бојковић за успешну вишедеценијску сарадњу и „надахнути допринос лепоти и моћи  поезије, стваралачку радост и љубав према песницима и људима на трагу божанског дара Бранка Радичевића“.

СВЕВИДЕЋЕ ОЧИ ВОДИТЕЉА БРАНКОВОГА КОЛА

Сремски Карловци - Нови Сад, 13. октобар 2022.

ТАЛЕНТИ ТАЊЕ МИРАЖИЋ И ГОРАНА ПАВЛОВИЋА

Без добрих водитеља, Свечано отварање Бранковога кола не може постићи свој максимум. Водитељи имају крунску улогу у одвијању програма. Татјана Миражић и Горан Павловић годинама сарађују са Бранковим колом и представљају незаобилазну карику нашег успеха. Обоје запослени на Радио-телевизији Војводине, увек резервишу време и налазе своје место на Бранковом колу. И ове године, увеличали су нашу свечаност. Они знају да ће их сачекати професионално урађен синопсис Свечаног отварања, који добијају неколико дана пре почетка Бранковога кола. Тако имају довољно времена да увежбају и стекну потпун увид у ток свечаности.

ШАХ ЈЕ ЖИВОТ

Сремски Карловци  - Нoви Сад, 11. септембар 2022.

СИМУЛТАНКА МЛАДИХ ТАЛЕНАТА У ШАХОВСКОМ КЛУБУ НОВОГ САДА

„Шаха је играо врло вешто и врло је брзо покретао фигуре“ – Јован Ђорђевић о Бранку Радичевићу, поводом сусрета у Земуну 2. априла 1849. године.

Преко три деценије, на Бранковом колу  траје побратимски савез између шахиста и песника. Вечерас је завршен 34. по реду Песнички турнир у шаху на 51. Бранковом колу, одржан у Шаховском клубу Новог Сада који је недавно обележио стогодишњицу свога постојања.

ПЕСНИЦИ БРАНКОВОГА КОЛА: ФАРКАЖДИНСКИ ВИТЕЗ

ПРЕОБРАЖАЈИ ПЕРИЦЕ МАРКОВА

"Блиц недеље", 9. октобар 2022.

Пише: Ненад Грујичић

Постоје песници који живе изван такозваних културних центара, песници што не учествују у надгорњавању сујетних писаца, полуталената и бирократа,  песници који не пате од зависти и тзв. славе. Довољан им је ћепенак на лакат, малени ћошак у сокаку где живе.  Одатле кроз годишња доба, у свакоме дану,  виде смисао и лепоту, сваком свом уранку дају снагу новог доласка на свет и – допиру до звезда.

То су, дакле,  песници које живот завеје у локални бескрај завичаја, ту се ожене и створе породицу, или пак ништа од тога, али ту целога века пишу, боље рећи певају на матерњем језику где се у епифанијској тајни гнезди судбински стих.  

АПЛАУЗИ И ЗАГРЉАЈИ ЗА МИРУ БАЊАЦ

Сремски Карловци – Нови Сад, 6. октобар 2022.

НОВИ ТРАГ ЛЕГЕНДАРНЕ ГЛУМИЦЕ НА БРАНКОВОМ КОЛУ

Увек је долазак Мире Бањац на Бранково коло доносио особени сјај и енергију.  Има то „нешто“ што носе несвакидашње личности, нешто што се не дâ рационално објаснити, а плени својом појавом и доминира. Нешто што захвата саговорнике већ при првим секундама сусрета и шири се кроз размену речи и радости до уметничког наступа.

Тако то бива у сусрету с аутентичним и Богом дариваним уметницима, песницима и другима. Они су, напросто, супериорно  једноставни и природни, умеју, поред осталога,  међусобно да се раздрагано друже на Бранковом колу и другде, без уздигнуте главе и леденог лица, без препотентности и гордости. То срдачно руковање тече својим током, наставља се тамо где је при претходном растанку застало, и онда се умножава у лепоти срца и поверења, оданости и поштовања.  

ВЕЛИЧАНСТВЕНИ ХОР И АНСАМБЛ НОВОСАДСКЕ ГИМНАЗИЈЕ „ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ ЗМАЈ“

Сремски Карловци – Нови Сад, 5. октобар 2022.

ЈЕДИНСТВЕНИ ДИРИГЕНТ ЈОВАН ТРАВИЦА

И ове године, на Свечаном отварању 51. Бранковог кола,  9. септембра, у 11 часова, у Карловачкој, најстаријој српској гимназији наступили су Хор и ансамбл гимназије „Јован Јовановић Змај“ из Новог Сада, са диригентом, професором Јованом Травицом. Ова славна, по старини друга у Срба гимназија, из године у годину даје особен и висококвалитетан садржај, на Бранковом колу, са ореолом  даровите младости.

СВЕСТРАНА И ЖИВА ДАРОВИТОСТ МЛАДЕ ГЛУМИЦЕ

Сремски Карловци – Нови Сад, 4. октобар 2022. 

ДРАГОЦЕНИ ТАЛЕНАТ ДАНИЦЕ ПЕТРОВИЋ

Препорука за нове културне и уметничке ангажмане, креације и подухвате

Протеклих пет година, Бранково коло је ангажовало младу драмску уметницу Даницу Петровић у својим најпрестижнијим пројектима. Као глумица и уметник широк креативног спектра, интерпретатор антологијске поезије и прозе, те као водитељ и модератор уметничких програма, истицала се и остављала снажан утисак даровитог и освештеног стваралачког бића. 

ЗОРО МОЈА, ЗОРО БЕЗ ОСВАНКА, НА ТЕ МИСЛИМ, ДУШО, БЕЗ ПРЕСТАНКА

Уз завршетак 51. Бранковог кола

КАД ЗАНЕСЕНИ ГИМНАЗИЈАЛАЦ ЈЕДНОГ ДАНА ПОСТАНЕ ЛАУРЕАТ

"Блиц недеље", 25. септембар 2022.

Пише: Ненад Грујичић

Жи­вот и поезија Бран­ка Ра­ди­че­ви­ћа и да­ље су ин­три­гант­ни и но­ви. Ни­шта се по­во­дом ово­га пе­сни­ка не сме под­ра­зу­ме­ва­ти. Ње­гов крат­ки век упра­во је­ екс­пло­зи­ја јед­не невероватне судбине, прасак који још траје, чије про­сја­је и дан-да­нас са­би­ра­мо и осе­ћа­мо.

Пола столећа Бранковога кола засјало је и на Свечаном затварању 51. Бранковога кола у прелепој и препуној сали Карловачке гимназије. Ту се слила млада и наша редовна публика, најпре ђаци и професори, па попут дивног чуда и петнаестак Јапанаца које је довео директор славне гимназије, имењак Радичевићев, Бранко Стојков.

ФИЛОЗОФИЈА И НОВА РЕАЛНОСТ

Сремски Карловци, 23. септембар 2022.

ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ФИЛОЗОФСКОГ СИМПОЗИЈУМА НА БРАНКОВОМ КОЛУ

На Бранковом колу већ три деценије одвијају се филозофски симпозијуми. Присетимо се, Алексије Радичевић, потоњи Бранко, после школовања у Сремским Карловицма, студирао је "мудрољубије", то јест филозофију у Темишвару (1841-1843).

И ове године, 16. септембра, у свечаној сали најстарије српске, чувене Карловачке гимназије одржан је симпозијум на тему „Филозофија и нова реалност“. Са својим прилозима учествовали су: Јадранка Пешти, Мишо Кулић, Јован Бабић, Дивна Вукасновић, Душко Прелевић, Стојан Шљука, Огњен Кандић, Горан Рујевић, Зоран Аврамовић, Вишња Кнежевић, Јован Вуковала, Петар Нуркић, Жељко Тешић, Радоје Головић, Срђан Шаровић, Уна Поповић, Саша Лакета, Борис Братина, Биљана Балта, Данијела Милинковић, Раде Калик, Бранкица В. Поповић, Јелена Ђурић, Нада Трифковић, Александар Стефановић, Сибин Братина, Петар Нуркић, Александар Лукић, Милан Попов и Драган Жунић. Доносимо делове, то јест сажетке излагања са симпозијума "Филозофија и нова реалност". 

УРУЧЕНА МЕЂУНАРОДНА НАГРАДА "БРАНКО РАДИЧЕВИЋ"

Сремски Карловци, 19. септембар 2022.

Свечано завршено 51. Бранково коло

МЛАДОЛИКИ КОНТИНУИТЕТ ОД ПОЛА СТОЛЕЋА

У најстаријој српској, чувеној Карловачкој гимназији, данас је свечано затворено 51. Бранково коло које је почело 9. септембра беседом песника Братислава Милановића и уручењем „Велике повеље Бранковог кола“ легендарној глумици Мири Бањац. Програми су се из дана у дан низали у Сремским Карловцима, на Стражилову и у Новом Саду.

Публику и госте Свечаног затварања 51. Бранковог кола на почетку поздравио је председник Бранковог кола, Ненад Грујичић, истичући, поред осталог,  значај сарадње са Карловачком, Змај-Јовином и Исидорином гимназијом, те Карловачком богословијом „Свети Арсеније Сремац“, као и са другим институцијама и установама културе и образовања, чиме се афирмише младолики карактер и живо стваралаштво Бранковог кола. 

Професори и ђаци Карловачке гимназије, и ми с њима, нагласио је Грујичић, носе свест о нашим прецима који су пре два и по века имали идеју, снагу и визију да поставе темеље и изграде установу попут Карловачке гимназије која данас броји 231 годину рада.  За педесет година непрекидне сарадње, Бранково коло и Карловачка гимназија нису имали ни једну мрљу, те са тим аспектом поверења настављамо у будућност, рекао је Грујичић.

Затим је додао да мисија Бранковог кола има лековити и исцељујући карактер у времену деструкције човекове природе. Изразио је уверење  да свечано затварање 51. Бранковог кола посматра и сâм Алексије Бранко Радичевић чија енергија је кроз таленте младих осветлила и подржала овај несвакидашњи догађај. Нагласио је да пола столећа Бранковог кола, од 1972. године до данас, представља редак континуитет на савременој културној сцени, наслоњен на период од 1885. до 1914. године када је у Сремским Карловцима излазио чувени лист „Бранково коло“.

ДА МИ КАКО С ПРАВА ПУТА ДУША МЛАДА НЕ ЗАЛУТА

51. Бранково коло

РЕД ШАХА, РЕД ПОЕЗИЈЕ И МУДРИХ БЕСЕДА

"Недељни Блиц", 18. септембар, 2020.

Пише: Ненад Грујичић

Има једно неписано правило, кажу – ако је одлично Свечано отварање, добра је цела манифестација, па ма трајала и месец дана. Има ту истине, јер ако је Свечано отварање лоше, џаба ти сви преостали програми, све би остало то са стигмом лошег Отварања.

И ове године Свечано отварање  Бранковога кола изазавало је салве аплауза: Хор и ансамбл новосадске  Змај-Јовине гимназије,  орфејски надахнути песници разних генерација, глумци и певачи озареног срца. Весна Чипчић уручила Мири Бањац „Велику повељу Бранковог кола“, Братислав Милановић примио „Статуету Бранка Радичевића“ за укупни песнички опус. Расцветала се душа многобројне публике у Карловачкој гимназији, душа што је вапила за оваквим мозаиком културног садржаја – пандемија нас је исцедила и продала врагу.

ЛАСЛО БЛАШКОВИЋ НА 51. БРАНКОВОМ КОЛУ

Сремски Карловци, 16. септембар 2022.

СЕЋАЊЕ НА ГИМНАЗИЈСКО ШКОЛОВАЊЕ

На 51. Бранковом колу, осмог дана трајања манифестације, у Карловачкој, најстаријој српској гимназији, наступио је књижевник Ласло Блашковић у оквиру програма "Познати ђаци Карловачке гимназије". Разговор је водила Маја Стокин, професорица књижевности ове гимназије

МЛАДИ ДОГАЂАЈ ЗА ПАМЋЕЊЕ

Сремски Карловци - Нови Сад, 15. септембар 2022.

ПРОМОВИСАНА ПАНОРАМА ПОЕЗИЈЕ ЂАКА ЗМАЈ-ЈОВИНЕ ГИМНАЗИЈЕ

Седмог дана 51. Бранковог кола у Свечаној сали најстарије новосадске гимназије "Јован Јовановић Змај", а друге по старини у Срба, одржана је са почетком у 11 часова промоција панораме песама ученика Јовине гимназије „Нек’ остане глас“, коју је приредио професор те гимназије, аутор и лауреат Бранковога кола, Растко Лончар. Због привремених здравствених проблема био је спречен да присуствује. 

АНЂЕЛКО АНУШИЋ НА 51. БРАНКОВОМ КОЛУ

Сремски Карловци, 14. септембар 2022.

ЖИВИ ПЕСНИЧКИ СУСРЕТ С ГИМНАЗИЈАЛЦИМА У „ИСИДОРИНОЈ ГИМНАЗИЈИ“

Шестог дана на 51. Бранковом колу, у програму „Разговор с награђеним писцима“, у гимназији „Исидора Секулић“ у Новом Саду, наступио је угледни песник, прозни писац и есејиста Анђелко Анушић, актуелни добитник „Кочићеве награде Града Бањалука“. Поред низа важних награда, Анушић је лауреат чак трију Бранковога кола: „Стражилово“, „Печат вароши сремскокарловачке“ и „Статуета Бранка Радичевића“. 

ГОСПОДЕ, ИМЕ ТИ ЈЕ ЉУБАВ

Сремски Карловци,13. септембар 2022.

ОДРЖАН ТРАДИЦИОНАЛНИ ПАРАСТОС БРАНКУ

У цркви Светог оца Николаја у Сремским Карловцима, на 51. Бранковом колу, по традицији, одржан је у 13:30 часова парастос Алексију Бранку Радичевићу у ком су учествовали (чинодејствовали) епископ сремски господин Василије са карловачким свештенством и младим богословима.  

АЛМАНАХ ТАЈНОГ ЂАЧКОГ ДРУШТВА ИЗ ТУЗЛЕ

Сремски Карловци, 12. септембар 2022.

О ГИМНАЗИЈАЛЦИМА ПЕСНИЦИМА И ИНТЕЛЕКТУАЛЦИМА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ ПОД АУСТРИЈСКОМ ОКУПАЦИЈОМ

У Спомен-библиотеци Карловачке гимназије одржан програм „Промоција ретке књиге“. Представљена је књига „Алманах тајног ђачког друштва из Тузле“, поезија и прозни радови настали у бихаћком затвору „Кула“ 1915. Издавачи су Удружење архивских радника Републике Српске, Бањалука,  и Музеј Козаре, Приједор. Књигу су приредили Ведрана Адамовић и Боривоје Милошевић. Програму су присуствовали ђаци историјског и српскојезичког смера, који су са неуобичајено великом пажњом пратили програм 51. Бранковог кола у Спомен-библиотеци Карловачке гимназије коју је засновао Павле Марковић Адамов, власник и уредник листа "Бранково коло" у Сремским Карловцима (1895-1914).

ПРОГРАМ 51. БРАНКОВОГ КОЛА

Сремски Карловци - Нови Сад, 5. септембар 2022. 

ОКИЋЕНО, ЗАЧИЊЕНО,  ВИЛОВИТО, СИЛОВИТО... ПОЛА СТОЛЕЋА БРАНКОВОГА КОЛА

  Овде погледајте каталог-програм манифестације. 

Пре тачно педесет година (1972), Бранково коло почело је с радом. Овогодишње, педесет прво по реду, трајаће од 9. до 19. септембра у Сремским Карловцима, на Стражилову и у Новом Саду,  и протицати у знаку 175. годишњице штампања у Бечу (1847) прве књиге, Песме,  Бранка Радичевића,  Горског вијенца Петра II Петровића Његоша,  Новог завјета у преводу Вука Стефановића Караџића и студије Рат за српски језик и правопис Ђуре Даничића, а све у сусрет, за две године, двестоте годишњице рођења Алексија Бранка Радичевића.

АО, ДАНЧЕ, АЛА СИ МИ БЕО...

ОКИЋЕНО, ЗАЧИЊЕНО, НАПЛЕТЕНО, НАВЕЗЕНО, ВИЛОВИТО, ПЛА’ОВИТО...

"Недељни Блиц", 11. септембар 2022.

Пише: Ненад Грујичић

Након две године пандемијске ирационалности, уђосмо поново у прелепу салу славнe Карловачке гимназије да свечано отворимо 51. Бранково коло. Враћамо се у пређашњу нормалност с надом да овај свет заиста није окренут стрмоглавце и да није у магли мрачњаштва и предапокалиптичне језе, већ да у земној димензији живота и наших духовних потенцијала можемо корачати усправне главе и радосно, као обоготворени људи достојни сунца што нас обасјава.

СВЕЧАНО УРУЧЕНЕ НАГРАДЕ НА СТРАЖИЛОВУ

Стражилово, 10. септембра 2022.

ПОРЕД БРАНКА ЛАУРЕАТИ НАГРАДЕ "СТРАЖИЛОВО"

По лепом времену које се изненада родило из утробе јутарњег кишовитог неба и преобразило у осмех сунца са ветрићем "стражиловцем", у 11 часова почео је програм код „Бранковог чардака“ уз новији споменик (1974) Бранку. Божидару Мандићу уручена је награду „Стражилово“ за укупно дело. И двема даровитим и пожртвовним младим песникињама, управо завршиле књижевност у Бањалуци и Новом Саду, Данијели Регојевић из Бањалуке и Драгани Лисић из Новог Сада припала су ова престижна издања. Специјална награда „Стражилово“ припала панорами поезије ђака чувене Змај Јовине гимназије, друге по старини у Срба. Панораму је приредио вредни Растко Лончар, песник и професор гимназије. Та младалачки зрикава лепа књига ће током 51. Бранковог кола бити промовисана у поменутој установи. Потом су лауреати казали своје слово захвалности и по једну песму.

БОЖИДАР МАНДИЋ ПОЛОЖИО ЦВЕЋЕ И ПРИСЛУЖИО СВЕЋУ НА БРАНКОВОМ ГРОБУ

Стражилово, 10. септембар 2022.

СТРАЖИЛОВО, ДИВНО СТРАЖИЛОВО...

На Стражилову, другог дана 51. Бранковог кола, песници и уметници ходочастили су до Бранковога гроба на којем је 1885. године, два лета после преноса песникових земних остатака из Беча, подигнут пирамидални споменик по идеји београдског архитекте Светозара Ивачковића, родом из Баната, а радове је извео каменорезац Петар Китузи.

Јутро је почело са кишом, сви су се питали да ли ће програм уопште бити одржан на Стражилову. Током свих година трајања Бранковога кола, само је једанпут-двапут падала киша, увек је било прелепо време на „рајском Стражилову“. И збиља, киша убрзо престаје, облаци се стањују и разређују, полако почиње да вирка плаветнило, а за њим и сунце. Ту су припомогли и Бранкови стихови: „Ведро небо онда нада мноме,/ Брдо травно овде пода мноме,/ Околине око мене миле,/ Да ништа се несте промениле!“

 У десет часова. на стари споменик (1885) Бранков, истакнути песник, писац и уметник Божидар Мандић, добитник награде „Стражилово“ за укупно песничко, прозно и уметничко дело, положио је цвеће, прислужио свећу и рекао своју бранковску песму. Придружили су му се Перица Марков и Јована Кузманов. Из плаветнила на Фрушкој гори чули су се стихови: „Де си душо,/ де си рано,/ де си данче мио,/ де си сунце огрејано, де си досад био?“

СВЕТКОВИНА ДОСТОЈНА БРАНКА РАДИЧЕВИЋА

Сремски Карловци, 9. септембар 2022.

Свечано отворено 51. Бранково коло

МЛАДОЛИКИ ДУХ У КАРЛОВАЧКОЈ ГИМНАЗИЈИ

„Велика повеља Бранковог кола“ уручена глумици Мири Бањац, а „Статуета Бранка Радичевића“ песнику Братиславу Милановићу

Пола столећа од оснивања Бранковога кола (1972), свечано је обележено у Карловачкој, најстаријој српској гимназији, у Сремским Карловцима, са богатим песничким, драмским и музичким програмом. Обележавајући 175. годишњицу штампања прве књиге Бранкових песма у Бечу (1847), овогодишње, 51. Бранково коло беседом о Радичевићевом делу отворио је угледни песник Братислав Милановић назвавши појаву Бранка Радичевића „олуј над Фрушком гором“.

У СЛАВУ НЕПОНОВЉИВОГ И ВЕЧИТО МЛАДОГ БРАНКА РАДИЧЕВИЋА

Сремски Карловци, 9. септембар 2022.

ДАНАС СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ 51. БРАНКОВОГ КОЛА

Данас, у петак 9. септембра, у 11 часова у најстаријој српској, чувеној Карловачкој гимназији свечано ће бити отворено 51. Бранково коло. Поводом педесет година од оснивања Бранковога кола, највећу песничку манифестацију у земљи и региону, беседом о Бранковој поезији, отвориће угледни српски песник Братислав Милановић, који је пре четрдесет шест година у свечаној сали Карловачке гимназије примио Бранкову награду за најбољи песнички првенац („Јелен у прозору“). Њему ће сутра свечано бити уручена „Статуета Бранка Радичевића“ (рад Јована Солдатовића), високо признање Бранковога кола за укупни песнички опус

ПОЛА СТОЛЕЋА У СЛАВУ БРАНКА РАДИЧЕВИЋА (1972-2022)

ОВОГОДИШЊЕ 51. БРАНКОВО КОЛО ОД 9. ДО 19. СЕПТЕМБРА 

Беседом о Радичевићу, 51. Бранково коло свечано ће у отворити угледни песник Братислав Милановић у најстаријој српској, чувеној Карловачкој гимназији која пуни 231. годину постојања. У овој легендарној гимназији, Алексије Радичевић, потоњи Бранко, школовао се од 1835.до 1841. године и био „најодличнији ђак“, „никад батинан“

Овде погледајте програм... на плакатима.

БРАТИСЛАВ МИЛАНОВИЋ ОТВАРА 51. БРАНКОВО КОЛО

Сремски Карловци - Нови Сад, 24. августа 2022.

"СТАТУЕТА БРАНКА РАДИЧЕВИЋА" МИЛАНОВИЋУ ЗА УКУПНО ПЕСНИЧКО ДЕЛО

Највећу песничку манифестацију у Србији и окружењу, 51. Бранково коло, беседом о Бранку Радичевићу и његовој поезији, 9. септембра отвориће угледни песник Братислав Милановић. Том приликом, за укупно песничко дело,  Милановићу ће свечано бити уручено високо признање Бранковога кола, „Статуета Бранка Радичевића“ (рад вајара Јована Солдатовића). 

ОДЛАЗАК СТРАЖИЛОВСКОГ ОРФЕЈА

СЕЋАЊЕ НА ПЕСНИКА КРСТИВОЈА ИЛИЋА (1938-2022)

"Недељни Блиц", 28. август 2022.

Пише: Ненад Грујичић

Један од корифеја Бранковога кола, непоновљиви српски песник Крстивоје Илић, напустио је земни живот и пошао у загрљај Бранку Радичевићу. Говорио је да после смрти жели да му прах тела буде посут по Стражилову. Припадао је најизразитијим савременим песницима „стражиловске линије певања“, настављач Бранкове лире и језика. 

ОРФЕЈСКИ ЛИК КРСТИВОЈА ИЛИЋА

Сремски Карловци, 23. августа 2022.

УЗ ОДЛАЗАК СТРАЖИЛОВСКОГ ПЕСНИКА 

Један од корифеја Бранковога кола, непоновљиви српски песник Крстивоје Илић, напустио је земни живот и пошао у загрљај Бранку Радичевићу. Говорио је да после смрти жели да му прах тела буде посут по Стражилову. Припадао је најизразитијим савременим песницима „стражиловске линије певања“, настављач Бранкове лире и језика.  Самородни и јединствени песник Крстивоје Илић (1938, Брдарица у засеоку Вила-Леска код Шапца – 2022, Шабац) тво­рац многих ововре­ме­них и свевремених „еле­ги­ја над го­ра­ма и во­да­ма“, био је редован и драг гост на многим програмима Бранковога кола у Сремским Карловцима, на Стражилову и у Новом Саду.  Први добитник награде „Стражилово“ (2019)  за свеукупни песнички опус. Лауреат је „Печата вароши сремскокарловачке“ (2003), заједно са Ранком Рисојевићем, на 32. Бранковом колу.

РАНКО РИСОЈЕВИЋ ЛАУРЕАТ МЕЂУНАРОДНЕ НАГРАДЕ „БРАНКО РАДИЧЕВИЋ“

Сремски Карловци, 22. августа 2022.                                     

С А О П Ш Т Е Њ Е

Престижна Међународна награда „Бранко Радичевић“, коју додељује Бранково коло, припала је ове године угледном српском песнику и писцу Ранку Рисојевићу из Бањалуке. На завршној седници 22. августа 2022. године, ову одлуку једногласно je донео жири Бранковог кола у саставу: Ненад Грујичић, Андреа Беата Бицок и Радмило В. Радовановић. 

