ТРИ ПЕСМЕ ДАНИЛА ЈОВАНОВИЋА

Сремски Карловци - Нови Сад, 20. децембар 2024.

Актуелни добитници награде „Стражилово“

ДАНИЛО ЈОВАНОВИЋ: ТРИ НОВЕ ПЕСМЕ

Млади песник Данило Јовановић (2005) актуелни је добитник престижне награде „Стражилово“ која му је свечано била уручена на 53. Бранковом колу, 7. септембра 2024. године на Стражилову, у знаку прославе 200. годишњице рођења Алексија Радичевића, потоњега Бранка, великог песника српског романтизма. Нема сумње да је овај несвакидаши јубилеј надахнуо младог талентованог песника да цео један циклус („Бранковим стазама“) посвети Радичевићу, Стражилову и Сремским Карловцима.

Доносимо три песме из новог круга поезије Данила Јовановића.

"КОЗАРО, СЕЈО И ПРАМАЈКО" НЕНАДА ГРУЈИЧИЋА - МОЛИТВА ЗА МУЧЕНИКЕ ПРЕТКЕ

Сремски Карловци - Нови Сад - Београд, 15. децембар 2024.

МИРОСЛАВ КОС ПИШЕ О НАГРАДИ „ДРАГОЈЛО ДУДИЋ“ ЗА КЊИГУ  „КОЗАРО, СЕЈО И ПРАМАЈКО“ НЕНАДА ГРУЈИЧИЋА

У данашњем „Блицу недеље“ (15. децембар 2024), Мирослав Кос пише о књизи Ненада Грујичића „Козаро, сејо и прамајко“ (Речитатив о геноциду, забораву и слободи) која је недавно овенчана наградом београдске Фондације „Драгојло Дудић“ за књижевност и историју.

Аутор текста, Мирослав Кос, уноси и образложење жирија поводом награде која траје више од пола столећа: „Реномирани савремени српски песник Ненад Грујичић, објавио је поему у 20 певања, посвећену у целости библијском страдању српског (крајишког) народа на планини Козари у јуну и јулу 1942. године. Са озбиљним претходницима у песничкој традицији на ову тему (Скендер Куленовић), Ненад Грујичић је песнички и тематски надоградио Скендерову чувену поему „Стојанка мајка Кнежопољка“, проширујући симболику материнства и женског принципа (сејо и прамајко!) на читаву планину Козару, допевавајући целокупну судбину и усуд српског народа на простору Босне и Херцеговине од 19. века до данашњих дана. Сумирајући кроз централна певања књиге поразну спознају, песник уочава да је ова тема  последњих деценија 21. века готово намерно у јавној сфери препуштена забораву, то јест да се на овом простору за век и по мало шта променило у усуду српског народа коме је непријатељ остао – исти. Стога је ова поема „о геноциду, забораву и слободи“ вишеслојна, свеобухватна и значајна песничка творевина, надахнуто испевана у бритком и богатом песничком стилу и језику Ненада Грујичића, насталим на богатој усменој песничкој традицији српског народа Босанске Крајине, а истовремено модерна, отрежњујућа и опомињућа поетска синтеза, доврхуњена у чувеном „козарском колу“ на крају поеме, у које се и сам песник хвата.“ Доносимо део награђене поеме!                                                                                                                      

М. Борић

НЕНАДУ ГРУЈИЧИЋУ УРУЧЕНА НАГРАДА "ДРАГОЈЛО ДУДИЋ"

Београд, 9, децембар 2024.

ПРИЗНАЊЕ ЗА КЊИГУ-ПОЕМУ "КОЗАРО, СЕЈО И ПРАМАЈКО"

Беседа Ненада Грујичића на свечаном уручењу награде „Драгојло Дудић“

Данас је Ненаду Грујичићу у београдској Фондацији "Драгојло Дудић" у 12 часова свечано уручена истоимена награда за књигу-поему "Козаро, сејо и прамајко - Речитатив о геноциду, забораву и слободи" у издању бањалучке "Бесједе". Том приликом награђени песник је казивао неколико од двадесет делова поеме, а затим прочитао беседу коју доносимо у целини.                      М. Борић    

ПЕВАНЕ БРАНКОВЕ ПЕСМЕ И БЕСЕДА О ЊЕМУ У ТЕМИШВАРУ

Бранково коло у Румунији

У ПОХОДЕ "ДЕВОЈЦИ НА СТУДЕНЦУ", ПРВОЈ БРАНКОВОЈ ПЕСМИ

"Блиц недеље", Београд, 8. децембар 2024.

Пише: Ненад Грујичић

Живот рађа, проноси и васпоставља таленте у времену и простору. Темишвар је град везан за три наша великана, Доситеја, Бранка и Црњанског. И поводом светројице у овом данас веома развијеном граду постоје снажни трагови и амблеми. Но, сада ћемо се бавити Алексијем Радичевићем и његовим белезима у Румунији, са круном-прославом у Темишвару поводом  200. годишњице песниковог рођења.

А пре нешто више од два миленијума, староримски песник Овидије рекао: „Ништа није брже од годинâ“ (Nihil est annis velocius). Рабиндранат Тагоре из Индије, пре више од једног века, додао да лептири не рачунају на године и месеце, већ на минуте, и имају довољно времена. Тако је и нама било, у оба предочена знака, у Бранковом колу током ове године обележавајући велики његов јубилеј. Све се указивало као вечност, а онда сажимало и радосно трошило у данима који су прослављали успомену на генијалног младића српског романтизма.

ТРИ ПРОГРАМА У ЧАСТ БРАНКА, ЈЕДАН У НОВОМ САДУ, ДВА У БЕОГРАДУ

Београд – Нови Сад, 6. децембар 2024.

Уз прву „Ноћ библиотека“ у Србији и наставак прославе два века од рођења Бранка Радичевића

ГЛУМЦИ БОШКО ПЕТРОВ И ДАНИЦА ПЕТРОВИЋ, СА ГАЈДАШЕМ ОГЊАНОМ ОГЊАНОВИЋЕМ, НАСТУПИЛИ У НАРОДНОЈ БИБЛИОТЕЦИ СРБИЈЕ

-У новосадској Градској библиотеци читали песници Бранковог кола, лауреати награда „Стражилово“ и „Печат вароши сремскокарловачке“: Растко Лончар, Сузана Рудић и Дамир Малешев. - У београдској Средњој фармацеутско-физиотерапеутској школи промовисан цветник о Бранку „Ао, данче ала си ми бео“.

Наставља се свечано обележавње великог јубулеја: два века од рођења Алексија Радичевића, потоњега Бранка, великог српског песника, претече нашег романтизма. Још пролетос, 28. марта увелико је у јавности одјекнуо јединствен програм изведен на Стражилову, поред Бранковог гроба (1883) и споменика подигнутог 1885. године. Ту су се пролетос на дан Бранковог рођења чули глумци са Бранковим песмама и гајде које су пратиле Змајеву песму о Бранку. Неко истанчаног слуха то је приметио и позвао Бранково коло да учествује у Народној библиотеци Србије поводом прославе два века од Бранковог рођења.