РАША ПЕРИЋ, МАРИЈА СТОЈИЋ И ДАНИЛО ЈОВАНОВИЋ ЛАУРЕАТИ НАГРАДЕ "СТРАЖИЛОВО"

Сремски Карловци - Нови Сад, 4. јул 2024.

САОПШТЕЊЕ БРАНКОВОГ КОЛА ПОВОДОМ НАГРАДЕ „СТРАЖИЛОВО“

Раши Перићу признање за укупно песничко дело, Марији Стојић и Данилу Јовановићу за најбоље песничке првенце

На завршној седници 4. јула 2024. године жири Бранковог кола у саставу: Ненад Грујичић, Перица Марков и Растко Лончар, донео је једногласну одлуку да овогодишња награда „Стражилово“ за укупно песничко дело припадне Раши Перићу, затим за најбоље песничке првенце објављене у Бранковом колу Марији Стојић за књигу „Парлог“ и Данилу Јовановићу за збирку „Корак између“.

                                                      О  Б  Р  А  З  Л  О  Ж  Е  Њ  Е

Раша Перић (Велико Градиште, 1938), живео у Новом Саду скоро пола столећа, а потом се настанио у Петровцу на Млави. Објавио преко четрдесет књига поезије: Молитва за парче неба (1967), Рука биљног анђела (1970), Зелени престо (1973), Гост у белом (1974), Гаревци (1981), Дечја душа (1984), Вага и босиљак (1988), Косовски рв (1989), Српски пут (1990), Гареж и суза (1991), Србија у Грчкој (1995), Фрушка звона (1997),  Живи траг (1998), Запад над Србијом (1998), Плави путир (1999), Светачник (2000), Светли вилајет (2000), Бели монах  (2001), Земни плач (2003), Азбучно перо (2007), Мој Нови Сад (2008), Јесења сетва (2010), Слово је моја кућа (2015), Дочек апокалипсе (2020) и друге. Објавио је седам књига аутобиографских записа и десетак зборника поезије на разноврсне теме.

Песништво Раше Перића дубоко је уроњено у српску и (пан)словенску митологију, културу и традицију. То је песник осветљен јарким бојама српског песничког писма које своје корене налази у непрегледној лирско-епској ризници, у палимпсестним слојевима народног блага, духа и језика. Отуда у Перићевој поезији гиздави рељеф фолклорне орнаментике која се показује, најпре, у песниковом брижном односу према лексици и вокабулару уопште, те према рими, музици стиха и матерњој мелодији. Већ у насловима Перићевих књига уочавамо јасан тематски рељеф који врхуни стражиловском линијом певања у распону најстаријих и најразноврснијих мотива, почев од (пра)греха до хранитељке Косовке девојке и мајке Србије. То је поезија ђурђевданских звона Фрушке горе и Раванице, болних  крајпуташа српске историје и трагедије, непрекидног надгорњавања добра и зла на овим просторима.  Наглашавајући значај моралног принципа, Перић до краја остаје песник родољуб, одани поштовалац породице, обичаја и ћирилице, отаџбине и Божјег закона. Нема сумње да је Раша Перић изникао на певању које Бранка Радичевића узима као првог вртлара чистог српског народног језика блиског обичном свету.

Награда за животно дело одлази у руке песнику који је цео свој век посветио певању, културној баштини и духовности,  а успут указивао на примере раскорењивања српске  традиције  успевајући кроз конкретне предлоге и акције често да покрене културне институције да не забораве своју примарну функцију и живе претке. Поезија Раше Перића превођена је на руски, енглески, белоруси, француски, немачки, грчки, турски, бугарски, румунски, мађарски, румунски, русински, јерменски, арапски, словеначки и македонски језик.

Марија Стојић (Брус, 1988) представља освежење у низу објављених књига не само у Бранковом колу, већ и на савременој песничкој сцени. Запослена је у средњој школи у родном месту као професор српског језика и књижевности. Ово је њен песнички првенац, али друга по реду књига, после научне Град и село у драмској књижевности ренесансног Дубровника (2018).  Већ насловом књиге, Парлог, дата је асоцијација на запуштен простор који на свим нивоима захтева катарзу и уређеност. Песникиња ступа у контакт  са мотивима из репрезентативних песама Васка Попе, Момчила Настасијевића, Бранка Миљковића, Стевана Раичковића и Вељка Петровића. Она пева Не спавамо ми,/ ни каменом ни травом./ Ми се нижемо на точку за мучење. Колико год ерудита, толико се песникиња примарно ослања на емоцију као основну алатку за утврђивање компетенције песника да уопште пева. Ово је поезија која не скрива духовну супстанцу молитве што спасава од трулежности света. Књига која поседује више рецептора за доживај односа хришћанског и паганског,  традиције и савремености, руралног и урбаног, збирка песама која је заслужено овенчана наградом најлепшег имена на српској песничкој сцени.

Данило Јовановић (Нови Сад, 2005), управо дипломом овенчани матурант Карловачке гимназије, будући студент руске књижевности и језика,  добитник је награде „Стражилово“ за своју прву књигу песама Корак између (2024).  Он зрело изражава свест о поезији, о чину писања, о самој песми, о песничком језику и позицији песника у свету: Неко ми је подарио поезију/ А овим стиховима ја узвраћам дар/ Затворених очиију.  Као што и сâм уме рећи, он пева о љубави, породици, пријатељима, о свом свету и свету око себе, о друштвеним збивањима и парадоксима, личним ломовима и опасностима савременог доба, али и о далеким звездарницима и тајнама иза земног хоризонта. Јовановић тежи  да види и неке далеке светове, из којих је, како сматра, стигао и сâм: Можда ми и јесмо звезде?/ Или су звезде неки нама далек род? Овај млади песник на здрав начин опседнут је потребом да  кроз матерњи језик изражава радост у песничком стваралачком чину као језику над језицима, да се поезијом судбински бави изван патетичних снатрења и аматеризма.  Он жуди за истином и правдом међу људима, примећује заосталост цивилизације без обзира на технолошки напредак човечанства, верује да као песник поседује етички најсупстанцијалнију  позицију бића у свету.

Престижна награда „Стражилово“ постоји већ пола века. Међу досадашњим добитницима ове награде налазе се Крстивоје Илић, Перо Зубац,  Андреј Јелић Мариоков, Луко Паљетак, Божидар Мандић, Слободан Павићевић, Данко Поповић, Драшко Ређеп, Војислав Деспотов, Тибор Варади, Зафир Хаџиманов, Поп Душан Ђурђев,  Илеана Урсу, Анђелко Анушић, Тодор Бјелкић, Ранко Чолаковић, Сава Крнета, Драгослав Дедовић, Весна Егерић, Валентина Милачић, Жељко Пржуљ, Лидија Ђого, Иван Деспотовић, Александра Мариловић, Борис Лазић, Ивана Гађански, Андреа Беата Бицок, Љиљана Павловић Ћирић, Милан Ракуљ, Драгана Лисић, Данијела Регојевић и други.

Овогодишња награда „Стражилово“ свечано ће бити  уручена 7. септембра, на „рајском Стражилову“ код „Бранковог чардака“ и споменика Бранку (рад вајара Јована Солдатовића), на 53. Бранковом колу које ће трајати од 6. до 16. септембра у Сремским Карловцима, на Стражилову и у Новом Саду, а у знаку великог јубилеја: двеста година од рођења Бранка Радичевића.

                                                                                                                                      БРАНКОВО КОЛО