МИЛАН РАКУЉ: "ЧИТАЛАЦ ПОЕЗИЈЕ"

Сремски Карловци - Нови Сад, 12. децембар 2022.

НОВА ПЕСМА ИЗ БАЊАЛУКЕ

Један од најистакнутијих прекодринских (ијекавских) младих песника који је своје ауторско име засновао у Бранковом колу јесте Милан Ракуљ из Бањалуке. Објавио је у Бранковом колу две песничке књиге: Глуви путник (2010) и Поезија у костима (2014), те Разгледнице из Трећег свијета (2021) у издању Гласа Српске. Добитник је награда „Стражилово“, „Печат вароши сремскокарловачке и „Српско слово“.

Песник боемског бунта и оштре критичке речи, поезију доживљава као штит и и мач у борби са неманима и деформацијама друштвене збиље. Он их приказује као лелујаве карикатуре служећи се лековитом иронијом-сатиром-гротеском (све до сарказма), а у музичкој супстанци риме (катрен, двостих, сонет), као и у слободном стиху који је однегован у матерњој мелодији језика.

 Доносимо најновију Ракуљеву песму.

                                    Милан Ракуљ

                         ЧИТАЛАЦ ПОЕЗИЈЕ

Читалац мученик зијева:
о чему ли пјесник пјева?!

Измишљен ли је нови "изам"
пенисизам, вагинизам?!

У здрав мозак пјесник иште
да боцне своје читалиште,

ил' је заумна поезија
пјесникова и ничија...

Читаоче мучениче,
то су елитне пјесме-приче,

варијације на тему
о бесмислу и ни о чему.

Сва објашњења сувисла
у таквој гомили бесмисла

боље ти је да не тражиш,
већ да климаш главом и хвалиш.

Пјесник замало уклети
воли тапшања по сујети;

пјесник замало рођени
воли да је и несхваћени;

пјесник замало модерни
воли с птицом да се пореди,

ал' до сутра можеш читати,
тај ти неће пропјевати.

Као стијена ћути пјесма,
помно тражиш чега нема...

О, читаоче наивче,
поезија те се одриче,

пјесништву новог вијека
довољна су два човјека.

Први је подобан рецензент,
а други његов пацијент:

тајна то је најстарија
за пјесму вели рецензија,

стога у руци не знаш шта је
пјесма, кока или јаје,

пјесничка нам то слобода
пјева кокода, кокода...

Добили смо поезију
која пјева пију-пију,

језик у маси несклада
није више рад да влада...

Читаоче губитниче,
славни јуриш на вјетрењаче

још у вијековима прошлим
проглашен је мјестом општим.

Од тебе као пажње знак
потребан је тек један лaјк.

Учини толико пјеснику
и скратићеш себи муку,

чини тако на невиђено
читање је превазиђено.

Данас водећи пјесници
уживају у честици:

"свака ти част", "зен маестро"
"феноменално" и ресто.

Културно тако се ради,
док се нада новој награди,

наш поета калибра свјетска
и његова споменар-свеска.

Критичар увијек исти
по службеној је дужности,

од зле мајке и горег оца,
отјерао читаоца,

а пјеснике без узице
по којима зову улице,

да би их послије славио,
у блату је удавио.

За све нас вјероватно они
рекли би да смо епигони.

О, читаоче, потомче
вреле ватре са ломаче,

сви пјесници и ти са њима
мртви сте вијековима.

Чисто ради опомене,
ако нас потврди вријеме

и главе нам опет пожеле:
убице су преживјеле.

           Бањалука, децембар 2022.

На фотографији из архива Бранковога кола: Ненад Грујичић и Милан Ракуљ у просторијама институције, 42. Бранково коло, Сремски Карловци, 7. септембар 2013.