КЊИГА "ГОДИНЕ И РАЗГОВОРИ" Интервјуи са Ненадом Грујичићем

Сремски Карловци - Нови Сад, 17. јануар 2025.

СТОТИНУ ИНТЕРВЈУА СА НЕНАДОМ ГРУЈИЧИЋЕМ - Књигу приредио Растко Лончар

У издању Бранковог кола изашла је књига „Године и разговори“ (100 интервјуа са Ненадом Грујичићем), штампана о 200. годишњици рођења Бранка Радичевића. Књигу је приредио Растко Лончар,  уредник едиције „Цветници“. Књига садржи стотину интервјуа објављиваних у интервалу од 1977. до 2024. године, то јест од појаве Грујичићеве прве књиге песама „Матерњи језик“ (Београд, 1978), преко његовог доласка (1983) у Бранково коло, па све до данашњих дана.

У периоду од скоро пола века, с Грујичићем су разговоре водили угледни новинари и писци, млади журналисти и ствараоци нових генерција, у низу од његових студентских дана до најновијег доба већ формираног песника, свестраног писца и агилног културног делатника. У књизи постоје најмање три тематска поља: поезија и стваралаштво, Бранково коло и Бранко Радичевић, и књижевна баштина и нематеријално културно наслеђе, са многим тангентама на концентричним круговима тема. Ево именâ осамдесет новинара и писаца чији се интервјуи са Ненадом Грујичићем налазе у књизи „Године и разговори“: 

Радмила Гикић, Раде Томић, Владо Мићуновић, Химзо Скорупан, Милан Живановић, Мирјана Божин, М. Диздар, Весна Рандељ, Сич Имре, Рале Нишавић, Љиљана Лабовић, Катарина Хриц, Илија Туцић, Ранко Прерадовић, Ђорђе Писарев, Јово Париповић, Душан Батинић, Јовица Јанковић, Ирена Ковачић, Јелена Косановић, Магдалена Јовићевић, Петар Самарџија, Драгица Павлов Крстић, Милкица Милојевић, Рајко Росић, Јадранка Бељин Балабан, Леа Зубић, Владимир Д. Јанковић, Петар Николић, Мухарем Дурић, Неда Симић, Зоран Радисављевић, Д. Станковић, Владан Ракић, Зорана Стакић, В. Керкез, Пеђа Радосављевић, Борка Мишевић, Радомир Речевић, Марина Вулићевић, Божана Трнинић, Саша Гојшина, Даница Радовић, Ново Томић, Срђан Миљковић, Санда Десница, Љиљана Петровић, Нађа Андрејевић, Горан Дакић, Борис Кнежевић, Александар Остојић, Бојан Речевић, Славица Ђукић, Мирослав Стајић, Александра Рајковић, Дејан Перишић, Милан Ракуљ, См. Станић, Драган Пејић, Ранко Пивљанин, Илијана Божић, Александра Мариловић, Гордана Поповић, Зденка Валент Белић, Валентина Новковић, Мирослав Кос, Тања Мандић, Николина Кнежевић, Слађана Миленковић и Бранко Алексић.

Интервјуи са Ненадом Грујичићем штампани су у четрдесет пет листова и часописа: Политика, Блиц, Ослобођење, Вечерње новости, Борба, Дневник, Magyar szó, Наша Борба, Политика Експрес, Јединство, Блиц – РС, Viva, Глас српски, Европски национал, Правда, Победа, Погледи, Печат, Свет, Младост, Глас Српске, Индекс, Глас омладине, Vzlet, Комуна, Тв ревија – Политика, Знак, Нова стварност, Nový život, Козарски вјесник, Карловачке новине, Портал, Стање ствари, Вести, Press, Екстра, Политикин свет, Нови печат, Новине новосадске, Независне, Сутра, Алфа инфо, РТ Никшић, Конкретно и Војвођански новинар.

Поводом објављивања књиге интервјуа, „Године и разговори“, Ненад Грујичић каже: „Бранко Радичевић је испевао двостих: Што би песма да од срца није,/ што би срце да младости није. То је формула и ове књиге интервјуа, која је својеврсна поема мога досадашњег живота пуног стваралачке радости и младоликог срца. А да би то срце било  свевидеће и универзално, боголико и јуначко, оно код сваког уметника целог стваралачког века заиста мора бити младолико и храбро, надахнуто и своје.

