ОДРЕЋИ СЕ СВОГА КОРЕНА, ИСТО ЈЕ ШТО УМРЕТИ

Београд, 25. октобар 2023

Са 66. Међународног београдског сајма књига

О КРАЈУ И ПОЧЕТКУ СВЕГА

Пише: Ненад Грујичић

Одрећи се свог корена, исто је што умрети. Будућности не мора бити: прошлост је неизбрисива из читуље света. (Милан Кашанин)

Кренуо је 66. Сајам књига у Београда. Он има велику моћ, спира нашу опседнутост вестима из дневне медијске луднице (и тзв. политичари другачије се понашају на Сајму књига), релативизује свакодневну мрзовољу и враћа на лице ведрину и веру у лепшег човека и бољу стварност; нећу рећи будућност, јер та реч је злоупотребљена безброј пута. Будућност је већ насељена у готово свим књигама света. И кад се баве садашњошћу, књиге антиципирају будућност која ће постати прошлост.

Ове године Француска је главни гост Сајма књига. А један њихов драмски писац (Жан Расин) из 17. века жовијално рече: „Вере ми, баш је луд онај ко има поверење у будућност.“ И збиља је тако, то добро видимо ми у 21. веку који је напучен апокалиптичком опасношћу и ратовима. Живимо у столећу где сваки дан згушњава се могућношћу суицида човечанства. На плану оружја, ратови више нису оно што су некад били, довољно је само поменути дронове, а о другоме да и не говоримо.

Сајам књига у Београду доживљавао је разне фазе, успоне и падове, али је увек био мека и медина нашег људског образа и духовних потенцијала човека, кошница пчелињег система и филозофије. Било је и суманутих покушаја, па је пре двадесет три године тај чувени јавни догађај добио префикс – први Сајам књига. Неко је, гле, помислио да „нова“ дневнополитичка опција мења  наше животе из корена, поништава прошлост и патетично, с лажима на исплаженим језицима дневнополитичке логодијареје, омогућава будућност на лицу места. Да се човек насмеје. Срећом, ова бесловесност није заживела,

Друга глупост, беживотна идеја, која је нажалост заживела, јесте укидање, на прилазу хали с књигама, могућности да се бројна публика напољу освежи и послужи традиционалним специјалитетима, да одседне поред препотопског ћевабџијског дима и топле пљескавице са чашицом боемског пића. Тај непромишљени гест напросто је био малограђански, снобовски предлог  размажених умишљеника, који је уништио ону честицу вашарског господства, која човека чини човеком.

Коначно, реч сајам буквално гласи – вашар, то јест панађур. Само што је ово вашар књиге, ништа пежоративно нема у томе, то је традиција, живот, то је обичајна пракса не само у нашем поднебљу већ у целом свету поводом разних народних окупљања. Књига сама неће дозволити да узимање хране ан пасан прерасте у лакрдију, и никад није прерастало у претходних скоро пола века, већ је имало и низ практичних предности. Људи су после на часак осмехнутих залогаја настављали свој посао, и публика и излагачи, сви су се враћали примарном поводу доласка – књизи и сусретима.

Ових дана појачано се говори о гашењу Сајма књига у Београду на месту где се досад одржава ево шездесет шести пут. И чује се – да ће негде другде, у Сурчину или где већ, наставити наредне године, уствари нико не зна где и шта. Ово је тужна вест, опасна и нехумана. Сајам књига је сунчев корен међу људима, светлост која храни душе и чини и нас креативнима и срећнима.  Место где се Сајам књига одржава је свето и не треба га измештати.

Насупрот бесловесним причама о крају људског духа, уметности и књижевности, култном месту српске културе потребно је омогућити да траје у свом животном амбијенту који људи масовно походе показујући да је књига срасла са судбином човечанства и да је неуништиви изум без обзира на другачија кукавичка кукања током године. 

Неко рече да је потребно  око хале 1 Београдског сајма да се ухватимо за руке и тако га опашемо колом, великим кругом од неколико хиљада људи, којим се по веровањима разгоне негативна енергија и демонске намере. Дакле, више него симболично, да покажемо јавности и привременим тобожњим газдама (смртницима) наших живота да то не може тако.  Зато ћемо поновити прву реченицу из горе наведене мисли Милана Кашанина: „Одрећи се свога корена, исто је што и умрети.“ О, како је ово тек истинито и болно поводом Косова и Метохије!