САОПШТЕЊЕ ЗА НАГРАДУ ''СТРАЖИЛОВО'' 2017.

Сремски Карловци, 21. август 2017.

У сусрет 46. Бранковом колу, жири ове песничке институције, у саставу: Ненад Грујичић, Марија Слобода и Иван Лаловић, донео је једногласну одлуку да овогодишња награда ''Стражилово'', за најбоље песничке књиге објављене у Бранковом колу, припадне следећим песникињама и песницима: Сава Крнета, за књигу ''Кућишта'', Растко Лончар, за збирку ''Нерви од волфрама'', Душан Захријевићу, за ''Антологију српског песништа/ Антилогију свевременог речништва'', Горици Радмиловић, за књигу ''Стрижи маску, конак немаш'' и Николи Раусављевићу и Милану Ћосићу, за заједничку збирку ''Кад ухватим тишину.'' 

О Б Р А З Л О Ж Е Њ Е

Сава Крнета рођена је 1951. године у Стрмици код Книна. У завичају учила основну школу, а гимназију у Београду, гдје је и дипломирала на Филолошком факултету, на групи за српскохрватски језик и књижевност.  Објавила је своју седму по реду књигу песама ''Кућишта''. Сликањем динарског амбијента увијеног у тишину са призорима напуштених предела, Сава Крнета устоличује сопствени бол као мериторни кардиограм промењеног живота многих  крајишких Срба. Посебну свежину књиге чине лексички извори песме, језичко благо западног крила српскога језика. И када се одмакне од ових тема, Сава Крнета остварује снажан уметнички печат у доживљају урбаног миљеа и душевне (интимне) позиције човека у савременом свету.

Награда ''Стражилово'' за најбоље песничке првенце, равноправно је припала Растку Лончару, Душану Захаријевићу, Горици Радмиловић,  Николи Раусављевићу и Милану Ћосићу. Неуобичајено разноврсна  појава талентованих младих  аутора у овогодишњој  плодној издавачкој продукцији Бранковога кола, отворила је несвакидашњу могућност да, без сујетних зазубица, гневне зависти и шкртости, овогодишњи таленти Бранковог кола, на почетку своје књижевне каријере, буду овенчани престижном наградом ''Стражилово''.  Они то заслужују по мери свога дара и конкретних резултата,  по дубини посвећености,  стваралачке озбиљности и љубави према поезији и литератури.

Ако се има у виду овогодишњи велики број Бранковом колу понуђених рукописа –  преко педесет,  онда овај круг награђених већ је у чину почетног одбира за штампање био обележен ауром изузетних. Уочен је песнички квалитет који  ће давати  резултате и у будућности.  Након дужег времена, појавила се на Филозофском факултету у Новом Саду, генерацијска дружина која би могла преузети компетенције претходних и тренутних актера књижевне сцене. А с друге стране, пружена је рука безрезервне  подршке од стране  Бранковога кола на њиховом тек заснованом  звезданом путу где их, нема сумње, очекују и ирационалне препреке, сциле и харибде књижевне, друштвене и јавне океаније.

Током одржавања 46. Бранковог кола, свака награђена књига биће понаособ промовисана пред бројном публиком, на релевантан начин осветљена и медијски представљена у пуном своме хабитусу и сјају. Конкретном подршком Бранковога кола,  млади песници су одмах, без скривања вести о њима као лауреатима познате награде,  оснажени и обасјани амблематичним духовним кореном Сремских Карловаца и  Стражилова, али и непресушно младоликом, култном фигуром Бранка Радичевића која се указује у свој својој лепоти у чину проглашења нових лауреата угледне награде ''Стражилово''.  

И, дабоме, свечано примити награду радичевићевског сјаја на опеваном Бранковом Стражилову,  где се налазе песникови земни остаци пренесени из Беча 1883. године,  представља привилегију и митску реткост  данас на културној сцени Србије и  региона, а у сусрет Европској престоници културе 2021. године,  када ће у загрљају Новог Сада и Сремских Карловаца, јубиларно 50. Бранково коло и те како имати шта понудити за овај велики културни догађај на нашем континенту.

Растко Лончар, рођен 1993. године у Книну. Основно школовање завршио у Каћу, средње у Змај Јовиној гимназији у Новом Саду. Трнутно приводи крају  мастер студије српске књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду.  Бави се књижевном историјом,  пише поезију,  прозу и драмске текстове. Песнички првенац ''Нерви од волфрама'' доноси очигледан таленат са освештеним огледом на поезију и уметност. Ово је рукопис хиперсензитивног бића, надахнутог и начитаног, које напетост песничког језика претвара у креативне замајце хумора и ироније, импрегинарне јаком емоцијом у конкретним животним приликама.

