ПРОГРАМ "ПРОЛЕЋНИХ БРАНКОВИХ ДАНА 2022"

Погледати ОВДЕ

У знаку 175. годишњице штампања прве књиге Бранка Радичевића, "Песме", а у сусрет 2024. години када ће бити обележена 200. годишњица песниковог рођења...

У времену предапокалиптичке језе и људске (не)моћи да контролише своје бесловесне поступке, има и лепих догађаја и позитивне енергије међу нама: кренуће „Пролећни Бранкови дани 2022“! Израз словесности и духовне снаге човека у времену и простору. Шта то значи? Да човек има свој духовни континуитет старији од материјалног, да поезија притом представља језик над језицима и иницијацију добра на овом свету. Она прави отклон од резона банкарског шалтера и идеолошко-политичких  фраза са предвидивим потезима и  последицама. Напросто, поезија и песници немају цену – они су бесцен-благо човечанства  у стварности и бескрају: „Сад више нема таме у коју нисам сишао по своје злато“ (Б. Петровић).

Песници не признају страх од пролазности и смрти, њихово је царство матерњега језика: „Хвала Боже на дар ови,/ о помози, благослови,/ да ми како с права пута/ душа млада не залута“(Б. Радичевић).  Бранко није заглибио у своме времену иако је певао у њему, и  о њему, он  је стекао надвремену ауру захављујући Пегазовим крилима несвакидашњег талента у српском језику и култури. Поезија правих песника има свепрожимајући карактер и п(р)ојављује се непрестано, па и у нашем добу које је отровано негативним догађајима и демонским одустајањем од света као Божје творевине.

Ево нас пред „Пролећним Бранковим данима 2022“ који дишу младим плућима.  То је дах вере у живот и љубав, вере у писану (певану) реч и поезију. У младоликим програмима, на све стране – песма и дух песника и уметника, које је Бранково коло током времена објавило и афирмисало. Ту су они које је Бранково коло наградило, створило и ствара кроз пола века свога постојања, са сталним присећањем на чувени свој корен, сремскокарловачки лист „Бранково коло“ (1895-1914).  Прослављајући Бранков 198. рођендан, протицаћемо у знаку важне 175. годишњице објављивања прве књиге, „Песме“, Бранка Радичевића у Бечу (1847), и најављивати велику 200. годишњицу рођења Алескија Радичевића. 

На „Пролећним Бранковим данима 2022“ наступиће и сасвим млади таленти који тек испиљују из „космичког јајата“ поезије и којима је неопходна лепа реч, помоћ и институционална подршка – да што пре стекну преко потребни таленат за таленат да би се одржали у (не)времену разних флуктуација – као „сламка међу вихорове“.

Бранко Радичевић је певао: „Што би песма да од срца није,/ што би срце да младости није“. То је мото ове несвакидашње манифестације, такав је и програм „Пролећних Бранкових дана 2022“ који ће трајати од 15. до 28.марта. То су датуми рођења, по јулијанском и грегоријанском календару, Алексија Радичевића 1824. године у Броду на Сави. Своје најважније и најфантазмагоричније дане провео је у љубљеним Сремским Карловцима као „најодличнији ђак“ чувене Карловачке, најстарије српске гимназије.

У Сремским Карловцима, у Башти Бранковога кола, 15. марта, на песников дан рођења по старом рачунању времена,  свечано ће бити уручена престижна, једна од најважнијих песничких награда у Србији и региону, у самом врху по континуитету и вредности, награда стара пуних педесет пет лета – основана далеке 1967. године.  Овогодишњи лауреати су: Андрија Радуловић из Подгорице, Иван Деспотовић из Београда, Дајана Петровић из Ваљева и Милан Ракуљ из Бањалуке.

На свечаном отварању „Пролећних Бранкових дана“ наступиће певачки квартет ђака Карловачке богословије „Свети Арсеније Сремац“, који ће извести духовне и родољубиве композиције, те млада музичка уметница Милица Ашоња (хармоника), као и двоје младих песника Карловачке гимназије: Невена Станков и Јована Анђелић. Бранкове песме говориће и програм водити даровита млада, и поезији и уметности посвећена,  глумица Даница Петровић.

Током одвијања „Пролећних Бранкових дана 2022“, посебан значај имаће програм посвећен промоцији двају песничка првенца у издању Бранковог кола.  То су песничке књиге Данијеле Регојевић из Бањалуке, „Сјеноход“, и Драгане Лисић из Новог Сада, „Траговима...“. О књигама ће говорити Ненад Грујичић и Растко Лончар, а талентоване младе песникиње казивати песме и причати о својој поетици и доживљају објављивања првенаца у Бранковом колу, баш за песников 198. рођендан, и у знаку 175. годишњице штампања прве Бранкове књиге, „Песме“,  у Бечу (1847) . У музичком делу овог програма наступиће Соња Живковић (хармоника), у класи професорке Гордане Прњаворац  из Музичке школе „Исидор Бајић“ у Новом Саду.

