У АРХИВУ ВОЈВОДИНЕ ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ-ПОЕМЕ "КОЗАРО, СЕЈО И ПРАМАЈКО"

ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ-ПОЕМЕ „КОЗАРО, СЕЈО И ПРАМАЈКО“ НЕНАДА ГРУЈИЧИЋА

Најава догађаја / СРЕДА 15. НОВЕМБАР 2023. ГОДИНЕ У 12 ЧАСОВА/ архив Војводине, књига, промоција

Позивамо вас на промоцију књиге-поеме „Козаро, сејо и прамајко“ Ненада Грујичића у издању „Бесједе“ из Бањалуке, која ће бити одржана у среду 15. новембра у 12 часова у Архиву Војводине, Жарка Васиљевића 2а, Нови Сад.

Учесници промоције: Анђелко Анушић, Растко Лончар и Ненад Грујичић, аутор

Поема је објављена 8. августа у Културном додатку  београдских „Вечерњих новости“, на две средње стране овог тиражног дневног листа, а потом су је преузели и објавили бањалучки „Глас Српске“ и приједорски  „Козарски вјесник“. На септембарским „Књижевним сусретима на Козари“, потом,  песник Ненад Грујичић прочитао је делове ове поеме на академији у позоришту и на „Поетском часу“ на Мраковици, на Козари.

У поговору књизи „Козаро, сејо и прамајко“, Данијела Регојевић поред осталог каже: „Пјесник отвара личну завичајну рану на грудима, и његов бол разраста у велики жал за страдалим српским народом у цјелини, а у сликама и призорима геноцидног надирања њемачких и усташких фаланги на дјецу и становништво српске Козаре. У свему томе, и оном што живимо данас, пјесник уочава у нашем времену истог незаситог завојевача и непријатеља који, иако два пута поражен у двадесетом вијеку, поново се приближава нашим предјелима и крајевима, ливадама и рудницима, кућним праговима и столовима, безобзирно жели да се домогне дефинитивне побједе над српским народом на Балкану. Завојевачи познатог имена желе Србе још једном да изгнају као стада на тратине и распореде, као на Козари прије осам деценија, за нова стријељања  и клања. Све ми се младој чини да ће то бити друкчије овога пута. Пуна сам пркоса, ината и отпора, постаћу први женски Гаврило из Грахова. Божја ријеч је прва и посљедња, а пјесник Грујичић каже: „О, Боже, милостиви и једини,/ сапери са људскога чела гријех и зло,/ и просвијетли ум, чемер и јад на земљи/ од које смо пролазни саздани сви,/ у коју се враћамо тијелом и копамо.“

                                                                                                                                                              М. Борић