СВЕТСКИ ДАН ПОЕЗИЈЕ НА „ПРОЛЕЋНИМ БРАНКОВИМ ДАНИМА“

Срећна је и благородна околност да Светски дан поезије  пада баш у датумски оквир „Пролећних Бранкових дана“ који се сваке године одвијају од 15–28. марта, обележених притом даном рођења Алексија (Бранка) Радичевића по старом, јулијанском и новом, грегоријанском  календару у Сремским Карловцима и Новом Саду. У препуној свечаној сали Градске библиотеке у Новом Саду, 21. марта обележен је Светски дан поезије, основан при Унеску, пре тачно двадесет година, у време када је Србија варварски бомбардована од стране деветнаест земаља тзв. западног света.

И ове године, Бранково коло се потрудило да за Светски дан поезије и Бранков рођендан у јавност изнесе нове књиге поезије младих аутора.  То су „Друга страна огледала“ Сузане Рудић и „Антикитера“ Александре Батинић,   штампане у знаку 195. годишњице рођења Бранка Радичевића.Такав подухват за Светски дан поезије јединствен је у нашем културном амбијенту, региону и шире.

У поздравној речи, Ненад Грујичић је истакао значај штампања нових песничких књига на почетку године, а за поменути јубилеј и Светски дан поезије. Указао је на талентован песнички рукопис двеју поетички различитих песникиња, које негују самородан и култивисан песнички израз. Као рецензент и уредник двеју нових књига у издању Бранковог кола,  истакао је живородност њихове појаве која гарантује непресушну и неуништиву лепоту и снагу поезије као бесмртног духовног феномена у свим временима.

Млади песник и критичар, Растко Лончар, о новим књигама Сузане Рудић и Александре Батинић имао је речи хвале и конкретну генерацијску подршку. О првој је нагласио ово: „Друга страна огледала Сузане Рудић, искрено говорећи, открива значајан напредак у односу на њену прву књигу. Књига не допушта нестрпљивог читаоца који би, чим отвори књигу, да прочита ремек-дело и књигу одложи на неодређено. Она је, одиста, књига, а не збирка. Сузанин лирски свет се дефинише кроз трагање: кроз оно ми, које је у почетку увек у прошлом времену, кроз ти које је динамично као да песникиња тражи себе и своје деловање у другом, кроз статичко он и она.“

О другој књизи у овогодишем издању Бранковог кола, Лончар је, поред осталог,  рекао: „Александра Батинић, са друге стране, песникиња је коју бих, можда, најближе покушао да одредим као интимистички, фолклорни „steampunk“ наше поезије. Александри није непознат ни онај дучићевски умор у чежњи за старим, за цивилизацијама које је западна избрисала, али и чија је открића преузела; има слуха за мелодију која допире, као сунце кроз процепе на вратима колибе, из дубине наше колективне свести, а која се од нас крије у нашем непознавању сопственог језика и његових магијских могућности; Александра је у исто време способна да се изгуби тражећи одговор, и да га, невероватном лакоћом пружи. У Антикитери, помирени су и сентенциозни латински, и магијски словенски и испуњена је глад за новим речима.“

У наставку програма, у част Светског дана поезије, по једну своју песму, на радост публике која је искреним дугим  аплаузима пратила сваког аутора,  казали су ранији аутори Бранковог кола, актуелни и стари лауреати „стражиловци“ и „печатовци“:  Јасна Миленовић, Иван Деспотовић, Растко Лончар, Марија Пргомеља, Милан Ћосић, Никола Раусављевић, Наташа Бундало Микић, Душан Захаријевић и Јелена Милошев.

Као музички прилог Светском дану поезије, била је одлична интерпретација старе српске песме са Косова и Метохије, „Да сам бистра вода“, у изведби младе Катарине Поповић, која је недавно на међународном такмичењу у Бугарској освојила сребрну медаљу за ову песму.  Као модератори, програм су надахнуто и вешто водиле младе драмске уметнице Даница Петровић и Теодора Кушић, које су притом казивале антологијске песме Бранка Радичевића. Био је то незабораван песнички догађај какав се само почелети може,  са младоликим лицем талената и енергије,  који су своју афирмацију и несебичну подршку и те како пронашли и пригрлили у оквиру Бранковог кола, на „Пролећним Бранковим данима 2019“.