СВЕЧАНО ОТВОРЕНИ "ПРОЛЕЋНИ БРАНКОВИ ДАНИ 2025"

Сремски Карловци, 27. март 2025.

СВЕЧАНО УРУЧЕНЕ НАГРАДЕ „ПЕЧАТ ВАРОШИ СРЕМСКОКАРЛОВАЧКЕ“

Данас су у Српској православној богословији Светог Арсенија у Сремским Карловцима свечано отворени „Пролећни Бранкови дани 2025“.  Скуп је благом речју поздравио протојереј-ставрофор Јован Милановић, ректор Богословије истичући значај сарадње са Бранковим колом које се још као чувени лист крајем деватнаестог века појављује у Карловцима. Пожелео је свима присутнима пријатне песничке и духовне тренутке поводом прославе вечито младог Бранка Радичевића.

Поздрављајући присутну публику, госте, лауреате и учеснике програма, Ненад Грујичић је истакао лепоту и вишедеценијски смисао сарадње са Карловачком богословијом „Свети Арсеније Сремац“. Том континуитету најпре припадају разноврсне „Хришћанске теме“ које у оквиру септембарског Бранковог кола дуже од три деценије окупљају значајне духовнике и уметнике. Грујичић је истакао потребу да сви наново осветлимо Бранкову песничку личност, а што је на том плану највише учињено прошле године поводом великог јубилеја: два века од рођења Бранка Радичевића. Била је то привилегија и шанса наше генерације да уради нешто сувисло и са дубоким трагом у времену. Прошле година Бранково коло је објавило десет књига које су допринеле освежењу и новом сагледавању Бранкове песничке личности.

Нагласио је Грујичић да Бранков песнички пут није био нимало лак. Иако је поникао у кругу Вука Стефановића Караџића и Ђуре Даничића, шире од тог круга није био одмах признат. Дуго се чекало на истинско етаблирање богодаровитог песника. Наиме, против њега се окренуо тадашњи естаблишмент, нарочито Матица српска која никад није објавила ни једну Бранкову песму у свом Летопису, за разлику од навелико објављиваних песама српских романтичара Ђуре Јакшића  Јована Јовановића Змаја, Лазе Костића, па и Петра Другог Петровића Његоша, и других. И библиотека Матице српске једанаест година није примала у свој фонд прву књигу Бранка Радичевића (Беч, 1847).  Нападали су Бранка и Светозар Милетић и Јован Стерија Поповић. Било је, тадашњим оком посматрано, разлога за то. Бранко је у својој поеми „Пут“ оштро нападао сам врх Матице српске на челу са Јованом Хаџићем, то јест Милошем Светићем. Са друге стране, Бранкова књига се појавила у време када су српски писци и песници писали на славеносрпском језику који је много био удаљен од чистог српског народног, прокламованог иновантним делом Вука Караџића, то јест Бранка Радичевића. После Бранкове смрти, четврт века пада заборав на њега. Из овога свега, истакао је Грујичић, може се закључити како су деликатне и често земним очима неухватљиве и несхватљиве песничке судбине и путеви, њихов развој и коначни резултати.

Централно место данашњег програма било је свечано уручење награде „Печат вароши сремскокарловачке“. Ово престижно признање старо педесет осам година данас је уручено следећим песницима: Перо Зубац (за укупно песничко дело), Тодор Бјелкић, Валентина Милачић, Дамир Малешев, Игор Мировић, Милица Бакрач, Барбара Новаковић и Миле Лисица за најбоље песничке књиге на српском језику. Диплому награде „Печат вароши сремскокарловачке“ лауреатима свечано је уручио Ненад Грујичић, председник Бранковог кола. Потом су у свечаним кутијама великог Бранковог јубилеја сви били даривани капиталним издањима Бранковог кола, али и чувеним карловачким „Берметом“ и медом са цветова карловачких и стражиловских ливада и пропланака – све у поклону чувене карловачке породице Живановић чији је славни предак Јован Живановић био европског значаја пчелар и научник, предавао пчеларство, српски језик, граматику и правопис у Карловачкој богословији и Карловачкој гимназији. Сви награђени песници показали су велику озареност и задовољство што су се прикључили досад овенчаним песницима овог угледног признања. Био је то тренутак какав се не појављује често. Тако надахнути, сви лауреати говорили су по једну своју песму из награђених књига, и сви одреда били награђени искреним и дугим аплаузима.

А на осам лауреата приликом оснивања ове награде 1967. године у студентском новосадском листу „Индекс“, подсетио је Перо Зубац у свом слову захвалности у име данас овенчаних „Печатом вароши сремскокарловачке“. Од тадашњих награђених осам песника, који су сви остварили песничке каријере, данас је жив само Тито Билопавловић. Зубац је уствари као студент, двадеседтвогодишњи песник у Новом Саду у поменутом листу основао награду „Печат вароши сремскокарловачке“. Испричао је истиниту анегдоту – да је замолио тадашњег секретара Туристичког савеза Новог Сада,  Радована Вртипрашког, који је волео уметност и песнике (касније ће и сам објавити занимљиву песничку књигу-две) да му направи један златни „Печат вароши сремскокарловачке“ и још седам истих.  Зубац је био замислио да један буде златан а други обични. И када је након неколико дана млади Зубац дошао по урађене „Печате“, сви су били златни. Био је зачуђен, али Вртипрашки му је објаснио да је разумео да треба да уради један златни „Печат“ и још седам истих, дакле, да сви буду златни.   

У наставку програма Свечаног отварања, оперска примадона Весна Аћимовић, у пратњи угледне пијанисткиње Маје Грујић, отпевала је антологијску Бранкову песму „Рибарчета сан“ изазвавши дуг аплауз и одушевљење. Изузетан пријем код публике имао је октет младих појаца Карловачке богословије, којима је дириговала професорица Мила Радонић. Они су на узвишен и професионалан начин отпевали „Оченаш“ Фјодора Дубенског и „С нами Бог“ Стевана Поповића. Млади песник Данило Јовановић одлично је интерпретирао Бранкову песму „Молитва“ у којој вечно млади Радичевић слави Божју творевину.

Био је то данас песничко-уметнички програм за памћење, програм који јача и даје смисао и снагу у знаку Бранковог стиха: „Надо моја, ниси ваљда пена“, чиме су призване и вера и љубав, са којима ће сутра, 28. марта, на сам дан Бранковог рођења, започети нови програм „Пролећних Бранкових дана 2025“ у библиотеци „Бранко Радичевић“ у Сремским Карловцима.

                                                                                                 М. Борић