Нови Сад, 15. септембар 2023.
СЕЋАЊЕ НА СРЕМСКЕ КАРЛОВЦЕ
Током другог ,,Сусрета с песником’’, а у оквиру програма 52. Бранковога кола, у угледној новосадској гимназији ,,Исидора Секулић’’, 15. септембра 2023, имали смо прилику да видимо и чујемо угледног песника и књижевника Војислава Карановића, иначе добитника ,,Печата вароши сремскокарловачке’’ 1989. године.
Разговор са познатим песником је водио песник Дамир Малешев, професор филозофије у гимназији ,,Исидора Секулић’’ и дугогодишњи пријатељ и сарадник Бранковога кола.
Како је Дамир Малешев на почетку рекао да се данашњи програм може назвати - ванредним и изванредним часом књижевности, где имамо прилику да ексклузивно чујемо савременог песника који ће на свој начин интерпретирати своју поезију.
Овај сусрет ,,лицем у лице’’ је добро дошао младим гимназијалцима да поред свих свакодневних обавеза и утицаја мобилних телефона окрепе своју душу и науче нешто ново. За њих је овај дан имао и посебан значај јер круна свега, откад постоји писање, јесте да сами и у тишини, унутрашњим гласом проживимо поезију.
Помно и стрпљиво слушајући, гимназијалци су током данашњег програма имали прилике да чују о самом почетку, узорима и сазревању песника Војислава Карановића.
Војислав Карановић је добар део свог детињства провео у Сремским Карловцима. Сходно томе да је и мајка угледног писца предавала књижевност, ујак објавио пар песама, било је природно да и сам Карановић заплови песничким водама.
Прву песму коју је написао у периоду између своје 6. и 7. године није сачувана, али га је је, како наводи, већ од тада покретало убуђење речи које добијају значење док се њима користи управо у описивању света који га окружује. Фокус његовог стваралаштва јесу управо саме речи, њихово значење, писање, читање, суштина саме песме.
Узор на песника је итекако имао Васко Попа, али и спој музичих уметника Боба Дилана, Џима Морисона и легендарне групе Азра, који су му дали специфичан стилски израз.
Песник наводи да је ова врста књижевних састанака добра како за младе (док слушају савремену поезију нешто за себе открију), тако и за самог песника (комуницирање са младима из другог угла може послужити као изврстан подстицај и добра иницијатива самом песнику).
Сама песма живи на свој начин, и треба да обухвата и туђи доживљај, а не само песников, и свакако да само читање песме од која долази до различитих људи треба да буде моменат где ће песма прекинути ,,пупчану врпцу’’ са песником. О томе је Милешев говорио - да је песма утолико добра уколико надилази самог аутора.
Посебну пажњу је привукла песма ,,Час анатомије’’ у изведби Дамира Малешева, а из Карановићеве ,,Тастатуре’’ која није карактеристична за његово писање. Сама збирка се може схватити као језички експеримент, одликован асоцијативним низом, где нема линеарног тока, док ,,Час анатомије" представља растављање језика и песме, али и доживљаја телесности.
Велику игру има и сама интроспекција кроз телесност до самог духовног језика. У песми ,,Нестанак’’ се песник враћа у своје детињство које је провео у Сремским Карловцима, сећајући се Немице Жозефине која га је чувала док је био мали, памтећи страх који га је пратио и терао да се што више прибије уз Жозефину док га је чувала, али не треба изоставити ни ,,Разгледницу’’ која симболише различите духовне и душевне феномене, где кроз доживљај града сами схватамо да јесмо живи, али да зубом времена полако постајемо као слика на разгледници.
Инерпретације Војислава Карановића и његова специфична боја гласа отвориле су могућности да и сами за себе нешто пронађемо у његовим песмама. Програм су обележиле и изведбе споствених песама ученице Марије Проданов са песмом ,,Песников солилоквиј’’ и ученика Пера Блажића са песмом ,,Уколико’’, а касније и фантастична изведба Малешева, Медине Рамадани и Михаила, како Малешев наводи - рок поезије, песме ,,Додирни ме’’ групе Галија.
Ана Гојковић
Војислав Карановић
ГОВОРИМ
Понекад читајући песму
Коју сам управо записао,
Ухватим себе како тихо
Изговарам стихове.
Песма се отвара: свака реч
Обара реч изговорену
Пре ње, као што се руше
Домине поређане у низ.
Комешају се реченице,
Жаморе непрестано.
Пуне животне енергије,
Као деца на игралишту.
Слушам самога себе
И не верујем рођеним
Ушима. Али, верујем
Речима.
Цветник песама (о) Бранку Радичевићу "Ао, данче, ала си ми бео"
Штампано поводом 200. годишњице рођења Бранка Радичевића.
Сто четрдесет девет песника од средине 19. века до данас, двеста песама!
Ненад Грујичић: КОЛО, КОЛО, НАОКОЛО - Појаве и портрети
Књига записа и сећања о знаменитим песницима и уметницима поводом полувековног трајања Бранковога кола
Штампано о двестотој годишњици рођења Бранка Радичевића
Други том књиге Ненада Грујичића КОЛО, КОЛО, НАОКОЛО - Стражиловски времеплов: трагови и сећања, цртице и коментари
Историјат Бранковог кола, хроника (1972 - 1992)
Штампано о двестотој годишњици рођења Бранка Радичевића
Беседарник СВЕЧАНЕ РЕЧИ - Беседе на отварањима септембарског Бранковог кола (1972 - 2024)
Приредили: Ненад Грујичић и Растко Лончар
Штампано о 200. годишњици рођења Бранка Радичевића
Зборник радова ЖИВОТ ПЕСНИЧКОГ ДЕЛА БРАНКА РАДИЧЕВИЋА
Приредили Ненад Грујичић и Растко Лончар
Са Округлог стола о Бранку одржаног 28. марта 2024.
Штампано о 200. годишњици рођења Бранка Радичевића
Капитална књига
Антологија српске поезије
Друго издање
ПРОГНАНИ ОРФЕЈИ
Антологија српске избегличке поезије