ПЕСМЕ ИЗ КЊИГА ОВЕНЧАНИХ "ПЕЧАТОМ ВАРОШИ СРЕМСКОКАРЛОВАЧКЕ" 2022.

Сремски Карловци, 18. октобра 2022.

ЧЕТИРИ ПЕСМЕ НОВИХ ЛАУРЕАТА БРАНКОВОГА КОЛА

Управо су проглашени нови добитници „Печата вароши сремскокарловачке“: Перица Марков, Јулија Капорњаи, Маја Белегишанин Ивановић и Слободан Јовић. Знајући да многи посетиоци нашег сајта желе прочитати стихове из најбољих књига на српском језику, доносимо по једну песму са потписом  наших нових лауреата. Честитамо им на престижном песничком признању које је основано далеке 1967. године у редакцији новосадског студенстког листа „Индекс“. Ову награду досад су понела наша највећа песничка имена.

                             Перица Марков

О ЖИВОТУ НА СТАНИЦИ

Плаћа се јело плаћа се пиће

плаћа сто и столица

и сан и јава – истина и обмана

и црв и птица

плаћа клозет и плаћа прокот

и оно доле и оно горе

и оно лево и оно десно и

и назад и напред и дрво суво

и јахта и река сува и пресахла

и шибљика и тетреб и јастреб

и соко и орао и галеб

и понор и вир и увир и извор

и руб и поруб и голуб

и мак на конац

игла и босиљак

и душа и тело младо и увело

„све се враћа и све се плаћа“

и зачетак и даћа

унијати и свати и све отекло

и протекло и претекло

и одрекло и порекло

и јањичари и политичари

и све што је тајно и што сија

и песма што стоји, пева – вија

и ратник и жртва и убица и патник

среће све и среће свашта

и стварност и уобразиља и машта

немањица и обиље

срећа кипови деца жене и типови

и људи и седишта

и композиција вагони путници и битници

улаз – излаз

рођење смрт возач кондуктер и живот

живот онај и живот овај

и пуж и лаж и реткост и карта и врата

и роба и соба и двориште

и кућа и огњиште

густина и суштина и вечност

и стадо и стока и имање и крдо

и брдо планина и равница и море

и крај и почетак и завичај

и речи и „Неречи“

и облаци и горе зелене

и врева и тишина и самоћа

и светло и тама

и мноштво и небо у нама

и непријатељство и равнодушност

и препреденост

и пријатељство и лисица

и змија и шкорпија

и лудост и мудрост

и царство земаљско и царство небеско

и ред и неред и јед и мед и свеже млеко

и цвеће дивље и питомо неко

и врло и меко обрисима и овим и оним

и смрадом и јадом и учењем и трудом

и стрпљењем и мучењем

и љубављу и миру са собом

и свима и трњем и мирисима

и смехом и плачем и паклом

и пепелом и прахом

и стециштем и одступалиштем

получењем разлучењем сједињењем

    Тим боравком –  зраком – Где си Ти

    Где је Рај и где је Отаџбина!

          (Из награђене књиге „Огњиште, БКЦ, 2022)

Маја Белегишанин Ивановић

ОЧИ

Навиру очи, бројне, различите...

Очи детета, велике и чедне;

очи просјака тужне, никад сите;

очи песника, свих лепота жедне.

Очи веселе што ведрином плене

и очи слепе кô небо испрано...

Ту су и очи сјајне, заљубљене

и очи које мудрост стичу рано.

Очи Азије, мистичне и косе

и очи плаве као морске воде;

очи што неку крупну муку носе

која пристиже попут непогоде.

Очи самртне, широм отворене,

што препознају врата другог света,

и очи након буђења, још снене, 

у којима се сан пређашњи шета.

Очи са платна сликаревих дела

и очи верних, добрих животиња.

Очи где душа огледа се цела,

очи верника с молитвом што тиња.

Очи Христове где се љубав точи,

очи икона што те благо прате...

И многе друге, неказане очи

пред видом ми се, као птице, јате.

            (Из награђене књиге изабраних и нових песама „Мајска киша“, Пресинг, 2022)

Јулија Капорњаи

 ПРОЛЕЋНО СПРЕМАЊЕ

Треба на време уклонити фотографије

које нас чине другачијим него што

мо замислили

Кад већ нисмо у стању

боре дубоке ироније

заменити смејалицама

или их заувек избрисати

Треба уклонити људе који нам кваре дан

или фејсбук профил

Који су можда другачији од нас

мада не и неизоставно гори

Треба уклонити стару одећу, обућу и

све што је на било који начин оштећено

поклонити другима

Треба уклонити непријатне речи

сместити их у празнине између редова

као у плитке гробове

Радити на себи здушно, тежити савршенству

док не нестане и последњи траг

људскости

а туга за псом превагне над тугом

за вољеним човеком

          (Из награђене књиге „Панацеја“, Књижевна општина Вршац, 2022)

Слободан Јовић

ДИГИТАЛНИ ЧОВЈЕК

Ти си дигитални човјек;

уплашен од земље, блата и балеге;

имаш отањене јагодице, слаб вид

и поглед уоквирен модерним наочарима

што ти служе чему и кљусету оглав.

Ти си дигитални човјек;

твоја савјест је чиста

као сјечива након дезинфекције,

кожа глатка...

Твоја је кожа телефонски екран

кроз који свако јутро

укорачујеш у рајска насеља.

Ти си дигитални човјек;

твоји кораци пролазе

кроз киклопске шпалире

сигурносних камера.

Ти си дигитални човјек,

чије се тијело гаси,

зујање рачунара

његови су полседњи уздаси

и посмртна музика.

Ти си дигитални човјек

чије посмртне остатке

неће сачувати урна,

ни мртвачки сандук,

већ електрични микрочип.

             (Из награђене књиге „Исусов трн“, СКЗ, 2021)