ПЕСНИКИЊА БОЈАНА КУЛИЏАН ГРОМОВИЋ НАСТУПИЛА У ИСИДОРИНОЈ ГИМНАЗИЈИ

Нови Сад, 24. март 2022.

ТРАДИЦИОНАЛНИ ПЕСНИЧКИ СУСРЕТ С ГИМНАЗИЈАЛЦИМА

На „Пролећним Бранковим данима 2022“ у гимназији „Исидора Секулић“ у Новом Саду одржан је данас у 11 часова „Песнички матине ђака“ у сусрету с песникињом Бојаном Кулиџан Громовић, актуелном лауреаткињом награде „Стражилово“. Уз модереаторску подршку песника Дамира Малешева, професора ове гимназије, наступили су даровити ђаци-песници: Милутин Тановић и Акса Заими. На позив професора Малешева, прикључио се из публике и Бојанин супруг, песник Милан Громовић, ранији добитник награде „Стражилово“.

Бојана Кулиџан Громовић рођена је 1988. године у Мостару. Основну и средњу школу похађала у Билећи. Основне и мастер студије завршила на Катедри за српски језик и књижевност Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву, а мастер рад под називом ,,Фолклорна имагинација у Нечистој крви“ одбранила је 2014. године. Радила је као професор српског језика и књижевности у Чачку и Гучи. Мајка троје деце, с породицом живи у Новом Саду, где је запослена у Гимназији „Светозар Марковић“. Пише поезију и прозу, објављује у књижевној периодици.

Надахнуто говорећи песме из књиге „Небоглед“, песникиња је привукла пажњу ђака који су били издашни у аплаудирању. Чула се и гитара, песник-професор Дамир Малешев прави је виртуоз на овом инструменту. Он је поред осталога превео и песме Битлса с енглеског на српски језик, па се често може чути како их уз гитару надахнуто пева.

Данашњи програм показао је пуну своју лепоту и смисао, и потврдио значај вишегодишње успешне и надахнуте сарадње између Бранковог кола и гимназије „Исидора Секулић“. Бранко би ускликнуо: „Ао, данче, ала си ми бео,/ још бих дуго гледати те хтео!“

Бојана Кулиџан Громовић

ГОЛУБЈЕ СИВА

Боје.

Сарајевски голубови

усред зиме,

Изгажени снијег

помијешан с маглом корака

и смогом сјећања.

Мирис.

Дим из топлана,

саобраћајна гужва,

тролејбус и трамвај плешу

испод прљавосивих пахуљица.

Укус.

Роштиљ, кремпита

Кафа из Академије...

Звук.

Сестрински глас.

Разговор у четири ока

олакшавања душе,

дијељење бремена.

Даљине немиром мирују.

Синестезија

тугаљивом срећом

откуцава слова до екрана.

Скоро као писмо

које ће кроз маглу

полетјети

у кљуну дигиталног голуба.