ПЕСНИК ДАМИР МАЛЕШЕВ

Сремски Карловци - Нови Сад, 6.априла 2022.

СА „ПРОЛЕЋНИХ БРАНКОВИХ ДАНА 2022“: ПРОФЕСОР МАЛЕШЕВ ИЗ ГИМНАЗИЈЕ „ИСИДОРА СЕКУЛИЋ“

И ове године наступао је, и наступаће, на „Пролећним Бранковим данима“, и то опет несвакидашње, као домаћин, уствари, професор филозофије у новосадској гимназији „Исидора Секулић“. Модератор програма Бранковога кола, и више од тога – сваке године са својим даровитим ђацима, учесницима поетско-уметничког програма.

Песник пре свега, значајан аутор и наш сарадник, подалеке 1998. године Дамир Малешев објавио у Бранковом колу одличну књигу песма „Раст“. Били смо се, који месец пре изласка те збирке, сусрели у Пашићевој у Новом Саду (гле, прошло је четврт столећа). Сетно ми је рекао да му прва књига није примљена у истоименој едицији Матице српске, на шта сам одмах на невиђено узвратио: „Донеси рукопис у Бранково коло, ми ћемо објавити.“

Изненадио се и озарио, и заиста тако је било, права песничка књига, а уз то његов првенац, појавила се у едицији „Савремена поезија“ Бранковога кола. Касније ће Дамир објавити још неколико добрих књига песама, па чак и у сопственом препеву поезију Битлса, коју почесто, као даровит музичар, уз гитару и отпева. Уврстио сам га у "Антологију српске поезије (1847-2000)", која се у два издања појавила у издању Бранковога кола (2012, 2013).

Малешевљева поезија је култивисаног израза, свеједно – у слободном или везаном стиху (мајстор је мајстор), импрегнирана чистом емоцијом (често и болом), лирика са мисаоним нитима песничког говора, увек обогаћена оригиналним призорима и сликама из снажног врела имагинације и урођеног талента. 

                                                                                                                                                             Н. Грујичић

Дамир Малешев

                            Оцу Дамјану

Док пребирам по твојим песмама, оче,

остављам дечачку пристрасност негде

по страни, остављам сећање на први усхит

као недозрео мед, да се разбистри.

Изабрао сам бисере твојих метафора чији ће

мутни сјај да те надживи, те црне бисере

твојих потаја у асиметричном калеидоскопу.

Сада знам – ако желим да походим твоје светове,

морам да прођем са друге стране огледалâ.

Тамо су авети из твојих снова, свемирски

бродови твојих бесаница и присни предели

твога детињства са вечно зеленом окућницом.

Имена риба које си ловио, тамо су ликови из

дединих прича, дечаку загонетни и драги:

бодорка, бандар, балавац, бела, буцов, црвенперка,

чиков, деверика, кечига, моруна, лињак и мелез,

караш и јегуља – сва блага Дунава, преображена.

Тамо је твоја цигарета у мраку огњени цвет који

не вене, и звезда мајушна која не гасне, оче.