ПРОМОВИСАНА МОНОГРАФИЈА ВЕДРАНЕ АДАМОВИЋ „ГОДИНЕ СТРАДАЊА 1941/42“.

Нови Сад, 20. мај 2022.

ВЕДРАНА АДАМОВИЋ О СТРАДАЊУ СРБА У ПРИЈЕДОРУ, ПОТКОЗАРЈУ И НА КОЗАРИ

У оквиру манифестације „Представљање града Приједора“, у Културном центру Новог Сада промовисана је књига Ведране Адамовић „Године страдања 1941/42.“ у издању Музеја Козаре у Приједору. О књизи су говорили Ненад Антонијевић из београдског  Музеја жртава геноцида и ауторка Ведрана Адамовић из Приједора. Говорећи о значају ове књиге која се појавила осамдесет година после  геноцида у Поткозарју и на Козари, Антонијевић је навео њен  садржај: “Успостављање власти НДХ“, „Успостављање власти НДХ у Приједору 1941. године“,  „Три правца рјешавања српског питања,“ „Илиндански покољ у Љубији и околини 1941.“, „Страдање Срба жељезничара у данима Илинданског покоља“,  „Прилике у Приједору до првог ослобођења града 16. маја 1942“, „Битка на Козари и акција чишћења Козаре“, „Сабирни логор у Циглани“, „Покољ у Великом Паланчишту и  Горњем Јеловцу – октобар 1942.“, Страдање Јевреја у Приједору 1941/42.“, „Мјеста незаборава, култура сјећања – култура трајања“.

Прво издање ове монографије објављено је поводом 75 година од највећег страдања српског народа Поткозарја током Другог светског рата. Друго издање монографије „Године страдања 1941/1942“, појавило се 2020. године и из разлога што је прво издање било штампано  у свега неколико десетина примерака. Међутим, нови, већи тираж био је неопходан и због тога „јер смо сведоци све чешћих негирања геноцида над Србима“ (В. Адамовић). Затим је ауторка додала: „Нова истраживања која сам урадила у међувремену освијетлила су још нека питања провођења геноцидних мјера усташа и окупатора у Приједору и Козари током 1941/42.“

         На фотографији: Ведрана Адамовић и Ненад Грујичић после промоције монографије, 20. маја 2022.

Младен Стојановић

МАГЛЕ

Нико не зна одакле су

Магле пале

Сиве, мокре,

И покриле суве, гладне.

И сан, звезде, смрт и ноћи

Као бивство

Свих авети,

И гомиле звездâ жељне.

На подножју свести пале

Кратком смрћу,

Опојале

Умор жедних, и заспале.

Па заборав срећних дана,

Плач и песма,

Глад и срећа,

Под мокри су вео пале.

Милиони звезда трепте

И гасе се,

Док гомиле

Страхом прате покров сиви.

                                          (1915)