ПЕСМЕ ИЗ КЊИГА НАГРАЂЕНИХ "ПЕЧАТОМ ВАРОШИ СРЕМСКОКАРЛОВАЧКЕ"

Сремски Карловци - Нови Сад, 1. новембар 2021.

Додељујући и ове године „Печат вароши сремскокарловачке“, за најбоља песничка издања објављена између два септембарска Бранкова кола, указујемо на значај континуитета. А тиме што, на пример, није одржан Београдски сајам књига, већ други пут заредом, болно је нарушен континуитет ове значајне светковине књиге, створена огромна (двогодишња) „црна рупа“ у времену, из које ће се тешко, можда више никада, Сајам подићи на онај незаборавни, у региону и Европи, јединствен начин слављења књиге. Отказивање Сајма књига догодило се заслугом (договором и одлуком) наших издавачких удружења која су маниром тврдице Кир-Јање, трговачким кукавичлуком, дакле,  одустали од „раја књиге“ на Балкану. Сматрамо да је и у ирационалним пандемијским данима ипак  било могуће пронаћи решење, па таман и у онлај-варијанти, и тако одабрати и доделити, рецимо, сајамска признања за најбоља издања и највеће подухвате, а таквих је било и - има. Но, за "утеху", а у знаку непоновљиве мисије, ево Бранковога кола и чувене награде „Печат вароши сремскокарловачке“, који не прекидају свој вишедеценијски континуитет, већ указују на значај непрекидног трајања и манифестационог промовисања песничких талената, награда и - књиге! 

Доносимо насловне корице четирју награђених књига којима је управо додељен "Печат вароши сремскокарловачке", једна од најстаријих (1967) награда у региону. Награда ће свечано бити уручена на "Пролећним Бранковим данима 2022". И, ево посластице - частимо вас у плавом михољском дану са по једном песмом из награђених књига.

Андрија Радуловић

О ЛЕДУ КАО ЉУБАВИ

     У спомен Бранислава Петровића

Носио је кошуље од воска

Без дугмета

И баканџе без пертли

Падао низ Скадарлију

Као лишће с јесени

На шездесет четири поља

Брао звијезде

Бацао их у млади лук

Першун и пашканат

Намигивао облаку

Лептиру

Стршљену

Мраву свицу морнару

Вилином коњицу

Убјеђивао пролазнике

Да му у поноћ телефонира

Ана Карењина

И да се често смрзава

Са Русима

У Гулагу

И да лети

Кроз мрачне словенске шуме

Као гавран

Који лично познаје

Вука и Гетеа

Пјевао је о плавој књизи

Дунаву

Старцу званом Острво

Човјеку

Пепелу

Пчели и тамјану

О леду као о љубави

(Из награђене књиге „Генерал и ласта“,

Удружење књижевника Црне Горе, Подгорица, 2021)

Иван Деспотовић

ПРЕДЕЛИ

Нежни облак никад није

мислио

у белој глави –

да учесник једном биће

у олуји

и поплави.

У планини свог детињства нису знали

ни глечери

како ће их страсно мора

пригрлити те вечери.

Ни снег није веровао у растанак

с лепом маглом,

коју му је дрски ветар преотео

жељом наглом.

Она му се сва предала ...

и готово без одбране.

Морао се заљубити

бели снег у голе гране.

         (Из награђене „Плаве књиге“, Удружење независних писаца, Београд, 2020)

Дајана Петровић

ПОСЛУШНА ПЕСМА

Не иди

Када ветар буде дувао

И када рески таласи запљусну

Обалу

Иди кад се вода смири

И ветрови стишају

А бистрина оголи у дубини хриди

Па се забеле к`о кости небеса

Не иди

Када ветри заљуљају барке

И преврну истину наглавце

Па не даду голубу да слети

Не иди тада

Иди када се дуга јави

И небо отвори

И талас удави

И легну у гроб облаци

Не иди

Док ветар дува

Не лети ...

Јер не може се летети

        (Из награђене књиге „Песма је дошла по мене“, Књижевни еснаф, Београд, 2021)

Милан Ракуљ

ПОШТОВАНИМА И ОНИМА КОЈИ ТО НИСУ

   брату Слободану

Поштовани предсједниче

подаништва

браће халапљиваца,

поштована предсједнице

републике стрмоглаве,

поштовани пренемјеродавни,

цијењени предсједавајући

народне стрмоглавштине,

драги наши смрдистри,

поданици, оборници,

градски курци и палци,

обраћам вам се

без наде да ће ме

неко од вас чути

и у мом се говору

препознати.

Ипак, поштовани,

знани и незнани,

морам рећи да сте

силнији од ратова,

погубнији од болести

и јачи од свих освајача

крваве нам историје,

јер сте из ове земље

отјерали још једног човјека

од свих вас врједнијег,

а слабије поштованог,

мог рођеног брата

и једног од десет унука

извјесног

Драге Ракуља.

Поштовани, тај извјесни

на истом мјесту рођен је,

живио и умро,

а за његових деведесет година

владали су краљеви,

фашисти, маршали...

владали су, нећете вјеровати,

и гори од вас,

ишли су около и клали

његовог оца, стричеве, браћу,

а он је све то гледао

и умјесто да постане луд

своје вољене је касније

кроз дјецу и унуке

враћао.

Поштовани, знате и сами,

наше вољене

тјерали су ратови нови,

а тај посао данас

успјешно завршавате ви,

и ево док стојим

крај Драгиног гроба

и палим му свијећу

као једини од десет му унука

који је остао у републици

вам приватној,

суздржавам се

да мислим о вама

поштованима

и о нама који,

бар на овом тлу,

то нисмо.

               (Из награђене књиге „Разгледнице из Трећег свијета“,

               Глас Српске, Бањалука, 2021)