Сремски Карловци – Нови Сад, 9. април 2003.
ОДЕ САНАК ПУСТИ... ОРИГИНАЛНО ЗАПАЖАЊЕ О БРАНКУ
На данашњи дан 2014. године преминула је Светлана Велмар Јанковић која је пре двадесет година свечано отворила 32. Бранково коло. Гостовала је много пута на Бранковом колу, а први пут се појавила 1988. године на тек установљеном „Стражиловском митингу прозе“ где су наступила тридесет и четири писца.
На свечаном отварању 32. Бранковог кола, 5. септембра 2003. године, у Карловачкој гимназији, осветљавајући животни пут Алексија Радичевића, оригинално је, као нико дотад, рекла, поред осталога, и ово : „Из данашњег времена мора да је било неудобно и несигурно живети, као туђин и као отуђен, у две државе, у два царства, у аустријском и отоманском, на два тла, оба заљуљана а сневати о томе да мали пошалук постане слободна српска земља и да српски језик узрасте и разбокори се непосредно из својих коренова. Кад се из сиротињског тумарања по Србији и Војводству, у револуционарним годинама 1848/1849. вратио у Беч, слутим да је Бранко, скрхан од разочарања које је морало допринети његовој болести више од сиротиње у којој је живео, поново могао да испише онај стих из своје ране песме Рибарчета сан – само у контексту другачијег сазнања: Оде санак пусти! Тада му се већ увелико био отео пусти санак о слободи и о слози свег Српства, о његовом уједињењу. Као и рибарчетови снови, и песникови су се распршили, а руке остале празне.“
Ненад Грујичић
СВЕТЛАНА ВЕЛМАР ЈАНКОВИЋ
Долетела из Лондона истог дана кад на Колу
беше наступ који нетом испустити није хтела,
ал’ ми рече да је глава чудно жига, па у болу,
од умора, путовања, да се игра – не би смела.
А публика очекује, видела је да је дошла,
но Светлана моли тужна, главобољна, лица бела,
да у њено име кажем да би кући сада пошла
и да ћемо наћи датум да наступи другог пута,
али ја је убеђујем – да би бољка одмах прошла
чим би стала пред публику темом Кола надахнута,
златоусте прве речи са кореном јаког духа
отклониће бол у глави, јер ће озон апсолута
очистити умор душе и земнога људског руха;
поверова, и прихвати, неста вражјег калауза:
предавање текло тихо, не чује се чак ни мува,
а Светлана руји, светли, радосница сија суза,
прође време као минут, загрмеше овације,
осмех цакли из очију, стиже утом братска пуса,
неста бола из Лондона и све поста скроз друкчије.
Ја оздравих, рече Велмар, и загрли – као мајка,
ово ми је нешто ново, никад досад било није,
нешто сасвим ван времена, стражиловска нека бајка.
(Из књиге „Сремскокарловачке терцине“, Бранково коло, 2020)
Цветник песама (о) Бранку Радичевићу "Ао, данче, ала си ми бео"
Штампано поводом 200. годишњице рођења Бранка Радичевића.
Сто четрдесет девет песника од средине 19. века до данас, двеста песама!
Ненад Грујичић: КОЛО, КОЛО, НАОКОЛО - Појаве и портрети
Књига записа и сећања о знаменитим песницима и уметницима поводом полувековног трајања Бранковога кола
Штампано о двестотој годишњици рођења Бранка Радичевића
Други том књиге Ненада Грујичића КОЛО, КОЛО, НАОКОЛО - Стражиловски времеплов: трагови и сећања, цртице и коментари
Историјат Бранковог кола, хроника (1972 - 1992)
Штампано о двестотој годишњици рођења Бранка Радичевића
Беседарник СВЕЧАНЕ РЕЧИ - Беседе на отварањима септембарског Бранковог кола (1972 - 2024)
Приредили: Ненад Грујичић и Растко Лончар
Штампано о 200. годишњици рођења Бранка Радичевића
Зборник радова ЖИВОТ ПЕСНИЧКОГ ДЕЛА БРАНКА РАДИЧЕВИЋА
Приредили Ненад Грујичић и Растко Лончар
Са Округлог стола о Бранку одржаног 28. марта 2024.
Штампано о 200. годишњици рођења Бранка Радичевића
Капитална књига
Антологија српске поезије
Друго издање
ПРОГНАНИ ОРФЕЈИ
Антологија српске избегличке поезије