ОПЕРСКИ ПЕВАЧИ У БРАНКОВОМ КОЛУ КРОЗ ВРЕМЕ

Сремски Карловци, 30. март 2023.

НАСТУП МЛАДЕ АДРИАНЕ ПЕТРОВСКИ НА „ПРОЛЕЋНИМ БРАНКОВИМ ДАНИМА 2023“

Бранково коло одувек је окупљало оперске певаче и тиме украшавало своје манифестације.Тешко је замислити Свечано отварање мартовских „Пролећних Бранкових дана“ или септембарско „Бранково коло“ без оперских уметника различитих генерација, са посебном подршком младима, онима који започињу неизвесу уметничку каријеру. Приређивали смо и самосталне концерте оперских певача у Сремским Карловцима.  

Овде се најчешће пева Радичевићева поезија, али и песме других песника чији стихови одговарају композиторима, као и песме из наше и светске баштине. Осим, и најпре, на српском, на програмима Бранковога кола могли су се чути и наши певачи који композиције изводе на италијанском, руском или немачком језику.

Волфганг Амадеус Моцат је рекао: „У опери текст мора бити послушна кћерка музике“. А наш Милан Кашанин је записао: „Ниједан звук на свету толико нас не радује, не растужује, не смирује, не потреса, као људски глас: њега не производи механизам, него људско биће. Певање је непосредно и чулно као љубав.“

И ове године, на Свечаном отварању „Пролећних Бранкових дана 2023“, под мотом „Ој, Карловци, место моје драго, ко детенце дошао сам амо“, 15. марта, у 11 часова,  у најстаријој српској, чувеној Карловачкој гимназији наступила је млада оперска певачица Адриана Петровски, студенткиња треће године соло-певања у класи професорке Милице Стојадиновић на Академији уметности у Новом Саду. У клавирској пратњи професорке Маје Грујић, она је извела композицију „Стамено, мори стамено“ из истоимене опере Петра Коњовића, и добила снажне аплаузе наше младолике и однеговане публике.

Да бисмо до краја разумели контекст у којем је наступила млада уметница (што је нарочито важно за њу, њену генерацију, али и јавност уопште), потребно је из данашњег времена раширити  ракурс и осветлити пола века трајања Бранковога кола, призвати оперска имена која су досад наступала у Сремским Карловцима у славу неумрлога младића стражиловске лепоте на мапи српскога романтизма, Алексија (Бранка) Радичевића.

Прелепа и акустична Свечана сала Карловачке гимназије одушевљава оперске певаче и уопште песнике и уметнике, филозофе и духовне ствараоце Бранковога кола, који у њој наступају, као и публику која не штеди дланове. Зидови су богато украшени орнаментима у виду фризова инспирисаних средњевековним мотивима, а таваница је декорисана орнаментима у духу сецесије, док бордуру (оквир, венац, поруб) испуњавају мотиви стилизованих палмета (украси на грчким сводовима у облику палминог лишћа или гранчица). Упркос свом хетерогеном концепту, ентеријер Свечане сале је значајан и по томе што је један од ретких примера сачуване зидне декорације с краја 19. века у амбијенту световног, нецрквеног миљеа.

У таквом амбијенту, мотивисани и инспирисани, наступају уметници оперског певања или, пак, певачи духовног и изворног усмерења. На самом заснивању Бранковога кола 1972. године, а и касније, био је понеки оперски наступ и у холу Патријаршијског двора Српске православне цркве у Сремским Карловцима. На Бранковом колу певали су многи оперски уметници: Мирослав Чангаловић, Жарко Цвејић, Живан Сарамандић, Милка Стојановић, Милица Миладиновић, Звонко Крнетић, Вера Ковач Виткаи, Призренка Петковић, Јулија Бисак, Милица Стојадиновић, Јадранка Јовановић, Тања Обреновић, Виолета Срећковић, Тамара Марковић, Анђела Сарамандић, Сузана Шуваковић, Јелена Бодражић, Александар Саша Петровић, Сенка Солдатовић, Агота Кучера Виткаи, Марија Дебић, Ивана Димитријевић, Оливера Дукић, Зорица Белић, Катарина Брадић, Весна Поповић, Жељка Здјелар, Изабела Гужвањ, Весна Аћимовић, Александра Петровић, Данијела Јовановић, Памела Киш, Маја Андрић, Љиљана Лишковић, Горан Стргар, Ивана Поповић, Адријана Кувељић, Светлана Ђокић, Огњен Миливојша, Наташа Рашић, Албина Смајловић, Александра Плетикосић, Астина Брачер, Јована Рогуља, Алекандра Коцић, Душан Дакић, Силвиа Минеа и други.

