Сремски Карловци, 12. септембар 2024.
ОДРЖАНИ ПАРАСТОС БРАНКУ У САБОРНОЈ ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРКВИ И ХРИШЋАНСКЕ ТЕМЕ У БОГОСЛОВИЈИ У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА
У православној цркви Светог оца Николаја у Сремским Карловцима, на 53. Бранковом колу, у знаку два века од рођења Бранка Радичевића, одржан је данас парастос Алексију Радичевићу. Са карловачким свештенством и богословима чинодејствовао је архимандрит Клеопа Стефановић, монах и професор Карловачке богословије.
Призвано име Алексија Радичевића, потоњег Бранка, великог песника српског романтизма, у душама присутних ставарало је осећање да је Бранко недавно отишао са овога света и да се усрдно Богу молимо да му опрости сваки грех, као што ће понеко молити се и за нас пролазне и смртне. Сви присутни осетили су снажну духовну катарзу кроз молитвену резонанцу новозаветних стихова.
Потом, у Карловачкој богословији „Свети Арсеније Сремац“, на 53. Бранковом колу одржано је предавање „О молитви“ у оквиру „Хришћанских тема“ које се одржавају тридесет трећи пут. О молитви је говорио архимандрит Клеопа Стефановић. Као предложак његовој беседи, служила је Бранкова антологијска песма „Молитва, коју је прочитао Ненад Грујичић, председник Бранковог кола.
У пуној сали Богословије Светог Арсенија у Сремским Карловцима, одјекивала је златуоста реч монаха Клеопе који је на темељу свог животног искуства и прозорљивог духовног созерцања говорио о љубави Божјој призваној кроз молитву: Куцај, и отвориће ти се, то је библијски завет (савет) који упућује на молитву као духовно средство за мир у души и победу над негативним силама свуда око нас, над хаосом и немирима који се умножавају диљем света.
Отац Клеопа обратио се и младим богословима са очинским разумевањем што се налазе у специфичном периоду живота, одвојени од својих родитеља и домова, као што је и он сам пролазио и живео. Снажио их је обоженим речима које призивају мир и срећу са откривеним Богом. Све ће проћи, па и ове школске године у интернату, којих ћете се сећати радо баш зато што сте ту духовно стасавали и постајали млади богослови. А с тим, и изнад свега тога, налази се свемоћни Бог, творац свега што наша чула запажају и свега што нам чини свакодневни живот оличен у Творевини. Зато је молитва потребна као непрестани духовни принцип, као највећа снага, непрестана, радост у срцу, у славу Божју и на земљи и на небу.
М. Борић
Бранко Радичевић
МОЛИТВА
Месец јасни, звезда јато,
И сунашце умиљато,
Зору што нам небо шара,
А и муњу што га пара,
И ту силну грома буку,
И олује страшну фуку
Ти сатвори, вељи Боже,
Ко овако јоште може!
Цвеће љупко и долину,
Стадо, врело и планину,
Ти’у реку, силно море,
И под небом орла горе,
И над орлом шарну дугу,
И славуја у том лугу,
И још његов глас умилни
Ти сатвори, Боже силни.
Осим другог овде свега
Мене створи из ничега,
Ду’ом својим ти подуну,
У менека душу суну;
Па ми, Боже, јоште таде
И у душу нешто даде,
Та и моја песма ова
И њу мени ти дарова.
Фала, Боже, на дар ови,
О помози благослови,
Да ми како с права пута
Душа млада не залута!
(На Васкрс, 1844)
Антологија песама (о) Бранку Радичевићу "Ао, данче, ала си ми бео"
Штампано поводом 200. годишњице рођења Бранка Радичевића.
Сто четрдесет девет песника од средине 19. века до данас, двеста песама!
Ненад Грујичић: КОЛО, КОЛО, НАОКОЛО - Појаве и портрети
Књига записа и сећања поводом полувековног трајања Бранковога кола
Штампано о двестотој годишњици рођења Бранка Радичевића
Капитална књига
Антологија српске поезије
Друго издање
ПРОГНАНИ ОРФЕЈИ
Антологија српске избегличке поезије