ПЕСНИК ДУШАН ЗАХАРИЈЕВИЋ С ТАЛЕНТОВАНИМ ЂАЦИМА

Нови Сад, 22. март 2022.

ПЕСНИЧКИ МАТИНЕ У НОВОСАДСКОЈ ЗМАЈ-ЈОВИНОЈ ГИМНАЗИЈИ

По традицији, у свечаној сали славне гимназије „Јован Јовановић Змај“ у Новом Саду, у 11 часова, одржан је  „Песнички матине ђака" ове образовне установе. Гост је био песник Душан Захаријевић (1992), лауреат Бранковог кола: награде „Стражилово“ (2017) и „Печат вароши сремскокарловачке“ (2021).  Модератор програма - песник Растко Лончар, аутор двеју књига у Бранковом колу, професор српске књижевности у овој гимназији.

Душан Захаријевић  рођен је 1992. године у Косовској Митровици. Завршио је мастер студије српске књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду, где је дипломирао из исте области. Књига поезије „Антологија савременог песништва/ Антилогија свевременог речништва“ објављена је 2017. године у издању Бранковог кола. Лауреат је награде “Стражилово” за најбољу прву књигу. Друга књига песама „ (Не)доход „објављена је 2020. године у издању издавачке куће “Битије” и потом овенчана наградом Бранковог кола  „Печат вароши сремскокарловачке“.  Тренутно живи у Београду. Пише и објављује поезију, стручне радове и ауторске текстове,  бави се и музичким стваралаштвом.

У радосној атмосфери "Пролећних Бранкових дана 2022", пуној обостраног надахнућа у Змај-Јовиној гимназији, наступили су ђаци-песници: Јелена Лакетић, Ленка Гавриловић, Алекса Чуљак, Драгана Јовановић, Анђела Новаков, Марија Шатравка, Лука Петровић, Марија Стороруж Зељковић и Селена Вукша.  Они су казивали  своје поетске првенце најављујући тиме панораму њихове поезије коју Бранково коло планира да штампа за септембарско 51. Бранково коло. Душан Захаријевић, такође, мотивисано је говорио своје песме из двеју досадашњих награђених књига поезије.

Наравно, ђаци су се интересовали за „проблем“ саме инспирације,  начина како настаје и препознаје се добра песма,  разлике између слободног и везаног  стиха, на шта је песник рекао да сада пише углавном везани (римовани) који је за њега стваралачки захтевнији и више га мотивише, то јести инспирише . Душан Захаријевић гворио је о значају музичког аспекта песме, односно о „матерњој мелодији“ као примордијалном кључу за лирско певање.

Програм је трајао пуна два школска часа што говори о великој жељи (жеђи) учесника за оваквим обликом испољавања сопствених  талената. Нема сумње да су ђаци чувене Змај –Јовине гимназије и овога пута показали своју прволигашку класу  и свест да припадају изузетној образовној установи која баштини велике трагове и вредности наше традиције.

Душан Захаријевић

ИСКРИВА ПЕСМА

О, склопи усне, прговори, слути,

Остави мисао нек бујно поје,

И реч нек твоја ничим не помути

Безмерно силне осећаје моје.

Ћути, и пусти да сад речи моје

Забрекћу новим, заносним животом,

Да заборавим да смо ту нас двоје

Пред величанством језика; а потом,

Кад прође све и малаксало врело

Поново падне у обичну чаму,

И живот нов и надахнуће цело

Нечујно, тихо потоне у таму,

Ја ћу ти, Песмо, опет рећи тада

Отужно слово о речима, како

Чезнем, и страдам, и љубим их, мада

У напору не изговорих никако.

И ти ћеш, вредна Песмо, као вазда

Слушати радо моје речи лажне

И захвалићу смислу што те сазда

Ширине ће ти бити неутажне

И гледајући врх бесмисла сива

Где силна разгониш немушту таму

Ја(Ти) нећу знати шта у мени бива –

Да ја у теби волим тебе саму,

И моју љубав наспрам тебе, кад ме

Обузме целог силом коју има,

И сваку реч ми растресе и надме,

И смисао тад навали ко плима!

За тај тренутак живота и миља,

Кад затрепери цела моја снага,

И свака реч те моја благосиља,

Просијаће ум непрозир-бестрага!

И зато ћу ти увек рећи: Певај!

У речи душа нек спокојно снева,

До надвидног допри и не оклевај,

Кад песма ћути немогуће сева!