Међу досадашњим добитницима Mеђународне награде „Бранко Радичевић“ налазе се истакнути песници и писци из света: Вјачеслав Купријанов (Швајцарска – Русија), Филип Танселен (Француска), Валериј Латињин (Русија),  Насо Вајена (Грчка),  Никита Данилов (Румунија), Петар Милошевић (Мађарска), Бабкен Симоњан (Јерменија), Славомир Гвозденовић (Румунија), Керол Ен Дафи (Велика Британија), Енес Кишевић (Хрватска), Јирген Израел (Немачка), Будимир Дубак (Црна Гора), Олга Мартинова (Русија – Немачка) и Хусеин Дервишевић (Босна и Херцеговина)

О УМЕТНОСТИ ЂОРЂА ЛАЗИЋА ЋАПШЕ, ЗАПИС ПРЕ ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ

ПАГАНСКО СВЕТИЛИШТЕ НА 19. БРАНКОВОМ КОЛУ

Сремски Карловци су вековна позорница духа. Великој породици уметника и духовних људи који су оставили трага у свом народу прикључио се и млади карловачки сликар и скулптор, уметник и духовник, Ђорђе Лазић Ћапша. Има велике симболике да се у тек отвореној, пространој и озраченој, галерији у Сремским Карловцима промовише Лазићева изложба. Она је најава озбиљне културне преобразбе, у запећак и на колена бачених Сремских Карловаца. Она је спасоносни сигнал у стању да изнедри истинског уметника чије дело надилази локалне оквире.

ПРОГЛАШЕНИ ДОБИТНИЦИ НАГРАДЕ "СТРАЖИЛОВО" 2022.

Сремски Карловци, 1. августа  2022.        

НАГРАДА „СТРАЖИЛОВО“ БОЖИДАРУ МАНДИЋУ И МЛАДИМ ПЕСНИЦИМА

Лауреати Данијела Регојевић и Драгана Лисић, специјална награда панорами песама ђака Змај-Јовине гимназије

На завршној седници 1. августа ове године, жири Бранковог кола у саставу: Ненад Грујичић, Иван Лаловић и Растко Лончар, једногласном одлуком прогласио је овогодишње добитнике награде „Стражилово“: Божидар Мандић – за укупно песничко, прозно и уметничко дело,  Данијела Регојевић (књига „Сјеноход) и Драгана Лисић (књига „Траговима...“) – за најбоље песничке првенце објављене у Бранковом колу. Специјална награда „Стражилово“ припала је панорами поезије ђака Змај-Јовине гимназије“ у Новом Саду.

ИЗАШЛА ПАНОРАМА ПОЕЗИЈЕ ЂАКА ЗМАЈ-ЈОВИНЕ ГИМНАЗИЈЕ

Сремски Карловци - Нови Сад, 27. јул 2022.

"НЕК` ОСТАНЕ ГЛАС" НАЈМЛАЂИХ ПЕСНИКА

У издању Бранковога кокла, штампана је панорама песама ђака Змај-Јовине гимназије у Новом Саду, коју је приредио песник, и професор ове гимназије, Растко Лончар.  Бранково коло је прошле године издало панораму поезије ђака чувене Карловачке гимназије и тиме засновало ново најмлађе крило наше песничке сцене, које, ево, попут пупољка најављује цваст поезије ђака и друге славне гимназије у Срба. 

Лепи су и ретки пројекти попут панораме „Нек’ остане глас“ ђака гимназије „Јован Јовановић Змај“ у Новом Саду. Бранково коло и ова гимназија сарађују деценијама, и та сарадња је на дику и понос и једнима и другима. Ова панорама долази као својеврсна младолика круна истинског разумевања и пажње између Бранковога кола и гимназије. Наступи ђака гимназије „Јован Јовановић Змај“ на Бранковом колу увек су представљали велику радост (на пример. хор и ансамбл гимназије), као и доласци песника, писаца и уметника Бранковог кола у гимназију.

КАКО ЈЕ РОЂЕНА КУЛТУРНА СВЕТКОВИНА У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА

О ПРВОМ БРАНКОВОМ КОЛУ

За Бранково коло први пут се чуло 1847. године у Бечу, у Ђачком растанку Бранка Радичевића. Тада је Алексије Радичевић, богодаровити песник, али неуспешни студент права, а потом и ништа бољи на пољу медицине,  одлучио да своју прву књигу, Песме, потпише именом које ће у преводу са грчкога језика (Алексиос) на српски гласити – Бранко. Затим, за Бранково коло навелико се чуло 1895. године када је писац и професор Карловачке гимназије, Павле Марковић Адамов, основао и покренуо лист за књижевност, забаву у поуку, који ће излазити све до Првог светског рата. То је био културни пројекат јединствен на тадашњем Балкану, са крупним амблемом Бранковога имена.

У ПРИПРЕМИ ПАНОРАМА ПОЕЗИЈЕ ЂАКА ЗМАЈ-ЈОВИНЕ ГИМНАЗИЈЕ

Сремски Карловци – Нови Сад, 2. јул 2022.

УСКОРО НОВА ПАНОРАМА МЛАДИХ ПЕСНИКА - „НЕК’ ОСТАНЕ ГЛАС“

На радост читалаца и публике Бранковога кола, у припреми је још једна панорама најмлађе поезије, жишка поетске росе из Змај-Јовине гимназије у Новом Саду, коју је приредио Растко Лончар, песник и професор ове чувене образовне установе. Прошле године, за јубиларно 50. Бранково коло, штампали смо панораму поезије ђака наше најстарије, чувене Карловачке гимназије, „Песме после нас“, коју је приредила др Маја Стокин, списатељица и професорка ове гимназије.  

МИРА БАЊАЦ ДОБИТНИК "ВЕЛИКЕ ПОВЕЉЕ БРАНКОВОГА КОЛА"

Сремски Карловци - Нови Сад, 27. јун 2022.

САОПШТЕЊЕ ПОВОДОМ "ВЕЛИКЕ ПОВЕЉЕ БРАНКОВОГА КОЛА"

На завршној седници жирија Бранковога кола (Ненад Грујичић, Весна Чипчић и Милан Плетел), једногласно је одлучено да „Велика повеља Бранковога кола“ за 2022. годину, за узвишени облик сарадње током протеклих деценија, припадне Мири Бањац, угледној драмској уметници, филмској, позоришној и телевизијској глумици.

ЉУДИ ОДЛАЗЕ СА БРДОВИТОГ БАЛКАНА

БИЛО ЈЕ ТО (И ОСТАЛО) У НЕКОЈ ЗЕМЉИ СЕЉАКА...

Пише : Данијела Регојевић

Млади људи, људи у средњим годинама, образовани и необразовани, високи и ниски, кљакави и усправљени, покупе све шта мисле да им је за одлазак вриједно и да може стати у пртљаг до 35 килограма, и крену у неку западну златну земљу за испуњење свих својих снова и надања. Евентуално пољубе мајку и оца у руку при поздраву, неки рукују се са супружником и грле,  а дјеци обећају боље сутра чим стигну на Запад. Тамо је све исплативо, одјећа јефтина, за одмор на Куби се дигне кредит на Западу, као и за најновији мобилни телефон, најновији аутомобил, најновије снове радничке класе о сопственом стану не би ли се тако досегнуо врхунац бјегу од општег суноврата вриједности.

РОКЕНРОЛ НА БРАНКОВОМ КОЛУ

БАЈАГИНА ПЕСНИЧКА "ХАЈДУЧКА ЧЕСМА" 

Пише: Ненад Грујичић

По­е­зи­ја је од­у­век пе­ва­на уз раз­не ин­стру­ме­н­те, или без њих.  Рок пе­сни­ци и кантаутори де­лу­ју као сво­је­вр­сна там­пон-зо­на из­ме­ђу про­ху­ја­лог и но­вог вре­ме­на у уметности. Рокенрол стихови осве­тље­ни су да­хом  нон­ша­лан­ци­је и нео­п­те­ре­ће­но­сти ка­но­ни­ма. И Бајагини стихови, поред осталога,   подстичу на то да се увећа свест о пе­снич­ком послању, то јест да се умножи „побратимство лица у свемиру“ (Ујевић).

Наступ Бајаге и инструктора на Бранковом колу 1985. и 1986. године био је велики бум за веома уштогљене концепте песничких и књижевних манифестација. Са становишта обогаћивања културних догађаја, Бранково коло је померило своју концепцију и ка овој врсти музике, поезије и уметности. Обогаћен је садржајно-програмски мозаик и постигнута калеидоскопска непредвидивост доживљаја.

У БАЊОЈ ЛУЦИ ПРОМОВИСАН ПРВЕНАЦ "СЈЕНОХОД" ДАНИЈЕЛЕ РЕГОЈЕВИЋ

Сремски Карловци - Нови Сад, 15. јун 2022. 

БУЈИЦЕ ЕМОЦИЈА У ГРАДУ НА ВРБАСУ

У престижној Вијећници Банског двора у Бањалуци, пред знатижељном и бројном публиком, уз присуство телевизијске екипе РТРС-а, промовисан је песнички првенац „Сјеноход“ талентоване Данијеле Регојевић, који се пролетос појавио у издању Бранковог кола у склопу прославе 175. годишњице штампања прве књиге Бранка Радичевића у Бечу (1847).

О књизи Данијеле Регојевић говорио је Алекса Јанковић, добитник награде „Бранко Чучак“ (2017), а модератор програма била Александра Мариловић, ауторка Бранковог кола и добитница награде „Стражилово“ (2012). Надахнуто тумачећи  „Сјеноход“ као слојевиту и разноврсних тематско-мотивских светова књигу снажних емоција, слика и призора, Алекса Јанковић је дрхтећи казивао стихове Данијеле Регојевић, посвећено урањајући у срж поетике младе ауторке.

МИЛАН ТРКУЉА, ЛИКОВНИ ТЕМПЕРАМЕНТ РАЗЛИКЕ

ВАЈАР И СЛИКАР КОЈИ НИЈЕ СМЕО ДА ЛИЧИ НА ДРУГЕ

"Недељни Блиц", 11. јун 2022.

Пише: Ненад Грујичић

Прикован за материјални свет, човек исијава стваралачку потребу за  духовним домашајем истине, чулну знатижељу за дефинисањем земне пролазности и смисла. Парадокс живота погони човека да у циклусима, инерцијом борбе за опстанак, обнавља своју путању – рођењем и смрћу на Земљи. А шта се догађа између смрти и поновног рођења – тајна.

 Рођен на Божић 1941. године  (Београд),  а упокојен на Васкрс 2011. (Нови Сад),  Милан Тркуља је на несвакидашњи начин, судбинским аспектом симбола,  описао новозаветни лук познања.  Већ тим упечатљивим знацима, датумима доласка и одласка са овога света, Милан Тркуља је, могли бисмо казати,  обележен као Божји човек.

ЕСЕЈ ИЗ БАЊАЛУКЕ: О МАЛОГРАЂАНШТИНИ ЕЛИТЕ

ВРЛИ СВИЈЕТЕ, СРЕЋНА ТИ ПАРАДА КИЧА!

Пише: Данијела Регојевић

Сплетом (не)срећних околности, завршила сам синоћ као помоћница у распакивању и одвожењу декорација за прославу огранизовану од стране једне еминентне телевизијске куће, и то пар дана након затварања једног од најзначајнијих књижевних фестивала у мом граду, који је ове године прославио пет година постојања. Да иронија буде већа, на фестивалу, а и касније, повела се расправа о бивстовању на маргини, као и о Поезији, која је данас, више него икада прије, маргинализована и сведена на тек понеко помињање.

МИРА БАЊАЦ ДОБИТНИК "ВЕЛИКЕ ПОВЕЉЕ БРАНКОВОГА КОЛА"

Сремски Карловци - Нови Сад, 27. јун 2022.

САОПШТЕЊЕ ПОВОДОМ "ВЕЛИКЕ ПОВЕЉЕ БРАНКОВОГА КОЛА"

На завршној седници жирија Бранковога кола (Ненад Грујичић, Весна Чипчић и Милан Плетел), једногласно је одлучено да „Велика повеља Бранковога кола“ за 2022. годину, за узвишени облик сарадње током протеклих деценија, припадне Мири Бањац, угледној драмској уметници, филмској, позоришној и телевизијској глумици.

Ово престижно признање, поред осталога,  Бранково коло додељује уметницима  „за надахнути допринос лепоти поезије, стваралачку радост и љубав према песницима и људима на трагу божанског дара Бранка Радичевића“.

ЛИРСКИ РАПСОД ВИЦО ДАРДИЋ

УЗ ОДЛАЗАК ВИТОМИРА ВИЦЕ ДАРДИЋА

У добу велике напетости и неизвесности, напустио нас је Витомир Вицо Дардић, чудовити глумац, јединствени песник драмске уметности, међутим, пре свега, орфејски казивач, мало је рећи рецитатор, непоновљиви рапсод  врхунске поезије, дугогодишњи  наш сарадник, добитник „Велике повеље Бранковога кола“ (2018) за животно дело, „за надахнути допринос лепоти и моћи поезије, стваралачку радост и љубав према песницима и људима на трагу божанскога дара Бранка Радичевића“. 

175. ГОДИШЊИЦА ОБЈАВЉИВАЊА ПРВЕ КЊИГЕ ПЕСАМА БРАНКА РАДИЧЕВИЋА

БРАНКОВЕ "ПЕСМЕ" У БЕЧУ (1847)

У сусрет обележавању велике 200. годишњице (2024) рођења Алексија (Бранка) Радичевића, указујемо и на важну за српску културу 175. годишњицу изласка Радичевићеве прве књиге поезије у Бечу (1847), штампане у „јерменскоме намастиру“.  Исте године у Бечу су се појавили Његошев Горски вјенац, Вуков превод Новог завјета и Даничићев Рат за српски језик и правопис. Био је то тријумф народног језика употребљеног у српској књижевности и духовности. Пре појаве прве књиге песама, Бранко није ништа објављивао у часописима и листовима. О томе је Јован Илић рекао: “У два маха нашег првог састанка Бранко ми је давао неке своје песме да их пошаљем Теодору Павловићу у Пешту, но он их не хте штампати." Уреднику Павловићу понуђени стихови чинили су се лошим и неизграђеним, а уз то писани „обичним“ језиком. 

РАЗГОВОР С НЕНАДОМ ГРУЈИЧИЋЕМ У БАЊАЛУЦИ

Интервју с Ненадом Грујичићем

ДА КЊИЖЕВНА КОЗАРА ПРОДИШЕ ПУНИМ ПЛУЋИМА

Разговарао Ранко Прерадовић

                   Часопис "Сутра", Бањалука, мај 2022.

Ви сте Приједорчанин, у Поткозарју сте завршили основну и средњу школу. Рођени сте у Панчеву, данас живите и радите у Новом Саду и Сремским Карловцима. Када сте први пут били на „Књижевним сусретима на Козари“?

Подалеке 1978. године када је први пут додељена награда „Скендер Куленовић“, лауреат био Бранко Ћопић. Затим, позван сам на Козару 1980. године после објављивања прве и друге ми књиге песама у Београду („Матерњи језик“ и „Линије на длану“). Као млади песник, ту сам сусрео старије, већ чувене, Миодрага Павловића, Радована Павловског, Перу Зупца, Тита Билопавловића и друге. А за Скуп младих писаца Босне и Херцеговине на Козари, који је почео 1964. године,  чуо сам још као ђак у Приједору. Сећам се да ми је ујак Здравко Микић, тада млади песник, причао како је напустио тај скуп кад је видео како песници боемишу уз ракију.

У НОВОМ САДУ ПРЕДСТАВЉЕН ГРАД ПРИЈЕДОР КАО ТУРИСТИЧКА И КУЛТУРНА ДЕСТИНАЦИЈА

Нови Сад, 24. мај 2022.

ПРЕЗЕНТАЦИЈА ПРИЈЕДОРА У НОВОМ САДУ

У завршници манифестације „Дани Приједора у Новом Саду“, данас се у Културном центру Новог Сада представила Туристичка организација Града Приједора. Презентација је обухватила видео-приказ легендарне планине Козаре и Националног парка „Козара“, реке Сане, природних лепота Приједора као поткозарског града, историјску и генезу развоја Приједора, те приказе Музеја Козаре, Спомен-куће породице Стојановић, Библиотеке „Ћирило и Методије“, Галерије „Сретен Стојановић“, Приједорског позоришта, Центар за приказивање филмова и бројна културно-уметничка друштва. 

О КОМЕ СЕ СТАРА СВЕ ОНО ШТО САДРЖИ РЕЧ КУЛТУРА

Сремски Карловци - Нови Сад, 22. мај 2022.

О НАШИМ ПРОПАЛИМ ДУШАМА И КУЋАМА СЛАВНИХ ЉУДИ У МОШОРИНУ И ДРУГДЕ

Пише: Драгана Лисић

Немам више осамнаест година, идеали ме полако напуштају, свесна сам где живим. Али на неке појаве и даље никако да огуглам. Жив се човек на све навикне, каже естрада. Али неки део мене и даље не дозвољава да се навикнем на баш све. Део око желуца ми се подиже када освестим неке ствари које се дешавају. Од таквих емоција све чешће и све јаче осећам гађење. Нисам довољно хладнокрвна и прагматична да одем што даље од ове земље, продам идентитет за шачицу сребрењака и живим „спокојно“ не гледајући бруку и срамоту која ме окружује.

Имам порив да устанем, да кажем „не може тако", да дам све од себе покушавајући да променим макар нешто. Квази-психолошки тест 16 личности ме дефинише као предузетника, а пошто нисам довољно прагматична да отворим, на пример, кафану и богатим се на људској доколици и пороку, или салон лепоте па да убирам корист на људској површности, једино што ми од тог корена остаје јесте предузимљивост.

ПРОМОВИСАНА МОНОГРАФИЈА ВЕДРАНЕ АДАМОВИЋ „ГОДИНЕ СТРАДАЊА 1941/42“.

Нови Сад, 20. мај 2022.

ВЕДРАНА АДАМОВИЋ О СТРАДАЊУ СРБА У ПРИЈЕДОРУ, ПОТКОЗАРЈУ И НА КОЗАРИ

У оквиру манифестације „Представљање града Приједора“, у Културном центру Новог Сада промовисана је књига Ведране Адамовић „Године страдања 1941/42.“ у издању Музеја Козаре у Приједору. О књизи су говорили Ненад Антонијевић из београдског  Музеја жртава геноцида и ауторка Ведрана Адамовић из Приједора. Говорећи о значају ове књиге која се појавила осамдесет година после  геноцида у Поткозарју и на Козари, Антонијевић је навео њен  садржај: “Успостављање власти НДХ“, „Успостављање власти НДХ у Приједору 1941. године“,  „Три правца рјешавања српског питања,“ „Илиндански покољ у Љубији и околини 1941.“, „Страдање Срба жељезничара у данима Илинданског покоља“,  „Прилике у Приједору до првог ослобођења града 16. маја 1942“, „Битка на Козари и акција чишћења Козаре“, „Сабирни логор у Циглани“, „Покољ у Великом Паланчишту и  Горњем Јеловцу – октобар 1942.“, Страдање Јевреја у Приједору 1941/42.“, „Мјеста незаборава, култура сјећања – култура трајања“.

ПРЕДАВАЊЕ БАБКЕНА СИМОЊАНА У ЈЕРЕВАНУ

Вести из Јерменије

БАБКЕН СИМОЊАН - О БРАНКУ, ЊЕГОШУ И ВУКУ

У Јерменији, на Филолошком факултету Јереванског педагошког универзитета „Хачатур Абовјан“, 17. маја одржано је веома важно предавање јерменског песника, преводиоца и почасног конзула Србије у Јерменији Бабкена Симоњана на тему „Јерменско-српске културне везе“. Бабкен Симоњан је лауреат Међународне награде „Бранко Радичевић“ (2012) и аутор књиге у Бранковом колу, „Ходочашће“ (1998). Бабкенова поезија нашла је, поред осталога, своје место и у поетској панорами Бранковога кола „Да доплетем венац започети“ (2013).

Током предавања Бабкен Симоњан представио је културне везе почев од 13. века, од Светог Саве до данашњих дана, са освртом на поезију и књижевност. На овој реткој и по свему изузетној презентацији, он је нагласио важност и велику улогу Бечке Конгрегације Мхитариста и њихове штампарије у којој су штампане српске књиге почев од Вуковог „Српског рјечника“ из 1818. године, па све до Бранкових „Песама“ и Његошевог „Горског вијенца“ из 1847. године која се сматра историјском годином победе народног језика у српској књижевности.

ГОСТОВАЊЕ ПРИЈЕДОРА У НОВОМ САДУ

Нови Сад, 17. мај 2022.

ПРИЈЕДОРСКИ СЛИКАРИ У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ НОВОГ САДА

Вечерас је отворена изложба „Удружења ликовних уметника Приједора“ у  Ликовном салону на Трибини младих Културног центра Новог Сада. Ова изложба је увод у  манифестацију „Представљање града Приједора“, која ће трајати од 17 – 24. маја у Новом Саду. Изложбу су отворили Моња Касаловић, начелница Одељења за друштвене делатности Града Приједора и Далибор Рожић, члан Градског већа за културу Новог Сада

С ГЛУМЦЕМ И ПЕСНИКОМ МИОДРАГОМ ПЕТРОВИЋЕМ

Сремски Карловци, 14. мај 2022.

СУСРЕТ ПРЕД ПРОСЛАВУ СТОГОДИШЊИЦЕ УЈЕДИЊЕЊА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

У преподневним сатима у Сремским Карловцима, изашавши из цркве Светог оца Николаја, наиђох данас на драгог Миодрага Петровића, угледног глумца и песника. Истог смо годишта, генерација у правом смислу речи, пријатељи још од студентских дана, помогао сам му у одбиру назива песничког првенца „Камен темељац“, а био и рецензентом друге му по реду књиге песама „Зима, брајко“. Поздрависмо се у близини Карловачке богословије „Свети Арсеније Сремац“, а испред позорнице на којој ће сутра у подне бити приређена академија и изведен уметнички и културни програм у част прославе стогодишњице васпостављања Српске православне цркве у Сремским Карловцима.

ПРЕ ЈЕДНОГ ВЕКА У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА УСПОСТАВЉЕНА СРПСКА ПАТРИЈАРШИЈА

ПРОСЛАВА СТОГОДИШЊИЦЕ ВАСПОСТАВЉАЊА СРПСКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА

Уз нови долазак у Сремске Карловце Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија

Имали смо велику част и ретку привилегију да, у славу Божју, на јубиларном 50. Бранковом колу, будемо домаћини новоизабраном Патријарху српском господину Порфирију приликом његовог првог доласка у Сремске Карловце. Наиме, 16. септембра 2021. године, Његова Светост Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски господин Порфирије одржао је у Саборној цркви Светог оца Николаја у подне парастос Алексију (Бранку) Радичевићу, а потом и предавање „О миру“ у 14 часова у Карловачкој богословији „Свети Арсеније Сремац“ у оквиру традиционалних „Хришћанских тема“ на Бранковом колу.

БОЕМСКА ДУША МИШЕ АВДАЛОВИЋА

ИЗ АЛБУМА БРАНКОВОГА КОЛА, ЗАБОРАВЉЕНИ ПЕСНИЦИ: АВДАЛОВИЋ

"Недељни Блиц", 8. мај 2022.

Пише: Ненад Грујичић

Има песника којима се не дâ етаблирати у поредак што га кроје људи, такозвана сабраћа по перу. А и што би –  истини гледано у очи, човек човеку ретко чини добро – гордост и сујета, завист и мржња. Људски поступци и дела пре су кругови прута по води неголи капи богоствореног језера подно планине. Једино Небо зна коју смо и какву путању исцртали померајући своју сенку на Земљи.

Један од песника моје генерације често ми долази у сећање, а код званичне књижевне братије  – пао у заборав. Потпуно бачен у запећак, нема га нигде, не постоји, рекли би пуни себе напувани жреци јавне сцене.  Но, не пије то воду, време је чудо, оно износи зрно истине, коју је још и Његош окитио десетерцем: „Вријеме је мајсторско решето.“

ПЕСНИЦИ-ШАХИСТИ У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА

ТУЦИЋ, РИСОЈЕВИЋ, ГРУЈИЧИЋ, ТОНТИЋ И БАБИЋ НА 31. БРАНКОВОМ КОЛУ

“Од свих игара шах заслужује највећу почаст људског ума.“ (Волтер)

Већ тридесет четири године траје песнички брзопотезни шаховски турнир на Бранковом колу. Неки су покушали да нас копирају, и овде и у свету, или су чак пре нас организовали сличан песнички турнир, међутим, нигде није заживео као на  Бранковом колу. Песнички турнир је један од најупечатљивијих наших програмских континуитета, нешто што се никад није прекидало откако се засновало.

ЦАРСТВО ХРИСТОВО НИЈЕ ОД ОВОГА СВЕТА И ЗАТО ЗАГРЛИМО ДРУГОГА КАО ГОСПОДА САМОГ

ВАСКРШЊА ПОСЛАНИЦА

Српска Православна Црква својој духовној деци о Васкрсу 2022. године

+ПОРФИРИЈЕ

по милости Божјој

Православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим aрхијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни васкршњи поздрав:

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

Ево дана који створи Господ,
обрадујмо се и узвеселимо се у њему! (Пс 117, 24)

УЗ ВАСКРШЊЕ ДАНЕ

Сремски Карловци - Нови Сад, 22. април. 2022

ЧУДА У ЈЕЗИКУ

У српском језику постоји преко четири хиљаде турцизама. И у мађарском, чак, који није био у тако жестоком историјском прожимању са турским језиком, постоји око осам стотина турцизама. Но, у нашем језику одомаћиле су се речи за које никад не бисмо рекли да су турцизми: боја, кутија, торба, занат, сандале, јастук, маказе, кашика, чекић, кајмак, ракија, чесма, чизма, јуриш, сапун, папуче... За многе немамо замену.

ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ БИО ЖИВА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА НОВОГ САДА

О ЖИВКУ МАРКОВИЋУ, НЕЗАБОРАВНОМ КУСТОСУ И ВОДИЧУ НА ПЕТРОВАРАДИНСКОЈ ТВРЂАВИ

"Недељни Блиц", 17. април 2022.

Пише: Ненад Грујичић

Заборав је плесан што немилосно пада по времену и простору у којима смо трајали.  Сећам се  чудовитог пријатеља, по годинама увелико је могао да ми буде отац: Живко Марковић –  кустос и туристички водич на Патроварадинској тврђави.  Минуо је са овога света  пре тринаест година – јединствени истраживач прошлости српске Атине и српског Сиона (Новог Сада и Сремских Карловаца).

Знао је казати: „Ми смо прах и сенка“, цитирајући непролазног римског песника Хорација. А онда би додао: „Страшна је ствар осећати како пролази све што човек поседује.“  Као хипнотисани дечак, листао би старе, искрзане књиге и откривао жар-сентенце, па и ову другу од малочас што потиче из пера француског филозофа и математичара Паскала који  је живео осамнаест векова после Хорација.

О БРАНКОВОМ ЛИКУ

Сремски Карловци -  Нови Сад, 16. април 2022.

ПЕСНИК БОЖАНСКИХ СТРУНА

После Бранкове смрти у Бечу, 18. јуна 1853. године, настао је мук који је трајао четврт века. Ћутали су и пријатељи и противници. Тих година нису се  појављивали записи, успомене, сећања. Мало се знало о Бранку као човеку, о његовом карактеру, начину живота, темпераменту. Полако је бледела и претила да ишчезне успомена на великог песника кога су за живота, различито тумачили и прихватали. Није било ни аутентичне слике, нити литографије, ни дагеротипије, никаквог портрета.

Једини веродостојни цртеж Бранковога лика, којег је 1850. године у Бечу нацртао Стеван Тодоровић, није сачуван. Постојао је све до 1918. године када га је дуговечном сликару, при повратку из Италије, украо и загубио неки италијански војник. Дупликат портрета,  иначе, негде око 1877. године, Тодоровић дао је Стевану В. Поповићу, а овај Мини која га је дотерала. То је онај дугокоси профил који гледа у десно. Исти цртеж користила је Мина и при изради новог, окренутог у лево, шиљастијег и повијенијег носа, а другачијег оковратника.

СА КАРЛОВАЧКИМ ТАМБУРАШИМА НА ДУНАВУ

ЧУДА ОКО ПЕКИЋА

"Политика", Културни додатак, 29. мај 2021.

Пише: Ненад Грујичић

Живећи у Лондону од 1971. године, под стигмом емигранта и дисидента, Борислав Пекић је за власт у СФР Југославији (од које не остаде ни камен на камену) био непожељна личност. Но, кад је мало, што би рекао један мој пријатељ богослов, ојужило, Пекић је почео да долази у земљу, и два пута је боравио на Бранковом колу.

Први пут, десетог септембра, 1990. године, у Карловачкој гимназији, у подне, у рубрици Класици: Борислав Пекић. О знаменитом писцу говорио Радослав Братић, сав удивљен Пекићем. Сусрет је био замишљен као нека врста разговора писца и модератора. Изврсна прилика за нашу публику, карловачке професоре и ђаке да чују уживо писца у напону стваралачке снаге, а око кога су се плеле готово митске приче тога времена. И осмехнутом Пекићу је годило, осећало се да воли и цени што се о њему говори, и он сâм одговара на питања, у најстаријој српској гимназији у којој се Алексије Радичевић школовао од своје једанаесте до седамнаесте године.

ПЕСНИК РАСТКО ЛОНЧАР

Сремски Карловци - Нови Сад, 7. април 2022.

СА „ПРОЛЕЋНИХ БРАНКОВИХ ДАНА 2022“: ЛОНЧАР, ПРОФЕСОР У ЗМАЈ-ЈОВИНОЈ ГИМНАЗИЈИ

Током обележавања 198. рођендана Алексија Радичевића и 175. годишњице изласка прве књиге песама Бранка Радичевића у Бечу (1847), на овогодишњим „Пролећним Бранковим данима“ двапут је наступио – као критичар и модератор, Растко Лончар, професор српске књижевности и језика у новосадској гимназији „Јован Јовановић Змај“. Он је пре свега песник, и то од оних најиздашнијег дара што се прелива и у друге родове и жанрове, у текстуалне јединице  неуловљивих граница. O коме овај млади песник напише, на пример, приказ књиге, тај је облагословљен небеским звездарником. То могу само ретки песници, без обзира на године, рођени да живот проведу у песничкој мисији на овоме свету.

ПЕСНИК ДАМИР МАЛЕШЕВ

Сремски Карловци - Нови Сад, 6. априла 2022.

СА „ПРОЛЕЋНИХ БРАНКОВИХ ДАНА 2022“: ПРОФЕСОР МАЛЕШЕВ ИЗ ГИМНАЗИЈЕ „ИСИДОРА СЕКУЛИЋ“

И ове године наступао је, и наступаће, на „Пролећним Бранковим данима“, и то опет несвакидашње, као домаћин, уствари, професор филозофије у новосадској гимназији „Исидора Секулић“. Модератор програма Бранковога кола, и више од тога – сваке године са својим даровитим ђацима, учесницима поетско-уметничког програма.

Песник пре свега, значајан аутор и наш сарадник, подалеке 1998. године Дамир Малешев објавио у Бранковом колу одличну књигу песма „Раст“. Били смо се, који месец пре изласка те збирке, сусрели у Пашићевој у Новом Саду (гле, прошло је четврт столећа). Сетно ми је рекао да му прва књига није примљена у истоименој едицији Матице српске, на шта сам одмах на невиђено узвратио: „Донеси рукопис у Бранково коло, ми ћемо објавити.“

ПОБЕГАО САМ У СЕБЕ, АЛИ СУ МЕ И ТАМО НАШЛИ

СЕЋАЊЕ НА МИЛОВАНА ВИТЕЗОВИЋА

"Недељни Блиц", 3. април 2022.

Пише: Ненад Грујичић

Отвореност којом одише Витезовићева природа, помало вуковски староставна, уз поседовање ретког знања са много детаља и пикантерија из прошлости, омађијало би сваку публику. По томе он се уочљиво разликовао од многих писаца, заправо, његов шарм потиче из народног врела мудрости, без снобовске и теоријске надмености. Једноставност и тачност, духовитост и сатирични жалац у тêсту  животних питања, испекли су богато искуство овога књижевника.

АНДРИЈА РАДУЛОВИЋ: "ГЕНЕРАЛ И ЛАСТА"

ПЕЧАТ ВАРОШИ СРЕМСКОКАРЛОВАЧКЕ, ЛАУРЕАТИ:  АНДРИЈА РАДУЛОВИЋ

Рођен 1970. године у Подгорици, студирао историју на Универизету Црне Горе, а студије разредне наставе завршио у Новом Саду. Објавио десетак песничких књига од којих је најновија „Генерал и ласта“ (Удружење књижевника Црне Горе, Подгорица, 2021) овенчана „Печатом вароши сремскокарловачке“. Ово је песник пламтећег боемског израза са стално присутним валерима интелектуалне знатижеље, у честом дијалогу са песничком сабраћом кроз време.  

ИВАН ДЕСПОТОВИЋ: "ПЛАВА КЊИГА"

ПЕЧАТ ВАРОШИ СРЕМСКОКАРЛОВАЧКЕ, ЛАУРЕАТИ: ИВАН ДЕСПОТОВИЋ

Рођен 1978. године у Београду, дипломирао на катедри за општу књижевност и теорију на Филолошком факултету у родном граду. Награда „Печат вароши сремскокарловачке“ припала му је за књигу изабраних и нових песама, „Плава књига“ (Удружење независних писаца Србије, Београд, 2020). Ово је његова седма по реду књига поезије, уз пет прозних. Песник еклектичке стваралачке лепезе, мајстор везаног и слободног стиха, пре свега лирик, међутим и уметник разноврсних духовних пропламсаја и експеримената.    

ДАЈАНА ПЕТРОВИЋ: "ПЕСМА ЈЕ ДОШЛА ПО МЕНЕ"

ПЕЧАТ ВАРОШИ СРЕМСКОКАРЛОВАЧКЕ, ЛАУРЕАТИ:  ДАЈАНА ПЕТРОВИЋ

Рођена 1981. године у Славонском Броду, завршила богословију на Београдском универзитету, живи у Ваљеву. „Печат вароши сремскокарловачке“ овенчао је њену четврту по реду књигу „Песма је дошла по мене“ (Књижевни еснаф, Београд, 2021). Неуобичајено целовита књига, осамдесет девет песама о песми, о надахнућу, о чину стварања, о песничком (над)језику, о песнику на овом и оном свету, о поезији и речи, о Богу и песми. Књига високе свести о певању и песничком бићу, созерцавање тајне Речи и Творевине.

МИЛАН РАКУЉ: "РАЗГЛЕДНИЦЕ ИЗ ТРЕЋЕГ СВИЈЕТА"

ПЕЧАТ ВАРОШИ СРЕМСКОКАРЛОВАЧКЕ, ЛАУРЕАТИ: МИЛАН РАКУЉ

Рођен 1985. године у  Ливну, дипломирао српски језик и књижевност на Филолошком факултету у Бањалуци, где живи и ствара. Најмлађи овогодишњи лауреат, након две књиге објављене у Бранковом колу, награду „Печат вароши сремскокарловачке“ добио за трећу по реду песничку збирку „Разгледнице из трећег свијета“ ( Глас Српске, Бања Лука, 2021). Књига песничке зрелости, ауторско Ја које говори у име занемелих и беспомоћних маса на јужнословенском делу Балкана. Самородан и храбар песник, јединствен с обе стране Дрине. Оно што смо препознали у његовим првим књигама формирало се у поезију која пледира за то да траје у времену.

ПЕСНИК ЖИВИ КРОЗ СВОЈЕ ВРЕМЕ

Са свечаног затварања "Пролећних Бранкових дана 2022"

ПЕВАМ ДАЊУ, ПЕВАМ НОЋУ...

„Дневник“, 29. март 2022.

Завршетак манифестације „Пролећни Бранкови дани 2022“ обележио је програм у част 198. рођендана Бранка Радичевића „Певам дању, певам ноћу, певам, селе, што год ’оћу“, који је јуче одржан у Основној школи „Бранко Радичевић“.

У оквиру школског програма „Ђаци-песници-глумци-музичари о Бранку“, ученици су стиховима и перформансом, уз звуке гитаре и виолине, дочарали живот, емоције и стваралаштво једног од најзначајнијих 

СВЕЧАНО ЗАВРШЕНИ „ПРОЛЕЋНИ БРАНКОВИ ДАНИ 2022“

Сремски Карловци – Нови Сад, 28. март 2022.

У ШКОЛИ "БРАНКО РАДИЧЕВИЋ" ОБЕЛЕЖЕН 198. БРАНКОВ РОЂЕНДАН

На Бранков 198. рођендан,  данас су свечано затворени „Пролећни Бранкови дани 2022“ у основној школи „Бранко Радичевић“ у Новом Саду. Ова традиционална и младалачка песничко-уметничка манифестација Бранковог кола са мотом: „Што би песма да од срца није/ што би срце да младости није“, кренула је 15. марта у Сремским Карловцима, на дан рођења Бранка Радичевића по старом  (јулијанском) календару. Све време, до данашњег дана, трајала је кроз разноврсне програме младих песника, глумаца и музичара у Сремским Карловцима и Новом Саду, у знаку обележавања 175. годишњице изласка прве Бранкове књиге у Бечу.

ДАНАС СВЕЧАНО ЗАТВАРАЊЕ „ПРОЛЕЋНИХ БРАНКОВИХ ДАНА 2022“

Сремски Карловци – Нови Сад, 28. март 2022.

ДАН РОЂЕЊА БРАНКА РАДИЧЕВИЋА – 198. РОЂЕНДАН ВЕЛИКОГ ПЕСНИКА СРПСКОГ РОМАНТИЗМА

Пре сто деведесет осам година  рођен је Бранко – данас је дан рођења Алексија Радичевића, 28. марта у Броду на Сави. Данас ћемо у 11 часова у основној школи „Бранко Радичевић“ у Новом Саду, обележити 198. рођендан Бранка Радичевића.  А 15. марта ове године, по јулијанском календару, такође смо, по традицији,  обележили 198. рођендан Бранка Радичевића у башти Бранковог кола (палата Илион) у Сремским Карловцима. Између ових дана протекли су бројни програми, обележен је и Светски дан поезије (21.марта), промовисане две нове песничке књиге Бранковога кола („Сјеноход“ Данијеле Регојевић и „Траговима...“ Драгане Лисић), чуле се певане и казиване Бранкове песме, наступили млади музичари из Музичке школе "Исидор Бајић", организовани песнички матинеи у трима гимназијама: Карловачкој, Змај Јовиној и Исидориној. Жељни живота и стваралачког доказивања, много младих и талентованих песника и уметника наступило је у сунчаном плаветнилу првих пролећних дана.

НАДО МОЈА, НИСИ ВАЉДА ПЕНА...

СА "ПРОЛЕЋНИХ БРАНКОВИХ ДАНА 2022"

"Недељни Блиц", 27. март 2022.

Пише: Ненад Грујичић

У времену предапокалиптичне језе и људске немоћи да контролише своје поступке, ипак се догађају позитивна „дивна чуда“ у знаку младолике  енергије. У Сремским Карловцима и Новом Саду  већ увелико трају „Пролећни Бранкови дани 2022“, израз словесности и духовне снаге човека у времену и простору. Знак да човек има свој духовни континуитет старији од материјалног, да поезија представља језик над језицима и иницијацију добра на овом свету. 

ПИСАЦ ИЗ ВРЕЛА НАРОДНЕ МУДРОСТИ

Сремски Карловци – Нови Сад, 25. март 2022.

СЕЋАЊЕ НА МИЛОВАНА ВИТЕЗОВИЋА

На Свечаном отварању 43. Бранковог кола, у Карловачкој гимназији, у петак, 5. септембра 2014. године, у 11 часова, Милован Витезовић говорио је о Бранку Радичевићу. Била је то беседа којом је свечано отворио 43. Бранково коло – трајало до 15. септембра у Сремским Карловцима, на Стражилову и у Новом Саду. Том приликом у име Бранковога кола  свечано сам уручио  Миловану Витезовићу високо признање наше институције, „Статуету Бранка Радичевића“ (рад вајара Јована Солдатовића) поводом саопштене беседе а за укупно књижевно дело. 

На Свечаном отварању 43. Бранковог кола у најстаријој српској гимназији наступили су песници: Стеван Тонтић, Манојле Гавриловић, Ивана Миланков, Миљурко Вукадиновић, Милован Марчетић, Анђелко Анушић, Добривој Вујин, Мирослав Алексић, Јелена Алексић, Мићо Савановић и Саша Нишавић.

ПЕСНИКИЊА БОЈАНА КУЛИЏАН ГРОМОВИЋ НАСТУПИЛА У ИСИДОРИНОЈ ГИМНАЗИЈИ

Нови Сад, 24. март 2022.

ТРАДИЦИОНАЛНИ ПЕСНИЧКИ СУСРЕТ С ГИМНАЗИЈАЛЦИМА

На „Пролећним Бранковим данима 2022“ у гимназији „Исидора Секулић“ у Новом Саду одржан је данас у 11 часова „Песнички матине ђака“ у сусрету с песникињом Бојаном Кулиџан Громовић, актуелном лауреаткињом награде „Стражилово“. Уз модереаторску подршку песника Дамира Малешева, професора ове гимназије, наступили су даровити ђаци-песници: Милутин Тановић и Акса Заими. На позив професора Малешева, прикључио се из публике и Бојанин супруг, песник Милан Громовић, ранији добитник награде „Стражилово“.

МЛАДОЛИКА ПОЕЗИЈА У ЦВРКУТУ КАРЛОВАЧКОГ ПРОЛЕЋА

Сремски Карловци, 23. март 2022.

ПРОМОВИСАНЕ КЊИГЕ БАЊАЛУЧКЕ И НОВОСАДСКЕ ПЕСНИКИЊЕ

Песнички првенци Бранковог кола, „Сјеноход“ Данијеле Регојевић и „Траговима...“ Драгане Лисић

На „Пролећним Бранковим данима 2022“ промовисане су нове песничке књиге, штампане у Бранковом колу, а поводом 175. годишњице изласка прве Бранкове књиге у Бечу. У башти Бранковог кола промовисани су првенци: „Сјеноход“  Данијеле Регојевић из Бањалуке и „Траговима...“ Драгане Лисић из Новог Сада. О књигама су говорили Ненад Грујичић и Растко Лончар.

ПРОМОЦИЈА ПЕСНИЧКИХ ПРВЕНАЦА "СЈЕНОХОД" И "ТРАГОВИМА"

Сремски Карловци, 23. март 2022.

ДАНАС ПРОМОЦИЈА НОВИХ КЊИГА 

Песнички првенци Данијеле Регојевић и Драгане Лисић

У башти Бранковог кола (Палата Илион) у 11 сати, данас, у среду 23. марта, биће промовисане две нове књиге Бранковог кола: „Сјеноход“ Данијеле  Регојевић из Бањалуке и „Траговима...“ Драгане Лисић из Новог Сада. Књиге су се појавиле у оквиру обележавања Светског дана поезије и поводом 175. годишњице изласка прве књиге Бранка Радичевића у Бечу (1847), а у оквиру прославе 198. рођендана Алексија (Бранка) Радичевића по јулијанском и грегоријанском календару.  О књигама ће говорити Ненад Грујичић и Растко Лончар. Ово су песнички првенци талентованих младих песникиња рођених 1998. године. Наспрам медијски тамних и онеспокојавајућих вести из света, данашњи програм Бранковог кола представља "дивно чудо" стварности показујући да поезија има надвремену и племениту мисију без премца. На данашњој промоцији на „Пролећним Бранковим данима 2022“  публика ће имати и привилегију да на дар добије прве примерке са посветом и потписом Данијеле Регојевић и Драгане Лисић.

ПЕСНИК ДУШАН ЗАХАРИЈЕВИЋ С ТАЛЕНТОВАНИМ ЂАЦИМА

Нови Сад, 22. март 2022.

ПЕСНИЧКИ МАТИНЕ У НОВОСАДСКОЈ ЗМАЈ-ЈОВИНОЈ ГИМНАЗИЈИ

По традицији, у свечаној сали славне гимназије „Јован Јовановић Змај“ у Новом Саду, у 11 часова, одржан је „Песнички матине ђака" ове образовне установе. Гост је био песник Душан Захаријевић (1992), лауреат Бранковог кола: награде „Стражилово“ (2017) и „Печат вароши сремскокарловачке“ (2021).  Модератор програма - песник Растко Лончар, аутор двеју књига у Бранковом колу, професор српске књижевности у овој гимназији.

ОБЕЛЕЖЕН СВЕТСКИ ДАН ПОЕЗИЈЕ

Сремски Карловци, 21. март 2022.

МЛАДИ ПЕСНИЦИ У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА 

На „Пролећним Бранковим данима 2022“, обележен је „Светски дан поезије“ у 11 часова у башти Бранковог кола (палата Илион). Учесницима и делу публике дариване су књиге ранијих добитника међународне награде „Бранко Радичевић“, објављених у Бранковом колу: „Порука у боци“ Олге Мартинове (Русија), „Подневни псалми“ Јиргена Израела (Немачка), „Сумрак векова“  Никите Данилова (Румунија) и „Шапат међу повицима“  Филипа Танселена (Француска). По једну песму из ових књига прочитала је Драгана Лисић.

СВЕТСКИ ДАН ПОЕЗИЈЕ НА "ПРОЛЕЋНИМ БРАНКОВИМ ДАНИМА 2022"

Сремски Карловци, 21. март 2022.

ПОЕЗИЈА ЛАУРЕАТА МЕЂУНАРОДНЕ НАГРАДЕ „БРАНКО РАДИЧЕВИЋ“. ОЛГА МАРТИНОВА, ЈИРГЕН ИЗРАЕЛ, НИКИТА ДАНИЛОВ И ФИЛИП ТАНЕСЛЕН

Данас је „Светски дан поезије“ –  освануо прелеп, у сунцу и стражиловском плаветнилу, пробудила се парнасовска „лепота која ће спасити свет“. Радује се и Бранко Радичевић, неумрли сремскокарловачки ђак, вечито млад песник, у пролећу и ове године, аутор свега педесет четири лирске и седам епских песама, међутим много певан у српској култури – преко деведесет музичких композиција на његове стихове. А пре 175. година у Бечу се појавила много значајна за српску поезију Бранкова прва књига „Песме“.

Данас ћемо у 11 часова у башти Бранковог кола обележити „Светски дан поезије читањем (Драгана Лисић) песама  из књига досадашњих лауреата међународне награде „Бранко Радичевић“ (поклонићемо и по примерак присутним гостима и публици).  Поздравно слово имаће песник Ненад Грујичић, председник Бранковог кола. Наступиће млади песници Бранковог кола, ранији лауреати награде „Стражилово“: Јелена Вујановић, Никола Раусављевић и Милан Ћосић, који напамет говоре своје песме, чиме желимо да, поред осталога, ојачамо облике песничких наступа на јавној сцени.  Чућемо и ђаке-песнике Карловачке гимназије, чија се панорама поезије прошле године појавила у издању Бранковог кола. Музички прилог дариваће млада музичка уметница Сара Зубовић (флаута) из Музичке школе „Исидор Бајић“ у Новом Саду. "Е, па дотле, а докле ћеш више" (Бранко).

ЗАШТИТНИЦЕ ДРАМСКЕ И ПЕСНИЧКЕ УМЕТНОСТИ, ТАЛИЈА И ЕРАТО, НА БРАНКОВОМ КОЛУ

Сремски Карловци, 19. март 2022.

ГЛУМИЦА ДАНИЦА ПЕТРОВИЋ ГОВОРИ ПЕСМЕ БРАНКА РАДИЧЕВИЋА

Говорити поезију и стално напредовати у томе начин је да песници и њихове песме уђу у срце даровитих глумаца чија душа носи лирски белег. Не могу сви казивати поезију па да то буде надахнуто и оригиналног печата. Тек понекима то успева. Поезија је оштрило, њоме се брусе језик, говор и несаница. Комплетан је онај глумац који поезију доживљава као своју најмилију струну на разбојима разних уметности. Познавати поезију, традицију, развој уметности и савремени тренутак културе виша је мисија глумца. Поезија утврђује и шири душевне и духовне видике. И међу глумцима постоје poeta vates и poeta doctus, рођени глумац и научени глумац.

БРУЈ КАРЛОВАЧКИХ БОГОСЛОВА

Сремски Карловци, 18. марта 2022.

ЂАЦИ-ПОЈЦИ КАРЛОВАЧКЕ БОГОСЛОВИЈЕ „СВЕТИ АРСЕНИЈЕ СРЕМАЦ“ НА „ПРОЛЕЋНИМ БРАНКОВИМ ДАНИМА 2022“

Прослави 198. рођендана Алексија Радичевића, по јулијанским календару 15. марта,  придружили су нам се и ове године ђаци-појци Карловачке богословије „Свети Арсеније Сремац“. У башти Бранковог кола (палата Илион) у Сремским Карловцима, по дану божанске лепоте – ведро и умилно, пред бројном публиком, млади појци Карловачке богословије, после Бранкових стихова („Кад сам синоћ овде била/ и водице заитила“ у кликтавој интерпретацији Данице Петровић) запевали су „Небеску Србију“ и отворили „Пролећне Бранкове дане 2022“. Композитор Енрико Јосиф први је употребио  крилатицу:  „Срби су небески народ“.

ПЕСНИКИЊА ДРАГИЦА СТОЈАНОВИЋ У КАРЛОВАЧКОЈ ГИМНАЗИЈИ

Сремски Карловци, 17. марта 2022.

НА „ПРОЛЕЋНИМ БРАНКОВИМ ДАНИМА 2022“ СУСРЕТ ЂАКА-ПОЕТА И ПОЗНАТЕ ПЕСНИКИЊЕ

Опет је поезија показала своју надвремену снагу у програмима Бранковог кола, а на „Пролећним Бранковим данима 2022“. Вишедеценијска сарадња Бранковог кола и Карловачке гимназије изнедрила је и данас свој незамењиви карактер: прилику да свака нова генерација покаже свој стваралачки темперамент и упозна саму себе, али и друге, у знаку стиха: „где ја стадох, ти продужи“.  Несвакидашња духовна аура Сремских Карловаца и Стражилова надахњује и шири кругове нових песничких садржаја Бранковога кола.  То је креативна привилегија на балканским и европским просторима, културни знамен који надилази локално. И сама мапа живота Бранка Радичевића указује на то: Славонски Брод, Земун, Сремски Карловци, Темишвар и Беч. На тој мапи топоним Сремски Карловци сија особеном светлошћу и лепотом.

