Почиње 48. Бранково коло: У СЛАВУ НЕПРОЛАЗНОГ ПЕСНИКА МЛАДОСТИ

Сремски Карловци – Нови Сад, 5. септембар 2019.

По дугој традицији, у најстаријој српској, чувеној Карловачкој гимназији, првог петка у  септембру, свечано ће бити отворено 48. Бранково коло, највећа песничка и, у том знаку, културна манифестација у земљи и региону.  Новом беседом о Бранку Радичевићу и његовој поезији, 48. Бранково коло ће свечано отворити истакнути српски песник Милан Ненадић. У десет различитих амбијената, са двадесет разноврсних садржаја и програма из света поезије, књижевности, музичке и драмске уметности, филозофије и духовности, манифестација ће трајати од 6. до 16. септембра у Сремским Карловцима, Новом Саду и на Стражилову.

У песничким програмима, почев од свечаног отварања и свечаног затварања фестивала, преко „Стражиловског митинга поезије“ и рубрика „Тако говоре песници“ и „Млади песнички салон“ наступиће Илеана Урсу,  Божидар Мандић,  Благоје Баковић, Данило Јокановић, Благоје Савић,  Живко Николић, Стојан Бербер, Душан Радак, Драгица Стојановић, Бранислав Зубовић, Гордана Боранијашевић, Драгољуб Павлов, Желидраг Никчевић, Ален Бешић, Милош Јанковић,  Милан Ракуљ, Јулија Капорњаи, Давид Кецман Дако, Зденка валент Белић, Перица Марков, Дамир Малешев, Сава Крнета, Растко Лончар, Никола Раусављевић, Лидија Ђого, Иван Деспотовић, Дубравка Миленковић,  Милан Ћосић, Ирена Плаовић, Дајана Петровић, Душан захаријевић, Андра Беата Бицок, Милош Пуђа, Јелена Милошев и други.

На врху Стражилова, поред чувеног пирамидалног споменика Бранку (подигнутог 1885), састављеног од каменика коцака планина из свих крајева где живи српски народ, положиће свеће и запалити свећу истакнути песник са Космета Благоје Савић.

По традицији, у саборној цркви Светог оца Николе у Сремским карловцима биће одржан парастос Алексију (Бранку) Радичевићу који је као ђак Карловачке гимназије (1835-1841) за певницом недељом певао у цркви. На парастосу чинодејствује епископ сремски, господин Василије, карловачко свештенство и млади богослови.

Свечано ће бити уручена међународна награда „Бранко Радичевић“ Будимиру Дубаку из Црне Горе. Затим, награда „Стражилово“, Крстивоју Илићу за укупно песничко дело, те Милици Миленковић, Наташи Бундало Микић, Сузани Рудић и Александри Батинић, за најбоље песничке књиге објављене у Бранковом колу. Биће представљени и нови добитници награде „Печат вароши сремскокарловачке“: Бошко Сувајџић, Иван Лаловић, Јасна Миленовић и Саша Нишавић.

У рубрици „Бранкова награда Матице српске“ наступиће шест овогодишњих младих лауреата: Лана Јекнић, Ана Стевић, Јелисавета Арсенијевић, Бранислав Чурчов, Марина Срнка и Лана Костић. Такође, у рубрици „Награде кроз време“ биће представљено осам угледних песникиња, ранијих добитница „Печата вароши сремскокарловачке“: Тања Крагујевић, Илеана Урсу, Драгана Крагуљ, Јелена Алексић, Емсура Хамзић, Гордана Ђилас, Драгица Стојановић и Јасна Миленовић.

На дводневном  27. Филозофском симпозијуму на Бранковом колу, биће говора на тему „Појам наде“. Као мото послужиио је стих Бранка Радичевића: „Надо моја, ниси ваљда пена“. Учествују: Владимир Костић, председник САНУ, Богољуб Шијаковић, Јован Бабић, Зорица Томић, Драго Ђурић, Драго Перовић, Душан Крцуновић, Радивоје Керовић, Зоран Аврамовић, Слободан кањевац, Александар Лукић, Душко Прелевић, Уна Поповић, Петар Јевремовић, Дамир Смиљанић, Слободан Антонић, Горан Рујевић, Часлав Копривица, Петар Нуркић, Стојан Шљука, Александар Стевановић, Ненад Цекић, Саша Радовановић и Никола Танасић.

