ПРВИ СУСРЕТ И РАЗГОВОР С ДАНИЛОМ ЈОВАНОВИЋЕМ

Нови Сад, Ђурђевдан, 2024.

200. годишњица рођења Бранка Радичевића

УЗ ПОЈАВУ ПЕСНИЧКОГ ПРВЕНЦА "КОРАК ИЗМЕЂУ"

Бранково коло од својих почетака подржава талентоване младе песнике којима конкретно помаже и омогућава да се на релевантан начин афирмишу и етаблирају на савременој књижевној сцени. Поводом управо штампаног у Бранковом колу песничког првенца „Корак између“, данас смо се у хладовини једне лепе новосадске баште нашли млади аутор Данило Јовановић и ја. Он је најмлађи икад песник (рођен 2005. године) којем је штампана књига поезије са амблемом Бранковога кола.

 Досад се нисмо познавали нити смо икад разговарали, тек смо се нашли у пролазу на „Пролећним Бранковим данима 2024“ у Карловачкој гимназији на промоцији моје антологије песама (о) Бранку „Ао, данче, ала си ми бео“.  Ту се по препоруци својих професорица књижевности, са даровитим другарицама-рецитаторкама из Гимназије, појавио и Данило као интерпретатор песама Алексе Шантића и Борислава Михајловића Михиза.

Међутим, сазнали смо тога дана да Данило и пише поезију, и то како, заиста добро. И – тако је дошло до живе појаве првеначке књиге песама „Корак између“ у Бранковом колу, свега месец и пô дана после контакта у Карловачкој гимназији на промоцији поменуте антологије.

Разговарали смо данас о много чему, пуна три сата, од 12 до 15 часова, најпре о тек штампаној књизи у издању Бранковога кола, која му, како је узбуђено понављао, представља судбинску прекретницу у животу.  Данило је озбиљан млад човек, талентован и свестран, најпре, а онда и лепо васпитан и културан, одговоран и посвећен поезији као „језику над језицима“. Из разговора с њим закључио сам да се заиста ради о култивисаном и зрелом  младом песнику који неће испустити шансу коју му пружа Бранково коло.  Рекао сам му да се држи српске народне пословице: „У срећи се не узноси, у несрећи не падај“.

Данило Јовановић, матурант славне Карловачке гимназије, коју завршава крајем овога месеца, на усхићен начин доживео је изненадну  лепоту изласка свога првенца који је институционално подржан од Бранковог кола и моје рецензије што се претворила у својеврсни поговор. Уочио сам да поседује снагу да се носи с таквом чињеницом и саветовао му да не дозволи да ико утиче на његову одлуку да се судбински  бави поезијом и књижевношћу. Напросто, потребно је да негује у Бранковом колу често помињани, чувени „таленат за таленат“.

Данас је добио на поклон моју књигу „Коло, коло, наоколо – Појаве и портрети“, поводом пола столећа постојања Бранковог кола. Написао сам му посвету: „Драгом песнику Данилу Јовановићу, ово Коло, коло, наоколо, за Корак између, радосно!“  А од средине марта Данило већ поседује антологију песама о Бранку „Ао, данче, ала си ми бео“ у знаку 200. годишњице рођења Алексија Радичевића. Сад се и његов првенац „Корак између“ прикључио великој двестотој годишњици која не заборавља младе стражиловске таленте. Написао ми је ову посвету: „Поштовани господине Грујичићу, хвала Вам што сте ми помогли да направим свој први корак између светова младости и песништва.“

Упитао сам Данила да ли је досад био на Стражилову, рече да није. То ме је растужило, нисам дао да се та сенка види на моме лицу. Закључујем да Карловачка гимназија не ради довољно на упознавању ђака са култним Стражиловом, српским Парнасом, где леже земни остаци Бранка Радичевића, великог песника српског романтизма, најчувенијег ђака Карловачке гимназије и најпознатијег Карловчанина који, гле, није рођен у Сремским Карловцима, већ у Броду на Сави (1824). Требало би да постоје редовни гимназијски одласци до Бранковог гроба (1883) и споменика (1885) на којем златним ћириличним словима пише: Бранку – српски народ!

Са годину дана млађим братом Стеваном, Алексије Радичевић је похађао Карловачку гимназију од 1835. до 1841. године. Објавом прве књиге „Песме“ у Бечу (1847), Алексије ће своје име превести с грчкога у Бранко на српском и – тако се оно нашло на великом пирамидалном споменику од белог мрамора. Два доња степеника направљени су од топчидерског камена, а трећи од камених коцака са планинâ где вековима живи српски народ: Фрушка Гора, Динара, Клек, Ловћен, Пљешевица, Вршачки Брег, Велебит и Авала.

Можда ће већ током маја у сарадњи са својим професорима, Данило стићи да направи промоцију „Корака између“ у чувеној Спомен-библиотеци у Карловачкој гимназији коју је основао прозни писац и професор Карловачке гимназије Павле Марковић Адамов, власник и уредник легендарног листа „Бранково коло“ (1895-1914) у Сремским Карловцима. А већ крајем маја, Данило напушта Карловачку гимназију и одлази да полаже пријемни испит на Филозофском факултету (руски језик и књижевност) у Новом Саду.

Иначе, да поновимо то, и Данилова књига изашла је у оквиру прославе 200. годишњице рођења Бранка Радичевића. То је реткост и нови судбински белег да ништа није случајно, да има неког вишег разлога зашто му се књига појавила баш у току обележавања овог великог јубилеја српске поезије и књижевности, културе и историје. На 53. Бранковом колу које ће трајати од 6. до 16. септембра, поред осталога, биће промовисана и књига „Корак између“ Данила Јовановића у Сремским Карловцима, на Стражилову и у Новом Саду.

Пред овим даровитим младим песником, ускором студентом књижевности, налазе се нови путеви и изазови, али у знаку заиста лепог догађаја, прве књиге као оваплоћења истински чистог талента који је, што би рекао Николај Велимировић, „Божји белег у човеку, и човеков у Богу“.  У данима Васкршењих празника, и на сâм Ђурђевдан, пожелимо младом песнику пуно стваралачког надахнућа и среће, много радосних тренутака и резултата у остваривању песничког и животног успеха.

                                                                                                                                       Ненад Грујичић

         На фотографији: Ненад Грујичић и Данило Јовановић у башти новосадског ресторана "Амбасадор", 6. мај 2024.