О МОЛИТВИ НА 53. БРАНКОВОМ КОЛУ

Сремски Карловци, 12. септембар 2024.

ОДРЖАНИ ПАРАСТОС БРАНКУ У САБОРНОЈ ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРКВИ И ХРИШЋАНСКЕ ТЕМЕ У БОГОСЛОВИЈИ У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА

У православној цркви Светог оца Николаја у Сремским Карловцима, на 53. Бранковом колу, у знаку два века од рођења Бранка Радичевића, одржан је данас парастос Алексију Радичевићу. Са карловачким свештенством и богословима чинодејствовао је архимандрит Клеопа Стефановић, монах и професор Карловачке богословије.

Призвано име Алексија Радичевића, потоњег Бранка, великог песника српског романтизма, у душама присутних ставарало је осећање да је Бранко недавно отишао са овога света и да се усрдно Богу молимо да му опрости сваки грех, као што ће понеко молити се и за нас пролазне и смртне. Сви присутни осетили су снажну духовну катарзу кроз молитвену резонанцу новозаветних стихова.

Потом, у Карловачкој богословији „Свети Арсеније Сремац“, на 53. Бранковом колу одржано је предавање „О молитви“ у оквиру „Хришћанских тема“ које се одржавају тридесет трећи пут. О молитви је говорио архимандрит Клеопа Стефановић. Као предложак његовој беседи, служила је Бранкова антологијска песма „Молитва, коју је прочитао Ненад Грујичић, председник Бранковог кола.

У пуној сали Богословије Светог Арсенија у Сремским Карловцима, одјекивала је златуоста реч монаха Клеопе који је на темељу свог животног искуства и прозорљивог духовног созерцања говорио о љубави Божјој призваној кроз молитву: Куцај, и отвориће ти се,  то је библијски завет (савет) који упућује на молитву као духовно средство за мир у души и победу над негативним силама свуда око нас, над хаосом и немирима који се умножавају диљем света.

Отац Клеопа обратио се и младим богословима са очинским разумевањем што се налазе у специфичном периоду живота, одвојени од својих родитеља и домова, као што је и он сам пролазио и живео. Снажио их је обоженим речима које призивају мир и срећу са откривеним Богом. Све ће проћи, па и ове школске године у интернату, којих ћете се сећати радо баш зато што сте ту духовно стасавали и постајали млади богослови. А с тим, и изнад свега тога, налази се свемоћни Бог, творац свега што наша чула запажају и свега што нам чини свакодневни живот оличен у Творевини. Зато је молитва потребна као непрестани духовни принцип, као највећа снага, непрестана, радост у срцу, у славу Божју и на земљи и на небу.

                                                                                                                             М. Борић

Бранко Радичевић

МОЛИТВА

Месец јасни, звезда јато,
И сунашце умиљато,
Зору што нам небо шара,
А и муњу што га пара,
И ту силну грома буку,
И олује страшну фуку
Ти сатвори, вељи Боже,
Ко овако јоште може!

Цвеће љупко и долину,
Стадо, врело и планину,
Ти’у реку, силно море,
И под небом орла горе,
И над орлом шарну дугу,
И славуја у том лугу,
И још његов глас умилни
Ти сатвори, Боже силни.

Осим другог овде свега
Мене створи из ничега,
Ду’ом својим ти подуну,
У менека душу суну;

Па ми, Боже, јоште таде
И у душу нешто даде,
Та и моја песма ова
И њу мени ти дарова.

Фала, Боже, на дар ови,
О помози благослови,
Да ми како с права пута
Душа млада не залута!

         (На Васкрс, 1844)