МЛАДОЛИКА ПУБЛИКА БРАНКОВОГА КОЛА

Сремски Карловци, 16. марта 2022.

... ОВДЕ БИЛА И ВОДИЦЕ ЗАИТИЛА

Са "Пролећних Бранкових дана 2022."

Прелепо време, сунчано, по јутру се дан познаје – јуче, 15. марта, на дан рођења Алексија Радичевића.  „Фала, Боже, на дар ови,/ о помози, благослови/ да ми како с права пута/ душа млада не залута“.

Обележили смо 198. рођендан Бранка Радичевића, великог песника српског романтизма. Свечано су отворени „Пролећни Бранкови дан 2022.“ Централни догађај било је уручење „Печата вароши сремскокарловачке“, једне од најстаријих и најпесничкијих награда у Србији и региону. Значајна награда, стара педесет пет година, основана 1967. године, уручена за најбоље песничке књиге на српском језику.

ПОЕЗИЈА СЕ ОДАЗИВА НА РАЗНА ЧУДА СВЕТА

Слово захвалности Андрије Радуловића у име овогодишњих лауреата „Печата вароши сремскокарловачке“

Док ме јесенас давила корона у подгоричкој медицинској школи која је за ову прилику преуређена у болницу, јављали су ми се стихови Бранка Радичевића, док су гране једног јасена куцкале у прозор... И ево ме у заменитим Сремским Карловцима, док прољеће буди нове стихове и окреће странице црне и бијеле наше збиље.

СВЕЧАНО УРУЧЕН „ПЕЧАТ ВАРОШИ СРЕМСКОКАРЛОВАЧКЕ“

Сремски Карловци, 15. март 2022.

На свечаном отварању  „Пролећних Бранкових дана 2022“, у Башти Бранковог кола у Сремским Карловцима, свечано је уручена традиционална песничка награда „Печат вароши сремскокарловачке“, која је основана далеке 1967. године.  За најбоље књиге песама на српском језику, овогодишњи добитници су Андрија Радуловић („Генерал и ласта“), Иван Деспотовић („Плава књига“), Дајана Петровић („Песма је дошла по мене“) и Милан Ракуљ („Разгледнице из трећег свијета“).

ПРОГРАМ-КАТАЛОГ "ПРОЛЕЋНИХ БРАНКОВИХ ДАНА 2022."

Погледати овде.

МИНИ КАРАЏИЋ У СПОМЕНИЦУ

Певам дању, певам ноћу,

Певам, селе, што год ‘оћу:

И што ‘оћу, то и могу,

Само једно још не могу:

Да запевам гласовито,

Гласовито, силовито,

Да те дигнем са земљице,

Да те метнем међ’ звездице.

Кад си звезда, селе моја,

Да си међу звездицама,

Међу својим, селе моја,

Милим сестрицама.

                   (На Бадње вече 1849)

ТРИЈУМФ НАРОДНОГ ЈЕЗИКА У СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ

 Сремски Карловци - Нови Сад, 10. март 2022.

ПРЕД "ПРОЛЕЋНЕ БРАНКОВЕ ДАНЕ 2022"

Ове године указујемо на важну за српску културу 175. годишњицу изласка Радичевићеве прве књиге поезије у Бечу (1847), штампане у „јерменскоме намастиру“.  Исте године у Бечу су се појавили Његошев Горски вјенац, Вуков превод Новог завјета и Даничићев Рат за српски језик и правопис. Био је то тријумф народног језика употребљеног у српској књижевности и духовности. Пре појаве прве књиге песама, Бранко није ништа објављивао у часописима и листовима.

ПРОГРАМ "ПРОЛЕЋНИХ БРАНКОВИХ ДАНА 2022"

Погледати ОВДЕ

ДЕВОЈКА НА СТУДЕНЦУ

Кад сам синоћ овде била,

И водице заитила,

Дође момче црна ока

На коњицу лака скока,

Поздрави ме, зборит’ оде:

''Дајде, селе, мало воде!''

Ове речи, слатке стреле,

Минуше ми груди беле.

Скочи’ млада, њему стиго’,

Диго’ крчаг, руку диго’.

Рука дркта... крчаг доле...

Оде на две, на три поле.

Још од њега леже црепи,

Али где је онај лепи?

Кад би сада опет дош’о,

Ма и овај други прош’о!

ПЕСНИК КОЈИ ЈЕ ДАВНО ПРОРЕКАО СТРАШНУ ЈУТАРЊУ ВЕСТ

О БРАНИСЛАВУ ПЕТРОВИЋУ НА БРАНКОВОМ КОЛУ, И ДРУГДЕ

Недељни Блиц, 6. март 2022.

Пише: Ненад Грујичић

Један од највећих српских боема у другој половини 20. века, који се носио са својим песничким талентом као с каквом лепом немани, оставио је неизбрисив траг у времену. Говорио песме као нико, у заносу и вери, свака му реч била иницијацијски зденац да се преживи у духовној жеђи земнога света. Утицао на друге како да казују и пишу стихове, било је, и данас има, песникâ који су копирали Бранине гестове и тикове, акценат и боју гласа говорећи песме. Толико је био снажан и разоран утицај песничког вируса Бранислава Петровића (1937-2002)  да неки никад нису дошли до свога песничког Ја. 

ЈОШ ЈЕДАН ОПРОШТАЈ ОД СТЕВАНА

Нови Сад, 3. март 2022.

ПЈЕВАШ ЛИ, НЕЋЕШ МОЋИ ДА ЛАЖЕШ.

                                                      (С. Тонтић)

Полагањем урне на Градском гробљу у Новом Саду, најужа родбина и блиски пријатељи опростили су се од песника Стевана Тонтића. Пристигли су његови и супруге му Сњежане ближњи, те писци Радмила Гикић, Никола Живковић, Саша Нишавић и моја маленкост. Писац, публициста и преводилац Никола Живковић из Београда, живео је  у Немачкој тридесет пет година, пријатељевао са Стеваном у Берлину током његовог егзила. Из Бањалуке дошао је и Јовица, син Јове Тонтића (рано преминулог песника из Санског Моста) и његова супруга Рада. Поред осталих, пристигао је и Предраг Тонтић, син Стевановог брата Петра.

О ГРОМОВИТОМ ПОЕТИ ИЗ МАКЕДОНИЈЕ

Уз одлазак Радована Павловског (1937-2022)

СТАРИ ПРИЈАТЕЉ БРАНКОВОГА КОЛА

Има песника који у свакој секунди сагоревају за поезију, претворе се у жижак што тиња на једно око и наједном разрогачено букну у пламен који постаје огањ на све стране. Такав је био Радован Павловски. Кажу да су једно време, на Струшким вечерима поезије, његови земљаци избегавали да га зову на манифестацију, чак су му, прича се, упутили званично писмо да не долази у Стругу. Из љубоморе или зависти, из чега већ, али нема сумње да и у Македонији, данас Северној, важи као и код нас: „У свом селу не можеш бити поп.“ Такав је, велим, Радован Павловски који је више пута наступао на Бранковом колу, увек као изузетна појава од које публика очекује вихорну поезију.

ШТАМПАН ПЕСНИЧКИ ПРВЕНАЦ ДРАГАНЕ ЛИСИЋ

Сремски Карловци - Нови Сад, 23. фебруар 2022.  

КЊИГА "ТРАГОВИМА..." МЛАДЕ НОВОСАДСКЕ ПЕСНИКИЊЕ

Једна од најбољих песама (Посланица брату) доноси специфичан облик сестринске љубави, снажније од других земаљских: „Како ти је мој велики брате/ Тамо где те нико/ Рођеним не зове/ Тамо где у прикрајку седиш/ И глумиш сину и оца и мајку/ Како ти је тамо/ Где те за сироче сматрају/ Без игде икога/ Тамо где ни помена нема/ О твојој породици/ О твојој мајци.“ Ова песма, као и друге ове тематске профенијенције, пуна је фантазмагоричних слика и сензација, јаких до бола из детињства призора, никад угашених осећања у (не)срећи одрастања.

       Дабоме, ту су и отац („ ...и најпијанији/ Знао где му је кућа/ Устајао у пола пет за грађевину/ И две недеље после инфаркта“) и мајка. Ево једне од песама посвећених мајци (Жмурке): „Мама/  Играјмо се жмурке/ Сакрићу ти се под сукњу/ Или под дојку/ А ти ме пригрли/ Као новорођенче/ И броји до сто/ Или до милион/ До хиљаду милиона/ И немој никад да ме пронађеш/ И сама се годинама тражим/ Нема ничег више ту/ Шупљина/ Празнина/ Бојим се да тражим/ Јер ако сретнем ону девојчицу/ У очи нећу смети/ Да је погледам“. 

ИЗАШАО "СЈЕНОХОД" ДАНИЈЕЛЕ РЕГОЈЕВИЋ

Сремски Карловци - Нови Сад, 22. фебруар 2022.

ИГРА СЕНКИ МЛАДЕ БАЊАЛУЧКЕ ПЕСНИКИЊЕ

Назив књиге, Сјеноход, отвара бројне асоцијације, пре свега на сјену као сензацију супротну светлости, то јест –  аспект јина супростављен јангу. По неким виђењима, сјена је симбол сваке делатности која свој легитимни извор налази једино и само у спонтаности, у игри. Отуда позната и учестала синтагма игра сенки – у уметности и многим културама, уосталом једна песма у овој књизи носи тај наслов.

У неким културама стоји записано да је опасно нагазити на туђу сенку, а деци је забрањено да се играју са сопственим сенкама. Испуњена суптилном есенцијом бића, сенка је и привиђење и мехур зрака. После смрти, душа и сјена одвојено напуштају тело; душа, по легенди, иде на запад, где сунце залази, а сјена остаје на гробу где одржава везе са живима, и њој су намењени дарови донесени на хумку. Стари Грци приносили су жртве мртвима у подне, у сат без сенки. А по једном предању, човек који прода душу ђаволу, губи своју сенку.

МЕЂУНАРОДНИ ДАН МАТЕРЊЕГА ЈЕЗИКА

21. фебруар 2022.

Данас је Међународни дан матерњег језика, успостављен  при Унеску 1999. године. Беше то за наш народ тешка и претешка година: деветнаест  западних земаља више од три месеца, сваког дана,  бесомучно и варварски бомбардовало је с безбедне висине Србију, то јест тадашњу Савезну републику Југолавију. Тај број 19 угравиран је и у актуелни вирус ковид-19. Можда је то случајно, а можда и није, несумњиво нешто значи. То само поезија може да одгонетне.

Кад је већ Међународни дан матерњег језика данас, чиме се успоставља и подиже свест о значају сваког матерњег језика на свету и његове креативне потребе за загрљајем са другим културама и народима, ево једне асоцијације:

Подалеке 1978. године појавила се моја прва књига Матерњи језик у едицији Пегаз Књижевне омладине Србије.  Као млад и неискусан песник  био сам изенађен колико се о тој књизи писало и говорило. Већ тад сам схватио да младе године могу бити и староставне, да поезија не мари за њих. Досад су се појавила четири издања Матерњега језика, једно на румунском језику.

ПЕСНИК КОЈИ ЈЕ ЖИВОТОМ ЗАЛЕГАО ЗА СВАКИ СВОЈ СТИХ

УЗ ОДЛАЗАК СТЕВАНА ТОНТИЋА (1946-2022)

"Недељни Блиц", 20. фебруар 2022.

Пише: Ненад Грујичић

Један од најучесталијих и најдражих гостију на Бранковом колу био је велики српски песник Стеван Тонтић. Осим песничких наступа на Стражилову, у Сремским Карловцима и Новом Саду, он је учествовао и као есејиста и критичар, као уредник сарајевске „Свјетлости“. Но, веома је запажен и као преводилац са немачког језика, боље већи као врхунски поета који страсно и посвећено препевава поезију германских аутора на српски језик. Доносио је апсолутну веру у поезију и побратимску љубав при сваком контакту.

НА ПРАГУ СТЕВАНА ТОНТИЋА

"Руке су, ево, полегле на столу – ево те поздрављам, мамице. Више ти нећу писати."                                                                          (С. Тонтић)

Напустио нас је Стеван Тонтић (1946-2022),  један од највећих савремених српских песника. Као драг пријатељ, долазио је на Бранково коло учестало, практично од почетка, и био међу најозаренијим и најважнијим гостима у Сремским Карловцима, на Стражилову и у Новом Саду. Доносио је апсолутну веру у поезију и побратимску љубав  при сваком сусрету, па и кад је играо шах на нашем јединственом песничком турниру сваког септембра.

УСКОРО "ТРАГОВИМА..." ДРАГАНЕ ЛИСИЋ

У ШТАМПИ ПРВЕНАЦ  ПЕСНИКИЊЕ ИЗ НОВОГ САДА

До краја фебруара биће штампан песнички првенац Драгане Лисић, Траговима..., који представља горњу тачку њеног сизифовског пута што, ево, урађа плодом – камен је подигнут на врх. Пред нама је књига што на длану показује аутобиографске слике одрастања, то јест призоре процеса индивидуације. Тако се и сâм назив књиге спаја са насловима циклуса и гради семантичку огрлицу животног искуства: Траговима љубљења, Траговима опажања, Траговима самоспознавања, Траговима  играња и Траговима укорењавања.

УСКОРО "СЈЕНОХОД" ДАНИЈЕЛЕ РЕГОЈЕВИЋ

У ШТАМПИ ПРВЕНАЦ ПЕСНИКИЊЕ ИЗ БАЊАЛУКЕ

       До краја фебруара појавиће се песнички првенац "Сјеноход" Данијеле Регојевић, младе песникиње из Бањалуке. Пред нама ће се наћи песнички првенац  који нема године, прва књига младе поетесе, коју као да је написао много старији аутор, са великим књижевним искуством. То је мера урођеног дара који се у младости култивисао и извео до потпуног доживљаја и разумевања света. У томе песникињи помаже својеврсна интерактивна комуникација с песницима и поезијом из прохујалих и новијих времена.

О ЛЕГЕНДАРНОМ ЧИКА ИВИЦИ, ГЛУМЦУ СРПСКОГ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА

САМОРОДНИ ГЛУМАЦ ИВАН ХАЈТЛ

"Недељни Блиц", 6. фебруар 2022.

Пише: Ненад Грујичић

Чувен је Шекспиров стих: „Приспели су глумци, гоподару!“ Да, без глумаца Бранково коло било би сиромашније и другачије. Што је њихово присуство изразитије, поезија и песници добијају на висини. Глумци другачије „прерађују“ стих, изговарају га на „њихов“ начин, понекад је то као јаје јајету, онако како су учили на академијама. Међутим, када се сусретнете са самородним глумцем, који се притом уопште није школовао на глумачкој академији, већ му Бог дао „оно нешто“, тада се уверите шта је то таленат – нека врсти узвишене јуродивости међу људима. Такав је био Иван Хајтл, природна аристократија врлине и талента, глумац кога је живот штеловао за „даске“ које тај исти живот значе.

У ПРИПРЕМИ ПРВЕНАЦ "ТРАГОВИМА..." ДРАГАНЕ ЛИСИЋ

Сремски Карловци - Нови Сад, 1. фебруар 2022.

ЈА БИХ САМО ДА БУДЕМ

У сусрет „Пролећним Бранковим данима 2022“, који ће бити одржани од 15. до 28. марта, у припреми је још један песнички првенац. То је књига „Траговима...“ Драгане Лисић која је рођена 19. октобра 1998. године у Новом Саду, где је завршила oсновну школу „Вељко Влаховић“, а потом гимназију „Јован Јовановић Змај“. Студент је мастер студија српске књижевности и језика на Филозофском факултету у Новом Саду.  Песме је објављивала у листовима и часописима, добитница награде „Војислав Деспотов“.

Доносимо четири песме Драгане Лисић из рукописа књиге.

У ПРИПРЕМИ КЊИГА „СЈЕНОХОД“ ДАНИЈЕЛЕ РЕГОЈЕВИЋ

Сремски Карловци - Нови Сад, 27. јануара 2022.

МОЈЕ ГРЕШКЕ И ЈА

У сусрет „Пролећним Бранковим данима 2022“, који ће трајати од 15. до 28. марта, Бранково коло, поред осталога, планира да штампа књигу песама „Сјеноход“ Данијеле Регојевић. Ово је првенац младе песникиње која је рођена 6. фебруара 1998. године у Бањој Луци. Апсолвенткиња на Филолошком факултету Универзитета у Бањој Луци, на одсеку за енглески језик и књижевност. Објављивала песме у књижевној пeриодици и на књижевним сајтовима, те била ангажована у организацији поетских вечери при универзитету. Живи и ради у Бањој Луци.

Доносимо четири песме из рукописа „Сјеноход“.

О ПЕСНИЦИМА ИЗ СЛОВЕНИЈЕ

ЦИРИЛ И ЈАША - ЗЛОБЕЦИ, ОТАЦ И СИН

"Недељни Блиц", 23. јануар 2022.

Пише: Ненад Грујичић

У она рана времена Бранковога кола, подразумевало се да гост буде понеко од песника из Словеније, сваке године – то је налагао угравирани југословенски концепт свих манифестација у тадашњој држави.  Далеке 1979. Бранково коло је свечано отворио Тоне Павчек говорећи о Радичевићу. Осим Томажа Шаламуна, Иве Светине, Марјана Пунгартника и других, током наредног периода,  а на 13. Бранково коло, 1984. године,  дошли су отац и син, Цирил и Јаша Злобец.

БРАНКОВОМ КОЛУ СВЕЧАНО УРУЧЕНА „ПОВЕЉА ГРАДА СРЕМСКИХ КАРЛОВАЦА“

Сремски Карловци, 21. новембар 2021.

У ИМЕ БРАНКОВОГ КОЛА ПОВЕЉУ ПРИМИО НЕНАД ГРУЈИЧИЋ

У згради Магистрата у Сремским Карловцима, данас је Бранковом колу свечано уручена „Повеља Града Сремских Карловаца“ поводом педесет година успешног трајања ове песничке и културне институције на јавној сцени.  Ово високо признање уручено је у оквиру обележавања славе општине Сремски Карловци, Сабора Светог архангела Михаила – Аранђеловдана. „Повељу Града Сремских Карловаца“ председнику Бранковог кола, Ненаду Грујичићу, уручио је председник Скупштине општине Сремских Карловаца Бобан Петковић.

СРЕЋНИ НОВОГОДИШЊИ И БОЖИЋНИ ПРАЗНИЦИ!

ДОБРО ЗДРАВЉЕ И ВЕДАР ДУХ, СЛОБОДА И ЉУБАВ!

Ирационално и лудо, предапокалиптично и опасно доба у коме живимо, цела планета дрхтури и стење, никад овако. Разгоропађени медији и пандемијска припаганда бију са свих страна, званично се мисле једном главом,  у истој униформи реченице, нема слободе говора (то није логодијарејично брбљање), дижу се ограде, жичане, људи сабијају у торове, и свуда страх, не слути на добро. Пропагира се хигијена (чега Господе?), а људи све прљавији и нечаснији. Психо-ментални набој толико је жесток да се на лицима људи види деформација душевне светлице која се почела понашати као мува у тегли.

У таквом контексту требало би дочекати нову,  2022. годину и напокон ухватити ритам са оним дочецима од пре две године, и дубље у прошлост. Требало би почастити се добрим залогајем, мало  попити старинске  жестине, запевати и заиграти, загрлити и пољубити, требало би човеком бити у слободи, радости и љубави. Може ли се то данас? И докле ће ова пандемијска  демонска прича трајати ту око нас, на свим континентима, у нама?

УРУЧЕН "ЗЛАТНИ ОРФЕЈ"

НЕНАДУ ГРУЈИЧИЋУ УРУЧЕНА НАГРАДА "ЗА СВЕВРЕМЕНИ ПЕЧАТ И ТРАЈНО ПРИСУСТВО У СРПСКОЈ КУЛТУРНОЈ БАШТИНИ"

Престижна награда „Златни Орфеј“ уручена је Ненаду Грујичићу за „свевремени печат и трајно присуство у српској културној баштини“, за 2020. годину. Ову награду прошле године једногласно му је доделио жири у саставу: Проф. др Виолета Јовановић, Милан Јаковљевић и Иван Лаловић, у име Књижевног фестивала „Српско перо“ из Јагодине. Због пандемије поменути фестивал није одржан ни ове године, па су диплома и новчани износ награде достављени на адресу лауреата.

Награда „Златни Орфеј“ додељује се од 2000. године, а међу досадашњим добитницима  налазе се и Матија Бећковић, Слободан Ракитић, Љубивоје Ршумовић,  Петар Пајић,  Перо Зубац, Драгомир Брајковић, Адам Пуслојић, Иван Растегорац, Срба Игњатовић, Бајо Џаковић, Братислав Милановић и други.

О ГАЛЕРИЈИ И СЛИКАМА МИЛАНА КЕЧИЋА

СЛИКАР КОЈИ ЈЕ СВЕМУ ДАВАО МАГИЧНУ НОТУ

"Недељни Блиц", 26. децембар 2021.

Пише: Ненад Грујичић

Као млад човек и песник, црпео сам знање и мудрост из разговора с Миланом Кечићем у Сремским Карловцима, упијао и преводио у свој животни систем сваку реченицу из његовог искуства. Упечатљиве су ми остале и приче о његовом ангажману у Немачкој на сајмовима где је као младић радио на декорацији штандова и излога. Из тога се видело да је израна пекао живот и проналазио свој пут. Упознао сам га 1983. године при доласку у Бранково коло чије су просторије биле тик уз његову будућу галерију.

С ПЕТРОМ КРАЉЕМ НА БРАНКОВОМ КОЛУ

БОЖАНСКИ ДАР КОМЕ НИСИ МОГАО УМАЋИ

Недељни Блиц, 12. децембар 2021.

Пише: Ненад Грујичић

Дланом о длан, прође десет година од земаљског одласка Петра Краља. Песничка душа глуме и уметности,  незмењиви гост на Бранковом колу и пријатељ од првог тренутка. Разумео је песнике и писце као своју браћу. То је онај човек од драмских уметника који не прави разлику између врсте талената, њихове уметничке – родовске и жанровске, поделе. И, припадао је оним глумцима који би на Стражилово и у Сремске Карловце долазили да окаде своју душу, придодају важан ослонац у борби са демонима у свакодневним пословима и животу. 

О ГРОЖЂЕБАЛУ ИЛИТИ КАРЛОВАЧКОЈ БЕРБИ

Сремски Карловци, 11. децембра 2021.

КУЛТУРНО И ДИОНИЗИЈСКО НАСЛЕЂЕ

У Бранково време (1835-1841), са око четири хиљаде становника, Сремски  Карловци су били изузетно лепо и живописно место, најимућнија варош у источном делу Срема и, уза све, значајан српски духовни и културни центар. У младе и сунчане јесени почињале су чувене бербе грожђа богатих мештана. Готово сва домаћинства имала су велике винограде, као и многи данас. У време Бранка (Алексија) Радичевића, Сремски Карловци били су динамични, пуни живота, рада и весеља. Ориле су се песме, вијорили бећарци, чистиле велике каце и бурад, припремали подруми и лагуми, износиле пресе за цеђење грожђа. О тој раздраганој атмосфери Алексије Радичевића пева:  „Зора зори, све поустајало,/ Па с´ уз брдо весело нагнало,/ Свирац свира, пушке попуцују,/ Моме поју, момци подвикују,/ – Јоште мало, ето винограда,/ Гледај сада убавога рада:/ Бери, носи, час доле час горе,/ Момци кличу, а песме с´ оре...“

КАКО ЈЕ "НЕСТАО" БРАНКОВ СРПСКИ ПАТРИОТСКИ ОРЕОЛ

Недељни Блиц, 28. новембар 2021.

Пише: Ненад Грујичић

КОМЕ ЈЕ ПОСВЕЋЕНА АНТОЛОГИЈСКА ПОЕМА "ЂАЧКИ РАСТАНАК" (2)

А колико је свест о Бранку Радичевићу била деформисана у глави становника друге Југославије, видело се приликом њеног распада деведесетих година прошлога века. Нико није уочавао српски патриотски ореол Бранка Радичевића, сви су га сматрали Југословеном, чак претечом југословенства као идеологије коју су тадашњи кетмани приграбили.

КОЛО, КОЛО, НАОКОЛО... СРПСКО ИЛИ ЈУГОСЛОВЕНСКО?

"Недељни Блиц", 21. новембар 2021.

Пише: Ненад Грујичић
 

     У сусрет 200. годишњици (2024) рођења Бранка Радичевића, осврнућемо се на његову антологијску поему „Ђачки растанак“ која је интригантна из више разлога, а посебно због чувеног „Кола“ у њеном саставу.  То „Коло“ било је предметом разноврсних (зло)употреба, понајпре са становишта дневнополитичких и идеолошких интервенција у историјској пракси.  Отуда, прилика је да објаснимо о чему је заправо реч у том „Колу“.
Но пре тога, поновићемо да је Алексије Радичевић рођен 28. марта 1824. године у Броду на Сави, данашњем Славонском Броду. Можемо казати – вршњак, то јест савременик, на пример неких европских писаца, Виктора Игоа и Лава Толстоја, по преклапању њихових календара у животима различите дужине.  

