БРАНКО, ПЕСНИЧКА КОМЕТА СА НЕПРЕКИНУТИМ СЈАЈЕМ

Слово Јасне Миленовић о Бранку, његовом животу и поезији

АЛЕКСИЈЕ РАДИЧЕВИЋ КАО СВЕСТРАНИ КАРЛОВАЧКИ ГИМНАЗИЈАЛАЦ

Средином деветнаестог века, блеснуо је као комета која се никад није угасила на своду српскога језика. Иако кратким земним веком од само двадесет девет година, Бранко је изузетним сјајем свога талента, први поета који је певао на Вуковом, народном језику. Полетни песник младости – Алексије Радичевић. који је пред излазак прве збирке својих песама, 1847. године у Бечу, променио своје име са грчког језика у Бранко под којим су га запамтила и памтиће многа поколења. Име чувеног песника носи са поносом ваша, а некада и моја драга основна школа. Овог осамнаестог јуна навршиће се тачно сто седамдесет година од његове превремене смрти, а следеће године обележићемо двестогодишњицу његовог рођења, јубилеј који је свакако вредан пажње!

Са само педесет и четири објављене лирске иседам епских песама, Бранко се лепотом и оригиналношћу својих стихова уписао не само у споменар Мине Караџић, већ и у споменар вечности српскога језика, из кога су се генерације и генерације љубитеља поезије училе љубави и родољубљу,  лепоти  матерњег језика и живота, безброј пута изговарајући стихове о ђачким враголијама и заносима првих дрхтаја срца, али и строфе о пролазности људској и смрти као усуду земаљског човека.

Скоро два века Бранкове непролазне песме и даље плене пажњу младих нараштаја својим оригиналним римама, врцавим обртима, опчињеношћу светом, Фрушком гором и Сремским Карловцима, призорима из природе и живота као Божје творевине. У Карловачкој гимназији, нашој најстаријој, Аца (тако су га тада звали - од имена Алексије, уписаног у школске књиге), остао је најчувенији ђак подједнако чувене Карловачке гимназије. Дане ђачких несташлука и младалачких игара на чувеним стражиловско-карловачким бербама грожђа описао је у својим стиховима (тек по одласку из Карловаца у Темишвар, где је испевао антологијску "Девојку на студенцу", прву своју песму на српском језику), од којих је свакако најпознатија поема ''Ђачки растанак'', где помиње и јунаке из Првог српског устанка, из историјске борбе за слободу, коначно збацивање отоманског јарма с врата и уједињење нашег народа у свесрпско коло именујући његове представнике кроз географске области и покрајине у којима на Балкану живи, призивајући дакако и друге ("и ви други дуж Дунава,/ и ви где је Драва") да с нама Србима у слози и љубави егзистирају на овим просторима.

Желим да вас подсетим да, осим што је био изузетан ђак, Бранко Радичевић је био и полиглота. Поред, наравно, српског, знао је одлично немачки, чешки, словачки, те латински и грчки језик, који су темељно изучавани у Карловачкој гимназији. Имао је калиграфски рукопис, правио најбољи хербаријум од биљака и цвећа са Стражилова, и - никад није батинан у школи, што беше педагошка мера у то време. Своју прву песму у гимназији написао је на немачком језику који је био школски у том времену. По његовој жељи, тридесет година после смрти, посмртни остаци су му пренети из Беча и сахрањени на Стражилову, које је силно волео и опевао, а о преносу чувену песму "Бранкова жеља" написао Јован Јовановић Змај. Данас је Стражиловпо место песничког ходочашћа, на коме се окупљају песници, писци, уметници и љубитељи лепе речи да се поклоне сенима вечно младог Бранка.

Бранков стих је прекорачио скоро два столећа присним односом са бројним генерацијама , јер интересовање за његове песме не јењава (многе су и певане) упркос протоку времена. Распевана мелодичност његових песама проистекла је из песникове дионизијске и учене младости, из емоција, симпатија и љубави, колико дабоме и из његовог изузетног "божанског  талента" ("хвала Боже на дар ови/ о помози, благослови,/ да ми како справа пута/ душа млада не залута"). И, из  разноврсних тема које су везане за младолико, раздрагано доба, због чега је доживљај читања његове поезије и после толико времена универзалан, близак и препознатљив.

''Један од живих споменика Бранку Радичевићу јесте и културна институција Бранково коло, својеврсна његова задужбина коју красе мартовска и септембарска манифестација у Сремским Карловцима, на Стражилову и у Новом Саду. Бранково коло сваке године додељује три угледне награде, међународну Бранко Радичевић, и наше – Печат вароши сремскокарловачке и Стражилово.'' То пише на сајту 'Бранковог кола које бројним програмима и садржајима обележава успомену на великог српског песника.

Главна манифестација одвија се сваке године у месецу септембру у Сремским Карловцима, на Стражилову и у Новом Саду. Сачињена је од песничких, књижевних, сценских, драмских, музичких, ликовних, образовних, филозофских,  духовних, шаховских  (по угледу на Бранка који је у Бечу играо и волео шах) и других програма. Током година Бранково коло стекло је велики углед широм земље и шире, по јавним оценама, сматра се најбољом манифестацијом те врсте у нас. Досад су Бранково коло походила највећа песничка,књижевна, уметничка и духовна имена из земље, региона и света. Бранково коло води рачуна и о младој генерацији песника и уметника, где своје место имају и посве млади и недовољно афирмисани писци и уметници којима је Бранково коло идеална шанса за улазак у свет литературе и уметности.

Волела бих, и надам се да ће још неко од вас, ђака (или, можда и ваших наставника) кренути путем писане речи, објавити збирке песама, и, можда, као ја, понети неку од угледних награда Бранковог кола или пак других. Свима вама, које Пут Писане Речи зове – желим сваку срећу, много инспирације, понеку награду, као подстицај. Можда се у некоме од вас заиста крије неки нови Бранко, о коме ће будуће генерације причати са поштовањем и љубављу, правити неке нове сусрете и манифестације, и читати надахнуте стихове.

Овом приредбом, којој управо присуствујемо, свечано се  затварају ''Пролећни Бранкови дани 2023.'' у школи која са поносом носи Бранково име, и негује љубав и успомену на великог песника српског романтизма, чија поезија носи надвремену снагу и лепоту кроз векове.

                           Прочитано 31. марта 2023. године у основној школи "Бранко Радичевић" у Новом Саду на свечаном затварању "Пролећних Бранкових дана 2023")

Јасна Миленовић

ПЛЕС ЛЕПЕНСКОГ ВИРА

Причаћемо, једном, својој деци
Одакле су били наши Преци.
О лепоти Лепенскога Вира* ,
Где таласом Дунав гребен дира,
Где у реци мрести се Моруна,
Рибáри се из лаганог чуна,
Истесаног из дебла једнога.
Ту Облуци гласници су Бога.
Усклађени са Мајком Природом,
Нараштаји другују са Водом.
Чујем песму натегнутог лука,
Први лавеж питомога вука...
Палим Ватру: испричаћу деци
Одакле су били наши Преци.

         *Лепенски Вир, прва права цивилизација у Европи, у првом сталном насељу, унапред осмишљеном, са кућама
унапред одређеног а загонетног облика, какав више никад и нигде није поновљен. Време у којем живимо и наша
препотентност уљуљкују нас да потцењујемо претке и мислимо да су о свему знали мање од нас. А они су
поштовали живот у свим бићима и осећали и поштовали природу на начин који је данас незамислив.