БРАНКО ЈЕ ЈЕДИНИ И НЕПОНОВЉИВ

Наставком прославе 200. годишњице рођења Бранка Радичевића, свечано отворено 53. Бранково коло

Сремски Карловци, 6. септембар 2024.

КРОЗ БРАНКА СЕ ВИДИ ДА ЈЕ ДУХОВНО ЈАЧЕ ОД МАТЕРИЈАЛНОГ

У славној Карловачкој гимназији, данас је свечано отворено 53. Бранково коло у знаку двестоте годишњице рођења Бранка Радичевића. У име Владе АП Војводине, која је значајно помогла Бранково коло поводом јубилеја двеста година од рођења Бранка Радичевића, секретар културе Александра Ћирић Бошков поздравила је и честитала значајни јубилеј истичући да ће Покрајина бити снажан партнер Бранковом колу и у будућности.

Чувену манифестацију свечано је отворио својом беседом о Бранку угледни српски песник Славомир Гвозденовић из Темишвара, коме је том приликом председник Бранковог кола Ненад Грујичић уручио „Статуету Бранка Радичевића“, признање за укупни песнички и културно-посленички опус.

Славомир Гвозденовић  је поред осталог о Бранку рекао: „ Српска књижевност је имала знаменитих писаца који су понели име Бранко. Али се данас тим именом само једном можемо обраћати присно, као сину или брату. Ову су истину Срби записали у Темишвару, на споменику Бранковом оцу, Теодору Радичевићу, а она је израз поштовања породици и великом песнику: Док гусала струна танка/ Слави твога дична Бранка,/ Док му Срби песме поје,/Живеће и име твоје.“

Уз бројну публику која је с великом пажњом пратила сваку реч, и на крају награђивала громким аплаузом, Гвозденовић је додао важан податак: „Бранко  је први пламичак своје песничке светлости упутио свету управо из Темишвара. У граду на Бегеју Бранко је понео и даривао нам лепоту прве своје песме на српском језику Девојка на студенца, из најдивнијег крчага српског романтизма. Тај темишварски студенац Бранков постоји и данас. Додуше полупани су многи крчази, Бранкови и наши, али са извора и око њега, попут хладне воде, теку лепота и немир песме, несташлуци Бранковог песничног сна и језика. Виловити, плаовити. У вароши сремскокарловачкој, ми његови увек, крепимо се са тог студенца, тужни и опоменути, откривајући нови смисао песме и певања, чудо под брегом стражиловачким, у чије врхове гледамо са чежњом и надом.“

Уз блистави хор и ансамбл новосадске гимназије „Јована Јовановић Змај“ на челу са диригентом професором Јованом Травицом, наступили су песници разних генерација: Милосав Тешић, Андреј Јелић Мариоков, Бабкен Симоњан (Јерменија), Милена Северовић, Валентина Милачић, Слађана Миленковић, Растко Лончар и Данило Јовановић. Сви су говорили своје песме посвећене Бранку.  Затим, драмске уметнице: Ивана Жигон, Даница Петровић и Олга Скерлетовић Ђорђевић говориле су антологијске стихове Бранкове, а чула се и легендарна змајева песма „Бранкова жеља“.  

Младе оперске певачице Љепосава Малбаша и Анастасија Сандић са Стефан Јанчић,  донеле су антологијске Бранкове песме на нов начин. Наступили су појци Карловачке богословије Светог Арсенија са духовим призраком молитве. У програму су своје младе таленте показали и ђаци-рецитатори Карловачкке гимназије: Јована Анђелић, Катарина Круљ, Никола Стајић, Ања Цвијан, Теодора Силард и Лена Глигоријевић, које је припремила професока Јела марјановић. Они ће наступати и на Стражилову поред Бранковог гроба и његових споменика у славу великог јубилеја. Водитељи свечаног програма били су Тања Миражић и Горан Павловић.

У свом поздравном слову Ненад Грујичић је истакао да је Бранково већ у марту на „Пролећним Бранковим данима 2024“ радосно и конкретно започело прославу велике 200. годишњице рођења вечног младог Бранка Радичевића, и да је после програма у Бањалуци, Крушевцу и Никшићу, наставило и у септембру са слављењем Бранковог дела и имена, на чуувеној у региону песничко-куклтурној манифестацији која се више од пола века непрестано одвија у Сремским Карловцима, на Стражилову и у Новом Саду.

У част и славу Бранка Радичевића и његовог јубилеја, Бранково коло је ове године, истакао је Грујичић, објавило драгоцена дела за потомке: Антологију песама о Бранку „Ао, данче, ала си ми бео“, два тома ексклузивних сећања „Коло, коло, наоколо“, зборник радова „Живот песничког дела Бранка Радичевића“ и књигу-беседарник „Свечане речи“ у којој се налази преко педесет надахнутих беседа наших најпризнатијих песника и писаца, изговорених на педесет три досадашња Бранкова кола.

                                                                                                                                                           М. Борић