ТРИ ПЕСМЕ АЛЕКСАНДРЕ МАРИЛОВИЋ ИЗ НАГРАЂЕНЕ КЊИГЕ "НОЋИ ДРУГЕ У ПРОГОНСТВУ"

Сремски Карловци – Нови Сад, 19. октобар 2023.

Нови лауреати Бранковога кола

ИСЦЕЛИТЕЉСКИ ПЛАЧ ДУШЕ

Александра Мариловић (Дервента, 1986) дипломирала српски језик и књижевност на Филолошком факултету у Бањалуци. Досад објавила четири књиге поезије, роман и збирку есеја. После награде „Стражилово“ (2012), признање „Печат вароши сремскокарловачке“ је друга награда Бранквога кола која је припала овој даровитој песникињи. Као веома редак случај овенчан двема различитим наградама од исте институције, ново признање добила је за књигу духовне поезије „Ноћи дуге у прогонству“ (Арт принт, Бањалука, 2023). То је књига онтолошке преобразбе, жива метаморфоза жене у правцу духовне зрелости која надилази голе књижевне разлоге. Ту су песме свевидеће псалтирске снаге и лепоте, озарене духовности која је дата реткима. Поједини стихови и песме расцветавају се у незадржив исцелитељски плач и призив Господа. Ова врста поезије зазива потребу за монашким животом и подвигом, не само код ауторке већ и код оних читалаца који поседују прозорљив поглед и молитвену резонанцу бића. Са уметничке тачке, ова књига је урађена у замаху истинске стваралачке потребе, у знаку урођеног талента који је веома рано стекао свест о самоме себи.

Александра Мариловић се придружила значајном низу песниикиња које су такође овенчане овом угледном наградом у њеном трајању од педесет шест година: Дара Секулић, Даринка Јеврић, Драгиња Урошевић, Вера Приможић, Илеана Урсу, Славица Урошевић, Зденка Леко, Снежана Бадивук, Тања Крагујевић, Драгица Стојановић, Јелена Алексић, Драгана Крагуљ, Гордана Ђилас, Ахнета Бучко, Емсура Хамзић, Маја Белегишанин, Јулија Капорњаи, Јасна Миленовић, Дајана Петровић, Иване Миланков и Милене Северовић..

Доносимо три песме из књиге Александре Мариловић награђене овогодишњим „Печатом вароши сремскокарловачке“.

Александра Мариловић

ПРЕД САН

Буди Господе уз сваку травку

Љуљај се у капима ове кише и

Пусти ме да падам

Како бих баш оваква

Освајана и поробљена

Рађала себе ознова

Као прва Твоја кћерка.

Буди Господе уз сваку травку,

Љуљај се у капима ове кише и

Остани ми вјерна мисао пред сан.

СЈЕЋАЊЕ НА ДУХ

Догодило се тако само:

Приволио си душу моју

Као мачку,

Било је то обично

Јеење поподне.

Наједном све се позлатило:

Књига те сањала,

Руке обгрлиле

А камилица мирисала на

Богоопијеност.

На трен само

Ја сам се сјетила

Свега.

Док дишем

Ти си незаборављен.

Три божанске тријаде

Небеских житеља

А ја, што овдје свјетлуцам,

Чија сам сестра,

А коме ли душом,

Обећана?

ПОСЉЕДЊА СЕДМИЦА ПОСТА

Нисам по оку те познала

Ни по гласу милом

Ни по мећави што

Бије у мени и

Даху са десне стране

Рамена.

Познала сам Те

По сјају Твом силном

Што свако јутро

Бдиш у мени

А видјела,

Знам, у неком

Прадавном сну,

Препознала у животу.

Дару.

Дивљи, невидљиви

Цвијете,

Ти вјетре што у коси мојој

Дише, сједи поред мене

И почастимо се сунцем!

Гледам те кроз прозор

Ко авлију,

Препуне амбаре

И дивне баште.

Тише, душо моја,

Лахор је он твојој руци и

Сјечиво погледу.

Идем да спим...

Све сам проста заборавула,

Подсјећај ме у сну.

                        (Из књиге „Ноћи дуге у прогонству“ – духовна поезија, Арт принт, Бањалука, 2023)