ПРЕМИЈЕРНО ПРЕДСТАВЉЕН КУЛТНИ „СПОМЕНАР МИНЕ КАРАЏИЋ“

На „Пролећним Бранковим данима 2019“, који протичу у знаку 195. годишњице рођења Бранка Радичевића,  у Градској библиотеци у Новом Саду, промовисан је вечерас  „Споменар Мине Караџић“ у издању Вукове задужбине. То је ново издање које за своју иницијалну основу има прво издање „Споменара“  Голуба  Добрашиновића из 1974. године. Потом се појавило још пет издања (1975, 1983, 1988, 2004, 2008). Ово је шесто издање са преводима на немачки и руски језик, у чему је уствари  кључна иновација.  Урeдница новог „Споменара“ је Мина Ђурић са преводима на два поменута језика. Одговорни уредник Бошко Сувајџић, а рецензент Миодраг Матицки.

На самом почетку, угледне госте из Вукове задужбине, поздравио је Ненад Грујичић, председник Бранковог кола, наглашавајући значај ретких институционалних  континуитета на пољу српске културе. Потом је водитељка програма Марија Гагић прочитала песму  Бранка Радичевића „Мини Караџић у споменицу“, написану пре тачно 170 година, први пут исписану, дакле, Бранковом руком на Бадње вече, 1849. године у Бечу, на свечаности Вилхелмине (Мине)  Караџић у очевом дому, где се окупила даровита и интелектуалана младеж Беча. 

На премијерном, новосадско- карловачко-бранковској промоцији, о „Споменару“ надахнуто су говорили Бошко Сувајџић и Миодраг Матицки.  Бошко Сувајџић, иначе актуелни лауреат „Печата вароши сремскокарловачке“ Бранковог кола,  истакао је ретке и занимљиве детаље из биографије образоване, лепе и талентоване Мине Караџић, који су одушевили публику.  Он је прочитао уводну реченицу из поговора Мине Ђурић: „ Споменар Мине Караџић једна је од најелоквентнијих тихих књига свога и многих других времена, салонска и светска, интерно породична, а интернационално значајна, на известан начин пригодна, а по непосредности и непатворености својих сегмената неприкосновена.“

Миодраг Матицки, председник Вукове задужбине, наласио је да је Мина Караџић много помагала свом оцу Вуку и доприносила његовој слави и резултатима. Матицково виђење „Споменара“ ширило се у коцентричним круговима високе свести о значају оваквих пројеката кроз време, који беспоговорно и надахнуто говоре о снази и јединствености нашег духовног и културног корена на тлу Европе.

Током промоције,  у видео-технологији, све време су на великом платну изнад учесника програма емитоване фотографије и слике из те романтичарске епохе која је изнедрила великане српске поезије и културе: Вук Стефановић Караџић, Бранко Радичевић, Петар Петровић Његош, Ђуро Даничић, Мина Караџић и други. 

Посебан доживљај изазавало је музичко извођење Бранкове песме „Девојка на студенцу“. Наиме, Бошко Сувајџић је уз гитару запевао ову антологијску песму  коју су одмах прихватили Ненад Грујичић и Миодраг Матицки, а онда и присутна публика. Била је то велика демистификација уобичајених и не ретко веома сивих и хладних књижевних вечери, и намргођених генија „културне“бирократије. Бројна публика дугим аплаузима награђивала је учеснике ове незаборавне и преко потребне промоције која се, срећом и благодарношћу дивног чуда,  одиграла на најприроднијем месту за овакву тему, на „Пролећним Бранковим данима 2019“.