Brankovo kolo - slika Brankovo kolo - tekst Brankovo kolo - pero

НОВИ СРПСКИ ПАТРИЈАРХ – ЊЕГОВА СВЕТОСТ ГОСПОДИН ПОРФИРИЈЕ

slika

Сећања на незаборавна гостовања на Бранковом колу током три минуле деценије у оквиру чувених „Хришћанских тема“

Бранково коло се пуне душе радује устоличењу Његове  Светости господина Порфирија  у најсветији трон Архиепископа пећког, митрополита београдско-карловачког и Патријарха српског. Од срца честитамо избор за новог српског Патријарха, за добро нашега народа, целога хришћанства и свих људи на свету, а у славу Божју.  Достојан!       

Прилика је је да се присетимо и истакнемо специфичне и духовно веома богате детаље из наше дугогодишње сарадње. У оквиру програма „Хришћанске теме“ на Бранковом колу, тадашњи игуман Манастира Ковиљ, а потоњи епископ јегарски господин Порфирије, био је годинама наш драги гост, пријатељ и брат наступајући  сваког бранковскога септембра, најпре три године у Карловачкој гимназији (1994, 1995, 1996),  а потом непрекидно, све до 2014. године, у Карловачкој богословији „Свети Арсеније Сремац“,.

Заједно са Владетом Јеротићем и Небојшом Дугалићем, садашњеи патријарх Порфирије,  чинио је духовни трилинг који је зрачио богонадахнутим беседама на Бранковом колу. С почетка, тадањи игуман па епископ,  наступао је сâм привлачећи велику пажњу публике и медија са свих страна у Сремским Карловцима.  Говорио је о  гордости, о среброљубљу, о милосрђу, о зависти,  о туђиновању и  о љубави. Затим, с Владетом Јеротићем – о гневу, о прељуби  и о ћутању. Потом, у низу наступајућих година, све до одласка у Хрватску (2014) на место митрополита загребачког и љубљанског, на Бранковом колу усталио  се са Владетом Јеротићем и Небојшом Дугалићем као редовни предавач. 

Тако се установила духовна светковина  на чије беседе је долазила однегована публика Бранковога кола разних генерација. Била су то незаборавна  предавања  о кајању,  о созерцању, о кротости и о злоћи, о савршеној љубави, о женском,  о мушком , о исповести, о фарисејству , о молитви, о невиности, о лицемерју, о крштењу...     

Чувени програм Бранковога кола, „Хришћанске теме“, живи већ три деценије и представља један од најважнијих и најдуговечнијих. То је духовни садржај чији континуитет никад није прекидан на песничкој и културној  манифестацији Бранково коло што траје од 1972. године настављајући традицију истоименог листа (1895-1914) у Сремским Карловцима, где су иначе хиротонисана двадесет два српска патријарха и митрополита.

Важно је прецизно припоменути да је програм „Хришћанске теме“ на Бранковом колу започео 1991. године у Свечаној сали Карловачке гимназије. На тему „Покајање данас“ говорио је епископ сремски господин Василије. Већ наредне две године (1992,1993), о праштању и о греху, такође у Карловачкој гимназији, говорио је епископ бачки господин Иринеј.

Знајући колико Његова Светост, нови српски Патријарх господин Порфирије поштује и воли Сремске Карловце, а с обзиром да „Хришћанске теме“ и те како постоје на живој програмској палети манифестације у славу вечито младог Бранка Радичевића, неизмерно ћемо се радовати уколико прилике дозволе да  нови Патријарх дође и с љубављу учествује на овогодишњем  јубиларном  50. Бранковом колу.

                                                                                   БРАНКОВО КОЛО

                                                                                  Ненад Грујичић, председник

 

 

             Бранко Радичевић

              МОЛИТВА

Месец јасни, звезда јато,
И сунашце умиљато,
Зору што нам небо шара,
А и муњу што га пара,
И ту силну грома буку,
И олује страшну фуку
Ти сатвори вељи Боже,
Ко овако јоште може!

 

Цвеће љупко и долину,
Стадо, врело и планину,
Ти’у реку, силно море,
И под небом орла горе,
И над орлом шарну дугу,
И славуја у том лугу,
И још његов глас умилни
Ти сатвори Боже силни.

 

Осим другог овде свега
Мене створи из ничега,
Ду’ом својим ти подуну,
У менека душу суну;

Па ми Боже јоште таде
И у душу нешто даде,
Та и моја песма ова
И њу мени ти дарова.

 

Фала Боже на дар ови,
О помози благослови,
Да ми како с права пута
Душа млада не залута!

                      (На Васкрс, 1844)