У сусрет 46. Бранковом колу

Сремски Карловци, 10. јун 2017.

Престижна међународна песничка награда ''Бранко Радичевић'' припала је ове године угледном немачком песнику Јиргену Израелу.

На данашњој завршној седници, ову одлуку једногласно je донео жири Бранковог кола у саставу: Ненад Грујичић, Стеван Тонтић и Мићо Савановић. 

Међу досадашњим добитницима ове међународне награде налазе се истакнути песници из света: Вјачеслав Купријанов (Швајцарска), Филип Танселен (Француска), Насо Вајена (Грчка),  Никита Данилов (Румунија), Керол Ен Дафи (Велика Британија), Валериј Латињин (Русија), Славомир Гвозденовић (Румунија), Бабкен Симоњан (Јерменија), Петар Милошевић (Мађарска) и Енес Кишевић (Хрватска).

О Б Р А З Л О Ж Е ЊЕ

          Јирген Израел (Jürgen Israel) рођен је 11. новембра 1944. у Херницу у Горњој Лужици, у источнонемачкој покрајини Саксонији. Основну школу похађао је у родном месту, средњу школу у Цитауу. То је погранично подручје према Чешкој Републици. Између 1963. и 1965. године учио је за библиотекара у Лајпцигу. Након три семестра напушта ту школу и волонтира код познате издавачке куће „Густав Кипенхојер“ у Вајмару. Од 1965. до 1970. студира у Јени германистику и науке о старини. После дипломирања одбио је да служи војску, због чега је морао  у тадашњој Немачкој Демократској Републици (ДДР) да проведе две године у затвору. Добио је и забрану обављања уредничких послова. Године 1973. оженио се лекарком Агатом, с којом је добио троје деце. Након краткотрајног запослења код једног издавача у Лајпцигу, постао је слободни писац, публициста и приређивач многобројних издања из области књижевности, уметности и религије. Међу издањима те врсте је и књига о цркви у ДДР-у као заштитничком простору опозиције.

            Песник се 1988. године с породицом пресeљава из Лајпцига у Нојенхаген код Берлина. У то време почиње да објављује и сопствена књижевна дела, за која ће добити неколико признања, понекад и у виду вишемесечних стипендија (као нпр. у Уметничкој кући Замка Виперсдорфа, затим у Рајнсбергу, гдје је боравио као „градски писац“, а провео је и годину дана у улози „сеоског писца“ у румунском Ердељу или Трансилванији).

            Јирген Израел постао је уважен песник препознатљивог и респектабилног израза. У збиркама „Новембарско сунце“ (Лајпциг 1988), „Пријатељство“ (Лајпциг 2003), „Домовина за леђима“ (Берлин 2004),  „Читанка 94“ (Берлин 2012), као и песмама расутим по часописима, панорамама и антологијама, Јирген Израел је песник продубљеног уметничког и животног искуства, које се, с отвореним духовним видиком, најчешће изражава средствима суздржаног лиризма, далеко од сваке песничке моде, медијски преферираних трендова и агресивног саморекламерства. Јирген Израел негује једну врсту егзистенцијално засноване а духовно инспирисане и усмерене поезије у којој се постављају питања о смислу живота, о љубави и пријатељству, вери и нади, о божанском и демонском у савременом свету. Песник при томе не избегава противречја и парадоксе, али остаје у хоризонту обећаног озарења и искупљења које нам нуди традиција хуманизма и изворно Христово учење. При свему томе, Јирген Израел често води поетски дијалог са великим претходницима, својим узорима (као што су Паул Целан и Петер Хухел) и савременицима (попут Адолфа Ендлера, Волфганга Хилбига, Курта Драверта или Увеа Колбеа), настојећи да посведочи вредност неког заједничког или подударног животног искуства, идеју или дилему, које нису само његове.  Већину песама Јирген Израел написао је у слободном стиху, али му ни везани није стран. Поред песничких дела, Јирген Израел је објавио и две књиге есеја, те дневник о свом једногодишњем боравку у Трансилванији.

               Међународна награда ''Бранко Радичевић'' свечано ће бити уручена Јиргену Израелу, у најстаријој српској гимназији, на 46. Бранковом колу, које ће трајати од 8 – 18. септембра у Сремским Карловцима, на Стражилову и у Новом Саду. Том приликом биће промовисана, и за ову прилику штампана и издању Бранковога кола, као облик награде, књига изабраних песама Јиргена Израела у препеву Стевана Тонтића.

                                                                                              Ненад Грујичић, председник Бранковог кола