У ЖИТИШТУ ОТКРИВЕН СПОМЕНИК БРАНКУ РАДИЧЕВИЋУ

Житиште, 13. новембар 2024.

ЈЕДИНИ СПОМЕНИК ПОДИГНУТ БРАНКУ У ГОДИНИ ВЕЛИКОГ ЈУБИЛЕЈА

У оквиру пославе 200. годишњице рођења великог песника српског романтизма, данас је у 11 часова у Житишту откривен споменик Бранку Радичевићу пред истоименом библиотеком. После обележавање великог јубилеја током године у Сремским Карловцима, на Стражилову, у Новом Саду, Бањалуци, Крушевцу, Никшићу, Иригу и Приједору, библиотека „Бранко Радичевић“ у Житишу позвала је Ненада Грујичића, песника и председника Бранковог кола да одржи беседу и заједно са председницом Општине Иваном Петрић открије споменик Бранку, рад вајара Бориса Стапарова.

Програм је најавила Робертина Шијан, директорка библиотеке „Бранко Радичевић“. Хор основне школе „Свети Сава“ из Житишта отпевао је на самом почетку песму Бранка Радичевића „Мини Караџић у споменицу“, чувену под именом „Певам дању, певам ноћу“ коју је компоновао Корнелије Ковач, а годинама у нашем  региону изводи Здравко Чолић. Тај музички медаљон изведен је по први пут током ове године на свечаностима које су се одвијале у више градова у знаку 200. годишњице Бранковог рођења. Затим су даровита деца одлично рецитовала неколико антологијских Бранкових песама: "Рибарчета сан", "Девојка на студенцу" и део из "Ђачког растанка".

Стојећи поред споменика Бранку Радичевићу, и уз ролап са Бранковим ликом (дигитализована дагеротипија Анасатаса Јовановића из 1847. године, првог српског фотографа), пред библиотеком, у присуству медија и великог броја људи разних генерација, Ненад Грујичић је говорио о значају прославе великог јубилеја који захтева динамизам у иновацијама, свежини и представљању непознатих или заборављених детаља везаних за личност и дело Бранка Радичевића. Истакао је да је откривање споменика Бранку у Житишу пред библиотеком његовог имена потпуно јединствен догађај ове године у којој прославаљамо два века од рођења Алексија Радичевића, потоњег Бранка, великог песника српског романтизма. Поред низа богатих програма, почевши од „Пролећних Бранкових дана 2024“ до септембарског „53. Бранковог кола“ (и потом), само је Житиште донело нову Бранкову бисту, и то аутора-писца из Кикинде, поменутог вајара Бориса Стапарова.

Грујичић је поменуо да ове године обележавамо и велики јубилеј Летописа Матице српске, два века од оснивања нашег, али и европског (и шире, у свету) најстаријег књижевног часописа. Поменуо је важан рад једне младе научнице предочен на Округлом столу у Матици српској о песничким почецима Ђуре Јакшића, Јована Јовановића Змаја и Лазе Костића у овом часопису. Међу њима, дабоме, нама Бранка Радичевића у Летопису Матице српске с обзиром да је млади песник био у стваралачком савезу са Вуком Караџићем. Уз Ђуру Даничића, они се тада боре за увођење чистог српског народног језика у књижевно стваралаштво Срба. А Летопис и други наши листови у то време објављивали су радове на славеносрпском језику и њему адекватној ортографији. Из тог разлога Бранку и његовим генијалним песамама на чистом српском народном језику није било места у Летопису Матице српске. С друге стране, Бранкова поема „Пут“ у директном је обрачуну са тадашњим руководством Матице српске на челу са Јованом Хаџићем (Милошем Светићем).

После Бранкове смрти наступа мук од четврт века, Бранко је практично заборављен. Сенци присусутва његове поезије у српском културном естаблишменту испречиле су се наведене предрасуде и проблеми који нису нестали све до преноса његових земних остатака (1883) из Беча на Стражилово када почиње да се зачиње невероватни песнички култ који траје и до данас. Публика је пажљиво слушала и упијала за њих непознате податке, као и онај да Бранко прву своју песму није написао у Сремским Карловцима већ у Темишвару.

Грујичић је навео податак да је са Бранковим колом 1984. године учествовао у откривању споменика Бранку Радичевићу у Славонском Броду, песниковом родном граду. Тај споменик је срушен 1991. године и још није подигнут у Броду на Сави где је 28. марта 1824. године рођен Алексије Радичевић. Ни велики јубилеј, два века од рођења Бранка Радичевића, нису мотивисали наше комшије да подигну порушени споменик свом славном суграђанину. Међутим, рекао је Грујичић, непојамни су и обичним људима чудни временско-просторни обрти и догађаји, па се тако, неким вишим смислом, споменик Бранку Радичевићу подиже, ево, у Житишту поводом два века од песниковог рођења.

Ово је тек део надахнуте беседе о Бранку, која је награђена дуготрајним аплаузом публике што је озарено прилазила беседнику, честитала, чврсто стезала руку и заинтересовано коментарисала. Дајући изјаву за медије, Грујичић је поменуо 1955. годину на Калемегдану, када је споменик Бранку Радичевићу открио Иво Андрић чије се речи још памте  - да правом песнику ни време ни људи не могу ништа.

По завршетку програма посвећеног откривању споменика Бранку у Житишту, у просторијама библиотеке "Бранко Радичевић" отворено је ново дечје одељење, а затим одржан традиционални песнички маратон који с библиотеком организује локални песнички клуб са пријатељима-песницима одасвуд. Ту су укратко представљена и нова и ексклузивна издања Бранковог кола у част прославе 200. годишњице рођења Бранка Радичевића.

                                 М. Борић