ЧЕТВРТ ВЕКА ФИЛОЗОФСКОГ СИМПОЗИЈУМА НА БРАНКОВОМ КОЛУ

У чувеној Карловачкој гимназији, на 26. Филозофском симпозијуму Бранковог кола отворена је тема „Појам узрочности“.  У програму учествује преко тридесет филозофа.  У поздравној речи, Ненад Грујичић, председник Бранковог кола, подсетио је скуп на контуинуитет филозофског симпозијума на Бранковом колу, присећајући се незаборавних беседа чувених филозофа у Сремским карловцима, Михаила Ђурића, Михајла Марковића, Љубивоја Тадића, Николе Милошевића, Симе Елаковића и других.  Они су нас одушевљавали својим умом и погледима, а потом напустили овај свет остављајући у аманет значајно дело за младе генерације филозофа који су ове године својим присуством видно освежили симпозијум. 

Симпозијум „Појам узрочности“ оторио је млађи филозоф  НИКОЛА ТАТАЛОВИЋ  са темом „Аристотелова 'Метафизика': критика твари и облика као критика првих начела у смислу елемента”. Један од Аристотелових увида гласи: „На један начин узроци и начела су различита /бића/, а на други иста за сва, ако се говори и уопште и на основу аналогије.“  Затим:  „Узрок бивства је узрок свега што јесте, а то морају бити душа и тело, или ум, жудња и тело.“

Потом су уследила излагања:  Раде Калик - „Хјумова каузална друштвена наука”,  Стојан Шљука – „Појам узрока у сукобу традиције и модерне науке”, Александар Стевановић – „Аналошки реалитет научне дедукције”, Александар Лукић – „Каузалитет и слобода у Кантовој практичној филозофији”, Уна Поповић – „Анти-метафизичка узрочност: нови узрок нове науке ”, Горан Рујевић – „Лајбницови епистемолошки анђели”, Вишња Кнежевић – „ΧΩΡΑ     и ΔΥΑΣ?”, Оксана Штајн Братина - „Фејк њуз и јавно мнење”,  Бранкица Поповић – „Узрочност и манифестација феномена моралних вредности”, Душко Прелевић „Узрочност и експланаторни плурализам”, Драго Ђурић – „Аристотелово гледање на материјални узрок код раних јонских физичара”, Ненад Цекић – „Узроци и разлози: границе претпоставке детерминизма у филозофији морала”, Данијела Милинковић – „Превазилажење проблема узрочности кроз умјетност”. У дискусији су учествовали: Драго Ђурић, Стојан Шљука и Слободан Кањевац.

Филозофски симпозијум већ четврт века представља програмско освежење септембарског Бранковог кола и подсећа нас да је пре двадесет шест година био и те како добар потез укључити овај садржају велику манифестацију. Томе има и један сасвим конкретан разлог, који и није само у равни симбола:  После школовања у Карловачкој гимназији (1835-1841), Алексије (Бранко) Радичевић у Темишвару је, заједно са братом Стеваном,  две године учио фолозофију, то јест мудрољубије.

Слободан Кањевац, председник Српског филозофског друштва, у знак дугогодишње успешне сарадње са Бранковим колом поклонио је Ненаду Грујичићу књигу путописа нашег првог филозофа Руђера Бошковића.