О ЈЕДНОСТАВНОЈ ПЕСМИ

ПРЕ ЧЕТВРТ ВЕКА О ПОЕЗИЈИ ЈОВАНА ДУЧИЋА

Ненад Грујичић 

„Политика“, Културни додатак (на 1. страни), 30. новембар 1997.

Много је божанског даха и књижевног заната потребно да би се написала песма чија једноставност садржи најсложеније валере живота и уметности. Једноставна песма није таква сама по себи, већ зато што нас таквима чини док њоме бродимо. Јован Дучић је велемајстор једноставне песме. Под једноставношћу не подразумевамо само форму која код овог песника цепти од филигранске избрушености метра и ритма (јер захтеви форме су засновани на тектонској множини минулог рада и вештине), већ и новосаграђени свет који се у језику осамосталио дочаравајући нам превладаног себе.

AНУШИЋ И ГРУЈИЧИЋИ

У башти палате „Илион“ у Сремским Карловцима, где се иначе налазе просторије Завичајног музеја и Бранковога кола, настале су многе лепе и значајне фотографије, међу којима и ова: Анђелко Анушић и Грујичићи, тако ћемо је назвати. На фотографији су и моји синовци, Даничина браћа: Драган, Никола и Срђан.

ПЛЕМЕНИТА МИСИЈА ПОЕЗИЈЕ

Нови Сад, 9. новембар 2021.

НАСТУП МЛАДОГ ПЕСНИКА ФИЛИПА БОЖИЋА ДЕЈАНОВИЋА

У недељу, 7. новембра у 18 часова у Културном центру "Лаб" у Новом Саду представљен је песнички првенац "Збогом, симболи" (Бранково коло, 2021), овенчан наградом „Стражилово“, младог песника Филипа Божића Дејановића, а у склопу догађаја под називом "Повратак муза". Аутор је био позван од стране невладине организације "Mental hub", чија основна сврха јесте оснаживање младих људи са психосоцијалним потешкоћама. У духу онога чиме се организација бави, аутор је одржао интерактивно предавање у чијем склопу су заједнички истраживане теме попут креативности, уметничког надахнућа, лудила и маргинализације људи са психичким потешкоћама.

MИХАИЛО МИЋА ВАСИЉЕВИЋ

Сремски Карловци - Нови Сад, 9. новембар 2021.

О ПРВОМ ДИРЕКТОРУ БРАНКОВОГА КОЛА

Пролазе године и бледе успомене на неке важне људе и догађаје у Сремским Карловцима.  Време је немилосни млин што меље сенке нашег постојања и баца их у заборав, често и неправично, а тек понекад избаци на површину мирисе и боје неувелих цветова из прошлости. И, гле, појави се тако прилика, и такав буде моменат, да временски млин на трен застане и покаже затурени исечак неког периода који нам је од великог значаја. 

ПЕСМЕ ИЗ КЊИГА НАГРАЂЕНИХ "ПЕЧАТОМ ВАРОШИ СРЕМСКОКАРЛОВАЧКЕ"

Сремски Карловци - Нови Сад, 1. новембар 2021.

Додељујући и ове године „Печат вароши сремскокарловачке“, за најбоља песничка издања објављена између два септембарска Бранкова кола, указујемо на значај континуитета. A тиме што, на пример, није одржан Београдски сајам књига, већ други пут заредом, болно је нарушен континуитет ове значајне светковине књиге, створена огромна (двогодишња) „црна рупа“ у времену, из које ће се тешко, можда више никада подићи на онај незаборавни, у региону и Европи, препознатљиви начин. Отказивање Сајма књига догодило се заслугом (договором и одлуком) наших издавачких удружења која су маниром тврдице Кир-Јање, трговачким кукавичлуком, дакле, одустали од „раја књиге“ на Балкану. Сматрамо да је и у ирационалним пандемијским данима ипак било могуће пронаћи решење, па таман и у онлај-варијанти, и тако одабрати и доделити, рецимо, сајамска признања. Но, ево Бранковог кола и чувене награде „Печат вароши сремскокарловачке“, који не прекидају свој вишедеценијски континуитет, већ указују на значај непрекидног трајања и манифестационог промовисања песничких талената, награда и књиге као јединственог феномена.

НОВИ ДОБИТНИЦИ "ПЕЧАТА ВАРОШИ СРЕМСКОКАРЛОВАЧКЕ"

Сремски Карловци, 1. новембар 2021.

С А О П Ш Т Е Њ Е   Б Р А Н К О В О Г А   К О Л А

Андрија Радуловић, Иван Деспотовић, Дајана Петровић и Милан Ракуљ нови лауреати "Печата вароши сремскокарловачке"

Престижна награда Бранковога кола, једна од најстаријих у региону, ''Печат вароши сремскокарловачке'', за најбоље песничке књиге на српском језику равноправно је припала ове године Андрији Радуловићу, Ивану Деспотовићу, Дајани Петровић и Милану Ракуљу.  

На завршној седници 1. новембра 2021. године, ову одлуку једногласно је донео жири Бранковог кола: Крстивоје Илић, Јелена Алексић и Ненад Грујичић (председник). У најужем избору за награду „Печат вароши сремскокарловачке“ биле су и књиге Жељке Аврић, Бојана Васића, Соње Веселиновић, Јане Алексић и Слађане Ристић.

ЦРТИЦА О МАТАВУЉУ

Сремски Карловци, 17. новембар 2021.

Још од школских дана, приповедање Симе Матавуља остављало је на мене утисак од којег расте душа, такав је то језик и – стил овог несвакидашњег српског писца. Родом из Далмације, као нико пре,  ни после њега, упечатљиво је сликао карактер, менталитет и живот нашега човека из тих предела („Бакоња фра Брне“ и „Пилипенда“), али и људи из Црне Горе и Србије.“ 

О СПОМЕНИЦИМА, ТРАЈНИЈИМ ОД БРОНЗЕ

"ИЗБЕГАВАЈТЕ СВЕ ШТО СЕ СВИЂА МАСИ" (СЕНЕКА)

Недељни Блиц, 17. октобар 2021.

Пише: Ненад Грујичић

У Новом Саду, 5. октобра 2000. године, у Дунавском парку срушен је споменик Бранку Радичевићу, рад Иванке Ацин Петровић, подигнут 1953. године о стогодишњици песникове смрти. Лежао је неколико дана лицем ка земљи, у разгаженој трави. Тужно и ружно за видети. Туга и опомена, рекао би и сâм Бранко.

Прошао сам Дунавским парком и забезекнуо се затеченим. Само је лист Дневник донео кратку цртицу о томе, у дну стране, из пера новинара и песника Милана Живановића, који иначе станује с те стране у близини парка и пролази свакодневно поред споменика Бранку. Након пар дана споменик је подигнут и учвршћен на постамент

НА ТРАГУ БОЖАНСКОГА ДАРА БРАНКА РАДИЧЕВИЋА

Сремски Карловци – Нови Сад, 11. октобар 2021.

СВЕТЛАНА БОЈКОВИЋ: ПОЕЗИЈА ЈЕ ХИГИЈЕНА ДУХА

Запис: Ненад Грујичић

Фотографија је важан и снажан траг у времену. Тако и ова, настала пре тридесет година у подножју Стражилова. Управо смо сишли с врха, били поред Бранковогa гроба, а поред чувеног пирамидалног споменика подигнутог 1895. године, два лета после митског преноса песникових земних остатака из Беча на Стражилово. Светлана Бојковић казивала је Бранкове  „Враголије“.

И ове године, 10. септембра, говорила је ту антологијску песму на Свечаном отварању јубиларног 50. Бранковог кола. Послужила се двоструким папиром на којем је била исписана песма, нека се нађе при руци, да не би случајно заборавила који стих из те поприлично дуге и прелепе песничке творевине, и рекла: „Папирић је, папирић.“

О СПОМЕНИКУ БРАНКУ У РОДНОМ БРОДУ И ЈЕДНОМ ЗЛОКОБНОМ ЗНАКУ

БРАНКО РАДИЧЕВИЋ И СЛАВОНСКИ БРОД

Недељни Блиц, 10. октобар 2021.

Пише: Ненад Грујичић

Тек дошавши у Бранково коло, 1983. године, у двадесет деветој својој –  бранковској, предложим да подигнемо споменик Бранку Радичевићу у Славонском Броду. Представим план и програм, а Богдан Винокић, председник тадашњег Савета Бранковога кола,  одушевљен идејом, здушно прихвати, и своје расположење пренесе на остале чланове Савета. Тако се родила нова радна тачка Банковога кола, приоритетна – задатак који нас је инспирисао на нов начин. Славонски Брод, родно место Алексија (Бранка) Радичевића, оживео је тако на мапи наших активности.

Већ у пролеће 1984. године, „Бродски лист“, из броја у број, објављује, са фотографијама, у виду фељтона о Бранку, практично, целу моју будућу књигу о Радичевићу, која ће се с јесени појавити у тиражу од шест хиљада примерака, у издању агилне Књижевне заједнице Новог Сада. Већ наредне године, нови тираж – пет хиљада! Утом ће Завод за уџбенике и наставна средства, из године у годину, у Београду у великим тиражима објавити неколико издања.

ТРГОВАЧКИ КУКАВИЧЛУК

Сремски Карловци – Нови Сад, 7. септембар 2021.

САЈАМ КЊИГА НИЈЕ ТРЕБАЛО ОТКАЗАТИ 

Вест да неће бити одржан  Сајам књига у Београду делује депримирајуће и узнемиравајуће, али – и као очекивани фалш-кец извучен из кукавичких рукава оних који о томе одлучују. Други пут заредом, две године узастоп, дакле, нема култног Сајма књига у Србији и у овом делу Европе. Разлози да не буде одржан делују лицемерно, без визије и осећања значаја континуитета мисије Међународног београдског сајма књига. Сетимо се оне бесловесности када је 2000. године одржан тзв. 1. Сајам књига у Београду, као да га пре тога никад није било..

 Ове године, одржани су и Егзит и Гуча (прошле године нису), разни фестивали пива, велики концерти и свадбе, спортски догађаји, конференције и симпозијуми разне врсте у хотелима (све уз јаку музику и ћускање до зоре, без маски), шта све не, али Сајма књига неће бити. Недавно, у Бањалуци одржан је Сајам књига, како тако, али ипак одржан, медији попратили, јавност је чула за књигу, издавачи поделили награде, нешто се на мапи српске културе ипак догодило.

ПО ЗАВРШЕТКУ ЈУБИЛАРНОГ 50. БРАНКОВОГ КОЛА

Недељни Блиц, 3. септембар 2021.

Пише: Ненад Грујичић

ЗБОГОМ ДА СИ ПАНДЕМИЈО СУРА,

ТАМБУРА ТЕ ДАЉЕ ОД НАС ГУРА!

Јубиларно 50. Бранково коло успешно је приведено крају у Сремским Карловцима, месту школовања (1835-1841) Алексија (Бранка) Радичевића. Програми су одржани и на Стражилову и у Новом Саду, време нас послужило,  Божји дар Бранку, учесницима и публици.  Ведро небо над Фрушком гором и Дунавом, песнички матинеи пуни сунца што умива и младе и старе жељне живота и стварања. 

О НОВОЈ ПОЕМИ НЕНАДА ГРУЈИЧИЋА

Над поемом "Шеснаест година разапет на великоме дрвеном крсту на Мраковици на Књижевним сусретима на Козари":

ЈЕЛЕНА АЛЕКСИЋ

ДАНИЈЕЛА РЕГОЈЕВИЋ

СКИДАЊЕ САМОГ СЕБЕ, РАСПЕТОГА, С КРСТА

После шеснаест година - на "Књижевним сусретима на Козари"

Недељни Блиц, 26. септембар 2021. 

Пише: Ненад Грујичић

У Приједору су ми се обрадовали неки нови млади људи, видим им то у очима.  И ја сам се обрадовао, дабоме, а како и не бих. Они су ме након шеснаест година у име Града позвали да дођем у свој Приједор, на своју Козару, 17. и 18. септембра. Само да остану што дуже такви, јер политика квари. Надам се да су на Колунџијином и мом примеру могли видети сву немоћ дневне политике која бесловесно хоће да суди песницима, да их затре у завичају.

У тзв. пандемијским данима, нашавши се коначно на „49. Књижевним сусретима на Козари“ у Приједору, у завичају, наступио сам на Свечаној академији у тамошњем необично лепом позоришту заједно са осам песника и песникиња: Матија Бећковић, Љубивоје Ршумовић, Ђорђо Сладоје, Ранко Павловић, Ђорђе Нешић, Дејан Алексић, Емсура Хамзић и Јана Алексић.

СВЕЧАНО УРУЧЕНА МЕЂУНАРОДНА НАГРАДА "БРАНКО РАДИЧЕВИЋ" ХУСЕИНУ ДЕРВИШЕВИЋУ

Сремски Карловци 20. септембар 2021.

СВЕЧАНО ЗАТВОРЕНО ЈУБИЛАРНО 50. БРАНКОВО КОЛО

Јубиларно 50. Бранково коло успешно је приведено крају у Сремским Карловцима, месту школовања Алексија (Бранка) Радичевића у најстаријој српској, чувеној Карловачкој гимназији. Одржано је Свечано затварање великог песничког, духовног и културног фестивала који је трајао од 10. до 20. септембра у Сремским Карловцима, на Стражилову и у Новом Саду. 

На Свечаном затварању јубиларног 50. Бранковог кола главни догађај било је свечано уручење  Међународне песничке награде „Бранко Радичевић“. Овогодишњи лауреат је Хусеин Дервишевић из Босне и Херцеговине. Досадашњи добитници били су из Русије, Велике Британије, Немачке, Грчке, Француске, Румуније,  Швајцарске, Мађарске, Хрватске, Јерменије, Црне Горе...

ЖИВОТ КАО ФИЛОЗОФСКО И НАУЧНО ПИТАЊЕ

Сремски Карловци, 19. септембар 2021.

ФИЛОЗОФСКЕ МИСЛИ С ТИХИМ ПРОБЛЕСЦИМА ЛИРИКЕ

На јубиларном 50. Бранковом колу, у сарадњи са Српским филозофским друштвом,  одржан је 29. Филозофски симпозијум на тему „Смисао живота као филозофско и научно питање“. Од четрдесет предвиђених учесника, половина је имала готове радове. Овај програм представља тродеценијску традицију на којој би нам могли многи позавидети. То је још један значајан континуитет у оквиру јубилеја полувековног трајања Бранковога кола.

Није случајно да су се филозофи нашли на Бранковом колу. Донео их је сам Алексије Радичевић који је отишавши под тим именом из славне Карловачке гимназије, у Темишвару заједно са братом Стеваном студирао (1841-1843) мудрољубије илити философију. Филозофи у песницима виде један део свога лика, са лирским проблеском сопствене мисли. Они воле дружења и разговоре с песницима. И ту је Бранково коло јединствено, непоновљиво на нашој културној сцени.

Доносимо апстракте из обимнијих радова учесника филозофског симпозијума. Двадесет девети по реду симпозијум на Бранковом колу одржан је у суботу 18. септембра 2021. године  у зборници чувене Карловачеј гимназије.

ДОЛАЗАК НА „КЊИЖЕВНЕ СУСРЕТЕ НА КОЗАРИ“ НАКОН ШЕСНАЕСТ ГОДИНА

Нови Сад, 19. септембар 2021

Поема „Шеснаест година разапет на великоме дрвеном крсту на Мраковици на Књижевним сусретима на Козари“

У тзв. пандемијским данима, нашавши се коначно, након шеснаест година, на „49. Књижевним сусретима на Козари“, у завичају, у Приједору, наступио сам на Свечаној академији у тамошњем лепом позоришту заједно са осам песника и песникиња: Матија Бећковић, Љубивоје Ршумовић, Ђорђо Сладоје, Ранко Павловић, Ђорђе Нешић, Дејан Алексић, Емсура Хамзић и Јана Алексић.

На почетку свечаности двојица младих момака, један је, рекоше ми касније, син мога пријатеља Младенка Саџака, отпеваше на диван начин, уз пијанино, песму Бранка Радичевића која започиње стиховима „Никад није вито твоје тело/ млада моја рука обавила“. (Та песма иначе нема наслов, Бранко ју је обележио само интерпункцијским знаком упитника – „?“. Касније сам им пришао и честитао, мало поразговарао с њима о томе да на Бранкове стихове постоји преко деведесет музичких композиција, нарочито за хорове.

ШЕСНАЕСТ БРАВА НА ТЕШКИМ ВРАТИМА ЗАВИЧАЈА

Недељни Блиц, 19. септембар 2021.

Уз јубиларно 50. Бранково коло

Пише: Ненад Грујичић

ОДЛАЗАК НА КОЗАРУ НАКОН ШЕСНАЕСТ ГОДИНА

Тече лепо јубиларно 50. Бранково коло, а мени стиже позив да дођем на 49. Књижевне сусрете на Козари, у Приједор, у мој завичај –  да као песник наступим 17. и 18. септембра, на Свечаној академији у чувеном позоришту и на Поетском часу на Мраковици, на Козари. Наступиће песници који су били предвиђени прошле године на Козари, али због пандемијских (не)прилика, све отказанао, па прешло у ову годину, само сам ја придодан. Да није позив из завичаја, а с разлогом који није свакидашњи, нема шансе да бих се отргао од Бранковога кола које управо траје.

Ево редоследа песничких наступа на Свечаној академији у Приједору: Дејан Алексић, Мирослав Максимовић, Ненад Грујичић, Јана Алексић, Ранко Павловић, Ђорђо Сладоје, Љубивоје Ршумовић, Емсура Хамзић, Матија Бећковић и Ђорђе Нешић (овогодишњи лауреат награде „Скендер Куленовић“). Затим ми стиже и овај глас из Приједора – да ћу полагати цвеће на споменик борцима на Козари у Другом светском рату. Радо бих прислужио и свећу за њихове душе. Мој млади стриц Сретко Грујичић, дведесетједногодишњи партизан,  погинуо је пресечен немачким рафалима, никад му кости нису пронађене. Бака ми Зорка целога живота оплакивала свога најстаријег сина, ни гроба му није знала

ЂАЦИ-ПЕСНИЦИ КАРЛОВАЧКЕ ГИМНАЗИЈЕ НА ПРОМОЦИЈИ НАГРАЂЕНЕ ПАНОРАМЕ

По јутру се дан познаје, вели пословица стара, а млади песници оправдаше народну мудрост.

ДУХОВНА ЛЕПОТА НА ЈУБИЛАРНОМ 50. БРАНКОВОМ КОЛУ

Сремски Карловци, 16. септембар 2021.

О МИРУ БЕСЕДИО ПАТРИЈАРХ СРПСКИ ГОСПОДИН ПОРФИРИЈЕ

На јубиларном 50. Бранковом колу Његова светост Архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски господин Порфирије одржао је данас парастос Алексију Бранку Радичевићу, заједно са епископом сремским господином Василијем, карловачким свештенством и богословима у Саборној цркви цркви Св. оца Николаја у Сремским Карловцима. То је први пут уопште да један патријарх српски држи парастос Алескију Бранку Радичевићу, догађај који је по себи дивно чудо.

Потом је на јубиларном 50. Бранковом коло, Патријарх српски господин Порфирије говoрио на тему: О миру. Представљајући Патријарха, Ненад Грујичић је нагласио вишедеценијску братску сарадњу у славу Божју  у оквиру „Хришћанских тема“ на Бранковом колу. Овај програм кренуо је на 20. Бранковом колу,  1991. године у Карловачкој гимназији на тему „О покајању данас“ о којој је говорио  епископ сремски господин Василије, а две године потом – на теме „О праштању“ и „О греху“, заредом, епископ бачки господин Иринеј.

СТРАЖИЛОВЦИ, БОЈАНА КУЛИЏАН ГРОМОВИЋ И МИЛАН ВИЋИЋ, ПРЕДСТАВИЛИ СВОЈЕ НАГРАЂЕНЕ КЊИГЕ

Сремски Карловци, 15. септембар 2021.

НАЗДРАВЉАЊЕ ЛЕПОТИ ЖИВОТА И ПЕСНИЧКОГ НАДАХНУЋА

Најлепши дани се нижу, један за другим, у јутарњем сунцу, на матинеима јубиларног 50. Бранковог кола. У башти палате „Илион“, данашњег  Музеја у Сремским Карловцима, представљене су две нове књиге Бранковог кола. Заправо, промовисана је књига песама  „Небоглед“  Бојане Кулиџан Громовић, а после награде „Стражилово“ уручене неки дан поред Бранковог споменика, поново представљена збирка поезије „Вечна пролећа“ Милана Вићића, која је уствари на „Пролећним Бранковим данима 2021“ већ била промовисана.

ЛАКОКРИЛА ИГРА МЛАДЕ ДРАМСКЕ УМЕТНИЦЕ ДАНИЦЕ ПЕТРОВИЋ

Сремски Карловци, 14. септембар  2021.

ПРИЧА О ДЕСАНКИ МАКСИМОВИЋ

У још једном прелепом дану јубиларног 50. Бранковог кола, у преподневним сатима, у башти палате "Илион" у Сремским Карловцима, одржан је програм „Позориште на отвореном“. Изведена је монодрама „Прича о Десанки Максимовић“, по тексту Растка Јевтовића. Десанка Максимовић је од првог Бранковог кола била учестали гост у Сремским Карловцима и на Стражилову, све до свога одласка са овога света, па је овај програм имао виши смисао и симболику.

Млада драмска уметница Даница Петровић приказала је живот велике српске песникиње кроз њену искрену и ничим спутану исповест од раног школовања и откривања сопственог дара за поезију, опчињености природом и годишњим добима,  те преко одласка у Париз где упознаје нову културу, језик и начин живота супротан балканском, па све до тумачења стваралачког односа са Исидором Секулић и њеним „оштрим“ књижевним световима.

ЈЕЛЕНА ВУЈАНОВИЋ И ФИЛИП БОЖИЋ ДЕЈАНОВИЋ НА ЈУБИЛАРНОМ 50. БРАНКОВОМ КОЛУ

Сремски Карловци, 13. септембар 2021.

МЛАДИ, ПЕСНИКИЊА И ПЕСНИК, ПРВЕНЦИ ОВЕНЧАНИ СТАРИМ „СТРАЖИЛОВОМ“

Данас су на јубиларном 50. Бранковом колу представљене две нове књиге Бранковога кола овенчане наградом „Стражилово“, која је у суботу, 11. септембра свечано уручена на Стражилову код споменика Бранку (рад вајара Јована Солдатовића). Представљене су збирке песама „Ма није ми ништа“ Јелене Вујановић и „Збогом, симболи“ Филипа Божића Дејановића. Модератор програма био је Милан Громовић. Аутори су говорили по шест својих песама у три наврата (3+2+1).

Пре поезије, наступио је млади саксофониста Вук Петровић, у класи проф. Зорана Кмицкијевича, из чувене Музичке школе „Исидор Бајић“ у Новом Саду, која је недавно добила нову зграду, идеалну за рад и неговање озбиљних музичких талената.

ШАХОВСКА СИМУЛТАНКА - ЗА ПОЕЗИЈУ, С МЛАДИМ ТАЛЕНТИМА

Сремски Карловци, 13. септембар 2021.

33. ШАХОВСКИ ПЕСНИЧКИ ТУРНИР НА БРАНКОВОМ КОЛУ

„Шах је за мене уметност, живео сам између шаха и музике.“ (Васја Смислов, бивши првак света)

Синоћ је у Новосадском шаховском клубу, који наредне године обележава стогодишњицу свога постојања, у Пашићевој 26, одиграна шаховска симултанка са најмлађим талентима и неколиким песницима млађе генерације, а у програму јубиларног 50. Бранковог кола под називом „Ао, Сремче, гујо љута, сваки јунак по сто пута.“ Играло се на двадесет шаховских табли против МИлана Гагића, актуелног омладинског првака Србије (након четврт века првак државе поново из Новог Сада) и Жељка Медара, FIDE мајстора, познатог шаховског педагога, преко две деценије сарадника Бранковог кола и судије на песничким турнирима и Сремским Карловцима и на Стражилову.

НЕМАЧКИ ПЕСНИК НАСТУПИО И У КАРЛОВАЧКОЈ ГИМНАЗИЈИ

На јубиларном 50. Бранковом колу

ПЕТЕР ФЕЛКЕР С ЂАЦИМА ФИЛОЛОЗИМА НА ШКОЛСКОМ ЧАСУ

После запаженог учествовања на Свечаном отварању јубиларног 50. Бранковог кола, немачки песник Петер Фелкер наступио је и у Карловачкој гимназији, у чувеној Спомен –библиотеци где је имао сусрет за младим лингвистима. Програм је водила професорица српске књижевности у Карловачкој гимназији, др маја Стокин. У Програму је учествовао и Стеван Тонтић, на чији предлог угледни немачки песник дошао је на овогодишње јубиларно Бранково Коло. Гост из немачке говорио је песме на свом матерњем језику, А Тонтић их је, из његове радионице препеване на српски, читао публици.

