ПЕСМЕ О БАДЊЕМ ДАНУ

НОВОГОДИШЊА СЕЋАЊА НА ДАНЕ ИЗ РАНОГ ДЕТИЊСТВА

Три сонета у Културном додатку Вечерњих новости, 11. јануара 2023.

Пре петнаест година објавио сам књигу Шајкашки сонети у издању Прометеја. На корице сам ставио слику Милана Кечића Шајкашки мотив са долмом (1956). Реч долма у овом случају значи насип, мада има и других значења. Поговор књизи написао сам сâм – Сећања пре времена. Ту сам објаснио како сам и зашто одлучио да напишем књигу сонета о мом најранијем детињству проведеном у Шајкашу од 1955. до 1960. године.

У књизи се налазе и три песме посвећене Бадњем дану и Бадњој вечери. Ове године предбожићни дани окупани су сунцем, ни трага пахуљама, поледици или мразу на прозорима. То се види и на фотографији коју прилажем, по боји чистог неба и зградама без снега. Ево божићних сонета из шајкашког детињства на Бадњи дан!

                                                                                                                                                                     Н. Г.

Ненад Грујичић

БАДЊИ ДАН

Све су куће чисте, стижу Божји дани,

У нарамку – дрва, хлеб од прве сетве,

Столице и стоци износе се вани,

Машице за ватру, лопате и метле.

Бадњег дана увек склањају се ствари,

Све игле и ножи, шиљати предмети

Са којима Божић може да се квари,

Све оштро из куће мора да излети.

Јер по веровању очи би се гребле

Мртвима из рода, зато све се склања

Што оштрицом може да одагна претке.

На улици ватра, окупљене душе,

У пламену топи храстова се грана,

Пуцање с карбидом у даљини чу се.

КОРИНЂАШИ

Поворка у шору, Бадњи мраз се хвата:

Ја сам мала Јаша, идем са салаша!

Коринђашка маска свуд отвара врата:

Ја сам из Шајкаша, јашем на чилаша!

На дар шљиве суве, јабуке и новчић:

Ја сам мали Петар, трчим као ветар!

Неко испред куће оставио сточић:

Ја сам мала Јела, ујела ме кера!

Бадње вече сија, колач као жртва;

Ја сам мали Мита, долазим из рита!

Да живина буде жива, никад мртва.

Коринђају деца, и маска им жива:

Ја сам мала Ива, трчим преко њива,

Ја сама мали Јоца, убола ме овца!

ВЕРТЕП

Бадње вече тиња у шајкашкој равни,

Вертепаши крећу по зимску сланину,

Идење с вертепом вуче у давнину,

Сима, Тоша, Ђука, Пера – ту су главни.

У рукама њиним црквица-макета:

Валтазар и Гашпар, Мелхиор и Ирод,

Цареви то јесу источнога света,

Капе од картона одува им вихор.

Уз њих два пастира, такозване губе,

Неки у Шајкашкој зову их и флинте,

Носе маске, крзна, сврнуте кожуве,

Браду од кудеље, запаљене душе.

Са пастирским штапом започеше финте,

Око пâса – звона, туку клепетуше!