У БЕОГРАДУ ПРОМОВИСАНО „ВЕЛИКО ТОПЛО“ ИРЕНЕ ПЛАОВИЋ, ДОБИТНИЦЕ НАГРАДЕ „СТРАЖИЛОВО“

У Студентском културном центру у Београду, промовисана је књига песама „Велико Топло“ Ирене Плаовић у издању Бранковог кола. Ирена Плаовић је актуелна лауреаткиња престижне награде „Стражилово“ за поменуту књигу поезије. У дупке пуној сали СКЦ-а,  о књизи су говорили Милица Миленковић, Милош Живковић и Урош Ристановић, те Ненад Грујичић, као уредник и рецензент књиге. У неколико наврата, поезију из књиге „Велико Топло“ говориле су Ирена Плаовић и  млада песникиња Јана Петровић, из публике. 

У надахнуто, и духовито, писаном тексту, Милица Миленковић је, поред осталога, прочитала и ово: „Ова збирка говори нам о горостасностима језика који је јак и моћан чак и у својим немоћима, јер  топоси неизрецивости ничу свуда по грлима као пликови пожуде. У овој трци дахова, могуће је сасвим лако изаћи из свих места, доба, доба и укуса, али не и из језика свог тела.  Једино тај излазак је кршење бића и кршење правила. Шта је Велико Топло ако не и страшна милина, дубоко пропадање у себе од кога се суновраћује крвни притисак и прочешћују откуцаји срца? Велико Топло долази и обузима тело чијим крвотоком кружи поезија.“

Урош Ристановић је предочио своје учестале „сукобе“ са Иреном Плаовић, њихове расправе често засноване на потпуно супротним погледима, али тиме и квалитетне дијалоге и полемике које рађају конкретне спознајне резултате.  Рекао је да не воли много да наступа и говори пред бројном публиком, да је он више поборник тиших,  салонских, интимних разговора о поезији с тек неколицином људи. Прочитао је леп текст са изражено личним стилско-језичким нијансама и изнео високу оцену поводом појаве књиге“Велико Топло“ .

Милош Живковић је говорио појнапре о мотивима и призорима хране и јела у књизи „Велико Топло“ Ирене Плаовић откривајући тиме особену димензију рукописа, то јест самог стваралачког ероса. Живковић је на динамичан начин, суверено, предочавао примере поезије који указују на очигледан песнички таленат и особеност  стилско-језичког израза Ирене Плаовић.

Ненад Грујичић је истакао да га младолика креативна атмосфера на промоцији у СКЦ-у подсећа на програме Бранковог кола на мартовској и септембарској манифестаији ове песничке институције где врхуне млади таленти. Указао је на својеврсну поетичку сличност између „Јавне прице“ Милана Дединца и „Великог Топлог“ Ирене Плаовић . Објаснио је да појам „дах“, који се јавља тридесетак пута са новим редним бројевима као насловима песничких целина књиге, уствари је – „дух“. Навео је као пример за појашњење реч „надахнуће“ – ако јој се одузме префикс „на“ остаје „дахнуће“, тој јест „духнуће“. Ево примера из српске  литературе где дах означава дух: „У Илићевим љубавним песмама је она иста топлина осећања и онај исту  заносни дах Истока.“, затим, „Језик је душа, дах свога народа.“, те „И код Вука Караџића и код Његоша  осећао се дах сатире.“ И тако даље. И реч инспирација то потврђује,  у њеној основи је латинска реч spiritus, која означава дух, душу, живот. Грујичић је још једном честитао Ирени Плаовић на награди „Стражилово“ која живи пуних 45 година и представља једну од награда са најлепшим именом на српској песничкој сцени.

Публика је била изванредна,  заинтересована и одана, аплаузима награђивала све учеснике, а посебно песникињу која је, на крају програма,  ходајући од зида до зида, заносно читала своју поезију. Било је то песничко вече које се памти,  као мера и потоказ будућим промоцијама књига,  пример како се припрема и реализује представљање награђене књиге која остаје у времену.