ЧАСНИ ПАВЛЕ МАРКОВИЋ АДАМОВ - ЦЕО ЖИВОТ ПОСВЕЋЕН СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Уз јубиларно 50. Бранково коло

"Недељни Блиц", 12. септембар 2021.

Пише: Ненад Грујичић

О ОСНИВАЧУ ЛИСТА „БРАНКОВО КОЛО“

И, кренуло је јубиларно 50. Бранково коло! У петак, 10. септембра свечано је отворено у Башти Бранковога кола (Палата „Илион“) у Сремским Карловцима. Беседећи о Бранку Радичевићу, истакнути наш песник и писац Анђелко Анушић поред осталога је рекао:  „У Ђачком растанку, јединственој песми у светској поезији, тој песничкој чаши помешаних пића где кипти бол одрешења од животног прамалећа, горкасто пенуша дерт  младости и свечовечанске лепоте, кликће сећање на славу предака, песник, наоко дионизијски раздешен, позива на своју гозбу –  у Коло,   позива   близине  и  даљине, дубине и висине, призива  васколики Божји шир и вис.“ Тако је Анушић свечано отворио капије јубиларног 50. Бранковог кола које ће трајати до 20. септембра, и од домаћина добио високо признање за укупно књижевно дело, „Статуету Бранка Радичевића“ (рад вајара Јована Солдатовића).

МЛАДИ ПЕСНИЦИ УЗ СТАРИ СПОМЕНИК НА СТРАЖИЛОВУ, ПОРЕД БРАНКОВОГА ГРОБА

Стражилово, 11. септембар 2021.

ДЕ СИ, ДУШО, ДЕ СИ РАНО...

По традицији, другог дана Бранковога кола, у суботу, у 10 часова ујутро, кренуо је  уметнички садржај на врху Стражилова, уз стари споменик Бранку, поред гроба славнога песника српског романтизма. Одржан је програм под називом „Де си, душо, де си, рано“, у ком су учествовали млади песници и умезници. Најпре су, Никола Раусављевић и Милан Ћосић из Новог Сада, млади аутори и лаурети Бранковога кола, положили цвеће, а Милан Ракуљ из Бањалуке прислужио пламен свеће за Бранкову душу. Потом су казали своје песме посвећене Бранку, песницима и поезији. Затим, је млада драмска уметница Даница Петровић казала антологијску Радичевићеву песму „Укор“.

СВЕЧАНО УРУЧЕНЕ НАГРАДЕ "СТРАЖИЛОВО"

Стражилово, 11. 9. 2021.

МЛАДИ ЛАУРЕАТИ НА БРАНКОВОМ КОЛУ

На Бранковом "рајском Стражилову", на јубиларном 50. Бранковом колу, свечано су уручене награде "Стражилово" младим песницима Бранковог кола, Милану Вићићу, Бојани Кулиџан Громовић, Јелени Вујановић и Филипу Божићу Дејановићу, и специјална др Маји Стокин за приређивање Панораме поезије ђака Карловачке гимназије. Награде је уручио Ненад Грујичић, председник Бранковог кола. Потом је поред споменика Бранку одржан Стражиловски митинг поезије где су наступили: Драгица Стојановић, Радомир Стојановић, Иван Лаловић, Бранислав Зубовић, Зоран Хр. Радисављевић, Зденка Валент Белић,  Растко Лончар, Милан Громовић, Милош Пуђа и други.

АНЂЕЛКО АНУШИЋ ОТВОРИО ЈУБИЛАРНО 50. БРАНКОВО КОЛО

"СТАТУЕТА БРАНКА РАДИЧЕВИЋА" АНЂЕЛКУ АНУШИЋУ ЗА УКУПНО КЊИЖЕВНО ДЕЛО

          Уважени  домаћине, директоре  Бранковог кола, господине  Грујичићу, даме и господо,  песничко моје братство и сестринство, 

         Вечан  је Бранко!  Млад у времену, зрене у вечности, јер он се сваке  године два пута  подмлађује, заправо млấди кано месец и врба, како пева  народни песник  из  Крајине.  И све гревне, сјајка  у његовој младини,  његово Стражилово и Карловци, и све моме и старосте  што уплетоше своју пјесан  у његово Коло, ту певанију која  заводи  звезде, и онога који не иде сам испод звијезда.

            У Ђачком растанку, јединственој песми у светској поезији, тој песничкој чаши помешаних пића где кипти бол одрешења од животног прамалећа, горкасто пенуша дерт  младости и свечовечанске лепоте, кликће сећање на славу предака, песник, наоко дионизијски раздешен, позива на своју гозбу –  у Коло,   позива   близине  и  даљине, дубине и висине, призива  васколики Божји шир и вис.

СВЕТЛАНИ БОЈКОВИЋ СВЕЧАНО УРУЧЕНА "ВЕЛИКА ПОВЕЉА БРАНКОВОГ КОЛА"

СВЕЧАНО ОТВОРЕНО ЈУБИЛАРНО 50. БРАНКОВО КОЛО

Беседом о Бранку Радичевићу угледног српског песника и писца Анђелка Анушића, данас је  у 10 часова у Башти Бранковог кола (Палата „Илион“) свечано отворено јубиларно 50. Бранково коло. Поред осталога, Анушић је рекао: У Ђачком растанку, јединственој песми у светској поезији, тој песничкој чаши помешаних пића где кипти бол одрешења од животног прамалећа, горкасто пенуша дерт  младости и свечовечанске лепоте, кликће сећање на славу предака, песник, наоко дионизијски раздешен, позива на своју гозбу –  у Коло,   позива   близине  и  даљине, дубине и висине, призива  васколики Божји шир и вис.

На самом почетку свечаности, председник Бранковог кола Ненад Грујичић уручио је угледној драмској, телевизијској и филмској уметници „Велику повељу Бранковог кола“ за вишедеценијску успешну сарадњу, „за надахнути допринос лепоти и моћи  поезије, стваралачку радост и љубав према песницима и људима на трагу божанског дара Бранка Радичевића“. Славна глумица је потом захвалила бираним речима и понесено, на јединствен начин, интерпретирала антологијску Бранкову песму „Враголије“, попраћена бурним аплаузима.

ПАТРИЈАРХ ПОРФИРИЈЕ ОДРЖАЋЕ ПАРАСТОС АЛЕКСИЈУ (БРАНКУ) РАДИЧЕВИЋУ

Сремски Карловци, 9. септембар 2021.

ПАРАСТОС 16. СЕПТЕМБРА У САБОРНОЈ ЦРКВИ СВЕТОГ ОЦА НИКОЛАЈА

За сутра предвиђен парастос Алексију (Бранку) Радичевићу пролонгиран је за 16. септембар у Саборној цркви Светог оца Николаја у Сремским Карловцима. Парастос ће одржати Његова Светост Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски господин Порфирије са Епископом сремским господином Василијем, карловачким свештенством и младим богословима.

ПОЗИВНИЦА НА СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ ЈУБИЛАРНОГ 50. БРАНКОВОГ КОЛА

У СЛАВУ ВЕЧИТО МЛАДОГ БРАНКА РАДИЧЕВИЋА И СРЕМСКИХ КАРЛОВАЦА

      Част нам је позва­ти Вас на Све­ча­но отва­ра­ње јубиларног 50. Бран­ко­вог ко­ла у пе­так, 10. сеп­тем­бра 2021. године, у 10 часова, у Башти Бранковога кола (Завичајни музеј), палата "Илион" у Сремским Карловцима, Патријарха Рајачића 16. Чувену песничку и културну манифестацију  свечано ће отворити угледни књижевник Анђелко Анушић. Том приликом,  славној позоришној, телевизијској и филмској глумици Светлани Бојковић свечано ће бити уручена Велика повеља Бранковог кола за вишедеценијски „надахнути допринос лепоти и моћи  поезије, стваралачку радост и љубав према песницима и људима на трагу божанског дара Бранка Радичевића“.

ПРОГРАМ ЈУБИЛАРНОГ 50. БРАНКОВОГ КОЛА

Програм можете погледати овде

ПАТРИЈАРХ ПОРФИРИЈЕ ДОЛАЗИ НА ЈУБИЛАРНО 50. БРАНКОВО КОЛО

ДОБРО ДОШАО, СВЈАТЕЈШИ ВЛАДИКО!

На нашу велику радост, у славу Божју, на јубиларно 50. Бранково коло долази Његова Светост Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски господин Порфирије. Наступиће 16. септембра, у 14 часова, у оквиру традиционалних „Хришћанских тема“ на Бранковом колу, у Карловачкој богословији „Свети Арсеније Сремац“. Том приликом Патријарх ће говорити на тему: О миру. 

Током три деценије постојања „Хришћанских тема“ на Бранковом колу, раније игуман манастира Ковиљ и викарни епископ јегарски, све до одласка на место митрополита загребачко-љубљанског, најчешће са Владетом Јеротићем и Небојшом Дугалићем, непрекидно је долазио у Сремске Карловце и говорио на многе духовне и хришћанске теме.   

ПЕСНИЧКО ВЕЧЕ НЕНАДА ГРУЈИЧИЋА НА "ТРГУ ОД ЋИРИЛИЦЕ" У ХЕРЦЕГ НОВОМ

Херцег Нови, 23.август 2021.

"ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ": НОВОСАДСКИ ПЕСНИК ОДУШЕВИО ПУБЛИКУ У ХЕРЦЕГ НОВОМ

У Херцег Новом, на тргу Белависта (леп поглед), у оквиру културно-духовне манифестације "Трг од ћирилице", наступио је песник Ненад Грујичић из Новог Сада, управо овенчан наградом "Велика базјашка повеља" у Румунији. 

С ПУТА ПО РУМУНСКОМ БАНАТУ

УЗ НАГРАДУ "ВЕЛИКА БАЗЈАШКА ПОВЕЉА"

"Недељни Блиц", 22. август 2021.

Пише: Ненад Грујичић

Више пута сам одлазио у Румунију, али сада, по први пут – да тамо свечано примим угледну награду –  „Велика базјашка повеља“, названу по чувеном манастиру Базјаш у Банатској клисури, на ушћу реке Нере у Дунав.   Дабоме, импонује ми да сам нови лауреат ове угледне награде која српским песницима представља прворазредно признање што га додељује лепо организовани и агилни   Савез Срба у Румунији. Најважнија књижевна награда у српском расејању, тако говоре и домаћини и гости,  јер за непуне три деценије досадашњи добитници –  прва лига: Иван В. Лалић, Миодраг Павловић, Слободан Ракитић, Љубомир Симовић, Матија Бећковић, Стеван Тонтић, Рајко Петров Ного и други.  

СВЕЧАНО УРУЧЕНА "ВЕЛИКА БАЗЈАШКА ПОВЕЉА" НЕНАДУ ГРУЈИЧИЋУ

Темишвар, 19. август 2021.

ЛАУРЕАТ НАПАМЕТ ГОВОРИО ПЕСМУ "ГОЛУБ И ЗМИЈА"

У среду, 18. августа,  у предвечерњим  сатима, уочи православног празника Преображење Господа Исуса Христа, на књижевно-духовној манифестацији 28. Дани преображења Срба у Румунији, у манастиру Базјаш на обали Дунава, свечано је уручена награда „Велика базјашка повеља“ Ненаду Грујичићу за укупно песничко и књижевно дело. Награду је уручио Огњан Крстић, председник Савеза Срба у Румунији, а о делу награђеног песника и писца говорио Славомир Гвозденовић, председник петочланог жирија састављеног од пет српских писаца из Румуније.

СИМО ЕЛАКОВИЋ, МУДРОЉУБАЦ И БОЕМ

У сусрет јубиларном 50. Бранковом колу

"Недељни Блиц", 15. август 2021.

Пише: Ненад Грујичић

О ОСНИВАЊУ ФИЛОЗОФСКОГ СИМПОЗИЈУМА НА БРАНКОВОМ КОЛУ

И међу филозофима има боема, није та појава резервисана само за песнике. Ерудита, интелектуалац са широким интересовањима, нарочито за свакодневицу и њене животне манифестације, носио је у себи жар за еросом овога света, сијао емоцијом која има свест о себи, попут песничке душе осећао и волео Сремске Карловце, њихову историју, културу и песнички амблем. Упознали смо се пре нешто више од четврт века када смо, на његов предлог, кренули са новим програмом на Бранковом колу. Био је то Филозофски симпозијум (1995) у Сремским Карловцима на 24. Бранковом колу, у сарадњи са Српским филозофским друштвом.  

БРАНКОВО КОЛО ДОБИТНИК "ПОВЕЉЕ ГРАДА СРЕМСКИХ КАРЛОВАЦА"

ПРЕСТИЖНО ПРИЗНАЊЕ ПОЛУВЕКОВНОМ ТРАЈАЊУ БРАНКОВОГА КОЛА

Сремски Карловци, 12. август 2021.

У сусрет јубиларном 50. Бранковом колу, које ће трајати од 10 – 20. септембра, Општина Сремски Карловци доделила је Бранковом колу високо признање, „Повељу Града Сремских Карловаца“ – за изузетан допринос развоју културе, за полувековни врхунски допринос неговању угледа и значаја Сремских Карловаца као јединственог места српске писмености, културе и духовности.  На седници Скупштине 12. августа 2021. године, сремскокарловачки одборници ову одлуку донели су једногласно. У знаку дела и живота Бранка Радичевића, најчувенијег Карловчанина и ђака најстарије српске гимназије, узета је у обзир чињеница да Бранково коло континуирано, на креативан начин, пола столећа афирмише и прославља Сремске Карловце у Војводини, Србији, региону и свету, осветљавајући притом и оно старо и незаборавно „Бранково коло“ (1895-1914).

Ово престижно признање, „Повеља Града Сремских Карловаца“, биће свечано уручено Бранковом колу на „Дан Сремских Карловаца“, 16. септембра ове године, у време трајања јубиларног 50. Бранковог кола, а на дан када су 1753. године указом Марије Терезије Сремски Карловци проглашени за слободну војничку варош. Сутрадан биће отворена и традиционална "Карловачка берба грожђа".

СПЕЦИЈАЛНА НАГРАДА "СТРАЖИЛОВО" ЗА ПАНОРАМУ ПОЕЗИЈЕ КАРЛОВАЧКИХ ЂАКА

Сремски Карловци, 10.август, 2021.

ИЗ КОШНИЦЕ МЛАДИХ ТАЛЕНАТА

Ове године Бранково коло доделило је и специјалну награду „Стражилово“. Ретко се догађа, али када се случи, то је с разлогом. На завршној седници 9. августа 2021. године,  жири Бранковог кола у саставу: Ненад Грујичић, Иван Лаловић и Растко Лончар, донео је једногласну одлуку да овогодишња награда „Стражилово“ осим за најбоље песничке књиге објављене у Бранковом колу, у виду специјалне припадне и панорами поезије ђака Карловачке гимназије, „Песме после нас“, коју је приредила др Маја Стокин, професор српскога језика и књижевности у нашој најстаријој гимназији.

НОВИ ДОБИТНИЦИ НАГРАДЕ "СТРАЖИЛОВО"

Сремски Карловци, 9. августa  2021.

САОПШТЕЊЕ БРАНКОВОГA КОЛА ЗА НАГРАДУ „СТРАЖИЛОВО“

Лауреати: Милан Вићић, Бојана Кулиџан Громовић, Јелена Вујановић и Филип Божић Дејановић; специјална награда за панораму поезије ђака Карловачке гимназије

На завршној седници 9. августа 2021. године,  жири Бранковог кола у саставу: Ненад Грујичић, Иван Лаловић и Растко Лончар, донео је једногласну одлуку да овогодишња награда „Стражилово“ за најбоље песничке књиге објављене у Бранковом колу равноправно припадне Милану Вићићу, за књигу „Вечна пролећа“, Бојани Кулиџан Громовић – „Небоглед“, Јелени Вујановић – „Ма није ми ништа“ и Филипу Божићу Дејановићу – „Збогом, симболи“. Специјална награда „Стражилово“ припала је панорами поезије ђака Карловачке гимназије, „Песме после нас“, коју је приредила др Маја Стокин, професор српског језика и књижевности у нашој најстаријој гимназији.

ШАХОВСКИ ОКРШАЈИ ПЕСНИКА - УЗ ЈОВОВЕ ШАХОРИЗМЕ

У сусрет јубиларном 50. Бранковом колу

О ПЕСНИЦИМА-ШАХИСТИМА (наставак)

"Недељни Блиц",  8. август 2021.

Пише: Ненад Грујичић

На Бранковом колу шах је опчинио један број песника, писаца и уметника, самим тим што је ту (не)видљиво присутан и Бранко Радичевић који је љубио ову древну игру. Шах у многоме личи на поезију, уствари, он је све, и математика, и музика, и наука и психологија, шах је живот како рече Боби Фишер. Оданост, чак и и фанатизам према шаху парадигма је за потпуну посвећеност поезији. На сличан, готово исти начин песници се односе према бескрају матерњег језика и његовим моћима у поезији.

ЖИВОТ КРЕНУ ИЗ ШАЈКАША

Нови Сад, 8. август, 2021.

СУСРЕТ СА СИНОВЦИМА ГРУЈИЧИЋИМА, НИКОЛОМ, ДРАГАНОМ И СРЂАНОМ

Једно време с породицом живео сам у Шајкашу. Рођен сам у Панчеву, ту смо били свега три месеца, онда су уследиле селидбе у Падинску Скелу, Нову Пазову и – Шајкаш. Ту смо у Змај Јовиној 5 направили кућу, имао сам нешто више од две године. Отац и мајка – млади, Драшко – двадесет шест, Стоја – деветнаест година. Утом се 1958. године родила сестра Нада, четири лета млађа. Тек је била проходала кад се појавио у Шајкашу стриц Драгољуб Грујичић са необичним зврком косе преко чела, плавооки добрица, насмејан и ведар. Дошао из Приједора до нас, до свога брата, можда и да остане ако нађе посао ту, или у Новом Саду, негде. Но, у Шајкашу је упознао младу Купрешанку, Лепосаву,  Лепу, црнооку, такође насмејану и ведру. Загледали су се, и како то бива вишим смислом одређено, узели и одеселили у Нови Сад, на Адице. Добили троје деце, кћерке Зорицу и Снежану, и сина Миодрага.

ЈЕДИНСТВЕН ПЕСНИЧКИ ТУРНИР У ШАХУ

"Недељни Блиц", 1. август 2021.

Пише: Ненад Грујичић

И БРАНКО РАДИЧЕВИЋ ЈЕ ИГРАО ШАХ

„Нека је благословена моја душа што сам научио да играм шах.“ (Пушкин)

Већ тридесет три године траје песнички брзопотезни шаховски турнир на Бранковом колу. Неки су покушали да нас копирају, и овде и у свету, или су чак пре нас организовали сличан песнички турнир, али то је потрајало кратко, нигде није заживело као на  Бранковом колу. Песнички турнир у шаху је један од најупечатљивијих наших програмских континуитета, нешто што се никад није прекидало откако се засновало.

ПАНЕЛ "ДИЈАСПОРА И ПРИЈЕДОР", И ПОЗИВ НА 49. КЊИЖЕВНЕ СУСРЕТЕ НА КОЗАРИ

Нови Сад, 1. август 2021.

Ненад Грујичић

НОВИ ГЛАСОВИ ИЗ ЗАВИЧАЈА

Након шеснасет година непозивања од стране Града Приједора на „Књижевне сусрете на Козари“,  јављено ми је из завичаја да неки нови млади људи желе да ме виде у Приједору...  

Пре три недеље позван сам да 28. јула учествујем на панелу „Дијаспора и Приједор“, а у целини из  области  културе и друштва. Обрадовао сам се, а како и не бих, кад су ме неки чудни људи у име Организационог одбора Књижевних сусрета на Козари (на челу са Марком Павићем, бившим градоначелником) избрисали са мапе града у којем сам завршио основну и средњу школу, и стекао за цео живот несвакидашње аркадијске слике поткозарске лепоте, које ће ме у великом одредити и у делу поезије, и укупне моје књижевности, али и на пољу изучавања нематеријалног културног наслеђа тога краја.

ВЛАДЕТА ЈЕРОТИЋ, ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ БУДИО ДУХОВНУ КЛИЦУ У СВАКОМ СМРТНИКУ

Недељни Блиц, 25. јули 2021.

Пише: Ненад Грујичић

У сусрет јубиларном педесетом Бранковом колу, сећање на Владету Јеротића не јењава.  Напротив, неки људи недостају снажно, и за свагда, нико их не може заменити. Такав је био Јеротић, духовна појава од комада, саговорник  за сва времена. Ако га привремено заборавите, он ће се појавити у сну и казати вам Истину. Познавао је и друге религије света, умео да прави паралеле, и налази исходишне тачке, препознаје исти извор из којега буја и расте човеков духовни зазив.  Оно што га је чинило особеним и драгоценим јесте његова пракса, рад са обичним и мање обичним људима, помагао је да надиђу сопствене кризе и трауме, давао утеху и савете. Некима говорио да сами себи напишу, и кад поштар донесе, одмах прочитају то писмо.

НЕНАД ГРУЈИЧИЋ ДОБИТНИК "ВЕЛИКЕ БАЗЈАШКЕ ПОВЕЉЕ"

Темишвар, 22. јули 2021.

Овогодишњи лауреат престижне награде „Велика базјашка повеља“ за укупно песничко и књижевно дело  је познати српски песник и писац Ненад Грујичић из Новог Сада.  Ову вест јавио је Савез Срба у Румунији  (Uninea Sârbilor din România) из Темишвара.

Одлуку о добитнику награде једногласно је донео петочлани жири састављен од српских писаца који живе у Румунији: Славомир Гвозденовић (председник), Љубинка Перинац Станков, Предраг Деспотовић, Горан Мракић и Миладин Симоновић.  Ово је највеће књижевно признање Срба у Румунији и једно од највећих у српском расејању.

Међу досадашњим добитницима „Велике базјашке повеље“ налазе се Миодраг Павловић,  Иван В. Лалић,  Љубомир Симовић, Матија Бећковић, Слободан Ракитић,  Бранислав Петровић,  Гојко Ђого, Адам Пуслојић,  Душко Новаковић,  Милосав Тешић, Драган Јовановић Данилов , Злата Коцић,  Стеван Тонтић и други.

ИЗАШЛА ПАНОРАМА ПОЕЗИЈЕ КАРЛОВАЧКИХ ЂАКА

Сремски Карловци - Нови Сад, 21. јули 2021.

Појавила се нова књига Бранковога кола, панорама поезије ђака Карловачке гимназије, Песме после нас. Поезија је највећа награда људском бићу у џунгли неизвесности, одувек била, остала и – биће, бесцен-богатство чије банковне картице носе имена: Орфеј, Хомер, Сапфо,  Блејк, Данте, Лопе де Вега, Пушкин, Гете, Еминеску,  Мицкјевич,  Његош, Бранко, Црњански, Аница Савић Ребац,  Ана Ахматова, Весна Парун, Скендер Куленовић, Десанка Максимовић, Стеван Раичковић, Мирослав Антић, Иван В. Лалић и многи други.

ПЕСНИЧКИ ПОДМЛАДАК БРАНКОВОГА КОЛА

Сремски Карловци - Нови Сад, 20. јули 2021.

Поезија је огледало лепоте природе и човека, одраз божанског у голој стварности, примордијална снага матерњега језика, највиши облик књижевне, а тиме и духовне писмености. Поезија је младост наше цивилизације, онтолошки зазив апсолутног говора и смисла. И коначно, поезија је емоција која нас чини људима са боголиким силуетама на Земљи, бићима обележеним небом  на свакој земној стопи. Без емоција и загрљаја човек не може певати, не може изразити своје животно Ја, не може живети. 

ПАНОРАМА ПОЕЗИЈЕ ЂАКА КАРЛОВАЧКЕ ГИМНАЗИЈЕ УСКОРО У ИЗДАЊУ БРАНКОВОГА КОЛА

Сремски Карловци - Нови Сад, 15. јул 2021.

Панораму поезије, Песме после нас, коју јеприредила је др Маја Стокин, професор књижевности у Карловачкој гимназији, излази 21. јула. Оно што круцијално одређује ову необичну књигу као особену јесте њена младолика основа, поезија из кошнице младих талената, песме ђака Карловачке гимназије, а у духовној аури чувених Сремских Карловаца и Бранковога Стражилова. То је та привилегија, јединствена и непоновљива, обоготворена стопа сваког ученика и професора Карловачке гимназије, дар који припада реткима и одабранима. Доносимо текст профсорке Маје Стокин о поетикама младих аутора.

ЗАШТО ЈЕ СРПСКА КРАЈИШКА КУЛТУРА АПАТРИД У СРБИЈИ?

У данашњем „Блицу недеље“ (Београд, 11. јул 2021), изашао је коментар угледног новинара Мирослава Коса о писму Ненада Грујичића, упућеног председнику  Републике Србије поводом нереаговања Министарства културе Републике Србије и њеног министра Маје Гојковић на слично писмо упућено од истог аутора након елиминисања неколико крајишких пројеката са конкурса Министарства, међу којима је и антологија љубавних крајишких ојкача „Ноћу дику љубим у шљивику“. Иако је на телефонски позив и питање да ли су примили писмо, из Министарства речено и обећано да ће одговор стићи за пар дана, чак  је поново тражен број телефона и и-мејл адреса аутора, уследило је мукло ћутање. Не одговарајући месец дана, Министарство културе Србије је као врхунска државна институција показало провинцијско лице и аматерски страх од истине, а најпре -  да не обавља свој посао штитећи оне који крше закон. Отуда је писмо отишло и председнику Републике Србије. Ево текста Мирослава Коса из данашњег „Блица“.

