Сремски Карловци - Нови Сад, 10. април 2023.
ЖАРКОВА КЊИГА ПОСВЕЋЕНА СВЕТЛАНИ
У Бранково коло Светлана Велмар Јанковић увек је долазила са својим другим супругом Жарком Рошуљем, авангардним песником и истраживачем књижевне традиције. Тих, осмехнут, са наочарима испод којих су, као и код Светлане, светлуцале радознале очи што су упиле много слика и детаља у несвакидашњој истаживачкој мисији. Наиме, он је створио пројекат у осам књига „Час описа часописа“, где је предочена српска шаљива периодика од 1830. до 1918. године. Грађу за свој пројекат, Рошуљ није проналазио у библиотекама, већ разбацану широм Балкана где се говори српски језик, па и у славним Сремским Карловцима, улажући доста својих средстава за остварење оригиналне идеје.
О томе је ретко причао, али то драгоцено прегнуће специфичан је траг бурне српске прошлости, оличен у хумору као другом, често правом лицу нашег човека и народа. Видело се да се Светлана поноси Жарковим открићима и резултатима, да јој импонује та међу њима извесна стваралачка разлика на књижевним путевима. Осму књигу овог несвакидашњег пројекта Жарко је посветио Светлани, а постоји и девета у рукопису која чека на објављивање. У сарадњи са Институтом за књижевност и уметност и Матицом српском, прва књига је изашла 1995. а осма 2017. године. Пре Другог светског рата у народној библиотеци Србије постојала је збирка-ризница шаљивих и сатиричних листова и часописа, али је 6. априла 1941. године и она страдала од Хитлерових бомби сручених на Београд.
О политичким приликама у земљи и свету, Светлана Велмар Јанковић имала је разговетне ставове, свесна моћи и немоћи политике, али и несреће коју политика може да донесе свом народу. Једном је испричала да се после 2000. године нашла у тролејбусу, пред „изборно врење“ у Србији, и чула како млади свет говори: „Ако и овога пута пропаднемо, ако нас и овог пута пређу – ја одмах бежим преко границе. Не чекам више ни дана, макар се тамо потуцао као физички радник.“
Светланин син Ђорђе Протић 1999. године отишао је у Америку и тамо остао. Бака је свом најстаријем унуку Марку посветила „Књигу за Марка“ (1998), а унуки Ави Милени и унуцима-близанцима Алекси и Локи „Очаране наочаре“. Овај наслов има анаграмски створену прву реч (очаране-наочаре), чему је вероватно кумовао супруг Жарко, чија поетика имала је и такве „експерименталне“ сегменте. Поред осталих, пред свечано отварање 32. Бранковог кола, у просторијама Бранковога кола, Светлана нам је поклонила, никад одоцнело, и једно од нових издања „Књиге за Марка“, где се налазе бајке о неколицини српских владара.
Ненад Грујичић
На фотографији из архива Бранковога кола: Светлана Велмар Јанковић и Жарко Рошуљ (са "Статуетом Бранка Радичевића" у рукама) с домаћином Ненадом Грујичићем, у Карловачкој гимназији, после Свечаног отварања 32. Бранковога кола 5. септембра 2003.
Антологија песама (о) Бранку Радичевићу "Ао, данче, ала си ми бео"
Штампано поводом 200. годишњице рођења Бранка Радичевића.
Сто четрдесет девет песника од средине 19. века до данас, двеста песама!
Ненад Грујичић: КОЛО, КОЛО, НАОКОЛО - Појаве и портрети
Књига записа и сећања поводом полувековног трајања Бранковога кола
Штампано о двестотој годишњици рођења Бранка Радичевића
Капитална књига
Антологија српске поезије
Друго издање
ПРОГНАНИ ОРФЕЈИ
Антологија српске избегличке поезије