Нови Сад, 8. август, 2021.
СУСРЕТ СА СИНОВЦИМА ГРУЈИЧИЋИМА, НИКОЛОМ, ДРАГАНОМ И СРЂАНОМ
Једно време с породицом живео сам у Шајкашу. Рођен сам у Панчеву, ту смо били свега три месеца, онда су уследиле селидбе у Падинску Скелу, Нову Пазову и – Шајкаш. Ту смо у Змај Јовиној 5 направили кућу, имао сам нешто више од две године. Отац и мајка – млади, Драшко – двадесет шест, Стоја – деветнаест година. Утом се 1958. године родила сестра Нада, четири лета млађа. Тек је била проходала кад се појавио у Шајкашу стриц Драгољуб Грујичић са необичним зврком косе преко чела, плавооки добрица, насмејан и ведар. Дошао из Приједора до нас, до свога брата, можда и да остане ако нађе посао ту, или у Новом Саду, негде. Но, у Шајкашу је упознао младу Купрешанку, Лепосаву, Лепу, црнооку, такође насмејану и ведру. Загледали су се, и како то бива вишим смислом одређено, узели и одеселили у Нови Сад, на Адице. Добили троје деце, кћерке Зорицу и Снежану, и сина Миодрага.
А Миодраг се оженио Косовком Девојком, Катицом из Гњилана, и – добише три сина: Николу, Драгана и Срђана. То су моји драги синовци, Новосађани. Имам две кћерке, Милицу и Даницу, синова немам, али њих тројицу тако доживљавам, као синове – моји Грујичићи, у истом граду. Њихов деда, а мој стриц, Драгољуб напустио нас је пре неколико година. Долазио је, понекад и с Николом, на свечано отварање Бранковога кола.
Данас сам се са синовцима нашао у ресторану „Џентлмен“, у Бранка Бајића, иза Новосадског сајма. Желео сам да попричамо, нисмо дуго, радосно су узвратили. С нама су биле и моје, Милена и Даница. Никола студира право и узгред ради као комерцијалиста, Драган студира на Факултету спорта и физичког васпитања у Новом Саду, а Срђан је управо завршио економску школу, трговачки смер. Пимиње да би можда уписао књижевност. Зашто да не, и ја сам после средње техничке, то јест две године проведене на машинству у Новом Саду полагао пријемни и уписао тадашњи смер на Филозофском факултету – југословенска и општа књижевност. Међутим, на групи сам сусрео многе којима је било свеједно да ли студирају књижевност или економију. А мени књижевност – и отац и мајка!
Поред осталог, поменуо сам синовцима и Шајкаш. Пре дванаест година објавио сам књигу „Шајкашки сонети“. На промоцији у Шајкашу био је и стриц Драгољуб. Промоцију је припремило Удружење жена из Шајкаша. Обилато су нас частили разноврсним ђаконијама и пићем. Промоција за незаборав. Причао сам о томе и синовцима – да је за њих све почело из Шајкаша. Ту су им се сусрели деда и баба. Ево из „Шакашких сонета“, једне песме о стрицу Драгољубу, али и још неколико, дабоме.
МИЛОШТА
Стигао из Босне Драгољуб ми стрико,
Смешка се к`о цура, и за руку води,
Шта ће да ми купи, то још не зна нико,
Следолед се утом иза ћошка згоди.
Две кугле већ сладе дечакова уста,
Шетња прија богме, мештани гледају,
У слатком лицкању Грујичић не суста:
Са стрицем корача у шајкашком рају.
Шест година има, сестра четри мање,
Он откину вршак од свога корнета,
Захвати сладолед и то мало – даде.
Она зграби дарак, брзо ли га неста,
Намах тражи јоште, већ стигли до поште,
Стриц се маши за џеп и купи милоште.
У РАВНИЦИ
Дудови шајкашки, једно стабло криво,
Пролетерским шором пелене и цуцле,
Топови од блата, све се чује живо,
Умазана уста, у шакама сунце.
