ИШТВАН ТУРЦИ ЛАУРЕАТ МЕЂУНАРОДНЕ НАГРАДЕ "БРАНКО РАДИЧЕВИЋ"

Сремски Карловци - Нови Сад, 17. јун 2024.

МАЂАРСКОМ ПЕСНИКУ ИШТВАНУ ТУРЦИЈУ МЕЂУНАРОДНА НАГРАДА БРАНКОВОГА КОЛА

Престижна међународна награда „Бранко Радичевић“ припала је ове године угледном мађарском песнику Иштвану Турцију. На завршној седници ову одлуку једногласно je донео жири Бранковог кола у саставу: Ненад Грујичић (председник), Илеш Фехер, Андреа Беата Бицок и Радмило В. Радовановић.

                        О Б Р А З Л О Ж Е Њ Е

Поезија Иштвана Турција поседује лепезу еклектичког сабирања минулог и садашњег, а у исти мах и језичку платформу надвременог и визионарског. У поетичкој симбиози poete vatesa и poete doctusa, она је дубоко зароњена у свакодневни живот, али са непрекидним откривањем палимпсестних слојева прохујалих епоха, догађајa и личности, цивилизацијских турбуленција и промена. Међутим, у лирско-интелектуалним захватима времена и простора, у интертекстуалној акцији језика, ова поезија врхуни људским изразом лица и снажне емоције. Посебну нијансу уметничке вредности чине песме љубавне провенијенције које говоре о чистом песничком хабитусу Иштвана Турција. Међународна награда са именом Бранка Радичевића одлази у руке песника изразито оригиналног рукописа који доприноси освежавању поезије на ширем плану.

Мађарски песник Иштван Турци (Turczi István – 1957) објавио је књиге поезије: Музе у црној лакираној ципели (1985), Музика за незапослене клавиристе (1990), Жене и поезија (1990), Америчка акција (1991), Господине мој, именујте своје помоћнике (1993), Ноћ дугих песама (1997), Атеље Витез Чоконаи (2000), Деодатус: Мушкарац и историја града (2001), Зелени рабин (2001), Венус Вулгивага (2002), СМС 66 песнику савременику (2002,) Тишина реагује на позив (2004), Најлепше песме Иштвана Турција (2006), Аталасок (2026), Еротикон (2008), Меморија промене (2012), Пролазне муке фазног цртача (2016), Празнина – Елегија за сутра, од зоре до зоре у четири става (2017), Воли луталицу – Догађаји у стиховима (2018) и друге. Аутор је осам романа, једанаест драма и радио-игара, преводилац и приређивач многих издања, састављач више антологија, преведен на светске језике.

Иштван Турци добитник је признања: Велика награда Варшавског фестивала поезије, Награда Атиле Јожефа, Ловоров венац Републике Мађарске, Михај Еминеску – Велика награда Румуније за поезију, Награда  Prima Primissima, Крст јунака – орден Рапублике Мађарске, Међународна награда „Отворена књига“ Удружења књижевника Републике Српске, Почасни доктор литературе World Academy of Arts and Culture (Калифорнија), Награда Савеза писаца Молдавије и друге.

Дипломирао  је на мађарско-енглеско-финској катедри Универзитета Eötvös Loránd где је и докторирао. Оснивач је и главни уредник литерарног часописа Parnasuš (Parnaszus). Генерални секретар ПЕН клуба Мађарске, председник оделења песника Савеза писаца Мађарске, литерарни потпредседник Удружења рецитатора Мађарске, трећи потпредседник Светског конгреса песника, редовни члан Европске академије поезије, редовни члан норвешке Литерарне Академије Bjornson, литерарни уредник Позоришта Sigligeti у Солноку. Живи у Будимпешти.

Међународна награда „Бранко Радичевић“ биће уручена Иштвану Турцију на Свечаном затварању 53. Бранковог кола 16. септембра у најстаријој српској, чувеној Карловачкој гимназији.

Досадашњи добитници Међународне награде „Бранко Радичевић“: Вјачеслав Купријанов (Швајцарска – Русија), Филип Танселен (Француска), Насо Вајена (Грчка),  Никита Данилов (Румунија), Керол Ен Дафи (Велика Британија), Валериј Латињин (Русија), Славомир Гвозденовић (Румунија), Бабкен Симоњан (Јерменија), Петар Милошевић (Мађарска), Енес Кишевић (Хрватска), Олга Мартинова (Русија – Немачка), Будимир Дубак (Црна Гора), Јирген Израел (Немачка), Хусеин Дервишевић (БИХ – Федерација) и Ранко Рисојевић ((Бих – Република  Српска) и Јелена Ленголд (Србија).

                                                                                                        БРАНКОВО КОЛО

                                                                                          Ненад Грујичић, председник