БРАНКО РАДИЧЕВИЋ НА ПОШТАНСКОЈ МАРКИ У ЗНАКУ ДВА ВЕКА ОД ЊЕГОВОГ РОЂЕЊА

Сремски Карловци - Нови Сад, 1. јул 2024.

Филателија у знаку великог јубилеја

ИЗАШЛА ПОШТАНСКА МАРКА ПОВОДОМ ДВА ВЕКА ОД  РОЂЕЊА БРАНКА РАДИЧЕВИЋА

У београдској "Политици" данас се појавио опсежан прилог поводом филателистичке посластице, појаве поштанске марке са ликом Бранка Радичевића и сликом старог споменика на Стражилову, у знаку 200. годишњице песниковог рођења.  Овај подухват остварен је на иницијативу Бранковог кола. ПТТ Србије доставља информацију да ова емисија садржи поштанску марку, коверат првог дана и жиг, штампана је у тиражу у 25.000 и објављена 21. јуна.

Бранко Радичевић (Славонски Брод, 28. март 1824 – Беч, 1. јул 1853), велики песник српског романтизма, унео револуционарне промене у развоју српске књижевности и језика. Од оца Тодора и мајке Руже рођен уочи Светог Алексија по коме добија крштено име. У Броду на Сави с породицом живи до 1830. године. У Земуну до 1835. учи српску и немачку основну школу. Од 1835. до 1841. школује се у Карловачкој гимнази­ји – „најодличнији ђак” са калиграфским рукописом и најбољим хербаријумом са биљкама са Стражилова. У Темишвару од 1841. до 1843. учи мудрољубије (филозофију). Ту пише своју прву песму на српском – Девојка на студенцу. Одлази у Беч да учи права која није волео.

Изласком прве књиге, „Песме” (1847), преводи са грчког (Алексиос) своје име на српски језик – Бранко, а песнички првенац изазива тектонски потрес на књижевној сцени. Уз подстицај Вука Стефановића Караџића, богонадахнути Бранко у српску поезију уноси озонски чисту лепоту народнога језика насупрот артифицијелном славеносрпском у књижевној употреби тога доба.

Начет туберкулозом, 1853. године умире навршивши двадесет девет лета. Након три деценије (1883), његови земни остаци пренесени су из Беча на Стражилово. На Стражилову је споменик сачињен од планинских коцака из крајева где живе Срби: Фрушка гора, Динара, Клек, Ловћен, Пљешевица, Вршачки Брег, Велебит и Авала. На врху мермерног споменика, златним словима пише: БРАНКУ СРПСКИ НАРОД. То је знак слободарског Кола из поеме Ђачки растанак, у које Бранко позива у братски загрљај све Србе што пате под јармом аустријског и турског царства да се уједине именујући их по областима, пределима и (по)крајинама где одвајкада векују.

Иако је написао свега педесет четири лирске песме, седам епских, два одломка епских, прегршт писама и један одговор на критику, значај Бранка Радичевића је епохалан и инспиративан за нове генерације. Антологијске су многе песме: Кад млидија` умрети, Молитва, Укор, Клетва, (Никад није вито твоје тело), Мини Караџић у споменицу (Певам дању, певам ноћу), Рибарчета сан, Туга и опомена, Враголије, Пут, Путник на уранку и друге. Постоји око стотину музичких композиција на Бранкове стихове који остављају утисак да су то песме настале у самом народу.

Стручна сарадња: Ненад Грујичић, Бранково коло

Уметничка реализација: Мирослав Николић, Надежда Скочајић, академски графичар