Свуд около куће насељене, швапске,
Весеље из Босне стигло преко Дрине,
На новом се крову прикивају даске,
Од животне јаре душа ће да плине,
Перица чаврља, Пиштика се смеје,
И Војица сипа мало свог клибера,
Дружину клапаца пријетељство греје.
Поподневне часе разби пуц кликера:
Неко узе стакло окрњене кугле
И стави у уста да испроба зубе.
КОРИНЂАШКА
Поворкау шору, Бадњи мраз се хвата,
Ја сам мала Јаша, идем са салаша,
Коринђашка маска свуд отвара врата,
Ја сам из Шајкаша, јашем на чилаша!
На дар шљиве суве, јабуке и новчић:
Ја сам мали Петар, трчим као ветар,
Неко испред куће оставио сточић:
Ја сам мала Јела, ујела ме кера.
Бадње вече сија, колач као жртва:
Ја сам мали Мита, долазим из рита,
Да живина буде жива, никад мртва:
Коринђају деца, а маска им жива:
Ја сам мала Ива, трчим преко њива,
Ја сам мали Јоца, убола ме овца!
ДОБОШАР
Мастан стари шешир, штуцовани брчић,
За мештане лење стигле нове вести:
Сутра ћемо шором сви за софру сести,
Нашу Ружу жени школовани Грчић.
Сватови ће бити с три хармоникаша
Из Чуруга, Каћа и славног Надаља,
Из Дероња стиже девет тамбураша,
Мѐд гостима биће и војних медаља.
Будисава, Ковиљ, Лок и Госпођинци,
Ђурђево и Жабаљ, Тител, Гардиновци,
Вилово, Мошорин, тà цела Шајкашка
На свадбу ће доћи, јер цура је нашка,
Где дудови расту, најлепша у крају,
То би сви за сутра морали да знају!
ПУТОВАЊЕ
У возу за Босну – препуног купеа:
Торбе, кофер, кесе, картонске кутије,
Ту и флаша брље киселог букеа,
Дудовачу отац оставио није.
Под Козаром пити шљивовицу врућу
Кад коло излуди, певанија груне...
Због тога је отац и продао кућу,
Увек тако било – како њему дуне...
У возу кроз ноћцу дрмусају стакла,
Мајка шири храну, светли бундевара,
Нечија под ногом цигарета пакла.
У другом купеу љуља дугметара,
То неко у војску испраћао сина,
На шинама оста сиња Војводина.
Ненад Грујичић
Цветник песама (о) Бранку Радичевићу "Ао, данче, ала си ми бео"
Штампано поводом 200. годишњице рођења Бранка Радичевића.
Сто четрдесет девет песника од средине 19. века до данас, двеста песама!
Ненад Грујичић: КОЛО, КОЛО, НАОКОЛО - Појаве и портрети
Књига записа и сећања о знаменитим песницима и уметницима поводом полувековног трајања Бранковога кола
Штампано о двестотој годишњици рођења Бранка Радичевића
Други том књиге Ненада Грујичића КОЛО, КОЛО, НАОКОЛО - Стражиловски времеплов: трагови и сећања, цртице и коментари
Историјат Бранковог кола, хроника (1972 - 1992)
Штампано о двестотој годишњици рођења Бранка Радичевића
Беседарник СВЕЧАНЕ РЕЧИ - Беседе на отварањима септембарског Бранковог кола (1972 - 2024)
Приредили: Ненад Грујичић и Растко Лончар
Штампано о 200. годишњици рођења Бранка Радичевића
Зборник радова ЖИВОТ ПЕСНИЧКОГ ДЕЛА БРАНКА РАДИЧЕВИЋА
Приредили Ненад Грујичић и Растко Лончар
Са Округлог стола о Бранку одржаног 28. марта 2024.
Штампано о 200. годишњици рођења Бранка Радичевића
Капитална књига
Антологија српске поезије
Друго издање
ПРОГНАНИ ОРФЕЈИ
Антологија српске избегличке поезије