Тако је, на пример, у недељу, 8. октобра 1972. у холу Патријаршијског двора у Сремским Карловцима, у 11 сати започео концерт Мирослава Чангаловића (Гламоч, 1921 –  Београд, 1999), славног и у много чему непревазиђеног оперског певача. Поводом свога доласка на 1. Бранково коло пре пола века, Мирослав Чангаловић је дао изјаву коју је тада пренео подлистак „Бранково коло“ у листу Дневник:  „Увек ми је била блиска идеја о Карловцима као центру специфичних уметничких манифестација. Мало је градова са таквим условима за стварање атмосфере која инспирише и надахњује уметнике.“

О томе пишем, поред осталога, у књизи „Коло, коло, наоколо“ која ће се у издању РТС-а појавити до ране јесени. Подлистак „Бранково коло“ доноси текст Чангаловић пријатељ металопрерађивача, у којем сазнајамо да је наш тадашњи највећи оперски певач одбио да прими хонорар у износу од 5000 динара и одлучио да га поклони деци слабог имовног стања за куповину књига и школског прибора. Конкретно, хонорар је упутио ђацима Металопрерађивачке школе Тито у Новом Саду, а они су му за узврат израдили бронзану плакету са Титовим ликом и захвалницу. То је повезано са причом да је Тито био бравар, мајстор металопрерађивачке струке. Затим, све културно-уметничке секције ове школе удружиле су се у заједничку којој су потом дале Чангаловићево име. Након три године, Мирослав Чангаловић је поново наступио у Сремским Карловцима, на 4. Бранковом колу, 28. септембра 1975.године, у Карловачкој гиназији која је тада носила име "Бранко Радичевић"..

Бранко Радичевић је песник на чије стихове написано је преко деведесет музичких композиција, са нотама Јована Пачуа, Светолика Пашћана Којанова, Јосифа Маринковића, Роберта Толингера, Исидора Бајића, Љубице Марић, Љиљане Петровић, Корнелија Ковача и других. Једна од најчешће певаних песама у извођењу оперских уметника, поред чувеног „Бранковог кола“ (дела из „Ђачког растанка“ композитора Светолика Пашћана Којанова) у извођењу разноврсних хорова, јесте Радичевићева антологијска песма „Укор“, композитора Јосифа Маринковића.

Такође, незаборавни оперски певачи, пријатељи Бранковога кола,  био је брачни пар Живан Сарамандић и Милка Стојановић, наши чести и драги гости, праћени са великом пажњом и бурним аплаузима озарене публике. Обоје су носили детињу чистоту душе и снагу божанског дара на насмејаним лицима, са очима изван сваког зла. Толико природности и људикања у контактима с овим врхунским уметницима говори само о томе да су велики ствараоци, што ће рећи прави песници, музичари, глумци и сликари, једноставни и радосни људи, испуњени срећом што поседују од Бога таленат о којем су израна стекли свест, то јест  нови таленат за таленат – да снажно носе дар с неба и лакорило се крећу на јавној сцени, међу људима и обожаваоцима, успешно надилазећи препреке и искушења.

Живан Сармандић увек је певао с дланом на грудима, тик испод грла, и тако био у звучном сагласју с ауром која је покривала и чувала његов телесни и духовни хабитус. Радовао се и волео да пева у Карловачкој гимназији где се школовао најчувенији Сремскокарловчанин, рођен у Броду на Сави. Милка Стојановић изазивала је дивљење према Бранковом колу и његовом концепту рада, и светлећег погледа ширила руке у славу нас домаћина који смо се трудили да угодимо великанима европске оперске сцене из наше културе, овде у Сремским Карловцима, српском Сиону, малом месту величанствене духовне висине и значаја.

И да не заборавимо и ово – Вера Ковач Виткаи, угледан првакиња опере Српског народног позоришта, која је у детињој младости већ могла гласом да имитира птице,  досадашњи је једини добитник „Велике повеље Бранковога кола“ (коју додељујемо од 2015. године) из оперског уметничког света – „за допринос лепоти и моћи поезије, стваралачку радост и љубав према песницима и људима на трагу божанског дара Бранка Радичевића“.                                                  

                              Ненад Грујичић

       На фотографијама из архива Бранковог кола: 1. Пијанистикиња Маја Грујић и Адриана Петровски на Свечаном отварању „Пролећних Бранкових дана 2023“ 15. марта у Карловачкој гимназији, 2) Адриана Петровски на поменутом Свечаном отварању, 3) Адриана Петровски с домаћином Ненадом Грујичићем и његовим сарадницама из оперативног тима, Даницом Петровић и Драганом Лисић – после поменутог Свечаног отварања, 4) Живан Сарамандић на Свечаном отварању 19. Бранковог кола у Карловачкој гимназији, 7. септембра 1990.

Бранко Радичевић

УКОР

Де си, душо, де си, рано?

Де си, данче мио?

Де си, сунце огрејано?

Де си досад био?

Та синоћ се теби млада

Баш зацело нада’!

Сунце зађе – паде тама –

А ја оста’ сама!

Ала љубиш, моје лане,

Ала грлиш славно!

Љуби, грли, док не сване –

Та већ неси давно!

Већ недеља дана прође

Како ми не дође!...

Јао, злато, тако т’ Бога,

Та како си мога’?!