АЛИ МИ СМО КАРЛОВАЧКИ ЂАЦИ...

Сремски Карловци, 9. јул 2021.

ПАНОРАМА ПОЕЗИЈЕ

ЂАКА КАРЛОВАЧКЕ ГИМНАЗИЈЕ

Поводом јубиларног 50. Бранковог кола и 230. годишњице Карловачке гимназије, ускоро у издању Бранковога кола излази панорама поезије  ђака Карловачке гимназије, оних који су управо завршили четврти разред. У уводном слову др Маје Стокин, професорке српске књижевности у Карловачкој гимназији стоји записан овај траг о књизи коју очекујемо ових дана:

СВЕТЛАНИ БОЈКОВИЋ "ВЕЛИКА ПОВЕЉА БРАНКОВОГА КОЛА"

Сремски Карловци, 30. јун 2021.

На завршној седници жирија Бранковога кола (Ненад Грујичић, председник, Весна Чипчић и Милан Плетел), једногласно је одлучено да „Велика повеља Бранковога кола“ за 2021. годину, за узвишену сарадњу током протеклих деценија, припадне Светлани Бојковић, угледној српској драмској уметници, филмској, позоришној и телевизијској глумици.

Ово престижно признање поред осталога,  Бранково коло додељује  „за надахнути допринос лепоти поезије, стваралачку радост и љубав према песницима и људима на трагу божанског дара Бранка Радичевића“.

МИРОСЛАВ АНТИЋ ОД ПОЧЕТКА НА БРАНКОВОМ КОЛУ

МИКА АНТИЋ, ПЕСНИК КОЈИ ЈЕ ПОМОГАО ДА СЕ ЗАВРТИ БРАНКОВО КОЛО

"Недељни Блиц", 27. јун 2021.

Пише: Ненад Грујичић

Од самог покретања Бранковога кола 1972. године, Мирослав Антић имао је важну улогу на овој песничкој и културној манифестацији. Бранково коло се, коначно, као таква манифестација било установило и отргло од панађурских светковина и циркуских шатри које су шездесетих година прошлог века биле овладале Сремским Карловцима. Чак се крајем поменуте деценије догодило и једно убиство на рингишпилу, на вашару у Карловцима. То се догађало уз пругу, па је и воз одсекао и одбацио једну главу, причали ми стари Карловчани. Због тога је неколико година таква вашарска манифестација била забрањена.

СУСРЕТ У СВЕЖЕ ПОВЕЧЕРЈЕ

 Нови Сад, 24. јун 2021.

Након тропског дана,  у смирај несносне врућине, нашли смо се у 20 часова у ресторану „Џентлемен“ у Новом Саду: Бојана Кулиџан Громовић и Филип Божић Дејановић (аутори нових песничких првенаца у Бранковом колу), Милан Громовић и Растко Лончар (ранији аутори Бранковог кола), и ја. Из штампарије су управо биле пристигле књиге, и младе ауторе чекали су пакети са по стотину ауторских примерака. Они радосни и збуњени у исти мах, велико озарење преливало се преко њихових лица, а онда и затечеост, јер догађа им се нешто по први пут у животу.

Ту су пале и прве посвете за уреднике и рецензенте, а онда опет чуђење како су тако брзо штампане књиге од тренутка предаје рукописа Бранковом колу. А онда и савет - да аутори посвете читаоцима пишу на трећој страни књиге, ту где је назив, не на првој, углавном празној страни. Такво је Бранково коло, нема мистификације, урадити конкретно и агилно, све учинити да млади песници осете институционалну подршку и заштиту. А богати смо онолико колико дарујемо друге. Тако су се и за "Пролећне Бранкове дане 2021" појавиле две свеже књиге, Милана Вићића "Вечна пролећа" и Јелене Вујановић "Ма није ми ништа".

ИЗАШАО ПРВЕНАЦ БОЈАНЕ КУЛИЏАН ГРОМОВИЋ

Сремски Карловци - Нови Сад, 23.  јун 2021.

У сусрет јубиларном 50. Бранковом колу, управо се појавио песнички првенац Бојане Кулиџан Громовић, "Небоглед",  у познатој едицији "Савремена поезија" Бранковога кола...

Овогодишњи јубилеј Бранковога кола врхуниће младим талентима, оним даровитим песницима којима је потребна институционална подршка у нашем друштву не баш тако склоном младим песницима и књижевницима, нарочито не онима који започињу своју неизвесну каријеру у амбијенту тзв. ријалити програма, кича и шунда у излозима наших књижара. Срећом, већ пет деценија постоји Бранково коло које окупља врхунске песнике, драмске, музичке и ликовне уметнике, као и филозофе и духовнике широког спектра интересовања. То је континуитет редак на нашој културној сцени која обилује разноврсним дисконтинуитетима и прекидима, наслеђеним из наше бурне историје. Дабоме, сећамо се и листа "Бранково коло" (1895 - 1914) који је основао чувени професор Карловачке гимназије Павле Марковић Адамов, српски приповедач, песник, есејиста, преводилац, публициста и новинар.

Доносимо рецензију у целини, то јест поговор овом првенцу из пера уредника Ненада Грујичића.

УРОЂЕНИ ДАР ЗА ПОЕЗИЈУ

Поезија је такав књижевни род да се одупире и самој књижевности. Та онтолошка независност поезије наспрам других родова (жанрова) представља круцијално њено духовно својство. Тако можемо за Бојану Кулиџан Громовић одмах казати да је одвајкада била песникиња, то јест рођена као песничка душа.

Песнички првенац Небоглед доноси разрогачен поглед на свет, отвара зоне зачуђености над животом као творевином без премца. Сусрећемо се са песмама које живот значе, где вера у то што се пева добија димензије култа. Вера у песничку реч, у моћ песничког говора, главна је карактеристика ове првеначке књиге. Отуда и питање, зашто се поетеса раније није појавила са самосталном књигом на савременој српској песничкој сцени.  Нема сумње да је могла, то јест постојале су песме за такав подухват.

ИЗАШАО ПРВЕНАЦ ФИЛИПА БОЖИЋА ДЕЈАНОВИЋА

Сремски Карловци - Нови Сад, 23.  јун 2021.

У сусрет јубиларном 50. Бранковом колу, управо се појавио песнички првенац Филипа Божића Дејановића, "Збогом, симболи", у познатој едицији "Савремена поезија" Бранковога кола...

Овогодишњи јубилеј Бранковога кола врхуниће младим талентима, оним даровитим песницима којима је потребна институционална подршка у нашем друштву не баш тако склоном младим песницима и књижевницима, нарочито не онима који започињу своју неизвесну каријеру у амбијенту тзв. ријалити програма, кича и шунда у излозима наших књижара. Срећом, већ пет деценија постоји Бранково коло које окупља врхунске песнике, драмске, музичке и ликовне уметнике, као и филозофе и духовнике широког спектра интересовања. То је континуитет редак на нашој културној сцени која обилује разноврсним дисконтинуитетима и прекидима, наслеђеним из наше бурне историје. Дабоме, сећамо се и листа "Бранково коло" (1895 - 1914) који је основао чувени професор Карловачке гимназије Павле Марковић Адамов, српски приповедач, песник, есејиста, преводилац, публициста и новинар.

Доносимо рецензију у целини, то јест поговор овом првенцу из пера песника Растка Лончара.

ОЧИМА КРОЗ СИМБОЛЕ

Могућност посматрања симбола као оружја једног ствараоца, код Филипа Дејановића се напушта у оном смислу у ком се и оружје оставља након рата – да би се њиме чувао мир. Естетско у природи човековој, и вечити преплетаји еросног са танатосним, чине нужним константно враћање и остављање симбола, као симбиозе материјалног и мисаоног.

Филип Дејановић, са друге стране, опраштајући се од њих, симболима само одузима ону апсолутну моћ носитеља свеапстрахујућег у песништву, и говори гласом генерације којој бригу представља чињеница да се интереси капитала за приватизовање свих исконских елемената сучељавају са питањима потребе дефинисања сопствености појединаца колико и народа.

ФИЛИП БОЖИЋ ДЕЈАНОВИЋ

Ускоро у едицији „Савремена поезија“ Бранковога кола, песнички првенац „Збогом, симболи“ Филипа Божића Дејановића,  који ће бити промовисан на јубиларном 50. Бранковом колу...

О самоме себи, за краћу биографију на корицама књиге, Божић Дејановић је написао: На овај свет овог пута дошао марта 1999. године у Нови Сад. Из породилишта изашао првог дана бомбардовања – од тада пацифиста. Одрастао као јединац, окружен породицом пуном љубави – тада научио да је у животу пре свега битно волети сваки дан. Похађао основну школу „Светозар Марковић Тоза“, средњу „Светозар Марковић“, уживао у обе, можда због тога често бркао имена. У настојању да боље разуме људску душу и патњу, тренутно на студијама психологије на Универзитету у Новом Саду, а са истим циљем у слободно време допушта мислима да му се роје испод чела. Машта.  Медитира. Чита. И пише. На крају крајева, само још један човек који живи живот са намером да полако ово „живи“ претвори у „је“.

БОЈАНА КУЛИЏАН ГРОМОВИЋ

Ускоро у издању Бранковога кола, у едицији „Савремена поезија“, првенац „Небоглед“  Бојане Кулиџан Громовић, који ће бити промовисан на јубиларном 50. Бранковом колу...

Ова млада песникиња рођена је 1988. године у Мостару. Основну и средњу школу похађала у Билећи. Основне и мастер студије завршила на Катедри за српски језик и књижевност Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву, а мастер рад под називом ,,Фолклорна имагинација у Нечистој крви“ одбранила је 2014. године. Радила је као професор српског језика и књижевности у Чачку и Гучи. Мајка је троје деце, са породицом живи у Новом Саду, где је запослена у Гимназији „Светозар Марковић“. Пише поезију и прозу, објављује у периодици.

Ево нас над књигом која нуди разноврсну лепезу тематских боја: рефлексије са мотивима и питањима човековог постања и постојања, фантазмагорични блесци искуства, завичајни призори и снови, урбани свет са социјалним и друштвеним искушењима, људска бића као непредвидива и амбивалентна створења спремна  на све, човеков спољашњи и унутрашњи свет, љубавна поезија, однос мушког и женског принципа и, коначно, само песништво, то јест песма и стваралачки чин.

МЛАДИ ПЕСНИЦИ НА ЈУБИЛАРНОМ 50. БРАНКОВОМ КОЛУ

Никола Раусављевић прислужује свећу, а Милан Ћосић полаже цвеће на гроб Бранка Радичевића, на камене коцке споменика подигнутог 1885. године, два лета после преноса песникових земних остатака из Беча на Стражилово...

Сваке године, на Бранковом колу традиционално се одвија програм поред Бранковога гроба а уз споменик (рад каменоресца Петра Китузија по идеји архитекте Светозара Ивачковића) сачињен 1885. године (два лета после преноса песникових земних остатака) од камених коцака планина из балканских предела где живи наш народ. При врху пирамидалног споменика златним словима у два реда пише: Бранку српски народ.

По традицији, један или, у новије време, два песника прислужују свећу и цвеће. Ове године то су млади песници Никола Раусављевић и Милан Ћосић, аутори Бранковога кола. Они су добитници награде „Стражилово“ (2017) за заједничку књигу поезије „Кад ухватим тишину“. Осим тога, основали су и више година водили познату рецитаторско-музичку групу „Међу нама“, казујући антологијску пезију наших и светских песника, као и млађих аутора. На Стражилову, ова два песника казаће по једну своју песму посвећену Бранку Радичевићу, а млада драмска уметница Даница Петровић Бранкову песму „Укор“.

КРАЈИНА ЈЕ ДАЛА ВРХУНСКЕ ПЕСНИКЕ, ПИСЦЕ И СЛИКАРЕ, СВЕ ДО - НИКОЛЕ ТЕСЛЕ

Разговор с Ненадом Грујичићем поводом одбијања Министарства културе Републике Србије да финансира штампање антологије крајишких љубавних ојкача „Ноћу дику љубим у шљивику“, али и о другим темама из књижевног и друштвеног живота

Разговарао Мирослав Кос

КАО ШТО ЈЕ ФЛАМЕНКО ПРЕПОЗНАТЉИВ ЗА ЈУЖНИ АНДАЛУЗИЈСКИ ДЕО ШПАНИЈЕ, ТАКО ЈЕ ОЈКАЧА НАЈПРЕПОЗНАТЉИВИЈИ КУЛТУРОЛОШКИ АМБЛЕМ СРБА-ДИНАРАЦА КРАЈИШНИКА, КОЈИ СУШТАСТВЕНО ПОКАЗУЈЕ И ДОКАЗУЈЕ ИДЕНТИТЕТ И КОНТИНУИЕТЕТ ОВОГ КРИЛА СРПСКОГ НАРОДА, КАЖЕ НЕНАД ГРУЈИЧИЋ, ПЕСНИК, ПРОЗНИ ПИСАЦ, ЕСЕЈИСТА И ДИРЕКТОР БРАНКОВОГ КОЛА.

Да није било Ваше иницијативе и упорности, ојкача не би била уписана у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије?

Након низа процедуралних степеница, с пролећа 2012. године позван сам у Министарство културе Републике Србије. У просторијама Националног комитета за нематеријално културно наслеђе Србије, дочекало ме је десетак саговорника, махом етномузиколага и етнолога, ниједног књижевника и филолога. Хтели су да ме убеде да одустанем од номиновања ојкаче. Чак ми је пред свима Димитрије О. Големовић рекао: „Зашто да у Национални регистар Србије уписујемо оно што није настало у Србији?“ Сетих се једне ојкаче: „Око кола стоје адвокати,/ не дају ми пјесму запјевати.“ То што је Големовић рекао била је застрашујућа и поражавајућа изјава која пледира за то да постане наредба. И то изјава у Министарству културе Републике Србије, изјава тзв. експерта који, гле чуда, годинама је предавао етномузикологију и на Музичкој академији у Бањалуци. Одговорих му пред свима: „Значи ли то да прогнани Србин Крајишник у Србији с породицом не може засновати свој нови живот, запослити се и бити грађанин ове државе?“ Заћутао је и убрзо напустио скуп, а ојкача је уписана у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије. „Пјесму пјевам, устима не зјевам,/ ко ме слуша, зна да пјева душа.“

ВЕСНА ЧИПЧИЋ НА ЈУБИЛАРНОМ 50. БРАНКОВОМ КОЛУ

Деценијама Весна Чипчић долази на своје Бранково коло. Она је чедо несвакидашњег континуитета и укетничке лепоте на манифестацији у част Бранка Радичевића, најчувенијег Карловчанина који, гле, није рођен у Сремским Карловцима. Весна је убрала стражиловски пелцер већ при првом доласку на Бранково коло, пре неколико деценија, и однеговала велику ружу пријатељства и љубави у нашим срцима. Бранко и Стражилово, Сремски Карловци и Нови Сад, постали су за Весну много више од пуког гостовања и наступа. Весна је песникиња драмске уметности, људска душа која пева поезију, воли песнике и културу. Она је постала репрезентативним примером на Бранковом колу како се говори поезија и како се славе песници.

АНЂЕЛКО АНУШИЋ ОТВАРА ЈУБИЛАРНО 50. БРАНКОВО КОЛО

  Сремски Карловци, 7. јуни 2021.

 "СТАТУЕТА БРАНКА РАДИЧЕВИЋА"  АНЂЕЛКУ АНУШИЋУ ЗА УКУПНО КЊИЖЕВНО ДЕЛО

Највећу песничку манифестацију у Србији и окружењу, јубиларно 50. Бранково коло, својом беседом о Бранку Радичевићу и његовој поезији отвориће Анђелко Анушић, угледни српски песник, прозни писац, есејиста, књижевни критичар, антологичар, публициста и новинар.

Том приликом, за укупно књижевно дело,  Анушићу биће свечано  уручено највише признање Бранковога кола, „Статуета Бранка Радичевића“ (рад вајара Јована Солдатовића).  Анђелко Анушић је одраније и лауреат двеју престижних награда Бранковога кола: „Стражилово“ и „Печат вароши сремскокарловачке“, и аутор двеју књига у издању Бранковога кола, уз четрдесетак других у разним жанровима.

Добитник је награда са именима Иве Андрића, Бранка Ћопића, Саве Мркаља, Петра Кочића, Светозара Ћоровића, Браће Мицић, Драгојла Дудића, Гордане Тодоровић, Младена Ољаче и Радета Томића, те годишње награде Удружења књижевника Републике Српске, „Златна сова“, „Шушњар“ и других признања.

НЕМАЧКИ ПЕСНИК ПЕТЕР ФЕЛКЕР НА ЈУБИЛАРНОМ 50. БРАНКОВОМ КОЛУ

Кратка биографија Петера Фелкера, интервју и стихови, а између – мање познати детаљи о Бранку Радичевићу, његовој првој песми и употреби немачког и српског језика у Карловачкој гимназији...

Петер Фелкер (Peter Völker) рођен је 1949. године у градићу Гриндау-Ротенберген близу Франкфурта, где и данас живи. Велики је путник, највише је посећивао Грчку, али и Републику Српску. Звршио је трговачку школу, радио у области саобраћаја и медија, био одговорни уредник за европску политику при једној националној агенцији. Био је и суиздавач једног алтернативног магазина, суоснивач Фонда солидарности с демократским медијима света, руководилац синдиката за медије и филм, те организатор међународних културних програма у завичајним градовима Мерхолц и Гелнхаузен.

СРПСКА КРАЈИШКА БАШТИНА НА ЛЕДУ

ПИСМО МИНИСТРУ КУЛТУРЕ И ИНФОРМИСАЊА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ, ГОСПОЂИ МАЈИ ГОЈКОВИЋ

                Поштована госпођо Гојковић,

На најновијем конкурсу Министарства културе Републике Србије, за финансирање и суфинансирање пројеката из области издавачке делатности – капитална дела, од 16. 1. 2021. године, бр. 451–04–5/2021–03, одбијен је рукопис антологије љубавних ојкача „Ноћу дику љубим у шљивику“ чији је приређивач Ненад Грујичић, а Вечерње новости издавач-предлагач.

Комисију Министарства културе Србије на поменутом конкурсу сачињавали су: Селимир Радуловић (председник), Енес Халиловић и Милан Бјелогрлић. Образложење којим је рукопис одбијен представља неубедљиву бирократску фразу са маском великог лицемерја.

Вечерње новости су усвојиле и, за издавање у популарном тиражу, за народ,  планирале ово специјално издање посвећено нематеријалном културном наслеђу Срба Крајишника, избеглим и прогнаним душама са Баније и Кордуна, из Лике, Далматинске загоре и Босанске крајине.

А одлуком Националног комитета за нематеријално културно наслеђе Републике Србије од 18. јуна 2012. године ОЈКАЧА је уписана у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа  Србије, под инвентарним бројем 25,  као  "поетско-музички облик Срба Динараца-Крајишника у Србији". Предлагачи и носиоци идеје били су Бранково коло и Завичајно удружење „Никола Тесла“ из Пландишта. Отуда ово писмо са меморандумом Бранковог кола.

ХУСЕИН ДЕРВИШЕВИЋ НОВИ ЛАУРЕАТ МЕЂУНАРОДНЕ НАГРАДЕ "БРАНКО РАДИЧЕВИЋ"

САОПШТЕЊЕ ЗА МЕЂУНАРОДНУ НАГРАДУ „БРАНКО РАДИЧЕВИЋ“

Престижна међународна награда „Бранко Радичевић“, коју додељује Бранково коло, припала је ове године угледном песнику и писцу Хусеину Дервишевићу из Босне и Херцеговине. На данашњој, завршној седници, ову одлуку једногласно je донео жири Бранковог кола у саставу: Ненад Грујичић (председник), Андреа Беата Бицок и Радмило В. Радовановић. 

Међу досадашњим добитницима међународне награде „Бранко Радичевић“ налазе се истакнути песници и писци из света: Вјачеслав Купријанов (Швајцарска – Русија), Филип Танселен (Француска), Насо Вајена (Грчка),  Никита Данилов (Румунија), Керол Ен Дафи (Велика Британија), Валериј Латињин (Русија), Славомир Гвозденовић (Румунија), Бабкен Симоњан (Јерменија), Петар Милошевић (Мађарска), Енес Кишевић (Хрватска), Јирген Израел (Немачка), Олга Мартинова (Русија – Немачка) и Будимир Дубак (Црна Гора).

О ДЕСАНКИ МАКСИМОВИЋ, И НАОКОЛО

Када би Десанка Максимовић улазила у Карловачку гимназију, свечаност Бранковогa кола би се увећавала, а аура Сремских Карловаца расла, и  то би осећала цела културна Србија. А публика, ту присутна, и она поред екрана, добијала би појачани облик свести о значају таквога догађаја и места. Када би говорила своје песме, мењала је боју гласа, начин говора, све било је нова музика. Једноставно, код правих песника то се догађа, тренутак када се лате сопственога стиха пред публиком - преобразба бића, улазак у божанске привилегије.

ПЕСНИЦИ ВОЛЕ ШАХ

О ОСНИВАЊУ ПЕСНИЧКОГ ШАХОВСКОГ ТУРНИРА НА БРАНКОВОМ КОЛУ: ТРИДЕСЕТ ТРИ ГОДИНЕ КОНТИНУИТЕТА

         „Нека је благословена моја душа што сам научио да играм шах.“ (Пушкин)

Далеке 1849. године, 2. априла, у Земуну, млади књижевник Јован Ђорђевић затекао је свога врсника Бранка Радичевића како игра шах, и тим поводом записао: „Шаха је играо врло вешто и врло је брзо покретао фигуре.“ То је онај Јован Ђорђевић који је основао Српско народно позориште, аутор текста химне Боже правде. Овај његов запис о Бранку одговор je за многе који нас питају зашто смо шаховски турнир уврстили у програме песничкога Бранковог кола.

О ЖИВКУ МАРКОВИЋУ, "ФИЛИГРАНСКОЈ" ЕНЦИКЛОПЕДИСТИЦИ И О НЕЧЕМУ ЈОШ

Сећање на нашег, пре дванаест година минулог, сарадника и пријатеља, истраживача прошлости српске Атине и Сремских Карловаца, списатеља, кустоса и туристичког водича на Петроварадинској тврђави; an pasant, и о Српској енциклопедији (Том III, књига 1), чије омашке и грешке тешко да би се поткрале чика Живку…

ЉИЉАНА ПЕТРОВИЋ И БРАНКОВО КОЛО

         Постоје ретка људска бића која целог свога века личе на анђеле, чија уметничка зрелост огледа се у лепршавој слободи и детињој игри. Таква је била Љиљана Петровић, врхунска музичка уметница, срце од човека, сва у латицама милозвучне лепезе поезије.

СИМО ЕЛАКОВИЋ, ФИЛОЗОФ И БОЕМ

О ОСНИВАЊУ ФИЛОЗОФСКОГ СИМПОЗИЈУМА НА БРАНКОВОМ КОЛУ

И међу филозофима има боема, није та појава резервисана само за песнике. Ерудита, интелектуалац са широким интересовањима, нарочито за свакодневицу и њене животне манифестације, носио је у себи жар за еросом овога света, сијао емоцијом која има свест о себи, попут песничке душе осећао и волео Сремске Карловце, њихову историју, културу и песнички амблем. Упознали смо се пре нешто више од четврт века када смо, на његов предлог, кренули са новим програмом на Бранковом колу. Био је то Филозофски симпозијум (1995) у Сремским Карловцима на 24. Бранковом колу, у сарадњи са Српским филозофским друштвом.  

ХРИСТОС ВАСКРСЕ! ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

O МОЛИТВИ, УЗ СЕЋАЊА НА НЕЗАБОРАВНА ПРЕДАВАЊА ТОКОМ ТРИ МИНУЛЕ ДЕЦЕНИЈЕ У ОКВИРУ ЧУВЕНИХ "ХРИШЋАНСКИХ ТЕМА" НА БРАНКОВОМ КОЛУ

На Васкрс, најрадоснији хришћански празник, надвремено се радујући Христовој победи над смрћу, надносимо се над Јеванђељем по Филипу: „Они који говоре да ће прво умрети а потом васкрснути, греше. Јер ако не приме васкресење за живота, ни када умру неће примити ништа.“

О ВЛАДЕТИ ЈЕРОТИЋУ, ОПЕТ

У сусрет јубиларном педесетом Бранковом колу, сећање на Владету Јеротића не јењава. Једноставно, неки људи недостају снажно , и за свагда, нико их не може заменити. Такав је био Јеротић, духовна pојава од комада, саговорник  за сва времена. Ако га привремено заборавите, он ће се појавити у сну и казати вам Истину.

КОЛО У БРАНКОВОМ „ЂАЧКОМ РАСТАНКУ“ – СРПСКО ИЛИ ЈУГОСЛОВЕНСКО?

