Сремски Карловци, 8. септембар 2023.
 
УРУЧЕНА "СТАТУЕТА БРАНКА РАДИЧЕВИЋА" И "ВЕЛИКА ПОВЕЉА БРАНКОВОГ КОЛА"
 
Данас је у Карловачкој гимназији, најстаријој у Срба, 52. Бранково коло   својом беседом свечано отворио угледни песник Слободан Зубановић који је поред осталога рекао: "Да није, осам година након синовљеве смрти, отац Бранков, Тодор Радичевић,предао „Даници“, „листу за забаву и књижевност“, папир исписан готово исто толико годоина пре песникове смрти, наша књижевност остала би без најсетнијих и најболнијих лирских слика у којима један прост људски век протиче, вене и нестаје. Као лисје. Такву реч могао је осетити и изрећи само талент: лисје је лепше од лишће колико је умирање тужније од смрти.
" /> СВЕЧАНО ОТВОРЕНО 52. БРАНКОВО КОЛО
Brankovo kolo - slika Brankovo kolo - tekst Brankovo kolo - pero

СВЕЧАНО ОТВОРЕНО 52. БРАНКОВО КОЛО

slika

Сремски Карловци, 8. септембар 2023.
 
УРУЧЕНА "СТАТУЕТА БРАНКА РАДИЧЕВИЋА" И "ВЕЛИКА ПОВЕЉА БРАНКОВОГ КОЛА"
 
 
Данас је у Карловачкој гимназији, најстаријој у Срба, 52. Бранково коло   својом беседом свечано отворио угледни песник Слободан Зубановић који је поред осталога рекао: "Да није, осам година након синовљеве смрти, отац Бранков, Тодор Радичевић, предао „Даници“, „листу за забаву и књижевност“, папир исписан готово исто толико година пре песникове смрти, наша књижевност остала би без најсетнијих и најболнијих лирских слика у којима један прост људски век протиче, вене и нестаје. Као лисје. Такву реч могао је осетити и изрећи само талент: лисје је лепше од лишће колико је умирање тужније од смрти. Да није Атанас Јовановић оставио у свом атељеу једну дагеротипију урађену неколико година пред Бранков крај, можда и у време када је писао „Кад млидијах умрети“, свак би тог карловачког ђака веселе нарави, бећара, једног младића чулних усана и лепог погледа, несвршеног бечког студента крштеног као Алексије, замишљао онако како га је цртао његов пријатељ, сликар Стева Тодоровић, по сећању Вилхемине Караџић: бледог тена са локнама које му падају на чело и рамена."
А за дугогодишњи узвишени облик сарадње са Бранковим колом, диригенту Јовану Травици, на челу хора и ансамбла Змај-Јовине гимназије из Новог Сада,  уручена је "Велика повеља Бранковог кола" за "надахнути допринос лепоти поезије, стваралачку радост и љубав према песницима и људима на трагу божанског дара Бранка Радичевића". Господин Травица је захвалио на високом признању истичући заводољство и стваралачку срећу које је осећао свих ових годинама наступајући на Бранковом колу. Хор и ансамбл Змај-Јовине гимназије са награђеним диригентом извели су чувено "Бранково коло" из Радичевићевог "Ђачког растанка" и богат сплет народних песама из наше баштине.
У лепом и надахнутом, за наше прилике ретком духовном програму, наступили су глумци Весна Чипчић, Радош Бајић и Даница Петровић, који су говорили Бранкову поезију, али се чула и Змајева "Бранкова жеља". Било је задовољство слушати песнике разноврснних поетика и тема. Под свом Карловачке гимназије говорили су Анђелко Анушић, Драгица Стојановић, Љубомир Ћорилић, Данило Јокановић, Дамир Малешев, Јелена Алексић, Растко Лончар, Димитрије Николић (и као пијаниста) и Данијела Регојевић. Оперска посластица била је у изведба младе Ђурђице Бобић са Бранковом песмом "Укор" у калвирској пратњи Маје Грујић.
 
Поздрављајући скуп, председник Бранковог кола Ненад Грујичић, поред осталог је рекао: "Догодине ћемо обележити 200. годишњицу рођења Алексија Бранка Радичевића. То је огромна годишњица у коју ево улазимо из 199. године од Бранковог рођења. Привилегија је задесити се као жив и духован човек, савремени песник и иинтелектуалац у једној таквој, много реткој годишњици која се појављује сваког столећа једном. Привилегија је то за целу нашу културу и државу. И та годишњица прави и направиће разлику у односу на збрзане и на прву лопту пласиране квазивредности у виду ватромета и галаме.

Ми тихо проговарамо из струке, али са снажним уверењима у времену, из чистих талената, из слободе да кажемо све што мислимо. Зато не можемо са кратковидим и сажваканим, пролазним и  трагикомичним  салијеријима којима је до поезије као до лањског снега. Зато је свежина Бранковог кола у томе што окупља највеће потенцијале младих и искусних талената који имају свест о себи, о свом таленту,  и не падају на замке малограђанске стварности и лицемерја. Они поседује интуитивне одговоре и прекогнитивне замахе.  Ми верујемо у будућност и снагу људског духа и талента. Дакле, ми смо данас у Сремским Карловцима, у најстаријој српској гимназиији, заиста то стваралачко поље разлике, живи духовни принцип који види крај материјалистичком принципу.“

                                                                                                                                                          М. Борић

https://www.dnevnik.rs/kultura/da-puno-stihova-jos-procitamo-i-otpevamo-u-sremskim-karlovcima-otvoreno-52-brankovo-kolo-08