Brankovo kolo - slika Brankovo kolo - tekst Brankovo kolo - pero

НЕБОЈШИ ДУГАЛИЋУ "ВЕЛИКА ПОВЕЉА БРАНКОВОГ КОЛА"

slika

Сремски Карловци - Нови Сад, 31. јул 2025.

НЕБОЈША ДУГАЛИЋ ЛАУРЕАТ „ВЕЛИКЕ ПОВЕЉЕ БРАНКОВОГ КОЛА“

 

На завршној седници жирија Бранковога кола (Ненад Грујичић, Весна Чипчић и Милан Плетел), једногласно је одлучено да „Велика повеља Бранковога кола“ за 2025. годину, за узвишени облик сарадње са Бранковим колом током протеклих деценија, припадне Небојши Дугалићу, угледном уметнику, позоришном, филмском и телевизијском глумцу.

Ово престижно признање Бранково коло додељује својим истакнутим сарадницима  „за надахнути допринос лепоти поезије, стваралачку радост и љубав према песницима и људима на трагу божанског дара Бранка Радичевића“.

На обострану радост, већ неколико деценија траје успешна сарадња Небојше Дугалића и Бранковог кола. Као вансеријски уметник и човек, Дугалић је увек показивао високи професионализам, пажњу и љубав према домаћину и наступима у Сремским Карловцима и на Стражилову, у Карловачкој гимназији и Карловачкој богословији. Он Бранкову поезију (и поезију уопште) говори на себи својствен, оригиналан и заносан начин, са анђеоском милошћу и свешћу да су то младолике песме српскога језика које никад остарити неће, које сажимају сва времена, и да им је будућност непрекидни циљ са гнездом вечнога живота. Посебну димензију и лепоту Дугалићевих наступа на Бранковом колу представљају духовне трибине „Хришћанске теме“ у Карловачкој богословији "Свети Арсеније Сремац" где је прозорљиво и подједнако надахнуто беседио о милосрђу, зависти, молитви, туђиновању, љубави, фарисејству, мушком и женском принципу, гневу, тиховању... Допринос Небојше Дугалића програмима Бранковог кола је од прворазредног значаја и припада оној бразди духовног развоја српске културе која своје семенке развија и претвара у плодове за незаборав. 

„Велика повеља Бранковога кола“ Небојши Дугалићу биће свечано уручена на 54. Бранковом колу које ће трајати од 5. до 19. септембра у Сремским Карловцима, на Стражилову и у Новом Саду, у знаку 190. годишњице доласка Алексија Радичевића у Карловачку гимназију, 140. годишњице подизања првог споменика Бранку на Стражилову и 130. годишњице оснивања листа Бранково коло у Сремским Карловцима.

Међу досадашњим лауреатима „Велике повеље Бранковог кола“ налазе се Владета Јеротић, Миша Јанкетић, Љиљана Петровић, Весна Чипчић,  Богдан Винокић, Вера Ковач Виткаи, Милан Плетел, Ксенија Марицки Гађански, Витомир Вицо Дардић, Матија Бећковић, Светлана Бојковић, Мира Бањац, Јован Травица, Карловачка богословија и Карловачка гимназија.                                                                               

                                                                                                                                                   БРАНКОВО КОЛО

                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           

                                                                                                                                                                                                           

Бранко Радичевић

 

МОЛИТВА

 

Месец јасни, звезда јато,
И сунашце умиљато,
Зору што нам небо шара,
А и муњу што га пара,
И ту силну грома буку,
И олује страшну фуку
Ти сатвори вељи Боже,
Ко овако јоште може!

Цвеће љупко и долину,
Стадо, врело и планину,
Ти’у реку, силно море,
И под небом орла горе,
И над орлом шарну дугу,
И славуја у том лугу,
И још његов глас умилни
Ти сатвори Боже силни.

Осим другог овде свега
Мене створи из ничега,
Ду’ом својим ти подуну,
У менека душу суну;

Па ми Боже јоште таде
И у душу нешто даде,
Та и моја песма ова
И њу мени ти дарова.

Фала Боже на дар ови,
О помози благослови,
Да ми како с права пута
Душа млада не залута!

        (На Васкрс, 1844)