Brankovo kolo - slika Brankovo kolo - tekst Brankovo kolo - pero

РАЗГОВОР С НЕНАДОМ ГРУЈИЧИЋЕМ У БАЊАЛУЦИ


 

slika

Интервју с Ненадом Грујичићем

ДА КЊИЖЕВНА КОЗАРА ПРОДИШЕ ПУНИМ ПЛУЋИМА

Разговарао Ранко Прерадовић

                   Часопис "Сутра", Бањалука, мај 2022.

Ви сте Приједорчанин, у Поткозарју сте завршили основну и средњу школу. Рођени сте у Панчеву, данас живите и радите у Новом Саду и Сремским Карловцима. Када сте први пут били на „Књижевним сусретима на Козари“?

Подалеке 1978. године када је први пут додјељена награда „Скендер Куленовић“, лауреат био Бранко Ћопић. Затим, позван сам на Козару 1980. године после објављивања прве и друге ми књиге песама у Београду („Матерњи језик“ и „Линије на длану“). Као млади песник, ту сам сусрео старије, већ чувене, Миодрага Павловића, Радована Павловског, Перу Зупца, Тита Билопавловића и друге. А за Скуп младих писаца Босне и Херцеговине на Козари, који је почео 1964. године,  чуо сам још као ђак у Приједору. Сећам се да ми је ујак Здравко Микић, тада млади песник, причао како је напустио тај скуп кад је видео како песници боемишу уз ракију.

Опширније ➨

У НОВОМ САДУ ПРЕДСТАВЉЕН ГРАД ПРИЈЕДОР КАО ТУРИСТИЧКА И КУЛТУРНА ДЕСТИНАЦИЈА


 

slika

Нови Сад, 24. мај 2022.

ПРЕЗЕНТАЦИЈА ПРИЈЕДОРА У НОВОМ САДУ

У завршници манифестације „Дани Приједора у Новом Саду“, данас се у Културном центру Новог Сада представила Туристичка организација Града Приједора. Презентација је обухватила видео-приказ легендарне планине Козаре и Националног парка „Козара“, реке Сане, природних лепота Приједора као поткозарског града, историјску и генезу развоја Приједора, те приказе Музеја Козаре, Спомен-куће породице Стојановић, Библиотеке „Ћирило и Методије“, Галерије „Сретен Стојановић“, Приједорског позоришта, Центар за приказивање филмова и бројна културно-уметничка друштва. 

Опширније ➨

ЈУРОДИВА ВЕСНА ПАРУН, ВЕЧИТА


 

slika

 

ДОЛАСЦИ ВЕЛИКЕ ПЕСНИКИЊЕ НА БРАНКОВО КОЛО

"Недељни Блиц", 5. јун 2021.

Пише: Ненад Грујичић

 

И на Бранковом колу, Весна Парун је остављала утисак апсолутне песникиње, сви су говорили да је највећа жена-песник у хрватском језику, а неки додавали – и међу Јужним Словенима.  Да, она је Песник, нема женског или мушког као разлике у правој поезији.  Весна има андрогинску снагу језгра поезије. Била је од оних песника што умеју да казују своје песме, који у сваком тренутку жртвују све нити свога бића за пламен поезије. Није признавала ауторитете који не осећају природу људског Ја и не уважавају поезију као судбину. За своју књигу Шест сонетних вијенаца сама је написала предговор рекавши да не жели да о тој књизи пишу критичари и универзитетски професори.

Опширније ➨

О КОМЕ СЕ СТАРА СВЕ ОНО ШТО САДРЖИ РЕЧ КУЛТУРА


 

slika

Сремски Карловци - Нови Сад, 22. мај 2022.

О НАШИМ ПРОПАЛИМ ДУШАМА И КУЋАМА СЛАВНИХ ЉУДИ У МОШОРИНУ И ДРУГДЕ

Пише: Драгана Лисић

Немам више осамнаест година, идеали ме полако напуштају, свесна сам где живим. Али на неке појаве и даље никако да огуглам. Жив се човек на све навикне, каже естрада. Али неки део мене и даље не дозвољава да се навикнем на баш све. Део око желуца ми се подиже када освестим неке ствари које се дешавају. Од таквих емоција све чешће и све јаче осећам гађење. Нисам довољно хладнокрвна и прагматична да одем што даље од ове земље, продам идентитет за шачицу сребрењака и живим „спокојно“ не гледајући бруку и срамоту која ме окружује.

Имам порив да устанем, да кажем „не може тако", да дам све од себе покушавајући да променим макар нешто. Квази-психолошки тест 16 личности ме дефинише као предузетника, а пошто нисам довољно прагматична да отворим, на пример, кафану и богатим се на људској доколици и пороку, или салон лепоте па да убирам корист на људској површности, једино што ми од тог корена остаје јесте предузимљивост.

Опширније ➨

ПРОМОВИСАНА МОНОГРАФИЈА ВЕДРАНЕ АДАМОВИЋ „ГОДИНЕ СТРАДАЊА 1941/42“.


 

slika

 

Нови Сад, 20. мај 2022.

ВЕДРАНА АДАМОВИЋ О СТРАДАЊУ СРБА У ПРИЈЕДОРУ, ПОТКОЗАРЈУ И НА КОЗАРИ

 

У оквиру манифестације „Представљање града Приједора“, у Културном центру Новог Сада промовисана је књига Ведране Адамовић „Године страдања 1941/42.“ у издању Музеја Козаре у Приједору. О књизи су говорили Ненад Антонијевић из београдског  Музеја жртава геноцида и ауторка Ведрана Адамовић из Приједора. Говорећи о значају ове књиге која се појавила осамдесет година после  геноцида у Поткозарју и на Козари, Антонијевић је навео њен  садржај: “Успостављање власти НДХ“, „Успостављање власти НДХ у Приједору 1941. године“,  „Три правца рјешавања српског питања,“ „Илиндански покољ у Љубији и околини 1941.“, „Страдање Срба жељезничара у данима Илинданског покоља“,  „Прилике у Приједору до првог ослобођења града 16. маја 1942“, „Битка на Козари и акција чишћења Козаре“, „Сабирни логор у Циглани“, „Покољ у Великом Паланчишту и  Горњем Јеловцу – октобар 1942.“, Страдање Јевреја у Приједору 1941/42.“, „Мјеста незаборава, култура сјећања – култура трајања“.

Опширније ➨