Бранково коло већ тридесет пет година организује песнички турнир у шаху по угледу на Бранка Радичевића шахисту. Пре нешто више од једне деценије и Змајеве дечје игре су увеле ову врсту програма са даровитом децом-шахистима и песницима.  А славни руски песник Пушкин је рекао: „Нека је благословена моја душа што сам научио да играм шах.“

Ко не игра шах, заиста пуно губи, напросто је у некој врсти хендикепа, духовно сиромашнији на овоме свету. Та стара, мистична, непознатог корена, савршена игра, борба белих и црних фигура, надгорњавања добра и зла, ероса и танатоса, представља неисцрпно богатство и за песничку машту, имагинацију и интелигенцију. Кажу да човек није измислио шах него га открио, затекао од неке друге цивилизације која нам се тиме јавила и оставила космичку поруку – за бескрајно распетљавање Тајне.

" /> ШАХ, ПЕСНИЦИ И МЛАДИ ТАЛЕНТИ НА ЗМАЈЕВИМ ДЕЧЈИМ ИГРАМА
Brankovo kolo - slika Brankovo kolo - tekst Brankovo kolo - pero

ШАХ, ПЕСНИЦИ И МЛАДИ ТАЛЕНТИ НА ЗМАЈЕВИМ ДЕЧЈИМ ИГРАМА

slika

Нови Сад, 15. јун 2024.

 ШАХОВСКИ ТУРНИР С ПОЕЗИЈОМ У СРПСКОЈ АТИНИ

У оквиру овогодишњих Змајевих дечјих игара, у Новосадском шаховском клубу одржан је песнички турнир у шаху где је наступило неколико песника и десетак младих талената у шаху из Новог Сада, деце која су освајала високе награде на градским, покрајинским и републичким такмичењима. Програм је организовао Жељко Медар, шаховски педагог и FIDE мајстор. Најстарији међу песницима био је Љубивоје Ршумовић, затим Ненад Грујичић, Тања Петровић и други. 

Играно је девет кола, прво место овојио Жељко Медар - 8,5 поена, други Дејан Оморјан - 7,5, трећи Вељко Петрушић и четврти Леонид Ивановић - по 7 поена, Пета Марица Миловановић - 5,5. 

Бранково коло већ тридесет пет година организује песнички турнир у шаху по угледу на Бранка Радичевића шахисту. Пре нешто више од једне деценије и Змајеве дечје игре су увеле ову врсту програма са даровитом децом-шахистима и песницима. А славни руски песник Пушкин је рекао: „Нека је благословена моја душа што сам научио да играм шах.“

Ко не игра шах, заиста пуно губи, напросто је у некој врсти хендикепа, духовно сиромашнији на овоме свету. Та стара, мистична, непознатог корена, савршена игра, борба белих и црних фигура, надгорњавања добра и зла, ероса и танатоса, представља неисцрпно богатство и за песничку машту, имагинацију и интелигенцију. Кажу да човек није измислио шах него га открио, затекао од неке друге цивилизације која нам се тиме јавила и оставила космичку поруку – за бескрајно распетљавање Тајне.

Шаху ништа нису могли ни компјутери, ни нове технологије, потпуно им се прилагодио, односно, надишао их својом супериорном једноставнишћу са безброј комбинација и нијанси људског ума. Остао је независан и свој, показало се да више даје него што узима. Још је Аристотел у она давна времена написао Александру Македонском: „Видим да стално путујеш, а када си усамљен, када се осетиш туђином, играј шах, јер ће те он развеселити и бити саветником у ратним подухватима.“

 

                                                                                                                                                              М. Борић