"ЕНДЕМИ ПОД ПРАШИНОМ" РАСТКА ЛОНЧАРА НА "ПРОЛЕЋНИМ БРАНКОВИМ ДАНИМА 2023"

Нови Сад, 16. март 2023.

 АНТОЛОГИЈА ЗАБОРАВЉЕНИХ И НЕПОЗНАТИХ ПЕСНИКА

Другог дана манифестације "Пролећни Бранкови дани 2023.", 16. марта, у свечаној сали гимназије "Исидора Секулић" у Новом Саду, у 11 часова промовисана је антологија заборављених песника и непознатих песама „Ендеми под прашином“ песника Растка Лончара, аутора, лауреата и сарадника Бранковог кола, докторанда Филозофског факултета у Новом Саду и професора угледне Змај Јовине гимназије.

Растко Лончар (1993) аутор је двеју збирки поезије у Бранковом колу, "Нерви од волфрама" (2017) и "Сумоврат" (2020), те је ова антологија његова трећа по реду књига, објављена у издању Ковача културе 2022. године.  Разговор са аутором, пред препуном салом ђака гимназије и публике Бранковог кола, модерирао је професор гимназије "Исидора Секулић", професор филозофије Дамир Малешев, и сâм песник и уметник.

Малешев је истакао да је Бранково коло вишедеценијска значајна манифестација, која окупља домаће ауторе, али је неретко домаћин и страним ауторима, у оквиру које се организују бројни програми у институцијама културе, од којих је једна и сама Гимназија, те ће се и школа-домаћин представити, са својим ученицима трећег пет одељења, који су врло даровити, а тиме и репрезентативни. 

Отпочео је своје излагање упитавши ђаке да сами појасне шта је то ендем, као и сам појам антологије. Ђаци су исправно наслутили да је у питању „бирано цвеће“, односно одабрана уметност, која упућује на место уметника у друштву. Када је реч о „Ендемима под прашином“, истакао је да је у питању алтернативна, паралелна, али не мање вредна антологија од већ постојећих у којима су сабрани етаблирани писци, с том разликом што она има и нарочит морални значај. Сматра да је приређивач својеврсни Робин Худ у поезији, јер даје место онима који га нису адекватно заузели неправдом друштвеног и књижевног амбијента, то јест критичара и других околности.

Сам аутор Растко Лончар обратио се ђацима упућујући поруку да се не конзумира само оно што други сервирају каноном који је присутан у читанкама, већ да се „чепрка“ и по оном мање познатом.  Подсетио је да је, на пример, Алекса Шантић био из песничке породице, с братом Јаковом и Јефтаном, што је као податак остало у запећку. Подвукао је да је наше песништво постојало и развијало се и у најмрачнијим временима - само у Првом светском рату је погинуло преко двадесет песника. То је било оно на шта не може да се утиче, али било је и оних песника који су остајали по страни, невезано за мрачне друштвене прилике.

Истакао је да као култура често заборављамо своје битне представнике. Признао је да је писао антологију са жељом да преиспита прошлост. Водио се, наравно, и естетским квалитетом самих песама; није, дакле, било довољно то што су заборављени. Мотив за стварање овакве антологије била је органска, готово генетска потреба да се „исправљају криве Дрине", да се трага за истином о себи и свету око себе, као и да се остави писани траг да се у једној епоси није размишљало онако како сви размишљају.

У оквиру програма, две ученице, Ања Шибалија и Маша Поповић, оплемениле су програм изведбом песме групе „Галија“ – „Додирни ме“, уз пратњу професора Дамира Малешева на гитари.

Казиване су четири песме из антологије: професор Малешев је говорио песму свог оца Дамјана чије се три песме налазе у антологији. Ученица Теодора Јовичић говорила је „Брзу љубав“ Јудите Шалго и „Из сутерена“ Александра Поповића, а у другом делу „Часовник“ Павла Поповића.

Ђаци-песници, Перо Блажић, Марија Проданов и Јелица Ђурић, говорили су своје песме, што је подржано усхићењем и аплаузом њихових другара и публике.  За крај ђачког наступа,  Медина Рамадани извела је вокално-инструменталну нумеру „Come here“.

Растко Лончар поклонио је примерак своје антологије библиотеци гимназије, која, како је професор Дамир Малешев истакао, постаје све обимнија. 

Догађај је протекао у веселој и разиграној, младалачкој енергији, у атмосфери пријатне синергије ђака и професора, те поезије, музике и разговора, а све уз васпитно-дидактичке поуке младим гимназијским душама, које ће им засигурно користити у даљем корачању кроз свет књижевности и живот.

                                                                                                                                           Драгана Лисић