За више од пола века свога постојања, Бранково коло је објавило око две стотине књига младих песника, писаца и студената књижевности, омогућило им небројено много наступа, као и студентима уметности (глума, музика и сликарство) афирмишући њихове таленте и имена, овенчало их престижним наградама са именима Стражилова и Сремских Карловаца. Случај је хтео да ова књига буде штампана у данима досад највећих студентских протеста на којима млади вапе за правдом и истином. Припрема ове књиге за штампу и протести студената почели су се уствари догађати  у години несвакидашњег јубилеја: два века од рођења вечно младог Бранка Радичевића. То није и не може бити случајност, већ својеврсна порука звездане светлости свима нама, порука коју песници доносе и проносе у свим временима.  Тако у песми „Бранкова жеља“ Јована Јовановића Змаја, испеваној 1877. године, читамо: „Ил’ се руши, ил’ се нешто зида,/ Ил’ баш раја окове раскида!... Полетеће велико и мало,/ Да одбрани што се српско звало;/ Кад се сунце на школе осме’не,/ Ај, на школе и дарове њене,/ Мудре књиге кад полете летом,/ Да Србина изједначе с’ светом. / Кад запева Равијојла вила: Сад је јава што сам негда снила!

У младим интервјуима, па све до данашњих дана, исказивао сам свест о књижевности, о песничком чину и стваралачкој слободи, о духовном и уметничком аспекту креације, о таленту и његовом непрекидном подмлађивању и енергији perpetuum mobile , о њиховој моћи и смислу у свету одувек, а што сам изразио и  у књизи „Бранко – песник младости“ (Нови Сад, 1984). Та врста дара за дар кроз интервјуе расцветавала се и у полемички плам којим сам демистификовао разне деформације у нашем књижевном, културном и друштвеном животу.

Радујем се промоцији књиге „Године и разговори“ на „Пролећним Бранковим данима 2025“ у чувеној Карловачкој гимназији у којој се Бранко, под именом Алексије Радичевић, школовао од 1835. до 1841. године. Он би запевао: Е па дотле, а докле ћеш више, а ја ево још једном понављам и у сусрету са новом књигом интервјуа, као и толико пута раније, поготово поводом великог јубилеја који је крунисао нашу генерацију и дао нам несвакидашњу привилегију да часно и узвишено обележимо и прославимо 200. годишњицу рођења Бранка Радичевића.“

Доносимо део из поговора Растка Лончара: „Кроз интервјуе се, од најмлађих дана до данас, види да Грујичић поседује препознатљиво стваралачко упориште, да има погледе и увиде поводом тренутака у којима се одвија разговор (као да прича данас), а потом и да се све то развија у духовну константу која га не напушта у свим временима. Говорећи о младим ствараоцима, на пример, и њиховој позицији у друштву и свету, препознаје се њихова деликатна ситуација – осамдесетих година као и данас. Када Грујичић слика књижевне, културне (културолошке), друштвене и политичке прилике у разним временима, и ту постоји онтолошка константа проблема и облика, девијација и деструкције, ограничености и неправде као данас. То се односи и на циклусе наше уметности, књижевности, историје, али и цивилизацијских токова. И, у свему томе – као човек, стваралац одвајкада.“

Књига „Године и разговори“ има 470 страна. Уз сваки интервју иде нов Грујичићев фото-портрет од најмлађих песничких дана до данас. Доносимо, ево, и један давнашњи интервју са Ненадом Грујичићем (разговарала Радмила Гикић), објављен у београдској „Младости“ (1978).

Примерак књиге можете наручити јављањем на наш мејл: kolobrankovo@gmail.com или путем телефона 021 6613160, то јест 063 8272588.                                                                                                                                                                                                                                                      М. Борић

Интервју са Ненадом Грујичићем

КРИТИКА СЕ УЗАЛУД ТРУДИ...

Разговарала Радмила Гикић

Ненад Грујичић, рођен je 1954. године у Панчеву. Студира југословенску и општу књижевност у Новом Саду. На конкурсу Књижевне омладине Србије, у Београду примљена му је књига песама Матерњи језик. Ове године је добио Бранкову награду, коју додељује Матица српска за најуспешније семинарске радове студената филозофских и филолошких факултета.

      Шта значи прва књига? Какав је осећај при званичном уласку  у књижевност?

     Књига је стимуланс и обавеза за још дубље бављење феноменом поезије. Тражи да успоставим озбиљан однос према књижевности.