„Светски дан поезије“ сваке године пада у оквир трајања „Пролећних Бранкових дана“, 21. марта. Ове године учесници и публика добиће на дар по примерак књигâ неких од досадашњих добитника међународне награде „Бранко Радичевић“: Олга Мартинова („Порука у боци“, у препеву Верице Тричковић с руског и немачког језика;   Јирген Израел („Подневни псалми“) у препеву Стевана Тонтића са немачког; Никита Данилов („Сумрак векова“) у препеву Миљурка Вукадиновића са румунског; Филип Танселен („Шапат међу повицима“) у препеву Емилије Церовић са француског језика.

У оквиру „Светског дана поезије“ у Башти Бранковог кола у Сремским Карловцима наступиће млади песници Бранковог кола који своје песме говоре напамет. Тако се и зове тај део програма –  Казују песме наизуст: Никола Раусављевић, Милан Ћосић, Јелена Вујановић  и Филип Божић Дејановић, сви ранији добитници награде „Стражилово“.

Говорити своје песме наизуст значи да је песник у снажној симбиози с оним што пише (пева), и такав контакт  с публиком увек је плодотворнији и бољи. Ово је и покушај да се казивање поезије напамет уведе као пракса за све песнике који излазе на јавну сцену.  Понекад је нелагодно слушати поете који невешто и лоше читају своје стихове из књиге. У Башти Бранковог кола своје песме казиваће и сасвим млади ђаци-песници Карловачке гимназије: Невена Станков, Ања Цвијан и Ленка Гавриловић. Поред њих, као својеврсни музички зачин, биће и наступ Саре Зубовић (флаута), у класи професорке Јасне Марковић Вујановић из Музичке школе „Исидор Бајић“ у Новом Саду.

Посебну вредност у младоликом сјају „Пролећних Бранкових дана 2022“ чиниће у трима чувеним гимназијама „Песнички матинеи ђака-песника“. То су Карловачка гимназија и две новосадске: Змај-Јовина и Исидорина. Њима ће у посету доћи  награђени песници Бранковога кола, овенчани наградама „Стражилово“ и Печат Вароши сремскокарловачке: Драгица Стојановић, Душан Захаријевић и Бојана Кулиџан Громовић. Том приликом наступиће ђаци-песници и разговарати са искуснијим песницима и песникињама. Међу младим именима налазе се и ова: Тамара Рехнер, Јована Анђелић, Ленка Гавриловић, Драгана Јовановић, Анђела Новаков,  Марија Шатравка, Лука Петровић, Марија Стороруж Зељковић, Селена Вукша, Милутин Тановић, Мила Пајић и Акса Заими (гитара). Модератори програма биће њихови професори: Маја Стокин, Растко Лончар и Дамир Малешев.

И, дабоме, обележићемо 198. рођендан Алексија Радичевића, по новом календару, 28. марта у основној школи „Бранко Радичевић“ у Новом Саду, под називом „Певам дању, певам ноћу, певам, селе, што год `оћу“. Под руководством професора Зорана Ранчића наступиће најмлађи учесници манифестације, ђаци разних узраста ове угледне школе, као поете, рецитатори, глумци и певачи. Чуће се и слово о Броду на Сави где је Алескије Радичевић рођен 1824. године. У име Бранковог кола наступиће песникиња Јелена Вујановић, актуелна добитница награде „Стражилово“.

У сусрет „Пролећним Бранковим данима 2022“ радујемо се свежини и лепоти стваралаштва, то јест обнови живота са пуним капацитетима креације и пријатељске љубави након тужних и мукотрпних пандемијских дана који су, требало би, на издисају. А и данашњи рат на европском континенту подсећа нас на дане када смо под варварским бомбама Запада чезнули за септембарским Бранковим колом 1999. године. И, када смо те године у Сремским Карловцима и на Стражилову, у Новом Саду, као и сада, осетили животворну истину и снагу Радичевићевог стиха: „Ао, данче, ала си ми бео,/ још би` дуго гледати те `тео.“  Па, додајмо и мото нашег овогодишњег Бранковог пролећа: „Што би песма да од срца није,/ што би срце да младости није.“

         Сремски Карловци – Нови Сад, 9. март 2022.

                                                                                                                                                 Ненад Грујичић