ОЖИВЕЛИ МАТЕРЊИ ЈЕЗИК КРАЈИШНИКА

Na 48. Brankovom kolu, u Muzeju Vojvodine, u rubrici "Nematerijalno kulturno nasledje Srba", održan je program "Govor Banije, Korduna, Like i Bosanske Krajine", a povodom knjige pesama "Sa druge strane štreke" Jagode Klјaić iz Gline. To je poezija "u kojoj se spajaju izvoran govor, koji je već decenijama u nestajanju, kulturno-civilizacijski oкviri takvoga govora i lirski duh" (Dušan Ivanić).

O razlozima i motivima nastajanja ove retke knjige  govorila je i pesme kazivala autorka Jagoda Kljajić.  Navela je da su je neki svetli trenuci iz svakodnevnog života navodili na beleženje zaboravljenih reči i potom stihova, što se razvilo u veliki pesnički projekat od stotinu pesama.

O knjizi je govorio Nenad Grujičić ističući značaj dijalektalne lirike u vremenu kada se kruni biće srpskoga jezika na balkanskim prostorima. Istakao je suštastveni značaj knjige Jagode Kljajić,  pre svega kao pesničke tvorevine s obzirom da je poezija najviši oblik književne pismenosti. Osim toga, maternji jezk kao kulturološka vrednosna kategorija na celoj planeti predstavlja, po Konvenciji Uneska, najvažniji element nematerijalnog kulturnog nasledja svakog naroda.  To je knjiga pesama koja nadilazi inače potrebne lingvističke uvide,  jer i sama postaje nepresušnim izvorom za proširivanje  i oživljavanje vokabulara, to jest rečnika srpskog jezika.

Potom je Grujičić naveo neke reči iz „Rečnika“ na kraju knjige i u dijalogu sa publikom otkrivao njihovo značenje: abadijerati – ne obraćati pažnju, ne pridavati značaj; brenta – drvena posuda za vodu radnicima u polju; piždriti – buljiti, gledati netremice u nekoga ili nešto, kao omađijan posmatrati; palamar – odrezan komad hleba, nosiva greda u kući,  u prenesenom značenju ono najvažnije u životu; đamkati – jesti polako sa užitkom; gujščetna – poveća stražnjica; federvagin – fijaker, kočija; dželepar – vlasnik većeg krda svinja, trgovac svinjama; kojzca – šerpa, rangla, obično manja; plentrav – nespretan, spor; tudum – koji ništa ne razume; špigljin – ogledalo... i tako dalje.

            Jagoda Kljaić nadahnuto je i precizno, na mahove poput dramske umetnice, uzbudljivo i mladoliko čitala svaku reč iz pesama koje obuhvataju život iz njenog detinjstva i mladosti, nose upečatljive fantazmagorične slike i prizore, koji pojačani učestalim slojevima retkih i zaboravljenih, otkrivenih i sačuvanih reči sijaju na nov i originalan način, daju celom projektu pun smsao i snagu.

Publika je gromkim aplauzima nagrađivala svaku pročitanu pesmu, među kojima su bile i ove: „Tica jarebica“, „Na biciklinu“, „U bukliji rakija“, „Moj ćaća na drešu“ i druge. Nema sumnje, pojavila se čudesna knjiga krcata jezičkom energijom jednog minulog sveta koji, sa ovakvim pesmama, ostaje upisan u večnosti. Knjiga poezije Jagode Kljaić „Sa druge strane štreke“, ne samo na simboličnoj ravni, donosi nam neumrli eho zavičaja ispleten u riznici bogate banijske leksike kao živog bića. To je knjiga od epohalne važnosti za srpsku kulturu koja, ako želi opstati „među vihorovima“, institucionalno mora voditi računa o celini sopstvenoga korena i njegovih plodova na Balkanu.

            U programu je učestvovala, i poseban štimung dala poznata ojkačka grupa "Jarački jarani" iz Bačkog Jarka, koja obeležava trideset pet godina rada. Pre tri decenije, po scenariju Nenada Grujičića, Radio Novi Sad je napravio emisiju „Od bećarca do ojkače“, koja je osvojila prvo mesto na tadašnjoj Smotri jugoslovenskih radija u Ohridu. U toj emisiji, kao noseća i jedina ojkačka grupa, učestvovali su „Jarački jarani“.

U znak zahvalnosti što joj se pružila prilika da učestvuje na Brankovom kolu, ozarena lepotom svečanosti, Jagoda Kljaić je poklonila Nenadu Grujičiću, predsedniku Brankovog kola, dve flaše banijske rakije, šljivovicu i kruškovaču. Pogodilo se da je jedinstven poklon stigao baš na pesnikov rođendan, pa su učesnici i publika odmah bili počašćeni ljutim prepečenicama uz spontanu ojkaču koja je izmamila osmehe: „Oj, rakijo od pedeset gradi,/ šta od moje mladosti uradi!“