ИЗАШАО ДРУГИ ТОМ КЊИГЕ НЕНАДА ГРУЈИЧИЋА "КОЛО, КОЛО, НАОКОЛО"

Сремски Карловци - Нови Сад, 4. септембар 2024.

СТРАЖИЛОВСКИ ВРЕМЕПЛОВ: ТРАГОВИ И СЕЋАЊА, ЦРТИЦЕ И КОМЕНТАРИ

У издању Бранковог кола, поводом великог јубилеја и прославе 200. годишњице рођења Бранка Радичевића, а у сусрет 53. Бранковом колу, управо је изашао из штампе други том књиге „Коло, коло, наоколо“ Ненада Грујичића са поднасловом: „Стражиловски времеплов: трагови и сећања, цртице и коментари“.  Пролетос, на "Пролећним Бранковим данима 2024" појавио се први том књиге "Коло, коло, наоколо - Портрети појаве".

Нови, други том ккњиге "Коло, коло, наоколо" је својеврсна хроника што обухвата период 1972 – 1992. То је  део историјата Бранковог кола од двадесет година - од почетка, то јест од оснивања Бранковог кола (1972).  Књига богатог изгледа и садржаја има 614 страна, са преко двеста оригиналних фотографија из поменутог периода. Уредник издања Растко Лончар, аутори фотографија на корицама Мартин Цандир и Рада Петронијевић, а фотографије у књизи - из албума Бранковог кола. Ова драгоцена књига биће промовисана 10. септембра на 53. Бранковом колу.   

                                                                                                                                                          М. Борић

УВОДНО СЛОВО У ДРУГОМ ТОМУ КЊИГЕ "КОЛО, КОЛО, НАОКОЛО"

Како и на који начин написати књигу поводом пола столећа институције Бранково коло, а у знаку двестоте годишњице рођења Бранка Радичевића? Да ли донети голу фактографију и статистички приложити податке? Или писати разиграно и отворено, у мери животне истине и слободе? Укрштати једно и друго, у снази веродостојног доживљаја и израза?

Већ сам написао и објавио први том Коло, коло, наоколо (Појаве и портрети). Ово је други том истога наслова са другачијим поднасловом – Стражиловски времеплов: трагови и сећања, цртице и коментари. Појам стражиловски користим као амблем једне поетике по којој се српска поезија препознатљива и чувена, то јест бранковски репрезентативна: стражиловска линија певања. Дабоме, и Стражилово као српски Парнас: Бранко са вилама које га крунишу, попут Аполона окруженог музама. Свето место и симбол поезије и уметности.

Овакве књиге веома су ретке, и не пишу се тек тако, нити лако. И није баш сваком дато да их донесе на свет. То су странице које заиста исписује живот. И, морали сте имати срећу чију звезду никад нисте подразумевали, нити издали, већ сте је чували и неговали. Привилегија и залог, судбина и част. Култ Бранка у времену, стражиловски времеплов

Долазим из епицентра збивања, из зоне јединственог искуства, носим аутентичне звуке и слике Бранковога кола. Орбита траје више од пола столећа и наставља са новим траговима и лепотама. На челу сам Бранковога кола четрдесет једну година. Несвакидашња мисија и неуобичајено дуг период чувања чудом ми дариваног „златног грала“. Путања још није завршена, учествујем у грађењу чаробне лепоте Бранковогa кола. Све постало је нека врста мита.

Збиља, како написати ову књигу? Можда баш овако како је кренула, да се добије нека врста амалгама са специфичним бојама и укусима, звуцима и мирисима, са непрекидним изненађењима у лепоти загрљаја са минулим временом, у љубави с бићем које неизмерно волите.

Једно знам, ово неће бити монографија у класичном смислу. Имаће тек неке њене обрисе и мењати их у структурном и жанровском облику из часа у час. Можда ће то бити и хроника, али ни она дословно, нека врста бележака једног летописца чији су се снови претварали у живот. Биће то књига личних доживљаја у јавним догађајима који су настајали по идејама домаћина, зборник (при)сећања и успомена, бревијар записа и коментара, албум ретких фотографија као докумената, бедекер кроз неке године које заиста нису „појели скакавци“.

Да, игра духа у вечито младом колу, зачињеном трудом и окићеном радошћу. Живот са таквом чигром, плаховитом, виловитом, у новим круговима и елипсама, непрекидно и страсно. Коло, коло, наоколо – кроз простор и време, надахнуто и рационално, свуда и отуда, тамо и „амо,амо, да се скупа поиграмо“. Лет у тангентним додирима и суштаственим прожимањима са оним што је било, што јесте и што ће бити. Дакле, и стражиловски, и сремскокарловачки, и новосадски калеидоскиоп живих појава и слика у дивном чуду које се зове Бранково коло.

                                                                                                            Ненад Грујичић