Душан Захаријевић рођен је 1992. године у Косовској Митровици. Основну школу завршио у Лепосавићу, а средње образовање у медицинској школи у Косовској Митровици. Приводи крају мастер студије српске књижевности на Филозофском Факултету у Новом Саду. Бави се писањем поезије, критике и ауторских текстова. Књига поезије ''Антологија савременог песништва/ Антилогија свевременог речништва'', носи у себи заметак винаверовске удивљености језичким звездарником. Као да је књигу писао много старији, искусан песник, овај млади појац живородно пева о суштаственој тачки стварања непрекидно изражавајући свест о песми и речи, о песнику и језику, о песништву и свету,  о еросу и танатосу људскога  пута.

Горица Радмиловић рођена је 1992. године у Сомбору. Основну школу завршила у Станишићу, а средњу медицинску у Сомбору. Такође, приводи крају мастер студије на Филозофском  факултету у Новом Саду. Пише поезију, есеје и позоришну критику. У њеном првенцу ''Стрижи маску, конак немаш'', има нешто од тосканске лепоте Црњанског, нешто од суматраистичке визије у наносима слика које, потом, меандрирају у лирске лукове Раичковића.  Са смислом за позоришни рефлекс, ова песникиња уме да изнесе лирску финесу у горњу раван снажног доживљаја песме.

Занимљива појава заједничке збирке, ''Кад ухватим тишину'',  двојице младих поета, Николе Раусављевића и Милана Ћосића. Бранково коло објављује овај лирски двојац  имајући у виду и њихову особену мисију оличену у јавном казивању поезије. Наиме, они припадају поетско-рецитаторској дружини ''Међу нама'', која, непрестаним трудом и афирмацијом врхунске лирике српских и светских песника,  демистификује надувену бирократију и шунд наше јавне, друштвене и медијске сцене. Никола Раусављевић рођен је 1991. године у Карловцу, у Хрватској, одакле га је ратна олуја донела као четворогодишње дете у Шабац. Ту је завршио основну и средњу школу. Тренутно је на мастер студијама српске књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду. Милан Ћосић рођен је   1991. године у Апатину, где је завршио основну, средњу и музичку школу. Дипломирао је српску књижевност у Новом  Саду. Пише поезију и кратку прозу, а бави се и компоновањем. Сличности и разлике између ове двојице  песника стварају чудесну равнотежу збирке. Код Раусављевића се смењују боемска осећања која настају у самоћи или кафани, на празном кревету или у замишљеној старости. Песме Милана Ћосића чешће говоре о љубави, о емоцијама према жени и драгима, склон је педагошким и морализаторским стиховима. Оба подједнако пишу и слободан и везан стих нудећи неумрло поверење у песму, песнике и песнички говор.

Престижна награда ''Стражилово'' траје непуне четири и по деценије –  од далеке  1973. године. Међу досадашњим добитницима ове награде  налазе се и Драшко Ређеп,  Перо Зубац, Данко Поповић, Луко Паљетак, Радомир Путник, Слободан Павићевић, Раде Обреновић, Јулијан Тамаш, Војислав Деспотов, Ненад Грујичић,  Илеана Урсу, Анђелко Анушић,  Вићазослав Хроњец, Сава Бабић, Зафир Хаџиманов, Тодор Бјелкић, Тибор Варади, Мишо Авдаловић,  Благоје Баковић, Жарко Аћимовић,  Ранко Чолаковић,  Поп Душан Ђурђев, Драгослав Дедовић, Борис Лазић, Жељко Пржуљ, Весна Егерић, Горан Шаула, Лидија Ђого, Мићо Савановић, Иван Лаловић, Дубравка Миленковић, Марија Слобода, Ивана Гађански, Иван Деспотовић, Валентина Милачић, Милан Ракуљ, Александра Мариловић, Горан Гаврић, Марија Пргомеља, Марко Ковачевић, Јелена Милошевић, Бранимир Кршић,  Андреа Беата Бицок и други.  

Овогодишња награда ''Стражилово'' биће свечано уручена лауреатима на Стражилову 9. септембра у 11 часова, код споменика Бранку Ррадичевићу (рад вајара Јована Солдатовића), а на 46. Бранковом колу које ће трајати од 8. до 18. септембра у знаку 170. годишњице изласка прве књиге песама Бранка Радичевића у Бечу.

                                                                                                          ПРЕДСЕДНИК

Ненад Грујичић