ОРИГИНАЛНО КАЗИВАЊЕ ПОЕЗИЈЕ: ЈЕЛЕНА АЛЕКСИЋ, БЛАГОРОДНА И НЕСВАКИДАШЊА ПЕСНИКИЊА

На „Пролећним Бранковим данима 2019“, у престижној новосадској   гимназији „Јован Јовановић Змај“, уз чувену  Карловачку, најстаријој у Срба, 27. марта одржан је престижни програм Бранковог кола – „Тако говоре песници“. Наступила је угледна српска песникиња Јелена Алескић, једна о ранијих добитница истакнуте награде „Печат вароши сремскокарловачке“ и победница пре четврт века на познатом „Фестивалу поезије младих“ у Врбасу.

У препуној свечаној сали гимназије, ђаци су са великом пажњом слушали и аплаудирали песникињи која их је освојила магијом казивања стиха. Јелена Алексић је једна од ретких песникиња (и песника), која поезију говори надахнуто и гласно, „шамански“ занесено и молитвено. Та врста казивања поседује хипнотичко дејство на публику и концентрише је на изговорене стихове и речи, гестове и покрете песника.

Поезија Јелене Алескић поседује особену врсту музикалности и метричке уређености стиха, те као таква изазива перцептивни ужитак. Сва у чудесним сликама и призорима, са продором до коренских својстава речи, са духовним  нивоима хришћанске и библијске, али и старогрчке и староримске традиције, ова песникиња оплемењује сваки стих звучним и светлосним аурама које плене снагом несвакидашње имагинације.

У интерактивном односу изговорене песничке речи, у част угледне песникиње, наступили су даровити ђаци-песници гимназије: Емилија Крстић, Марина Калаба, Галина Ћурчић, Дарија Сабадош, Дуња Керац, Марко Живановић и Љубица Добановачки. Било је то прожимање разновесних погледа на свет, који кад је поезија у питању не питају за године. Песнички таленат је надвремна духовна карактеристика бића које живи и пева о појавама и стварима у свом времену на универзалан начин, за сва времена.

Модератор програма био је млади песник Растко Лончар, професор Змај Јовине гимназије. По завршетку незаборавног програма, сачињене су заједничке фотографије ђака и професора гимназије са Јеленом Алескић, која је изразила дивљење и захвалност чувеној гимназији за благородни час живог песничког говора.

Доносимо завршетак песме „Игумане драги“, коју је Јелена Алескић написала у својој 16. години:

Пожелех да ти кажем, игумане драги,

да њихом сунчевог платна промичу уре и дани,

у том откосу кратком жита су бакрени каравани.

Лепа ли je јесен кад по златни данак дође, и њени грнчари

замиришу топлом земљом, игумане драги.