35. ПЕСНИЧКИ ТУРНИР У ШАХУ

Нови Сад, 10. септембар 2023.

ДА СЕ ВИДИ КО ЈЕ ШАМПИОН У ДРЕВНОЈ ИГРИ

У знаку чувене реченице Јована Ђорђевића о Бранку Радичевићу из 19. века, у Шаховском клубу Новог Сада одржан је 35. Песнички шаховски турнир Бранковог кола: „Шаха је играо врло вешто и врло је брзо покретао фигуре“ (2. април 1849).  Поетско-шаховско такмичење почело је у 18 часова уз мото из Бранкове поезије: „Ал` ми ћемо као што смо били/ један другом свагда бити мили“.

Шах у многоме личи на поезију, уствари, он је све, и математика, и музика, и наука, и психологија, шах је живот, како рече Боби Фишер, харизматични и генијални првак света. Оданост, чак и фанатизам према шаху парадигма је за потпуну посвећеност поезији. На сличан, готово исти начин песници се односе према бескрају матерњега језика и његовим моћима у поезији.

Шах је надахњивао велике духове и давао им мотивацијуза стварлаштво: Хајам, Алигијери, Бокачо, Џосер, Рабле, Сервантес, Волтер, Дидро, Гете, Пушкин, Радичевић, Балзак, По, Толстој,Вајлд, Ниче, Валери, Аполинер, Џојс, Елиот, Пастерналк, Андрић, Црњански, Крлежа, Брехт, Набоков, Борхес, Маргарет Јурсенар, Бекет, Јонеско, Кортасар, Весна парун, Маркес, Павић, Кунера, Еко, Киш, Тонтић и други.

Први турнир у брзопотезном шаху на Бранковом колу одигран је 1988. године у Спортском и пословном центру "Војводина" у Новом Саду, на тзв. Шаховском платоу, у сусрет Шаховској олимпијади која ће за две године потом бити одржана у главном граду Војводине. На првом турниру на 16. Бранковом колу играла су ова имена из песничког света: Г. Бабић, А. Сидран, Р. Рисојевић, Т. Терзић, Р. Мићуновић, С. Тонтић, В. Р. Туцић, М, Вешовић, Б. Радаковић, Р. Јачев, Ж. Никчевић, Ј. Флора, М. Ц. Михаиловић, М. Рамач, Р. Уљаревић, Л. Бојановић, М. Црњанин, С. Радуловић, С. Билкић и М. Плетел. Од њих чак десет је напустило овај свет.  

Први судија на Бранковом колу био је Душан Бућан, Банијац, чувени новинар листа Дневник, уредник шаховске рубрике, заљубљеник у древну иигру, и сам песник у потаји, по понашању господин-боем. Говорио је да је магија шездесет четвртог поља у шаху рађа шездесет пето. Имао је необично велику браду, личио на владику, имао крупне очи, носио наочаре, увек посвећен договору - прави човек за Бранково коло.

Вечерашњи турнир припремио је, и у исти мах био судија, Жељко Медар, познати шаховски педагог, FIDE мајстор, четврт века сарадник Бранковог кола на турниирима у Сремским Карловцима и на Стражилову. Играли су млади даровити шахисти, песници и уметници. Симултанку на десет табли одиграли су Огњен Ћузовић и Никола Лесковац, освајачи бројних титула на првенствима Војводине и Србије. Колико оправдавају велике наде нашег шаха, говори податак да нису изгубили ни једну партију, а Ћузовић је имао само тек један реми.

У магичној атмосфери пуној вере у древну игру стару четири миленијума, осетило се да млада шаховска срца трепере радошћу што су се нашла на великој песничко-културној маниифестацији која чува успомену на песника романтичара- шахисту из Беча и негује данас шаховски дух као пандан песничком и уметничком.

Уз приређени мали коктел, свим учесницима песничког турнира у шаху Бранково коло је даровало јуче овенчане наградама „Стражилово“ (на рајском Стражилову), песничке књиге Љиљане Павловић Ћирић „Вез“ и Димитрија Николића „Сентименталитет“. Затим, као поклон играчи су добили и књигу песама за децу „Лија пандемија“ Ненада Грујичића у издању Института за дечју књижевност у Београду, у којој се налазе четири песме о шаху, из које је прочитана „Мама Гаприндашвили и Дана Чибурданидзе“:

И коначно данас, слушајући Баха,

Даница и мама заиграле шаха.

Оне тако воле да су надахнуте,

па и када губе – нема да се љуте.

Озбиљна музика и о машти брине,

обе мисле да су светске првакиње.

Редају фигуре, за победом жуде,

жртвоваће пуно – шта буде да буде.

У првој партији догоди се реми,

за Даницу – пораз, јер победи стреми.

Зиграше нову, то Даница тражи,

да победи маму са више куражи.

И ту мама опет не дâ се и – врда,

фигуре к’о Нона преко табле мрда.

Гањале се тако по шаховској плочи,

Даница колачи своје плаве очи,

не верује њима – мама игром плени,

опет нема победе, опет само реми.

Кад сабереш оба ремија на крају,

то је – један : један, то и врапци знају.

Зато сутра – нова партија у даху,

да се види ко је шампион у шаху.

* Нона Гаприндашвили  и Маја Чибурданидзе,

грузијске шампионке у шаху, светске првакиње

у другој половини двадесетога века

                                                                                                                     М. Борић