ПРОСЛАВА СТОГОДИШЊИЦЕ ВАСПОСТАВЉАЊА СРПСКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА
Уз нови долазак у Сремске Карловце Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија
Имали смо велику част и ретку привилегију да, у славу Божју, на јубиларном 50. Бранковом колу, будемо домаћини новоизабраном Патријарху српском господину Порфирију приликом првог његовог доласка у Сремске Карловце. Наиме, 16. септембра 2021. године, Његова Светост Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски господин Порфирије одржао је у Саборној цркви Светог оца Николаја у подне парастос Алексију (Бранку) Радичевићу, а потом и предавање „О миру“ у 14 часова у Карловачкој богословији „Свети Арсеније Сремац“ у оквиру традиционалних „Хришћанских тема“ на Бранковом колу.
У сусрет прослави стогодишњице васпостављања Српске патријаршије у Сремским Карловцима, доносимо из Српске православне цркве целовито обавештење. Прослава великог црквено-историјског јубилеја почеће у суботу, 14. маја 2022. године, у Саборном храму Светог оца Николаја свечаним дочеком Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија и отачаствених архијереја где ће у 17 часова бити служено вечерње богослужење. Његова Светост Патријарх ће затим у знаменитом сремскокарловачком Патријаршијском двору отворити мултимедијалну изложбу под називом „Један век од васпостављања Српске Патријаршије 1920-2020“.
По речима ђакона Владана Радовановића, управника Музеја Српске Православне Цркве, биће изложене најзначајније инсигније које одражавају патријаршијско достојанство Српске Православне Цркве: панагија Срба Светитеља из 1923. године са оригиналним нацртима архитекте Пере Ј. Поповића и Уроша Предића, митра дванаест апостола, архијерејско жезло са којим је устоличен патријарх Димитрије, као и његова архијерејска одежда. Извршена је реконструкција некадашњег патријаршијског трона са балдахином, који се налазио у престоној дворани Патријаршијског двора у Сремским Карловцима, у којој је обављена свечаност васпостављања Патријаршије.
- Овом изузетном приликом биће изложена дела Уроша Предића Патријарх Лукијан Богдановић заступа Српску Цркву пред Светим Николом (Узбуркано море), Паје Јовановића Свети Сава мири браћу и Свети Сава крунише Стефана Првовенчаног, низ портрета првих српских патријараха који су дошли на подручје будуће Карловачке митрополије и портрета карловачких патријараха: Јосифа Рајачића, Лукијана Богдановића. Међу њима су најрепрезентативнији портрети патријарха Арсенија III Чарнојевића и патријарха Арсенија IV Јовановића Шакабенте, рад Јова Василијевича из 1744. године, и патријарха Георгија Бранковића, рад Уроша Предића из 1906. године. У поставци ће се наћи престони крст цара Душана из ризнице манастира Високи Дечани и најзначајнији експонати из Музеја Српске Православне Цркве и Патријаршијског двора у Београду, неколико рукописних и штампаних књига, дела црквено-уметничког веза и текстила, митра и напрсни крст патријарха Арсенија III Чарнојевића, мали омофор и напрсни крст патријарха Арсенија IV Јовановића Шакабенте, а по први пут се излаже напрсни крст и панагија патријарха Георгија Бранковића. Аутори изложбе и каталога су ђакон Владимир Радовановић, Владислав Касалица и др Миљана Матић, а сарадници на реализацији изложбе др Гордана Петковић, МА Биљана Цинцар Костић, Марија Јовић и МА Наталија Стокановић, истакао је управник Музеја Српске Православне Цркве.
Сутрадан, у недељу 15. маја 2022. године, у 8.30 часова у Саборном храму Светог оца Николаја Мирликијског, Његова Светост Патријарх г. Порфирије ће началствовати светом архијерејском Литургијом, као и чином призива Светог Духа на којој ће му саслуживати архијереји, чланови Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, који ће прву свечану седницу одржати одмах по богослужењу у престоној дворани Патријаршијског двора.
У 12.00 часова на градском тргу испред Патријарашког двора и Саборне цркве биће одржана свечана академија која ће бити отворена читањем Саборске посланице поводом великог јубилеја.
Предвиђено је да овом приликом наступе еминентни црквени хорови, најбољи српски драмски уметници, културно-уметничка друштва и ученици Богословије „Светог Арсенија“ у Сремским Карловцима.
Ненад Грујичић
У САБОРНОЈ ЦРКВИ
СВЕТОГ ОЦА НИКОЛАЈА
У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА
Кад улазим у храм свети, за певницом видим Бранка
како млађан пева тропар са некол’ко богослова,
Алексије Радичевић – зоро моја без осванка.
Иконостас има крила барокнога српског кова,
рад Јакова Орфелина и Крачуна Теодора.
Ту крстисмо наше дете, Даницу, из нових снова,
тек годину навршила, за крштење права ора,
а кума се Весна Чипчић сва у јари презнојава:
Света Тајна, чедо плаче, тмине беже, тако мора.
Много пута у цркви сам Светог оца Николаја
прислужио пламен свеће умрлима и живима,
смртан, ситан, грешник први, већ на бриди свога краја,
оцу Драшку, мајци Стоји, свим прецима и ближњима.
