Brankovo kolo - slika Brankovo kolo - tekst Brankovo kolo - pero

О ГАЛЕРИЈИ И СЛИКАМА МИЛАНА КЕЧИЋА


 

slika

Сремски Карловци, 4. децембар 2021.

 

Као млад човек и песник, црпео сам знање и мудрост из разговора с Миланом Кечићем у Сремским Карловцима, упијао и преводио у свој животни систем сваку реченицу из његовог искуства. Упечатљиве су ми остале и приче о његовом ангажману у Немачкој на сајмовима где је као младић радио на декорацији штандова и излога. Из тога се видело да је израна пекао живот и проналазио свој пут. Упознао сам га 1983. године при доласку у Бранково коло чије су просторије биле тик уз његову будућу галерију.

Опширније ➨

КАКО ЈЕ "НЕСТАО" БРАНКОВ СРПСКИ ПАТРИОТСКИ ОРЕОЛ


 

slika

Недељни Блиц, 28. новембар 2021.

Пише: Ненад Грујичић

 

КОМЕ ЈЕ ПОСВЕЋЕНА АНТОЛОГИЈСКА ПОЕМА "ЂАЧКИ РАСТАНАК" (2)

 

А колико је свест о Бранку Радичевићу била деформисана у глави становника друге Југославије, видело се приликом њеног распада деведесетих година прошлога века. Нико није уочавао српски патриотски ореол Бранка Радичевића, сви су га сматрали Југословеном, чак претечом југословенства као идеологије коју су тадашњи кетмани приграбили.

 

Опширније ➨

БРАНКОВОМ КОЛУ СВЕЧАНО УРУЧЕНА „ПОВЕЉА ГРАДА СРЕМСКИХ КАРЛОВАЦА“


 

slika

Сремски Карловци, 21. новембар 2021.

У ИМЕ БРАНКОВОГ КОЛА ПОВЕЉУ ПРИМИО НЕНАД ГРУЈИЧИЋ

 

У згради Магистрата у Сремским Карловцима, данас је Бранковом колу свечано уручена „Повеља Града Сремских Карловаца“ поводом педесет година успешног трајања ове песничке и културне институције на јавној сцени.  Ово високо признање уручено је у оквиру обележавања славе општине Сремски Карловци, Сабора Светог архангела Михаила – Аранђеловдана. „Повељу Града Сремских Карловаца“ председнику Бранковог кола, Ненаду Грујичићу, уручио је председник Скупштине општине Сремских Карловаца Бобан Петковић.

Опширније ➨

КОЛО, КОЛО, НАОКОЛО... СРПСКО ИЛИ ЈУГОСЛОВЕНСКО?


 

slika


"Недељни Блиц", 21. новембар 2021.

Пише: Ненад Грујичић
 

     У сусрет 200. годишњици (2024) рођења Бранка Радичевића, осврнућемо се на његову антологијску поему „Ђачки растанак“ која је интригантна из више разлога, а посебно због чувеног „Кола“ у њеном саставу.  То „Коло“ било је предметом разноврсних (зло)употреба, понајпре са становишта дневнополитичких и идеолошких интервенција у историјској пракси.  Отуда, прилика је да објаснимо о чему је заправо реч у том „Колу“.
Но пре тога, поновићемо да је Алексије Радичевић рођен 28. марта 1824. године у Броду на Сави, данашњем Славонском Броду. Можемо казати – вршњак, то јест савременик, на пример неких европских писаца, Виктора Игоа и Лава Толстоја, по преклапању њихових календара у животима различите дужине.  

Опширније ➨

О ЈЕДНОСТАВНОЈ ПЕСМИ


 

slika

ПРЕ ЧЕТВРТ ВЕКА О ПОЕЗИЈИ ЈОВАНА ДУЧИЋА

 

Ненад Грујичић 

„Политика“, Културни додатак (на 1. страни), 30. новембар 1997.

 

Много је божанског даха и књижевног заната потребно да би се написала песма чија једноставност садржи најсложеније валере живота и уметности. Једноставна песма није таква сама по себи, већ зато што нас таквима чини док њоме бродимо. Јован Дучић је велемајстор једноставне песме. Под једноставношћу не подразумевамо само форму која код овог песника цепти од филигранске избрушености метра и ритма (јер захтеви форме су засновани на тектонској множини минулог рада и вештине), већ и новосаграђени свет који се у језику осамосталио дочаравајући нам превладаног себе.

Опширније ➨