У сусрет 200. годишњици (2024) рођења Бранка Радичевића, осврнућемо се на његову антологијску поему Ђачки растанак, која је интригантна из више разлога, а посебно због чувеног Кола у њеном саставу.  То Kоло било је предметом разноврсних (зло)употреба, понајпре са становишта дневнополитичких и идеолошких интервенција у историјској пракси.  Отуда, прилика је да објаснимо о чему је заправо реч у том Колу. 

БРАНКО РАДИЧЕВИЋ И СЛАВОНСКИ БРОД

До мога доласка у Бранково коло, у Славонском Броду, родном граду Алексија Радичевића, нису одржавани заједнички програми у славу Бранка.  Заправо, није их ни било у Броду на Сави онако како заслужује велики српски песник,  у то време се говорило – југословенски. У Бранковом колу, 1983. године предложио сам да подигнемо споменик Бранку Радичевићу у Славонском Броду. Представио сам цео програм, а Богдан Винокић, председник тадашњег Савета Бранковога кола,  одушевио се идејом, здушно прихватио, додао своје предлоге – на конкретан начин укључио и Нови Сад и Сремске Карловце у овај пројекат. Важна културна тачка Банковога кола, чак приоритетна – нови задатак, постао је тако  занемарени Славонски Брод на мапи наших активности, родно место Алексија Радичевића.

ПАВЛЕ МАРКОВИЋ АДАМОВ

У сусрет јубиларном 50. Бранковом колу (септембар, 2021) и 200. годишњици (2024) рођења Алексија-Бранка Радичевића, свакако је потребно јаче осветлити личност и дело Павла Марковића Адамова који припада збиру бисера српске књижевности и културе из друге половине деветнаестог и с почетка двадесетог века.  Посебно значајна беше његова мисија везана за Бранка Радичевића кроз етаблирање великог српског песника, пре свега, у сремскокарловачком и стражиловском миљеу, а онда и шире, на укупном српском језичком простору. Адамов је чак и своме сину наденуо име по Радичевићу чија се прва књига песама појавила у Бечу (1847). Опчињен Бранком и његовом поезијом, Адамов је конкретним акцијама у Сремским Карловцима допринео да се трајно установи култ великог песника српског романтизма. Без дилеме, и са великим поносом, данас можемо казати да је Павле Марковић Адамов поставио и конкретан темељ за постојање данашње институције Бранково коло.

НА РАЈСКОМ СТРАЖИЛОВУ 1985.

Писати књигу поводом јубиларног 50. Бранковог кола а не имати Стражилово међу највећим приоритетима, потпуно је немогуће. На Стражилову су се догађале и догађају за песнике и уметнике најузвишеније ствари и доживљаји за памћење. Доћи на Стражилово током одржавања Бранковога кола је привилегија првога реда, ходочашће Бранку у част и српском Парнасу, песничком Олимпу наше културе. Тај чин оплемењује и оправдава разлоге песничког и уметничког стваралаштва, културне и духовне мисије на овоме свету.  

ТРАДИЦИЈЕ ЛИСТА „БРАНКОВО КОЛО“

Данашње Бранково коло, поред осталога, наставља традицију чувеног сремскокарловачког листа Бранково коло (1895-1914). Иначе, за синтагму Бранково коло први пут се чуло 1847. године у Бечу, поводом поеме Ђачки растанак Бранка Радичевића. Тада је Алексије Радичевић, богодаровити песник, неуспешни студент права, а потом и медицине,  одлучио да своју прву књигу, Песме, потпише именом које ће у преводу са грчкога језика (Алексиос) на српски гласити – Бранко.

ДАРА СЕКУЛИЋ: ДОМ СВОЈ САМ ОДСАЊАЛА

Пишући књигу поводом пола века постојања Бранковога кола, пред очи ми неки дан искрсну, из мноштва на радном столу, једна стара фотографија, у дворишту Карловачке гимназије (15. Бранково коло, 1986). Поред Бранковог споменика, у пролазу, на фотографији: Гроздана Олујић, Дара Секулић, Тонко Маројевић и моја сарадница из Бранковога кола, Рада Петронијевић. Фотографију сачинио Гаврило Грујић. И тек ме озарише јаке паслике (не праслике) са фотосом у руци, а већ сутрадан освану тужна вест да је Дара Секулић преминула. Та фотографија ће се, ако Бог дâ, наћи у поменутој књизи ове или наредне године.

О МИРОСЛАВУ АНТИЋУ, И О ЈОШ ПОНЕЧЕМ

У сусрет 50. Бранковом колу, ево једне потребне каже. Од самог почетка, од 1. Бранковога кола 1972. године, Мирослав Антић имао је важну улогу на овој песничкој и културној манифестацији. Бранково коло се, коначно, као таква манифестација било установило и отргло од панађурских светковина и циркуских шатри које су шездесетих година прошлог века биле зацариле у Сремским Карловцима. Чак се крајем поменуте деценије догодило и једно убиство на рингишпилу. Због тога је неколико година таква вашарска манифестација била забрањена.

У СУСРЕТ ЈУБИЛАРНОМ 50. БРАНКОВОМ КОЛУ: СЕЋАЊА НА АЛЕКСИЈА РАДИЧЕВИЋА

У сусрет јубиларном 50. Бранковом колу (од 10 до 20. септембра ове године) и 200. годишњици (2024) Радичевићевог рођења, бавићемо се повремено занимљивостима и важним детаљима везаним за овог јединственог и непревазиђеног српског песника.  Тако, на пример, сећања на Алексија Радичевића представљају калеидоскоп различитих описа и призора, који су до дана данашњега остали нека врста енигме и недовољно расветљених поређења. Миша Димитријевић у својим несређеним успоменама на Бранка, штампаним у „Бранику“ 1887. године, каже: “Тако се мало о Бранку знало. Заиста чудновато!”

ЈЕДНО ЋУ ВРЕМЕ БИТИ С ВАМА: ОДЛАЗАК ВЛАДИМИРА ЈАГЛИЧИЋА

Напустио нас је Влада Јагличић, песник и пријатељ какав се ретко среће. То је оно кад имате прекогнитивну блискост и разумевање, када се посвећено радујете постојању таквога човека, његовом таленту и раду. Биле су то године узвишене сагласности на многе теме, уз непрекидно узајамно уважавање. И  када би се учинило да бисте се могли разићи у понечем ситном, и то је био наслућени одраз креативне комплементарности и могућности допуњавања обостраног искуства.

НОВИ ТЕРМИН ПРЕМИЈЕРНОГ ЕМИТОВАЊА ТВ-СЕРИЈАЛА „ПАЛЕТА КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА“

Због прошлонедељног тродневног заседања скупштине Републике Србије,  изостали су и одгођени многи садржаји и емисије Радио-телевизије Србије на 2. програму, међу којима и премијера „Палета културног наслеђа –  Крајишке ојкаче“. Из наведеног разлога, одређен је нови термин емитовања – 10. април, у 14:50 часова,  на РТС2.

ЗАВРШЕНИ „ПРОЛЕЋНИ БРАНКОВИ ДАНИ 2021“: ОБЕЛЕЖЕН 197. РОЂЕНДАН АЛЕКСИЈА РАДИЧЕВИЋА

Сремски Карловци, 28. март 2021.

Данас је дан рођења Алексија Радичевића, потоњег Бранка, великог песника српског  романтизма. Рођен је у Броду на Сави, то јест у Славонском Броду  пре 197. година. Родни песников град нажалост данас не обележава успомену на Бранка и његове Радичевиће који су у више генерација живели и стварали у том граду. То институционално чини Бранково коло већ пуних педесет година у Сремским Карловцима и Новом Саду. Данас се завршавају „Пролећни Бранкови дани 2021“, који су по традицији и ове године  започели 15. марта, када је по старом календару рођен Бранко Радичевић уочи Светог Алексија, те је тако и добио крштено име.

ПРОФЕСОР ДАМИР МАЛЕШЕВ О БРАНКУ И ИСИДОРИ

На „Пролећним Бранковим данима 2021“, у оквиру редовне школске онлајн-наставе, песник Дамир Малешев, професор филозофије у Гимназији „Исидора Секулић“ у Новом Саду, написао је текст о Бранку и Исидори за обраћање ђацима. При том, ученица гимназије, Мила Пајић, припремила је и казала две Радичевићеве антологијске песме, „Укор“ и „Враголије. Доносимо текст Дамира Малешева „Сентиментална школска цртица о Бранку и Исидори“.

ПРОФЕСОР РАСТКО ЛОНЧАР О БРАНКУ И ЗМАЈУ

У оквиру редовне школске онлајн-наставе, песник Раско Лончар, професор српскога језика и књижевности у Гимназији „Јован Јовановић Змај“ у Новом Саду, припремио је текст о Бранку и Змају за обраћање ђацима који су за ту прилику припремили Бранкове и Змајеве песме за казивање, и тако се и сами укључили у ову врсту програма „Пролећних Бранкових дана 2021“. Доносимо текст „Бранкова, и жеља Змајева“ Растка Лончара.

ПРЕМИЈЕРА СЕРИЈАЛА „ПАЛЕТА КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА“ РТС-а

У среду,  24. марта 2021. године, у 13:20 часова, на РТС2, у оквиру серијала „Палета културног наслеђа“, биће премијерно приказана емисија „Крајишке ојкаче“ ауторке Славице Стефановић  поводом изласка антологије „Пјевај, ори, прозоре отвори“ Ненада Грујичића, шестог допуњеног издања култне књиге „Ојкача“.  Ову антологију заједно су 2017. године објавили Радио-телевизија Србије и Бранково коло. Антологија је овенчана престижном наградом „Сава Мркаљ“.

СВЕТСКИ ДАН ПОЕЗИЈЕ У БРАНКОВОМ КОЛУ

Бранково коло има  привилегију да „Светски дан поезије“ пада баш у „Пролећне Бранкове дане“ који се увек одвијају од 15. до 28. марта. То су датуми рођења Алексија (Бранка) Радичевића, по старом и новом календару. Дан доласка пролећа, то јест „Светски дан поезије“, 21. март, срећно се, дакле, нашао у радном календару Бранковога кола. Ове године, представићемо и читати поезију грчког песника Наса Вајене и британске песникиње Керол Ен Дафи. Они су добитници наше  међународне награде „Бранко Радичевић“ поводом које су им, поред других лауреата, штампане књиге у Бранковом колу на српском језику: Насо Вајена: Песме (2008) и Керол Ен Дафи: Светске жене (2011). За ову прилику, руковет песама можете читати на сајту www.brankovokolo.org.

ОДРЖАНА КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА МЕДИЈЕ: НОВЕ КЊИГЕ БРАНКОВОГА КОЛА ЗА 197. РАДИЧЕВИЋЕВ РОЂЕНДАН

На „Пролећним Бранковим данима 2021“, 18. марта, у 11 часова, у просторијама Бранковог кола у Сремским Карловцима, одржана је Конференција за медије поводом изласка двеју нових књига поезије за Радичевићев 197. Рођендан (15. март по старом и 28. март по новом календару). У издању Бранковог кола представљен је првенац Јелене Вујановић, „Ма није ми ништа“, и друга по реду књига песама Милана Вићића, „Вечна пролећа“.

ПРОФЕСОРИЦА МАЈА СТОКИН О БРАНКУ

У оквиру школске онлајн-наставе, Маја Стокин, професорица српског језика и књижевности у Карловачкој гимназији, приредила је текст о Алексију (Бранку) Радичевићу за обраћање ђацима који су за ту прилику припремили Бранкове песме за читање, и тако се сами укључили у ову врсту програма „Пролећних Бранкових дана 2021“. Доносимо текст професорице Маје Стокин о великом песнику српског романтизма, и „Песму Бранку“ Симониде Јовин, ученице 4-6 разреда Карловачке гимназије.

"АЛЕКСИЈЕ РАДИЧЕВИЋ": ОНЛАЈН ПРЕДАВАЊЕ

На „Пролећним Бранковим данима 2021“, у среду, 17. марта, у 10:10 часова, у облику онлајн-наставе, биће одржан школски час на тему „Алексије Радичевић“. У том виду, ђацима ће се обратити Маја Стокин, професорица српског језика и књижевности. 

ДУШАН ЗАХАРИЈЕВИЋ, НАЈМЛАЂИ ЛАУРЕАТ „ПЕЧАТА“

Примајући награду „Печат авроши сремскокарловачке“, на јучерашњем свечаном уручењу, 15. марта 2021.године, лауреати су говорили по једну своју песму у просторијама Бранковог кола у Сремским Карловцима, које много памте. За нову малу панораму награђене поезије у Бранковом колу, доносимо фотографију са јучерашњег догађаја, цртицу о Душану Захаријевићу, и једну његову песму.

БРАНИСЛАВ ЗУБОВИЋ, ДОБИТНИК НАГРАДЕ БРАНКОВОГА КОЛА

На отварању „Пролећних Бранкових дана 2021“, на јучерашњем свечаном уручењу награде „Печат вароши сремскокарловачке“,  15. марта 2021. године, на дан Бранковога рођења по старом календару, лауреати су говорили по једну своју песму у славним просторијама Бранковога кола у Сремским Карловцима. За малу панораму награђене поезије у Бранковом колу, доносимо фотографију са јучерашњег догађаја, цртицу о Браниславу Зубовићу и једну његову песму.

JОВИЦА ЂУРЂИЋ, ЛАУРЕАТ СА МАЛИНСКЕ НА КРКУ

На јучерашњем свечаном уручењу награде „Печат вароши сремскокарловачке“,  15. марта 2021. године, на дан рођења Алексија Радичевића, по старом календару у Броду на Сави, лауреати су говорили по једну своју песму у славним просторијама Бранковог кола у Сремским Карловцима. За малу панораму награђене поезије у Бранковом колу, доносимо фотографију са јучерашњег догађаја, цртицу о Јовици Ђурђићу и једну његову песму.

РАДОМИР СТОЈАНОВИЋ, НАЈСТАРИЈИ ОВОГОДИШЊИ ЛАУРЕАТ БРАНКОВОГА КОЛА

У чувеним просторијама Бранковог кола у Сремским Карловцима, на јучерашњем свечаном уручењу награде „Печат вароши сремскокарловачке“,  15. марта 2021. године, на 197. рођендан Бранка Радичевића по старом календару, лауреати су говорили по једну своју песму. За малу панораму награђене поезије у Бранковом колу, за ову лепу прилику, доносимо фотографију са јучерашњег догађаја, цртицу о Радомиру Стојановићу и једну његову песму.

УРУЧЕН „ПЕЧАТ ВАРОШИ СРЕМСКОКАРЛОВАЧКЕ“ ЂУРЂИЋУ, СТОЈАНОВИЋУ, ЗУБОВИЋУ И ЗАХАРИЈЕВИЋУ

На дан рођења Алескија Радичевића, потоњег славног Бранка, 15. марта 2021. године, у чувеним  просторијама Бранковог кола у Сремским Карловцима, свечано је уручена престижна награда, једна од најстаријих и најугледнијих у Србији у региону, ''Печат вароши сремскокарловачке'' за најбоље песничке књиге на српском језику. Диплому Бранковог кола Јовици Ђурђићу, Радомиру Стојановићу, Браниславу Зубовићу и Душану Захаријевићу свечано је уручио Ненад Грујичић, председник Бранковог кола. Тиме је на најлепши начин обележен 197. рођендан вечито младог Бранка Радичевића.

ОТВОРЕНИ „ПРОЛЕЋНИ БРАНКОВИ ДАНИ 2021“

Свечано уручен "Печат вароши сремскокарловачке"

На дан рођења Бранка Радичевића, по старом календару, данас је у просторијама  Бранковог кола свечано уручена престижна награда "Печат вароши сремскокарловачке" Радомиру Стојановићу, Јовици Ђурђићу, Браниславу Зубовићу и Душану Захаријевићу, чиме су отворени "Пролећни Бранкови дани 2021". Ова награда се додељује за најбоље песничке књиге на српском језику. Дипломе је лауреатима уручио председник Бранковог кола Ненад Грујичић.

ПРОЛЕЋНИ БРАНКОВИ ДАНИ 2021.

Порграм можете погледати овде.

ОДЛАЗАК МИЛАНА НЕНАДИЋА И ИЛЕАНЕ УРСУ

У истом дану, напустили су нас Милан Ненадић и Илеана Урсу, песнички  брачни пар, пријатељи Бранковога кола, и моји дугогодишњи.  Наступали су много пута и били истакнути гости-песници  у Сремским Карловцима, на Стражилову, и у Новом Саду.  И не само ту, наша друговања у Србији и региону, у Румунији, расцветавају мноштво незаборавних  доживљаја и успомена. Милан Ненадић  је 2019. године својом беседом о Алексију Радичевићу  свечано отворио 48. Бранково коло. Том приликом  уручена му је „Статуета Бранка Радичевића“ (рад Јована Солдатовића), високо признање за укупно песничко дело. Док је читао беседу о Бранковој поезији, низ лице су му засјале сузе. По завршетку рекао ми је да му се срце било стегло и сузе кренуле јер се сетио своје деце, Марије у Румунији и Филипа у Канади, који су били ђаци управо Карловачке гимназије.  Далеке 1971. године, тачно пре пола столећа, Ненадић је постао је лауреат „Печата вароши сремскокарловачке“ (рад Милана Тркуље), заједно са Драгомиром Брајковићем, Миланом Лалићем и Радивојем Шајтинцем.   Илеана Урсу добила је „Печат вароши сремскокарловачке“ 1979. године, заједно са Гораном Симићем и мојом маленкошћу.

„МА НИЈЕ МИ НИШТА“, ПЕСНИЧКИ ПРВЕНАЦ ЈЕЛЕНЕ ВУЈАНОВИЋ

У сусрет „Пролећним Бранковим данима 2021“, у издању Бранковог кола појавиће се песнички првенац Ма није ми ништа Јелене Вујановић. 

„ВЕЧНА ПРОЛЕЋА“, НОВА КЊИГА МИЛАНА ВИЋИЋА

У сурет „Пролећним Бранковим данима 2021“, у штампи је књига Милана Вићића, друга по реду у његовом песничком опусу.

НОВИ СРПСКИ ПАТРИЈАРХ – ЊЕГОВА СВЕТОСТ ГОСПОДИН ПОРФИРИЈЕ

Сећања на незаборавна гостовања на Бранковом колу током три минуле деценије у оквиру чувених „Хришћанских тема“

СРЕЋНА НОВА ГОДИНА!

САОПШТЕЊЕ БРАНКОВОГ КОЛА ПОВОДОМ НАГРАДЕ „ПЕЧАТ ВАРОШИ СРЕМСКОКАРЛОВАЧКЕ“

Сремски Карловци, 9. новембар 2020.

        На завршној седници жирија Бранковог кола (Ненад Грујичић, Јелена Алексић и Крстивоје Илић) за награду „Печат вароши сремскокарловачке“, 9. новембра 2020. године, једногласно је одлучено да ово престижно песничко признање припадне Јовици Ђурђићу, Радомиру Стојановићу, Браниславу Зубовићу и Душану Захаријевићу.

НОВИ ДОБИТНИЦИ „ПЕЧАТА ВАРОШИ СРЕМСКОКАРЛОВАЧКЕ“: ЂУРЂИЋ, СТОЈАНОВИЋ, ЗУБОВИЋ И ЗАХАРИЈЕВИЋ

Сремски Карловци, 9. новембар, 2020.

Престижна награда Бранковог кола, једна од најстаријих у региону, ''Печат вароши сремскокарловачке'', за најбоље песничке књиге на српском језику, објављене између два свечана уручења овог угледног признања, равноправно је припала Јовици Ђурђићу за књиге изабраних песама „Врх тишине“ и „Лековита светлост“ (Bookland, Београд, 2020), Радомиру Стојановићу за књигу „Наличје тишине“ (Панорама – Јединство, Приштина – Косовска Митровица, 2019), Браниславу Зубовићу за збирку поезије „Тремор“ (Удружење књижевника Србије, Београд, 2020)  и Душану Захаријевићу, за књигу „(Не)доглед“ (Битије, Нови Сад, 2020).

ПЕСНИЧКА РАЗГЛЕДНИЦА ИЗ СРЕМСКИХ КАРЛОВАЦА

Милица МИЛЕНКОВИЋ

     Између две сјајне фотографије на предњој и задњој корици књиге Сремскокарловачке терцине Ненада Грујичића стала је једна невероватна збирка песама каква се по први пут јавља у нашем песништву...

Одлазак Амфилохија Радовића: МИТРОПОЛИТ ЧЕРНОГОРСКИ, СВЕТИМА СЕ ПРИДРУЖИО

Пре осамнаест година, у двосатној емисији Телевизије Војводине,посвећеној Светом Сави, учествовали смо митрополит црногорско-приморски Амфилохије, Весна Чипчић, Софија Љуковчан (модератор) и ја. Митрополит је говорио о Светом Сави као монаху, ја о Сави Немањићу као песнику, Весна казивала његову поезију, а Софија водила програм који је прошао  – дланом о длан.

Сећање на Манојла Гавриловића СТРАЖИЛОВСКИ ПЕСНИК ОРФЕЈСКЕ ЛИРЕ

Један од наших песника који је волео и умео напамет да казује поезију на Стражилову, и другде, био је орфејски кликтави посвећеник стиха, непоновњиви Манојле Гавриловић. 

ДВЕ НОВЕ И ЈЕДНА ДАВНА КЊИГА : Сусрет Растка Лончара и Ненада Грујичића

Данас су се по лепом сунчаном времену, у башти новосадског ресторана „Џентлмен“,  сусрели песници двеју генерација, Ненад Грујичић и Растко Лончар. Ненад је на поклон добио два песничка,  свежа издавачка првенца из новоосноване куће „Битије“: „(Не)доход“ Душана Захаријевића и „Тобом овенчани (све)мир“ Николе Искића. 

УРУЧЕНЕ НАГРАДЕ "ПЕЧАТ ВАРОШИ СРЕМСКОКАРЛОВАЧКЕ"

ПРОМОЦИЈА НОВЕ КЊИГЕ ПОЕЗИЈЕ РАСТКА ЛОНЧАРА

На "49. Бранковом колу" промовисана је друга по реду књига Раста Лончара "Сумоврат".

ПРОМОВИСАНА НАГРАЂЕНА КЊИГА ЗДЕНКЕ ВАЛЕНТ БЕЛИЋ

На "49. Бранковом колу" промовисана је песничка књига Зденке Валент Белић.

ПРОМОЦИЈА ГРОМОВИЋЕВОГ НАГРАЂЕНОГ ПРВЕНЦА

У Башти Музеја у Сремским Карловцима промовисана је прва књига песама Милана Громовића, "Спирала", овенчана 5. септембра наградом "Стражилово". 

СНАЖНА МОНОДРАМА "ПРИНЦЕЗА ОЛИВЕРА" НА БРАНКОВОМ КОЛУ

На "49. Бранковом колу" приређена је монодрама "Принцеза Оливера". Текст је приредила, режирала и монодраму извела млада драмска уметница Даница Петровић.

СЛОВО О БРАНКУ

Растко ЛОНЧАР

Драги пријатељи,

о Бранку песнику младости, Бранку Вуковој перјаници, Бранку прерано отишлом, Бранку оцу модерног српског песништва, Бранку песнику народног језика, Бранку Карловчанину, Бранку Србину, ја ништа ново не могу да вам кажем. Многи, умнији, начитанији и речитији од мене су о томе већ и говорили и казивали – и лепше, и тачније.

БЕСЕДА МАТИЈЕ БЕЋКОВИЋА НА СВЕЧАНОМ ОТВАРАЊУ „49. БРАНКОВОГ КОЛА“ И „ПРОЛЕЋНИХ БРАНКОВИХ ДАНА 2020“

Бранко Радичевић је први песник за кога сам чуо и први песник који је личио на песника како сам песнике замишљао.

СВЕЧАНО УРУЧЕНЕ НАГРАДЕ „СТРАЖИЛОВО“

По дугој традицији, поред старог споменика (1885) Бранку Радичевићу, на песникoвом гробу, цвеће је положио и свећу запалио млади песник Бранковог кола, Растко Лончар, ранији добитник награде „Стражилово“, „Матићев шал“, и титуле најбољег младог песника у Србији пре три године у чувеној анкети листа „Политика“ – „То је била њихова година“. 

Свечано отворено 49. Бранково коло УРУЧЕНА "ВЕЛИКА ПОВЕЉА БРАНКОВОГ КОЛА" МАТИЈИ БЕЋКОВИЋУ

Данас је у Сремским Карловцима на Свечаном отварању 49. Бранковог кола и "Пролећних Бранкових дана 2020", Матији Бећковићу свечано уручена "Велика повеља Бранковог кола" за "допринос лепоти и развоју поезије, за стваралачку радост и љубав према песницима и људима на трагу божанског дара и дела Бранка Радичевића".

У сусрет 49. Бранковом колу СВЕЧАНО УРУЧЕЊЕ НАГРАДА И ПРИЗНАЊА

У новим оклностима, Бранково коло ће од 4 - 14. септембра одржати две сједињене манифестације: „49. Бранково коло“ и „Пролећне Бранкове дане 2020“ (који су требало да буду одржани у марту). Програми ће бити реализовани у термину матинеа, од десет часова на отвореним просторима, у башти Музеја и Бранковог кола и на Стражилову.