Потом такнем траг моштију Арсенија Светог Сремца.
Чудотворна ту икона: Божја Мати а Бездинска,
Пресвета је, радост шири благодатну, и без премца.
Туристи из целог света, од Канаде па до Кине,
у цркви се миром пуне, свака душа попут зденца
тражи да јој Божја милост чистим срцем љубав плине.
ПРЕД КРИПТОМ ГОРЊЕ ЦРКВЕ
У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА, МАНАСТИРА
ВАВЕДЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ
Пролазан и грешан удишем мирисе
ружâ око цркве, једна је црвена,
ох, колико даха са њене латице
у замаху Божјем из ситног семена.
А у крипти манастира – земни трази патријарха
Георгија Бранковића што озида све што радост
чини оку када стигнеш до средишта Карловаца.
Поред њега обезглављен, лежи други, што нажалост
настрада у Бад Гаштајну, лечилишту среће грубе,
убише га бечки жбири, начинише горку пакост:
Лукијан је Богдановић симбол судбе наше худе,
и последњи карловачки патријарх у тешкој збиљи
пред почетак Првога рата – да и тако нам науде.
И о једном и о другом патријарху, Боже мили,
нико причу не покрену, у заборав пала оба,
у вунено оно доба удбаши су те хапсили –
то врхунац беше власти све до њеног празног гроба,
забранити српску славу, мучки цркву подлокати.
Кренух око манастира, крај гробница старог доба –
монаси и монахиње, не мораш им име знати,
ту осташе у завету са костима које ћуте.
Са мном ходи моја жена, и ћерка се уз нас јати,
опет цвеће, свуда руже, принесосмо свеће жуте
души мајке, оца, стрица што у рату млад погину,
молитвице крај пламена са тамјаном тајне слуте.
При одласку указа се светлоплава бројаница,
пазарисмо јоште једну, радује се и Милена,
и календар ту куписмо, прелистава већ Даница.
Ја сам Ненад. Ја Ружица, отпоздрави стара жена.
ПЛАТАН У ПОРТИ ДОЊЕ ЦРКВЕ
СРЕМСКОКАРЛОВАЧКЕ,
СВЕТИХ АПОСТОЛА ПЕТРА И ПАВЛА
Када душа милост тражи, према Доњој цркви кренем,
годинама нисам знао које тајне она крије,
из даљине кад угледам, целим бићем се покренем.
Хвала, душо, што си светлост која моје кости мије,
и што сенку јоште имам док корачам према порти,
ту ме чека бели платан што од света овог није,
три столећа он проноси, струји живот у аорти,
надљудско се знање крије у том стаблу непомичном,
а гране се шире к небу које нашу смртност мотри
да умрви мало звезда у трајање страубично.
Платан многом сведок био, многе часе саслужио,
ту је Петар Први Његош рукоположен званично:
митрополит черногорски, светима се придружио.
Обухватам свето стабло, приљубим се малим телом,
ширим руке – али кратке, но душу сам сву пружио
да је чисти и припрема невидљивим својим велом,
е да бих се просветлио и Господу представио.
Благи ветар почешља ме и помази питателно,
платан с беле своје коре очима се отворио,
и уста се указаше, проговори старац-дрво:
Добро дош’о, земни сине, један нас је Бог створио,
наше душе стреме к њему, ал’ се овде чисте прво.
(Из књиге „Сремскокарловачке терцине“, Бранково коло, 2020)
На фотографији Мартина Цандира, из архива Бранковога кола: Ненад Грујичић са Патријархом српским господином Порфиријем у Саборној цркви Светог оца Николаја у Сремским Карловцима, на јубиларном 50. Бранковом колу, 16. септембра 2021.
Цветник песама (о) Бранку Радичевићу "Ао, данче, ала си ми бео"
Штампано поводом 200. годишњице рођења Бранка Радичевића.
Сто четрдесет девет песника од средине 19. века до данас, двеста песама!
Ненад Грујичић: КОЛО, КОЛО, НАОКОЛО - Појаве и портрети
Књига записа и сећања о знаменитим песницима и уметницима поводом полувековног трајања Бранковога кола
Штампано о двестотој годишњици рођења Бранка Радичевића
Други том књиге Ненада Грујичића КОЛО, КОЛО, НАОКОЛО - Стражиловски времеплов: трагови и сећања, цртице и коментари
Историјат Бранковог кола, хроника (1972 - 1992)
Штампано о двестотој годишњици рођења Бранка Радичевића
Беседарник СВЕЧАНЕ РЕЧИ - Беседе на отварањима септембарског Бранковог кола (1972 - 2024)
Приредили: Ненад Грујичић и Растко Лончар
Штампано о 200. годишњици рођења Бранка Радичевића
Зборник радова ЖИВОТ ПЕСНИЧКОГ ДЕЛА БРАНКА РАДИЧЕВИЋА
Приредили Ненад Грујичић и Растко Лончар
Са Округлог стола о Бранку одржаног 28. марта 2024.
Штампано о 200. годишњици рођења Бранка Радичевића
Капитална књига
Антологија српске поезије
Друго издање
ПРОГНАНИ ОРФЕЈИ
Антологија српске избегличке поезије