ПРЕМИЈЕРА СЕРИЈАЛА „ПАЛЕТА КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА“ РТС-а

У среду,  24. марта 2021. године, у 13:20 часова, на РТС2, у оквиру серијала „Палета културног наслеђа“, биће премијерно приказана емисија „Крајишке ојкаче“ ауторке Славице Стефановић  поводом изласка антологије „Пјевај, ори, прозоре отвори“ Ненада Грујичића, шестог допуњеног издања култне књиге „Ојкача“.  Ову антологију заједно су 2017. године објавили Радио-телевизија Србије и Бранково коло. Антологија је овенчана престижном наградом „Сава Мркаљ“.

Поред аутора, у телевизијској емисији, то јест на промоцији антологије „Пјевај, ори, прозоре отвори“ у Културном центру Новог Сада 9. маја 2018. учествовали академик проф. др Љубомир Зуковић,  песник и рецензент првог издања „Ојкаче“  (1988) Стеван Тонтић, уредник издавачке делатности  РТС-а Драган Инђић, етнокореограф Милорад Лонић, професор и појац Миодраг Миша Близанац, драмски уметници Бошко Петров и Софија Мијатовић,  тамбураш Рајко Кнежевић Брајић (пореклом са Козаре), женска и мушка ојкачка група „Вила“ из Новог Сада, и на терену, у Бачу, снимљена женска певачка група „Трамошњанке“.

ПРИМЕРИ ОЈКАЧА ИЗ АНТОЛОГИЈЕ

Пјесму пјевам, устима не зјевам,

ко ме слуша, зна да пјева душа.

Јорговане на Банији мојој,

шаљи мирис избјеглици својој.

Јасеновче, однијела те вода,

ту сам млада остала без рода.

Ја у војску – ко риба у Дрину,

мила мајко, не надај се сину.

Тешко части кад робује власти,

туђој власти у вријеме пропасти.

Ој, ојкачо, са мога Кордуна,

Вргин Моста, Војнића и Слуња.

Купус, кромпир и врућа сланина,

од то троје нема огризина.

А што би ме модрица бољела?

Ујео ме којег са вољела!

Љубим драгу у срцу Купреса,

табани јој гледе у небеса.

Подигни ми кецељу, драгане,

само пази да те не препане.

Јадај јаде, стара лоло моја,

јаде јадај кад ја нисам твоја.

Ој, барабо, ко ти кућу чува?

Вјетар дува па ми кућу чува!

Личанка сам, говор ме одаје,

по говору ја се препознајем.

Мила мајко, ево твога пјане,

Риче, буче низ грмечке стране.

Алај сам се наљубио лицâ,

У Приједору кућни` помоћница.

Мала моја у куку широка,

игра коло, удара са бока.

Ој, розгачо, розгалице стара,

ти си пјесма из Равни` Котара.

Видиш, драги, онај чопор зв`језда,

тако сам ти мараму извезла.

Ја се својој свекрви удварам,

на једну јој десет одговарам.

Ој, курузо, испуцале коре,

тебе баја по три дана море.

Возиле ме гараве машине

од Крајине па до Војводине.

Ој, Крајино, живим у равници,

помоћу ти у свакој прилици.

Мој митраљез кроз јелово грање

фашистима свира устајање.

Жалим Крњак и Вељун  до Слуња,

Банија ми мирише к`о дуња.

Ја сам дику научила реда,

кад ме љуби да ме не уједа.

Колико је оно у обада

кад јуницу истјера из `лада?!

Мисли мала да је у рај вуку

док је јаја по гузици туку.

Дико моја, шешир дигни горе

да се наше очи договоре.

Заиграјте моје ноге босе

ко господске што ципеле носе.

Има л` ико да продаје краву

која даје шљивовицу праву?

Мала моја, авион се чује,

бјеж` пода ме ако бомбардује.

Очи моје к`о на води струја,

ког западну, ујешће га гуја.