НОВА ПЕСНИЧКА КЊИГА НАТАШЕ БУНДАЛО МИКИЋ

У сусрет 48. Бранковом колу, корице нове, треће по реду песничке књиге Наташе Бундало Микић „Трећи круг снова“. Ускоро у издању Бранковога кола!

     Појава Наташе Бундало Микић у књижевном животу Новог Сада, и шире, представља радост поезије.  Има нешто од невине детиње упорности и тврдоглавости, које светлуцају у сваком њеном гесту. Она је песникиња која у поезију и књижевност улаже и главу и срце, и неће да поклекне пред негативним изненађењима и препрекама. Тиме отвара поље безрезервне вере и љубави за песничку реч.

     Већ у наслову књиге уочавамо јаке симболе: три, круг и сан. И занимљиво је, и много ретко, да се наслов састоји од пет слогова у којима је садржано свих пет самогласника српскога језика: Трећи круг снова!  Тиме је остварена апсолутна музичка аура поменуте синтагме у улози наслова песничке књиге, јер самогласници су душа језика, а сугласници – скела.

     Три је темељни број, израз божанског, и у човеку и у космосу. Круг је, пак,  проширена тачка,  симбол заштите, савршеност и хомогеност, алфа и омега, симбол времена. Сан је у овој књизи носилац разноликих симбола. Наспрам јаве, Наташа Бундало Микић узима сан као неизбежан и неисцрпан простор за инспирацију, за „крађу“ мотива, речи, призора и слика; она императивно каже: морам поново да се родим/ у трећој етапи сна.

     Наташа Бундало Микић има једну витешку особину. Она поезију узима као штит и мач, она војује песмом у сопственој и нашој збиљи. Она брани песму од остапбендеровских насртаја, песничким средствима крчи себи пут, показује колико јој је стало до Поезије и Истине, колико верује у њихову моћ и мисију. Чак и када се понекад учини да је све то донкихотовска борба са ветрењачама, та карактеристика говори о истинској посвећености и оданости, лудости и хра-брости. Ово је досад најбоља Наташина песничка књига, најзрелија и по имагинативном продору у стварносни свет, а тиме и најистинитија.

(Из рецензије Ненада Грујичића)