Премијерно ће бити изведен поетско-музички комад на стихове Мирослава Антића „Долази црвена јесен“, у изведби рецитаторско музичке дружине „Међу нама“. У серији „Нематеријално културну наслеђе Срба“, на тему „Говор Баније, Кордуна, Лике и Босанске Крајине“, биће представљена песничка књига Јагоде Кљаић „Са друге стране штреке“.

У музичким програмима наступиће хор и ансамбл Змај Јовине гимназије из Новог Сада, са диригентом Јованом Травицом, хор Карловачке гимназије под диригентским вођењем Иване Пуношевац, женски трио хора „Свети цар Давид“ из Сремске Каменице, млади оперски певачи Душан Дакић и Силвиа Минеа, пијанисти Лазар Лазаревић  и Маја Грујић, етно-певачи и изворне групе, Катарина Поповић, „Јарачки јарани“ „Вила“ и „Дар завичаја“.

На традиционалнм 32. песничком турниру у шаху, јединственом у свету по своме континуитету, а по угледу на Бранка Радичевића као шахисту, наступиће: Љубивоје Ршумовић, Горан Бабић, Стеван Тонтић, Желидраг Никчевић, Драгутин Карло Минић, Слободан Терзић, Владимир Кнежевић, Александра Батинић, Милован Драгић, Зоран Миладиновић, Димитрије Панфилов, Милан Михајловић и други. Судија: Жељко Медар.

У оквиру хришћанских тема, о вери говориће јеромонах Клеопа Стефановић. О преставама и играма за децу, програм ће моделовати Валентина Милачић, са челним примером „На те мслим, душо, без престанка“ по стиховима Бранка Радичевића. Биће прдстављена и два гимназијска листа „Бранко“ и „Скамија“ Карловачке и Змај Јовине гимназије у Новом Саду, са младим уредницима сарадницима.

О конкретном предлогу за Европску престоницу културе, председник Бранковог кола, песник Ненад Грујичић каже:

„У младоликом Бранковом колу, са много нових песничких, уметничких и духовних талената, у сусрет Европској престоници културе 2021. године  у Србији једна стара идеја из Бранковог кола могла би бити кључна у представљању Новог Сада, Сремских Карловаца и Стражилова. Она проистиче из просторног и временског амбијента из којих је изникла и остварила се у 19. веку највећа песничка димензија овог поднебља као репрезентативни амблем. Дакле мимо ватрометног спектакла, панaђурске галаме и вештачке масовности, потребно је урадити и нешто на овом плану што би остало генерацијама као конкретан и крупан траг једног великог догађаја. У Бранковом колу, вајар Јован Солдатовић, чији споменик Бранку налази се у подножју Стражилова, подигнут 1974. године, стално је предлагао и заговарао идеју „Алеје песника“ која би заузимала простор од подножја Стражилова до врха. Ту се налазе земни остаци и велелепни пирамидални споменик Бранку Радичевићу, од камених коцака планина где живи српски народ, подигнут приликом преноса песникових костију из Беча на Стражилово 1883. године, што је био велики европски догађај тога времена, чак је и енглеска штампа писала. „Алеју песника“ би данас сачињавало тридесетак биста наших и европских песника на сваких стотинак метара при пењању на култно Стражилово као српски Парнас. Поред сваке бисте била би лепо урађена клупа са антологијским стиховима песника и плочом са његовом кратком биографијом. У сарадњи са европским амбасадама у Србији могло би се лако доћи до попрсја Пушкина, Гетеа, Еминескуа, Петефија, Петрарке, Бодлера, Лопе де Веге, Мицкјевича, Ференанда Песое и других. Дабоме ту би били и наши песници Змај, Костић, Војислав Илић, Ђура Јакшић, Владислав Петковић Дис, Тин Ујевић, Јован Дучић, Милош Црњански, Десанка Максимовић, Скендер Куленовић, Васко Попа, Мирослав Антић, Стеван Раичковић  и други, чије бисте би било врло једоставно умножити.“