БРАНКО РАДИЧЕВИЋ И СЛАВОНСКИ БРОД

 200. годишњица рођења Бранка Радичевића

У МОНОГРАФИЈИ СЛАВОНСКОГ БРОДА НИ РЕЧ О БРАНКУ

  "Блиц недеље", Београд, 31. март 2024.

  Пише: Ненад Грујичић

„Не знам већу милост него бити рођен“, рекао је француски песник Лотреамон (1846 – 1870), и отишао са овога света у својој двадесет седмој. А наш Миљковић, такође с толико година, минуо  из живота после свога стиха: „Неки ће свемир поново да нас створи.“ Истина је – судбина вечито младог Бранка Радичевића у знаку је распона ових сентенци. На земном шару, рођен у Славонском Броду, а поново створен у Сремским Карловцима и на Стражилову.

У тексту „Белешке и белешчице о Бранку Радичевићу“ у књизи „Из историје српске књижевности“ (Матица српска, 1974), која се појавила поводом 150. годишњице Бранковога рођења, Теодора Петровић каже да је његова кућа у Броду порушена „баш пред стогодишњицу Бранковог рођења“, јер Славонски Брод није много марио за Бранка Радичевића. А затим додаје да нова кућа на месту старе још није била саграђена.

Десет година после појаве ове књиге, поводом 160. годишњице Радичевићевог рођења, Бранково коло у Славонском Броду подиже му споменик пред школом  која је носила песниково име. Бисту урадио Јован Солдатовић који је с потписником ових редова, са врло бројном делегацијом Новог Сада и Сремских Карловаца, био присутан у Броду. Успостављена је жива сарадња с обе стране и трајала неколико гоодина. Нажалост, након седам лета, пред сам рат, споменик у Броду је уништен (1991).

У помами рушења споменика на простору злосрећне Југославије, прочуло се и за овај немили догађај, па је Владо Мићуновић, дописник „Политике“ из Новог Сада, позвао ме да направимо интервју за месечник „Политикин свет“. Фотографију обезглављеног споменика, откинутог са бетонског постоља, послао ми је тада новинар „Бродског листа“ Милан Томашевић, иначе родом из Трстеника.

У јулском броју (1991) те ревије појавио се интервју уз две фотографије: подигнутог и – срушеног споменика Бранку. Новинар ме питао: „Историја зла се, изгледа понавља, није то први пут да се руши Бранков споменик?“  Одговорио сам: „Нажалост није, за време Другог светског рата, усташе су 1941. године у Сремским Карловцима, пред угледном Карловачком гимназијом, срушиле Бранков споменик, рад Ђорђа Јовановића, који је ту био подигнут 1900. године. После рата, 1947. године саграђен је нови, рад Владете Петрића, који краси прилаз гимназији.“ Након шест година, дакле, Бранку је поново подигнут споменик у Сремским Карловцима, али ево у Славонском Броду није већ пуних тридесет три, а, ево, ни за двестоту годишњицу песниковога рођења.

Сећам се: на свечаном ручку у Славонском Броду 27. марта 1984. године, за столом пуним хране, ђаконија и пића  појавила се, у издању домаћина, свежа, тек штампана „Монографија Славонског Брода“  Владимира Рема. Обрадовали смо се монографији, озарени што је изашла баш за дан рођења Алексија Радичевића. Певају за столом чувени славонски тамбураши, наздрављамо чашама „на ножицу“, лепо да лепше не може бити, тече жагор уз вино, цакле очи веселе.

Листам за столом „Монографију Славонског Брода“ да пронађем све то што  пише о Бранку. Који ли су му портрет изабрали?  Листам, листам, па се вратим, и поново, а оно – ништа, нема ни ретка. Не могу да верујем. Одем на садржај, опет ништа. У монографији не беше ни словце о нашем, и њиховом, Бранку, ни ретка о Радичевићима. Одмах сам помислио: Боже, шта значи подићи овде Бранку споменик ако у монографији Славонскога Брода нема ни слова о великом српском песнику, ни ретка о његовим прецима, о деди Стевану, ни словца о оцу Тодору који је на Сави радио као цариник. Није ли то био злокобан знак подземних сила? И – прохуја братоубилачки рат крајем прошлог века на брдовитом Балкану.

А пре шест година, у организацији Већа српске националне мањине и парохије Српске православне цркве, спомен-плоча из депоа градског музеја у Славонском Броду, која је чудом била у поседу Већа, постављена је у порти цркве Свети Георгије, која ће акобогда поново цела бити подигнута. Спомен плоча постављена је  12. маја 2018.  године, на дан Светог Василија Острошког. На свечаности поводом откривања и освећења спомен-плоче окупило се педесетак људи, што домаћих Срба, што њихових сродника-гостију. Подршку је својим доласком пружио и свештеник евангелистичке цркве чија се црква налази одмах на плацу поред православне. Међутим, нико од званичних представника власти Славонског Брода и Бродско-посавске жупаније није се одазвао позиву.

Већ наредне године (2019), Срби Брођани су на истом месту, на дан Бранковога рођења, уз молебан запалили свеће и цитирали реченицу Иве Андрића, коју је нобеловац изговорио приликом подизања споменика Радичевићу 1957. године на Калемегдану: „Сва снага и моћ великих је у томе што се неповратно враћају на места својих пораза.“ Тиме су изразили своју наду да ће разум коначно превладати.

А прошле године, 27. марта, испред спомен-обележја у порти цркве Светог Георгија, опет без присуства бродске власти, малобројни  Срби скромно су обележили 199. годишњицу рођења Бранка Радичевића. А како су ове године прославили велики јубилеј: два века од Бранковог рођења у Броду, ускоро ћемо отуда сазнати.

Оно што сада знамо то је да у родном граду великог песника, Срби по трећи  пут  зидају цркву посвећену Светом Георгију, саграђену на самом почетку 19. столећа. Ту је крштен и Алексије Радичевић, потоњи Бранко, велики песник српског и европског романтизма. Црква је први пут срушена 1941. године. На том  месту деценијама је био паркинг, да би 1991. године светиња поново била минирана.

Заједно са Иваном Брлић Мажуранић, Бранко је најславнији Брођанин. Међутим, он је и најславнији Сремскокарловчанин. То су му песме донеле.  Бранко је јединствен по младости судбине која не уме да остари. Оставио је антологијску поезију која надилази (мало)грађанске ограничености. Богомдани Бранко Радичевић по­ка­зао је да пе­снич­ки та­ле­нат поседује надвремен­у ме­ру и висину, и да ни­чим ни­су и не могу у матерњем језику бити уништени трагови и до­ме­ти та­кво­га чуда.

           На фотографијама: (1) Кућа у којој се Алексије Радичевић родио, (2) Ненад Грујичић приликом откривања споменика Бранку Радичевићу 1984. године у Славонском Броду