Имаш спремљену и другу књигу песама?

      Обе ове књиге су, заправо, једна књига од осамдесетак пјесама. Пошто се издавачи ријетко одлучују да штампају књиге са више од 30 до 40 пјесама, пого­тово када је у питању млади пјесник, онда сам направио двије књиге. Ову другу ћу дати у Матицу српску.

       Као млади песник, какав однос имаш према песничкој традицији?

      Намјера да се пише или, пак, сам чин пјевања подразумијева низ значења што доводе у вриједносни систем одређене културе, традиције и, истовремено, на одређени теоријско-духовни терен. То како ће се пјесник односити према традицији и њеним чи­њеницама, зависи и условљено је простором и временом којима припада. Активним дјеловањем према затеченим вриједностима пјесничке традиције, остварује се евен­туална сопствена традиција. Зато је традиција увијек динамички одређена. Она подра­зумијева читав низ односа и сукоба.

      Савременој поезији се много пребацује за неразумљивост и херметичност. Зашто?

     Поезија је дошла до нивоа када се окренула самој себи, тј. преиспитујући саму себе, заправо, она и даље одгонета и кристалише питања о човјеку, свијету, и њиховим судбинама. Оваквим остваривањем, поезија још више потврђује своју онтолошку са­мосталност. Она је одувијек била „страни језик” (што значи херметична је по својој природи), тако да је данашња херметичност уствари нормална ствар. Нужно је да прође времена. Свакако да постоји и она поезија која по сваку цијену бива неразумљива или херметична, али таква не припада сасвим у умјетничке творевине, већ је покондирено, штосерско и позерско срицање или констатовање на примјер годишњих доба, лифтова, дезодоранса и којечега.

Има ли такве поезије међу младим песницима?

        Има. Њу, као и личне и споменарске записе, те пролазне изливе младалачких еуфорија, треба разликовати од онога што је поезија као судбина, као начин да се преживи и истраје у овој форми у којој сада као човјек јесам.

        Шта мислиш о експериментима у савременој поезији? У чему се огледа развој поезије?

        Експеримент је, у суштини, критичан моменат у пјесничком стварању. Он није само плодоносно откривање нових могућности, већ посједује и ризик да се коначно раскрсти са познатим модусима пјевања. Развој поезије се огледа, првенствено, у дијалектичком односу пјесника и времена, а не само у компликовању и усавршавању структуре текста по сваку цијену, иако се ово друго подразумијева у извјес­ној мјери. Поезија, сумњајући у саму себе, изналази рјешења и излази из традиционалних оквира постепено, а не нагло, обезглављено. Међутим, експеримент је, у сваком случају, од користи, јер се пита и брине о оном другом лицу умјетности, о тзв. не-умјетности.

         Шта је, заправо, материјал из којег изниче песма? Може ли се песма до краја остварити?

         Од дате језичке материје, пјесник прави биће-пјесму. Пјесника не интересује моћ комуникације колоквијалног језика, нити спознајно-логички систем језика; њега занима сам реалитет језика у којем је материјализована човјекова пројекција свијета. Сукоб пјесника и свијета одиграва се у језику, након чега се рађа пјесма као само себи противрјечно биће. Што више тежи да се оствари и да докучи апсолутно, пјесма тиме укида саму себе или своју тежњу, пак.

То значи да је поезија жива противуречност?

         Да. Она је утемељена у негацији сваке чињеничне коначности и надилази материју у којој настаје. Поезија губи ослонац тамо гдје се рационални свијет чврсто држи.

        Пишеш и приказе. Добио си Бранкову награду за есеј. Шта есејистика омогућава?

        Осим што поезија може о самој себи мислити и бринути, и то је најважније, есеји су још један начин да се гонета овај феномен. Есеји имају језик близак пјесничком, допуштају ми­саоне авантуре и на двомеђи су поезије и филозофије, па као такви допиру доста да­леко. Доста су добар и занимљив пут, али ни они не досежу до саме сржи, иако допиру ту негдје. Есеји синтетишу велики број могућности, претпоставки, шанси...

        Значи ли то да се поезија не може оцењивати и вредновати?

       Језик поезије је ванредно стање свакодневног. Он не треба, неће и не тражи преводиоца на неки други језик или говор. Критика се узалуд труди. Она никада до краја не открива нити дефинише поезију.                                                                                                                                                                                                                                                      (Младост, Београд, 1978)